JOVANENAD
Aktivan član
- Poruka
- 1.058
-
- Popularno:
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Koji je bio najbolji korpus Vojske...
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Srbija želi da kupi HEP ( hrvatsku...
- Vučić: Još jedna loša vest za nas -...
- Plašite li se novogradnje?
- Da li je to usledio poziv? Vučić obrnuo...
- Zašto Srbija ne otkupi NIS?
- Da li volite pametne muškarce?
- Zašto brinemo o stvarima na koje nemamo...
Хетити
- Začetnik teme Лекизан
- Datum pokretanja
JOVANENAD
Aktivan član
- Poruka
- 1.058
Hetitski kamp za lecenje od homoseksualizma
PASKUWATTI’S RITUAL:
REMEDY FOR IMPOTENCE OR
ANTIDOTE TO HOMOSEXUALITY?
JARED L. MILLER
Ludwig-Maximilians-Universität München, Geschwister-Scholl-Platz
1, D-80539, München, Germany
Paskuwatti’s Ritual (CTH 406), one of dozens of Hittite language
ritual prescriptions from the cuneiform archives of ??attusa,1 the capital
of the ancient Hittite empire, has long been understood as a ritual
designed to help a man to overcome sexual impotence. Goetze (1950)
labeled the composition a “Ritual against Impotence” for his translation,
while Laroche (1971: 72) similarly referred to it in his catalogue
as “contre l’impuissance sexuelle”. Also Hoffner (1987), who provided
the first proper edition with full commentary, finally placing the text
upon a solid philological basis, dubbed it a “ritual against sexual
impotence”.2 His edition serves as the basis for the present discussion.
Similarly, Moyer (1983: 27) describes it as a ritual to be enacted “when a man is sterile or possesses no desire for women”, comparing it to
the similar rites and incantations found in KBo 2.9+ i 25-30 (CTH
716; Ritual and Prayer to Ištar of Nineveh), which he, not entirely
without reason, suggests “is designed to destroy the masculinity and
military capability of the enemy troops” (ibid. 28).3
The present considerations, in contrast, aim to show that the composition
is more convincingly interpreted as an antidote to homosexual
behavior,4 apparently seeking to cure its patient of his proclivity for
passive sexual acquiescence and to replace it with an inclination
toward normative male behavior, i.e. penetrative behavior, without
excluding the aspect, noted by Moyer among others, of restoring
the patient’s supposedly inadequate masculinity and eradicating his
perceived femininity.5
The most suggestive passage from Paskuwatti’s Ritual in this regard
is from §4. The ritualist places the feminine symbols spindle and distaff
in the patient’s hand, he walks under a gate she has constructed of
reeds, the ritualist takes the spindle and distaff away from him, giving
him the masculine symbols bow and arrow, whereupon she says to him, “I myself 6 have taken femininity away from you and given
masculinity back to you. You have cast off the behavior [of a woman]
and you [have taken] up the b[eha]vior of a man.”7 Such a rite, it
may be suggested, would seem to make little sense if the ritual aims
at restoring the man’s ability “to sustain an erection and consummate
the act of intercourse”, as Hoffner (p. 287) supposes. The inability to
sustain an erection is hardly a feminine trait to be taken away from
the patient. No, the taking away of the patient’s feminine inclinations
likely refers to something else. The passage seems considerably more
sensible when viewed in light of the possibility that the ritual aims at
curbing the patient’s passive homosexual inclination. He is to cast off
what is generally viewed in traditional cultures as the expected sexually
passive behavior of women, i.e. allowing oneself to be penetrated
by a man, and to assume the active or aggressive role of the proper,
dominant man, who is supposed to be the penetrator. Hoffner’s (p.
277, 283) translation of and commentary to saklai-, “expected (sexual)
behavior”, also “custom; law”, is spot on, but he does not assess the
relevance of the term in the context of the rites performed. It would
seem odd to refer to a man’s failure to sustain an erection or ejaculate
as saklai-, “behavior; custom”. One might expect it to be deemed in
the Hittite conceptual world perhaps an “illness” (inan), “curse” (??urtai-),
“impurity, contamination, defect” (papratar) or “evil matter” (idalu uttar).
The use of the term saklai- is perfectly understandable, however, if it
refers to the patient’s habit of engaging in homosexual encounters
PASKUWATTI’S RITUAL:
REMEDY FOR IMPOTENCE OR
ANTIDOTE TO HOMOSEXUALITY?
JARED L. MILLER
Ludwig-Maximilians-Universität München, Geschwister-Scholl-Platz
1, D-80539, München, Germany
Paskuwatti’s Ritual (CTH 406), one of dozens of Hittite language
ritual prescriptions from the cuneiform archives of ??attusa,1 the capital
of the ancient Hittite empire, has long been understood as a ritual
designed to help a man to overcome sexual impotence. Goetze (1950)
labeled the composition a “Ritual against Impotence” for his translation,
while Laroche (1971: 72) similarly referred to it in his catalogue
as “contre l’impuissance sexuelle”. Also Hoffner (1987), who provided
the first proper edition with full commentary, finally placing the text
upon a solid philological basis, dubbed it a “ritual against sexual
impotence”.2 His edition serves as the basis for the present discussion.
Similarly, Moyer (1983: 27) describes it as a ritual to be enacted “when a man is sterile or possesses no desire for women”, comparing it to
the similar rites and incantations found in KBo 2.9+ i 25-30 (CTH
716; Ritual and Prayer to Ištar of Nineveh), which he, not entirely
without reason, suggests “is designed to destroy the masculinity and
military capability of the enemy troops” (ibid. 28).3
The present considerations, in contrast, aim to show that the composition
is more convincingly interpreted as an antidote to homosexual
behavior,4 apparently seeking to cure its patient of his proclivity for
passive sexual acquiescence and to replace it with an inclination
toward normative male behavior, i.e. penetrative behavior, without
excluding the aspect, noted by Moyer among others, of restoring
the patient’s supposedly inadequate masculinity and eradicating his
perceived femininity.5
The most suggestive passage from Paskuwatti’s Ritual in this regard
is from §4. The ritualist places the feminine symbols spindle and distaff
in the patient’s hand, he walks under a gate she has constructed of
reeds, the ritualist takes the spindle and distaff away from him, giving
him the masculine symbols bow and arrow, whereupon she says to him, “I myself 6 have taken femininity away from you and given
masculinity back to you. You have cast off the behavior [of a woman]
and you [have taken] up the b[eha]vior of a man.”7 Such a rite, it
may be suggested, would seem to make little sense if the ritual aims
at restoring the man’s ability “to sustain an erection and consummate
the act of intercourse”, as Hoffner (p. 287) supposes. The inability to
sustain an erection is hardly a feminine trait to be taken away from
the patient. No, the taking away of the patient’s feminine inclinations
likely refers to something else. The passage seems considerably more
sensible when viewed in light of the possibility that the ritual aims at
curbing the patient’s passive homosexual inclination. He is to cast off
what is generally viewed in traditional cultures as the expected sexually
passive behavior of women, i.e. allowing oneself to be penetrated
by a man, and to assume the active or aggressive role of the proper,
dominant man, who is supposed to be the penetrator. Hoffner’s (p.
277, 283) translation of and commentary to saklai-, “expected (sexual)
behavior”, also “custom; law”, is spot on, but he does not assess the
relevance of the term in the context of the rites performed. It would
seem odd to refer to a man’s failure to sustain an erection or ejaculate
as saklai-, “behavior; custom”. One might expect it to be deemed in
the Hittite conceptual world perhaps an “illness” (inan), “curse” (??urtai-),
“impurity, contamination, defect” (papratar) or “evil matter” (idalu uttar).
The use of the term saklai- is perfectly understandable, however, if it
refers to the patient’s habit of engaging in homosexual encounters
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.987
A koje je tvoje lično mišljenje?
Uzgred, mislim da je postavljanje opsježnih tekstova i protivno Pravilniku; samo postavi linkove i napiši sažetak (većini je teško i čitati to).
JOVANENAD
Aktivan član
- Poruka
- 1.058
Postavio sam celo poglavlje iz navedene knjige jer nisam bio siguran kako da sazmem sve u par recenica. Kao sto sam rekao nisam siguran sta da mislim moguce je da je postojala grupa "Indoevrpljana" u Anadoliji i u periodu sedentarizacije i pocetka urbanizacije dakle jos za vreme Halkolita. Po glotohronologiji koju mnogi i dalje drze kontrazverznom Hetitski se odvojio od IE ceo milenijum pre onog pretpostavljenog. Takodje sam jako skeptican kada je u pitanju rusilacki pohod Hetita koji je navodno dosao sve do Balkana. Pre bi se reklo da je promena socijalnih i drustvenih odnosa unutar eneolitskih i ranobronzanih zajednoca dovela do "nemirnih vremena".
Ovo bi te mozda zanimalo
http://oxford.academia.edu/IlyaYakubovich/Papers/1093688/Luwian_and_the_Luwians
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.987
Sve do Balkana? Već sam bio napisao da je istina zapravo obrnuta - po svemu sudeći, pohod je išao sa Balkana, odnosno od Balkana do Sirije.
Mislim da je ključno to što je glotohronologija i dalje kontroverzna; naime, mislim na to jer daje rezultate koji se razlikuju u stoljećima, i to čak i preko po hiljadu godina.
Pouzdano je da Hati nisu bili Indoevropljani; to malo obesmišljava rasprave o tome da su u njihovo vrijeme postojali Indoevropljani u Anadoliji...
JOVANENAD
Aktivan član
- Poruka
- 1.058
Balkanski pravac doseljvanja Indoevropljana nije nikako iskljucen po Nikoli Tasicu u "Jugoslovensko Podunavlje od indoevropske seobe do prodora Skita" priliv novog stanovnistva na Balkan je poceo jos u 4 milenijumu. Tako da bi smo onda prethodnike Hetita i njima slicne grupacije mogli da trazimo po blakanskom Eneolitskim naseljima . Takvih nalaza koliko ja znam nema ali to opet ne mora nista da znaci. Sto se Hata tice, mislim da je granicenej sa spekulacijom neizbezno. Istrazivaci koji misle da je Hetiti dosli u Anadoliju pre naznacene invazije Hatima pripisuju uglavnom centralni i istocni deo Anadolije sto se i poklapa sa nekim osnovnim sukcesivnim "kulturnim krugovima" od mezolita do ranog broznanog doba. Sto ipak ostavlja dosta prostora za druge populacije. Dakle iako ne sporim dolazak Hetita(mada moram da priznam da nikada nisam cuo za antropolosku analizu tog perioda i prostora potrazicu) sumnjam u dolazak 2000-1700 BC ne kazem da nije tacan vec da su mnoge stvari jos uvek nepoznanica da bi se sa sigurnoscu to moglo tvrditi.
JOVANENAD
Aktivan član
- Poruka
- 1.058
"This period extended over some 2,000 years of history and civilization
in the Near East, roughly from the late fourth to the late second
millennium bc. It was a period characterized by many great achievements
in the development of human society and civilization within the
region. Yet there was no sharp or sudden break with what had gone
before. In their earliest phase, many Bronze Age sites reflect no more
than a gradual and sometimes almost imperceptible cultural development
out of the preceding ‘Chalcolithic Age’. There was no major
cultural revolution, no evident intrusion of newcomers into Anatolia,
except in the Cilician Plain, and very few signs of destruction of existing
communities. A number of the features of the Chalcolithic cultures
persisted in the ‘new age’ with little or no change."
Trevor Bruce i Mierop.
The origins of the Indo-Europeans are disputed. Homelands in the
east (eastern Anatolia, southern Caucasus, northern Mesopotamia), the
north (southern Russia, north of the Black Sea), and the west (central
Europe, the Balkans) have all been proposed, but no consensus has been
reached.12 Opinions also differ widely on when they came. Most
scholars believe that they arrived in Anatolia some time during the
third millennium. Some argue that the Luwians were the first, entering
Anatolia early in the third millennium, with the Nesites arriving towards
the end of the millennium.13 Others believe that the order should
be reversed, with the Nesites (and Palaians) representing the first phase
of Indo-European migration, and the Luwians arriving towards the end
of the millennium.14 Another view is that the Indo-Europeans arrived in
a single mass, subsequently dispersing within Anatolia some time after
their arrival.15 Yet another view is that Anatolia had already been the
home of Indo-European speakers for some 4,000 years before the
beginning of the Bronze Age—i.e. from c.7000 bc.16 While we still
cannot reach finality on the matter of the origins of the Indo-European
groups and the nature of their migration into Anatolia,17 there are
several important questions we should at this stage address.
Greater Anatolia and the Indo-Hittite Language Family: Papers presented
at a Colloquium hosted by the University of Richmond, March 18-19, 2000
Monograph No. 38 -- Edited by Robert Drews
http://www.billdarden.com/papers/darden_2001_anatolian_origin_indo-hittite.pdf
in the Near East, roughly from the late fourth to the late second
millennium bc. It was a period characterized by many great achievements
in the development of human society and civilization within the
region. Yet there was no sharp or sudden break with what had gone
before. In their earliest phase, many Bronze Age sites reflect no more
than a gradual and sometimes almost imperceptible cultural development
out of the preceding ‘Chalcolithic Age’. There was no major
cultural revolution, no evident intrusion of newcomers into Anatolia,
except in the Cilician Plain, and very few signs of destruction of existing
communities. A number of the features of the Chalcolithic cultures
persisted in the ‘new age’ with little or no change."
Trevor Bruce i Mierop.
The origins of the Indo-Europeans are disputed. Homelands in the
east (eastern Anatolia, southern Caucasus, northern Mesopotamia), the
north (southern Russia, north of the Black Sea), and the west (central
Europe, the Balkans) have all been proposed, but no consensus has been
reached.12 Opinions also differ widely on when they came. Most
scholars believe that they arrived in Anatolia some time during the
third millennium. Some argue that the Luwians were the first, entering
Anatolia early in the third millennium, with the Nesites arriving towards
the end of the millennium.13 Others believe that the order should
be reversed, with the Nesites (and Palaians) representing the first phase
of Indo-European migration, and the Luwians arriving towards the end
of the millennium.14 Another view is that the Indo-Europeans arrived in
a single mass, subsequently dispersing within Anatolia some time after
their arrival.15 Yet another view is that Anatolia had already been the
home of Indo-European speakers for some 4,000 years before the
beginning of the Bronze Age—i.e. from c.7000 bc.16 While we still
cannot reach finality on the matter of the origins of the Indo-European
groups and the nature of their migration into Anatolia,17 there are
several important questions we should at this stage address.
Greater Anatolia and the Indo-Hittite Language Family: Papers presented
at a Colloquium hosted by the University of Richmond, March 18-19, 2000
Monograph No. 38 -- Edited by Robert Drews
http://www.billdarden.com/papers/darden_2001_anatolian_origin_indo-hittite.pdf
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.987
Da, kao što već rekoh, to je istina, ali ne može biti ni presudni dokaz da tako nečeg nije bilo, upravo zato što imamo dosta primjera nesumnjivih velikih seoba koje ni traga arheološkog nisu ostavili; moje je mišljenje da analiza svih ostalih stavki dovoljno ukazuje na tako nešto, a da nedostatak na tom polju ne predstavlja problem koji kontrira, već samo ne potvrđuje.
supertruper
Aktivan član
- Poruka
- 1.320
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.987
..šta?
- Poruka
- 30.474
Pa znas kako za tu nacional-romanticarsku tezu sam jedino i cuo,i to nije dolazilo od nekih Jermenskih izvora,pa da kazes pisu sto im se svidja,vec sam citao neke tekstove od nekih Nemaca,pa i Britanaca,a oni nisu imali razloga da lazu,valjda.Interesantno Frigijce nigde i ne pominju,ali se pozivaju na tu jezicku slicnost kao dokaz zajednickog identiteta.Nemac Karl Leman smatra da se narod Urartua nazivao Nairi,a centar njihove kulture je bio negde oko jezera Van.Samo ime Urartu je iz aramejskog jezika koji se smatra dijalektom akadskog koji su koristili taj naziv za Ararat,a taj naziv su kasnije preuzeli i Asirci.
U nekim Jermenskim hronikama (7-6 vek p.n.e),koje ja nisam imao priliku da vidim, kaze se da je zemlja Jermena imala originalno ime zemlja Ararata,ili zemlja hrabrih ljudi.
Druga teorija kaze da urartu jezik ne pripada ni semitskim ni indoevropskim jezicima,vec huritsko-urartskoj grupi jezika,sto si ti vec konstatovao,sto znaci da Jermeni nemaju bog zna sta da traze ovde, s obzirom da im jezik nije ni dijalekat akaskog,a ne pripada ni huritsko-urartskim jezicima vec je indoevropskog porekla.Ali ih to baca u narucje Hititima,kao sto ti i tvrdis, a i jos neke pojedinosti koje si ti izneo,kao ono sto s etice imena.Treba dodati da su Huriti sami po sebi,jos uvek enigma,i ne znam da li je neko njih nesto i istrazivao,i do cega je dosao toko tih proucavanja.
Jermeni pod tim imenom se pojavljuju negde u 7-6 veku p.n.e,posle propasti kraljevine Urartu,(naravno verovatno su ziveli i ranije pored Urarcana)za koju se ne zna jos uvek kako je propala.Postoje dve teorije:
da su Medjani zauzeli Urartu
ili se samo dogodila smena dinastija uz Medjansku pomoc,pa je dinastija Orontida zbacila dinastiju Aramu.Ovi su im se oduzili tako sto su pomogli Medjanima da poraze Asirce.
Ovo bi znacilo da je kraj Urartua bio kasnije,ali ono sto je neosporno je da je kraj Urartua bio nasilan,spaljene su mnoge tvrdjave,a Jermeni tada zamenjuju Urarcane.
Nije mi jasno sto Jermeni ne bastine Hitite,kao sto si ti vec implicirao,nego pokusavaju da prisvoje kraljevstvo Urartu,sa konja na magarca ako me razumes,sta time dobijaju?
Evo nekih mapa kraljevstva Urartu iz raznih perioda.
Prilozi
supertruper
Aktivan član
- Poruka
- 1.320
Nemoj mi samo reći da nisi čuo za Valerijana, pa on je BB legenda!
Slaven 777;
dali mozemo da dobijemo vase misljenje:
Smatrate li da je vasa tvdrnja: "Persijanci su Lidiju osvojili 547. ili 546. godine prije nove ere.", vezana za navedeni Herodotov zapis iznesen u knjizi “I. gl. 94.” ?
Ili, konkretnije, na koji se vremenski period odnosi izneseno u knjizi “I. gl. 94.” ?
----------------------------------------------------------------------------------
Bez pravilne hronologije, nema nista od istorije!
dali mozemo da dobijemo vase misljenje:
Smatrate li da je vasa tvdrnja: "Persijanci su Lidiju osvojili 547. ili 546. godine prije nove ere.", vezana za navedeni Herodotov zapis iznesen u knjizi “I. gl. 94.” ?
Ili, konkretnije, na koji se vremenski period odnosi izneseno u knjizi “I. gl. 94.” ?
----------------------------------------------------------------------------------
Bez pravilne hronologije, nema nista od istorije!
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.987
- Poruka
- 30.474
Interesuju me ti tzv narodi sa mora koji su srusili Hetitsko carstvo.
Koliko sam shvatio smatralo se ranije da su to bili Pelazgi,medjutim sada izgleda da stvari nisu tako sigurne pa se u te narode ubrajaju Filistejci,i mozda jos neki narodi.Egipcani beleze da su dosli sa mora i sa severa.
Сматрали су их немилосрдним, злоћудним, неустрашивим. Једни су долазили с мора, на дугим бродовима, нешто већим од гондола, други су ишли копном, водећи своје породице са собом. Носили су килтове, копља, кратке мачеве и округле штитове. Најнеобичније су им биле кациге: од платна или испреплетаних пера, али увек с роговима попут оних викиншких. Харали су средоземним приобалним земљама око 1200. године пре наше ере. Ко су били ови ратници? Одакле су дошли? Куда су се упутили? Гусари пљачкаши, сурови ратници, незадрживи уништитељи великих народа и градова Старог истока, или борци за сопствени опстанак? Можда од свега помало.
Koliko sam shvatio smatralo se ranije da su to bili Pelazgi,medjutim sada izgleda da stvari nisu tako sigurne pa se u te narode ubrajaju Filistejci,i mozda jos neki narodi.Egipcani beleze da su dosli sa mora i sa severa.
Сматрали су их немилосрдним, злоћудним, неустрашивим. Једни су долазили с мора, на дугим бродовима, нешто већим од гондола, други су ишли копном, водећи своје породице са собом. Носили су килтове, копља, кратке мачеве и округле штитове. Најнеобичније су им биле кациге: од платна или испреплетаних пера, али увек с роговима попут оних викиншких. Харали су средоземним приобалним земљама око 1200. године пре наше ере. Ко су били ови ратници? Одакле су дошли? Куда су се упутили? Гусари пљачкаши, сурови ратници, незадрживи уништитељи великих народа и градова Старог истока, или борци за сопствени опстанак? Можда од свега помало.
Filestinci jesu Pelasgi.
Osnova svega je hronologija.
Bez ispravne hronolgije nema nista od istorije (ni priblizno).
Vidim da svako zeli da diskutuje o necemu, i kad treba da se razjasni i najobicnija stvar, onda svi beze od teme.
--------------------------------------------------
Jedno od pitanja je bilo: na koji se vremenski period odnosi izneseno u Herodotovoj Istoriji u knjizi “I. gl. 94.” ?
Dat je neki "traljavi" odgovor, ali "to nije to". Potrebno je makar da se zna na koji period se odnosi napisani tekst. Recimo dali je to pre ili posle "Trojanskih ratova"?
Navedeni tekst sadrzi dovoljno referentnih informacija da se iznese makar i priblizno misljenje.
Problem je u tome da bukvalno "niko" ne cita Herodota, a oslanja se na Herodota.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.987
Pa sumnjam i ja; ako se ne varam, u skorašnjim serijskim publikacijama takva hronologija je čak i napuštena; danas se smatra da se dolazak Indohetita odvio 2500-2000 god. stare ere.
Pročitaj šta piše u Kembriždskoj istoriji antike o Indoevropljanima i Hetitima; uglavnom su sumirali sva dosadašnja saznanja.
- Poruka
- 30.474
Naravno da treba da se sve hronoloski slozi,ali treba biti i odredjen i jasan.Recimo tvoj odgovor to nije.
Kako znamo da su Pelazgi ustvari Filistejci,a ne samo jedan deo Pelazga recima,sta ih dovodi u vezu.Filistejci se pominju samo u Judeji,gde su napravili svoju drzavu Filisteju,ali ne i u Maloj Aziji,kako onda mogu da sruse Hetitsko carstvo.Koji su jos narodi spadali u te narode sa mora,Fenicani mozda.Da li imaju neke veze sa Minojskom kulturom sa Krita.Sve su to samo neka pitanja koja traze odgovore.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.987
Imena naroda sa mora nalazimo u egipatskom tekstovima; iz doba faraona Merneptaha (1224. ili 1213. - 1204. god. st. ere):
* Šrdn
* Trš ili Tvrvš
* Škrvš
* Ekvš
* Rvkv
Drugi izvor za imena je iz doba Ramzesa III (1184-1150 g. prije nove ere):
* Šrdn
* nepoznato zasigurno, možda Trš
* Škrš ili Škrvš
* Tjkr
* Prst
* Všš
* Dnn ili Dnun
A sada kreće velika igra iza utvrđivanja šta se krije iza tih naziva. Ekveš je identifikovan kao Aikvaša - to se odnosi na Grke (Ahajce). 'Prst' bi trebalo da se čita Pelešet, a to su najvjerovatnije Filistejci. Znam da neki tvrde da su Filistejci porijeklom Pelazgi, al' to je sasvim druga tema i nisam vidio dovoljno ubjedljivih dokaza koji bi me ubijedili u tako nešto (mada oni kada su došli u Palestinu jesu bili već formirani narod, a ne kako se ranije smatralo - da im je tu bila etnogeneza, naroda navodno stalog od egipatskih najamnika - to zaista otvara prostor za traganje za njihovom dubljom istorijom).
- Poruka
- 30.474
Koja imena sunce ti poljubim,da li su ovi sigurni da su pravilno preveli ovo.
* Šrdn
* Trš ili Tvrvš
* Škrvš
* Ekvš
* Rvkv
Занимљивости
У Хатуши, главном граду Хетитске државе, нађено је писмо египатске краљице из периода Амарне, упућено краљу Супилулијумасу Првом, у коме пише: Мој муж је умро, а ја немам сина. За тебе кажу да имаш доста синова. Могао би да ми даш једног од њих за супруга, пошто не бих желела да неко од мојих потчињених буде мој муж! ... Уплашена сам...
Још увек није утврђен идентитет краљице која је ово написала, а сумња се на Нефертити, Меритатон и Анкесенамон. Највероватније је да је то учинила ова последња, јер после смрти њеног мужа није постојао наследник Египта.
До скоро се сматрало да је Ај умешан у смрт Тутанкамона, али је недавно откривено да је млади фараон умро од маларије.
Анкесенамон је веома заступљена у популарној култури. Многи романи (попут Нефертити од Мишел Моран) реконструишу њен живот, а приказана је и у неколико филмова, од којих је свакако најпознатији Мумија, где се њено име изговара као Анк-су-намон, а игра је Патрисија Веласкез.
Анкесенамон даје Тутанкамону цвеће као знак љубави
* Šrdn
* Trš ili Tvrvš
* Škrvš
* Ekvš
* Rvkv
Занимљивости
У Хатуши, главном граду Хетитске државе, нађено је писмо египатске краљице из периода Амарне, упућено краљу Супилулијумасу Првом, у коме пише: Мој муж је умро, а ја немам сина. За тебе кажу да имаш доста синова. Могао би да ми даш једног од њих за супруга, пошто не бих желела да неко од мојих потчињених буде мој муж! ... Уплашена сам...
Још увек није утврђен идентитет краљице која је ово написала, а сумња се на Нефертити, Меритатон и Анкесенамон. Највероватније је да је то учинила ова последња, јер после смрти њеног мужа није постојао наследник Египта.
До скоро се сматрало да је Ај умешан у смрт Тутанкамона, али је недавно откривено да је млади фараон умро од маларије.
Анкесенамон је веома заступљена у популарној култури. Многи романи (попут Нефертити од Мишел Моран) реконструишу њен живот, а приказана је и у неколико филмова, од којих је свакако најпознатији Мумија, где се њено име изговара као Анк-су-намон, а игра је Патрисија Веласкез.
Анкесенамон даје Тутанкамону цвеће као знак љубави
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.987
Pa naravno; samo nedostaju samoglasnici, koje može utvrđivati kako na osnovu nekih lingvističkih pravila koja su navodno postojala, ili čak najgore pukim nagađanjem.
Kao što rekoh, iza 'Ekveša' se najvjerovatnije kriju Grci.
----
Bilo bi lijepo ako bi neko mogao nešto postaviti o hetitskom dvoglavom orlu - heraldičkom elementu koji je došao do Romeja, pa i do Srba, a danas je i u Grbu Republike Srbije.
- Poruka
- 30.474
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.987
