Хетити

Lekizan:
Право да ти кажем не знам,али чисто сумљам да је пола народа било где ишло,како то Херодот каже,такође сумљам да су 20 година гладовали и играли се сваки други дан,те измишљали разне игре.

Лиђани су пали за време краља Креза у 5 веку старе ере,дакле после Тројанског рата и то охо,хо,покорили су их Персијанци под Киром Великим,а Умбријци већ тада живе у Умбрији,не видим везу.На кога је Херодот мислио стварно не знам.
Kliknite za proširenje...

Iskrenost je uvek na ceni, hvala.

Ne, pola, vec je isao i citav narod.

Recimo, kad je Minoj sa Krete isao u rat, vodio je sa sobom citav narod, sto je bilo ostalo na Kreti i kao tradicija, i u slucaju godine 1180.

Da, "Лиђани су пали за време краља Креза у 5 веку старе ере, дакле после Тројанског рата и то охо,хо,покорили су их Персијанци под Киром Великим,а Умбријци већ тада живе у Умбрији,не видим везу. ---- mala intervencija, ne 5, vec 6 vek, tacnije 549 g.
-------------------------------------------------------------------------------

"На кога је Херодот мислио стварно не знам."

Na koga je mislio?

Kad je ziveo kralj Лиђана Атис, син Манов ?
-------------------------------------------

Ili;

Nije tesko doci do istine,samo trebas pogledati kod Herodota: Polimija, knjiga 7, gl 11., govor Kserksa, i ulogu Pelopa.
--------------------------------------------

Kad je ziveo Pelop ?

Valjda ces ovaj podatak naci i na internetu.
 
D-1:
Iskrenost je uvek na ceni, hvala.

Ne, pola, vec je isao i citav narod.
Recimo, kad je Minoj sa Krete isao u rat, vodio je sa sobom citav narod, sto je bilo ostalo na Kreti i kao tradicija, i u slucaju godine 1180.
Da, "Лиђани су пали за време краља Креза у 5 веку старе ере, дакле после Тројанског рата и то охо,хо,покорили су их Персијанци под Киром Великим,а Умбријци већ тада живе у Умбрији,не видим везу. ---- mala intervencija, ne 5, vec 6 vek, tacnije 549 g.
-------------------------------------------------------------------------------
"На кога је Херодот мислио стварно не знам."
Na koga je mislio?
Kad je ziveo kralj Лиђана Атис, син Манов ?
-------------------------------------------
Ili;
Nije tesko doci do istine,samo trebas pogledati kod Herodota: Polimija, knjiga 7, gl 11., govor Kserksa, i ulogu Pelopa.
--------------------------------------------
Kad je ziveo Pelop ?
Valjda ces ovaj podatak naci i na internetu.
Kliknite za proširenje...

Ко је то водио цео народ у рат и када,да је било сеоба јесте,водили су можда помоћно особље али никада није цео народ ишао у рат.

Не знам на шта алудираш,и какве везе има Пелоп са падом Лидије под Персијску власт.

Херодот пише о тим догађајима цео век касније,није био савременик.
 
Lekizan:
Ко је то водио цео народ у рат и када,да је било сеоба јесте,водили су можда помоћно особље али никада није цео народ ишао у рат.

Не знам на шта алудираш,и какве везе има Пелоп са падом Лидије под Персијску власт.

Херодот пише о тим догађајима цео век касније,није био савременик.
Kliknite za proširenje...

Nije rec o seobama vec o ratovim, prolistaj malo Herodota i nadam se da ces naci dosta interesantnih informacija.

Pelop i Lidija, ima itekako veze.

Protumaci zapisano: "Frizanin Pelop, koji je bio rob mojih predaka".

Pa onda analiziraj i povezi informacije:

a) kad je ziveo Atis ?
b) kad je ziveo Pelop ?
c) ciji je rob bio Pelop ?
d) ko su bili predci Kserksovi ?

dobitcesh vreme kad je, i od koga, Lidija bila pokorena.
----------------------------------------------------------------------------------

Mala pomoc, nacini pararelu:

Kad su Svabe zauzele Beograd?

Kad, koliko puta?

1941 ?

ili i nekad drugi put ?

Svabe, Nemci, Austrijanci,..... ko je kad od njih zauzimao Beograd ?
 
D-1:
Nije rec o seobama vec o ratovim, prolistaj malo Herodota i nadam se da ces naci dosta interesantnih informacija.
Pelop i Lidija, ima itekako veze.
Protumaci zapisano: "Frizanin Pelop, koji je bio rob mojih predaka".
Pa onda analiziraj i povezi informacije:

a) kad je ziveo Atis ?
b) kad je ziveo Pelop ?
c) ciji je rob bio Pelop ?
d) ko su bili predci Kserksovi ?

dobitcesh vreme kad je, i od koga, Lidija bila pokorena.
----------------------------------------------------------------------------------

Mala pomoc, nacini pararelu:
Kad su Svabe zauzele Beograd?
Kad, koliko puta?
1941 ?
ili i nekad drugi put ?
Svabe, Nemci, Austrijanci,..... ko je kad od njih zauzimao Beograd ?
Kliknite za proširenje...

Ne sumljam da je Lidija pokoravana vise puta,i da Lidjani postoje i pre 12 veka stare ere,kada im nastaje drzava posle raspada Hetitske kraljevine.Pod vlast Persije stizu u 6 veku,ali Lidjani i dalje postoje sve dok se nisu helenizovali pod jakim Grckim uticajima.Zato ne vidim neku vezu Nemaca i Beograda i padova Lidije iz antickog vremena.

Jel ti mislis na Frigiskog boga Atisa i na Grckog mitoloskog junaka Pelopa koji je navodno osnovao olimpijske igre u Olimpiji.

A Ksereks je sin Darija Velikog i potice iz dinastije Ahemenida.
 
Lekizan:
Ne sumljam da je Lidija pokoravana vise puta,i da Lidjani postoje i pre 12 veka stare ere,kada im nastaje drzava posle raspada Hetitske kraljevine.Pod vlast Persije stizu u 6 veku,ali Lidjani i dalje postoje sve dok se nisu helenizovali pod jakim Grckim uticajima.Zato ne vidim neku vezu Nemaca i Beograda i padova Lidije iz antickog vremena.

Jel ti mislis na Frigiskog boga Atisa i na Grckog mitoloskog junaka Pelopa koji je navodno osnovao olimpijske igre u Olimpiji.

A Ksereks je sin Darija Velikog i potice iz dinastije Ahemenida.
Kliknite za proširenje...

Hteo sam da pomognem da sam dodzes do resenja.

U cemu je poenta:

1. "Zato ne vidim neku vezu Nemaca i Beograda i padova Lidije iz antickog vremena."

Nemci, Svabe, Austrijanci nemaju blage veze sa Lidijom, al komparativno imaju sa Hetiti, Persijanci (to je isti narod).

2. "Ne sumljam da je Lidija pokoravana vise puta,i da Lidjani postoje i pre 12 veka stare ere,kada im nastaje drzava posle raspada Hetitske kraljevine".

Da Lidija je dvaput pokoravana od Persijanaca, prvi put sredinom XIV pre.n.ere. neposredno posto se deo Lidijaca iselio u Umbriji.
Lidija je celo to vreme postojala, ali kao vazalna drzava. Mozda je zbunjujuce da je seoba Lidjana u Umbriju bila u XIV veku, a ne kako "hipoteticki" tvrde savremeni istoricari da se je to dogodilo u VIII veku.

3. "Jel ti mislis na Frigiskog boga Atisa i na Grckog mitoloskog junaka Pelopa koji je navodno osnovao olimpijske igre u Olimpiji.".

Ne iznosim licna misljenja, jasno je receno o Lidijskom kralju Atisu koji je ziveo u XIV veku p.n.e.

A, sto se tice Pelopa, Pelop nije nikakav "Grcki" junak, i nema blage veze sa bilo kakvim grckim poreklom.
Pelop je poreklom Frizanin iz Male Azije i ziveo je u XIV veku isto kad i Atis.
Kao persiski vazal stigao je da zavlada Danajcima (Proto-Grcima), po njemu je imenovan i poluostrov Peloponez.
Sin Pelopov je kralj Atrej, a unuci Agamemnon i Menelaj.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Poenta svega ovoga (ukratko iznesenog) je fakt da su u proslosti Persijanci bili imenovani kao Hetiti.

To je izneo Herodot, i

Sam Kserks, u svom govoru.
 
D-1:
Hteo sam da pomognem da sam dodzes do resenja.

U cemu je poenta:

1.Nemci, Svabe, Austrijanci nemaju blage veze sa Lidijom, al komparativno imaju sa Hetiti, Persijanci (to je isti narod).

2.Da Lidija je dvaput pokoravana od Persijanaca, prvi put sredinom XIV pre.n.ere. neposredno posto se deo Lidijaca iselio u Umbriji.
Lidija je celo to vreme postojala, ali kao vazalna drzava. Mozda je zbunjujuce da je seoba Lidjana u Umbriju bila u XIV veku, a ne kako "hipoteticki" tvrde savremeni istoricari da se je to dogodilo u VIII veku.

3.Ne iznosim licna misljenja, jasno je receno o Lidijskom kralju Atisu koji je ziveo u XIV veku p.n.e.
A, sto se tice Pelopa, Pelop nije nikakav "Grcki" junak, i nema blage veze sa bilo kakvim grckim poreklom.
Pelop je poreklom Frizanin iz Male Azije i ziveo je u XIV veku isto kad i Atis.
Kao persiski vazal stigao je da zavlada Danajcima (Proto-Grcima), po njemu je imenovan i poluostrov Peloponez.
Sin Pelopov je kralj Atrej, a unuci Agamemnon i Menelaj.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Poenta svega ovoga (ukratko iznesenog) je fakt da su u proslosti Persijanci bili imenovani kao Hetiti.
To je izneo Herodot, i Sam Kserks, u svom govoru.
Kliknite za proširenje...

1.Odakle ti to da su Hetiti Persijanci,prvi put cujem to,jedni su imali drzavu u maloj Aziji,a drugi na Iranskoj visoravni,uz to mislim da im jezici ne spadaju u istu podgrupu indoevropskih jezika.Uz to izmedju njih imas citave narode,uglavnom samite,poput Vavilonaca,Akadjana,Asiraca.
2.Lidija kao i Frigija moze da bude pokorena od strane Hetita sredinom XIV a ne Persijanaca,sto se verovatno i desilo jer je upravo tada Hetitsko carstvo bilo na vrhuncu,i vodilo ratove za prestiz nad Palestinom sa Egipcanima.
3.Pa dobro Frigijski kralj koji je osnovao olimpijske igre,izuzev mitova ne znam da imamo bilo sta o njemu da je uopste postojao bas kao i Atis.

http://sr.wikipedia.org/sr/Атис
http://sr.wikipedia.org/wiki/Пелоп

Mozes li da postujes taj deo gde Herodot govori da su Hetiti Persijanci,ja ne mogu da se setim toga iz njegove istorije.
 
Lekizan:
1.Odakle ti to da su Hetiti Persijanci,prvi put cujem to,jedni su imali drzavu u maloj Aziji,a drugi na Iranskoj visoravni,uz to mislim da im jezici ne spadaju u istu podgrupu indoevropskih jezika.Uz to izmedju njih imas citave narode,uglavnom samite,poput Vavilonaca,Akadjana,Asiraca.
2.Lidija kao i Frigija moze da bude pokorena od strane Hetita sredinom XIV a ne Persijanaca,sto se verovatno i desilo jer je upravo tada Hetitsko carstvo bilo na vrhuncu,i vodilo ratove za prestiz nad Palestinom sa Egipcanima.
3.Pa dobro Frigijski kralj koji je osnovao olimpijske igre,izuzev mitova ne znam da imamo bilo sta o njemu da je uopste postojao bas kao i Atis.

http://sr.wikipedia.org/sr/Атис
http://sr.wikipedia.org/wiki/Пелоп

Mozes li da postujes taj deo gde Herodot govori da su Hetiti Persijanci,ja ne mogu da se setim toga iz njegove istorije.
Kliknite za proširenje...

I Herodtova dela su jako sumnjive za nekoliko Top Istoricara !
On (Herodoth ) ostaje kao najsumljivi u Istorije covecanstva , mislise da je negde u V veku pre Krista ziveo a njegova kopija proizlazi cak u X veku posle Krista .
Svasta ima unutar njegove Istorije , zato treba da se uzmu sa rezervama njegova dela .

p.s. u Herodotovom istoriju ima jako pozitivne stvari za Albance , zato ne mislite da sam napisao zato sto mi odgavara , pa eto ...
 
Arberi:
I Herodtova dela su jako sumnjive za nekoliko Top Istoricara !
On (Herodoth ) ostaje kao najsumljivi u Istorije covecanstva , mislise da je negde u V veku pre Krista ziveo a njegova kopija proizlazi cak u X veku posle Krista .
Svasta ima unutar njegove Istorije , zato treba da se uzmu sa rezervama njegova dela .

p.s. u Herodotovom istoriju ima jako pozitivne stvari za Albance , zato ne mislite da sam napisao zato sto mi odgavara , pa eto ...
Kliknite za proširenje...

Sta je Herodot pisao pozitivno o Albancima?
 
Lekizan:
1.Odakle ti to da su Hetiti Persijanci,prvi put cujem to,jedni su imali drzavu u maloj Aziji,a drugi na Iranskoj visoravni,uz to mislim da im jezici ne spadaju u istu podgrupu indoevropskih jezika.Uz to izmedju njih imas citave narode,uglavnom samite,poput Vavilonaca,Akadjana,Asiraca.
2.Lidija kao i Frigija moze da bude pokorena od strane Hetita sredinom XIV a ne Persijanaca,sto se verovatno i desilo jer je upravo tada Hetitsko carstvo bilo na vrhuncu,i vodilo ratove za prestiz nad Palestinom sa Egipcanima.
3.Pa dobro Frigijski kralj koji je osnovao olimpijske igre,izuzev mitova ne znam da imamo bilo sta o njemu da je uopste postojao bas kao i Atis.

http://sr.wikipedia.org/sr/Атис
http://sr.wikipedia.org/wiki/Пелоп

Mozes li da postujes taj deo gde Herodot govori da su Hetiti Persijanci,ja ne mogu da se setim toga iz njegove istorije.
Kliknite za proširenje...

1. "А Лиђани су после тога пали под персијско ропство."

dali si apostrofirano izneo kao citat?

Jedno prosto pitanje: Odakle Persijanci u XIV veku kad je onda tamo postojala Hetitija.

2.. Herodot: Polimija, knjiga 7, gl 11., citat iz govora Kserksa: "Frizanin Pelop, koji je bio rob mojih predaka".

Pelop je ziveo u XIV veku.

Pitanje: Kako moze Frizanin Pelop da bude rob Kserksovih predaka ako ti predci nisu bili Persijanci ?

U to vreme Frigija je bila u sastavu Hetitskog carstva.
 
Arberi:
http://books.google.mk/books?id=OHA...ook-thumbnail&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
Kliknite za proširenje...

Ma daj covece,ovaj je ziveo u 19 veku,ti stavovi su odavno prevazidjeni u modernoj istoriografiji,uz to i nije bio istoricar pisao je o svemu zivom,o dijeti,matematici i sta sve ne.Nema ni referenci koje je koristio za svoje navode,napisao je da je Pelaski ustvari Albanski i to mu dodje kao pretpostavka jer dokaza nije imao.

Francis William Newman (27 June 1805 – 7 October 1897), the younger brother of Cardinal Newman, was an English scholar and miscellaneous writer.

Newman's work covered many spheres: he wrote on logic, political economy, English reforms, Austrian politics, Roman history, diet, grammar, the most abstruse departments of mathematics, Arabic, the emendation of Greek texts, and languages as out of the way as the Berber and as obsolete as the dialect of the Iguvine inscriptions
http://en.wikipedia.org/wiki/Francis_William_Newman

Da ti docaram situaciju.
O Pelazgima se gotovo nista ne zna.O Albancima se pre 11 veka takodje nista ne zna.
Dakle,dva puta nista je nista,matematika je jasna,crva nije ni bilo.:D
 
D-1:
1. "А Лиђани су после тога пали под персијско ропство."
dali si apostrofirano izneo kao citat?
Jedno prosto pitanje: Odakle Persijanci u XIV veku kad je onda tamo postojala Hetitija.
Kliknite za proširenje...
Jeste to je citat iz onog dela koji si ti naveo,Herodota u "Istoriji, Klija, knjiga 1, glava 94",bar je tako prevedeno kod mene.Pa to ti pricam,izgleda da je Herodot pomesao neke stvari,i zato sam te i pitao koliko ga smatras merodavnim.
D-1:
2.. Herodot: Polimija, knjiga 7, gl 11., citat iz govora Kserksa: "Frizanin Pelop, koji je bio rob mojih predaka".
Pelop je ziveo u XIV veku.
Pitanje: Kako moze Frizanin Pelop da bude rob Kserksovih predaka ako ti predci nisu bili Persijanci ?
U to vreme Frigija je bila u sastavu Hetitskog carstva.
Kliknite za proširenje...

Evo i tog celog dela iz Herodotove istorije.
Polimija, knjiga 7, gl 11.
11) То рече Артабан, а Ксерксе се разљути и овако му одговори:
''Артабане, спасава те то што си брат мога оца, иначе би ми скупо платио за те глупости.
Кажњавам те због тог твог кукавичлука и плашљивости тиме што нећеш моћи са мном да идеш у
рат против Хеладе, него ћеш овде остати заједно са женама. Извршићу ја оно што сам овде рекао и
без твоје помоћи. Не био ја син Даријев, чији је отац био Хистасп, а отац овога Арсам, а његов
отац Аријарамне, а отац овога Теиспо, а његов отац Кир, а Киров отац Камбиз, а Камбизов отац
Теиспо, а Теиспов Ахемен, — ако се не будем осветио Атињанима, јер добро знам да они неће
мировати ако ми будемо мировали, него ће радо напасти на нашу земљу, а то можемо закључити
по ономе што су нам већ учинили кад су упали у Азију и запалили Сард. Ни нама ни њима није
могуће да се повучемо, него нам обојима остаје или да нападнемо или да будемо нападнути, или
да ово све потпадне под власт Хелена или оно под власт Персијанаца. Код толиког
непријатељства, наиме, нема другог излаза. Право је да се већ једном осветимо за нанесене увреде,
а свестан сам онога шта ризикујем кад полазим у рат против ових људи које је још Фрижанин
Пелоп, који је био роб мојих предака, био тако покорио да се тај народ и та земља још и данас
називају по имену освајача.''

Izgleda da bas zahvaljujuci Herodotu o Hetitima nista nije znalo,dok nisu pocela arheoloska otkopavanja u 20 veku.Lepo je sto ti tumacis Herodotova pisanija,ali savremeni nalazi ne govore u prilog tome.
 
Poslednja izmena:
Evo i celog govora na toj skupstini na kojoj je Ksereks sazvao prvake radi napada na Grke.
Polimija, knjiga 7, gl 8.
Ксерксе. Мардоније и Артабан говоре у скупштини

8) Ксерксе пак после подјармљивања Египта, пошто је хтео да преузме команду над војском
против Атине, сазове и одржи скупштину персијских првака да би чуо њихово мишљење и да би
им свима открио своје намере. Кад су се, дакле, сакупили, Ксерксе им овако проговори:
''Персијанци, ја нећу да уводим нов закон, него мислим да поступим по већ постојећем
закону. Као што чујем од наших старијих, ми нисмо никад седели скрштених руку откако смо
преузели вођство од Међана и откад је Кир збацио Астијага са престола, већ нас је бог тако водио
и сви наши подвизи свршавали су се све боље и боље. Добро знате шта је све урадио Кир, па
Камбиз и мој отац Дарије, и како су они редом покоравали народ за народом, те није потребно да
вам се о томе говори. И ја сам, за све време откад сам преузео овај престо, мислио о томе како да у
том погледу не заостанем иза својих предака и да, као и они, повећам и проширим персијску моћ.
И мислећи о томе, долазим до закључка да ћемо се и ми исто тако прославити и моћи сада заузети
земљу која није ни мања ни сиромашнија, него је чак и плоднија; а истовремено ћемо казнити
свога непријатеља и осветити му се. Због тога сам вас сада и сакупио да вам изнесем шта сам
наумиода урадим. Имам, наиме, намеру да саградим један мост преко Хелеспонта па да са војском
кренем кроз Европу против Хеладе, да се осветим Атињанима за све оне увреде које су нанели
Персијанцима и моме оцу. Видели сте колико је и Дарије за тим тежио да пође против тог народа.
Он је, међутим, умро и није му се дало да се освети. И, у име њега и у име свих Персијанаца, ја се
нећу смирити док не освојим и не спалим Атину, јер су се Атињани усудили да наносе увреде и
мени и моме оцу. Најпре су с Аристагором Милећанином, који је био наш роб, упали у Сард и
спалили гајеве и храмове. А какве су нам после тога јаде задали кад смо под вођством Датиса и
Артафрена дошли у њихову земљу, то вам је свима добро познато. Ето, због тога се и спремам да
ратујем против њих, а надам се да ћу од тога имати и многе друге користи. Ако покоримо њих и
њихове суседе који станују у земљи Фрижанина Пелопа, онда ћемо постићи да се Персија граничи
са Зевсовим небом, јер тада сунце неће обасјавати ниједну земљу која се граничи са нашом, него
ћу ја вашом помоћу од свих тих земаља широм целе Европе направити једну државу. Обавештен
сам, наиме, да ствар стоји овако: неће остати ниједан град на свету нити иједан народ који ће бити
у стању да се упусти у борбу са нама, ако будемо уклонили ове које сам споменуо. И тако ће
доспети под ропски јарам и они који су нам скривили, а и они који немају никакве кривице. И ви
бисте ми, ако то све извршите, учинили велику услугу. Чим вам будем одредио час када да дођете,
биће потребно да се сваки од вас радо одазове позиву и да дође; а ко од вас буде дошао са најбоље
опремљеном војском, даћу му дарове, што се код нас сматра за највеће одликовање. Ето, тако
треба то сада да се уради. А да вам не би изгледало да радим на своју руку, износим ову ствар пред
вас све и молим вас да кажете своје мишљење.''
И тим речима заврши говор.
 
Polimija, knjiga 7, gl 9.

9) После њега узео је реч Мардоније:
''Господару, не само да си најбољи од свих Персијанаца који су ипак постојали, него си
кудикамо бољи и од оних који ће се касније родити. Ти си нам све најбоље и најтачније
образложио и нећеш дозволити да нам се подсмевају и да нас презиру којекакви Јонци из Европе.
Заиста би била срамота да ми који смо покорили Саке, Инде, Етиопљане, Асирце и многе друге
моћне народе, а који нам нису били ништа скривили, него само зато што смо хтели да проширимо
своју државу, — не казнимо и не осветимо се Хеленима који су нас први напали. Чега имамо да се
бојимо? Да ли њихове огромне војне силе? Да ли снаге њихова богатства? Добро познајемо начин
њихове борбе и знамо да им је снага незнатна. Па ми смо покорили њихове синове који станују у
нашој земљи, а који се називају Јонци, Еолци и Дорци. Та лично ја сам их добро упознао кад сам,
по заповести твога оца, ратовао против тих људи, па сам стигао чак до Македоније, а мало је
требало па да продрем и у саму Атину, а да се нико није усудио да ступи у борбу са мном. Па
ипак, како чујем, Хелени имају обичај да врло немарно и лудо замећу бој, јер немају ни искуства
ни разумевања. Кад једни другима објаве рат, они изаберу најлепше и најплодније земљиште, те се
на њему туку дотле док се и победници не врате са великим губицима. О побеђенима нећу уопште
223
да говорим, јер сви они бивају уништени. Пошто сви говоре истим језиком, требало би да изгладе
међусобне несугласице путем гласника и изасланика и свим средствима пре него ратовима. А ако
баш између њих неминовно мора да долази до ратова, онда треба да нађу земљиште где ће и
једнима и другима бити тешко да победе, па да се на њему огледају. И баш због тога што се
Хелени мало разумеју у ратну вештину, нису се за време мог похода до Македоније усудили да се
упусте у борбу са мном. А ко се, краљу, и сме противтебе борити кад водиш из Азије толику силу
и толике бродове? Уверен сам да Хелени неће имати толико храбрости. А ако се и преварим у
свом мишљењу, и ако они безумно реше да се са нама упусте у борбу, онда ће запамтити да смо
најбољи ратници на свету. Треба се сместа дати на посао, јер ништа не долази људима само од
себе, него све добијају одлучношћу и борбом.''
 
Polimija, knjiga 7, gl 10.
Артабанов говор
10) Кад је Мардоније тако подупро Ксерксово мишљење, он заћути. И док су сви остали
Персијанци ћутали, не усуђујући се да се изјасне против изнесеног мишљења, Хистаспов син
Артабан, уздајући се у то што је био Ксерксов стриц, узме реч и изјави:
''Краљу, ако не дођу до изражаја и супротна мишљења, онда не можемо изабрати оно
мишљење које је боље, него мора да се прими једино оно које је изнесено. А ако се изнесу и друга
мишљења, онда се ствара могућност да се бира. Исто тако не можемо да познамо чисто злато само
по себи, него тек онда познамо које је боље кад га трљамо о друго злато. Ја сам говорио и твоме
оцу, а моме брату Дарију, да не ратује против Скита, једног народа који у својој земљи нема
уопште ниједног града. А он ме није послушао, јер је мислио да ће покорити скитске номаде, те се
са тог похода вратио изгубивши велики део својих најбољих војника. А ти, краљу, хоћеш да
ратујеш против људи који су много храбрији од Скита и за које се мисли да су најбољи и на мору
и на копну. Сматрам за своју дужност да ти кажем шта је то код њих чега се ја највише бојим.
Кажеш да ћеш направити мост на Хелеспонту и да ћеш кроз Европу кренути с војском у Хеладу.
Па ипак се може десити да будеш побеђен или на мору или на копну, а богами, и на оба фронта,
јер се сматра да су то храбри људи, а то се може закључити и по томе што су сами: Атињани
уништили толику војску која је са Датисом и Артафреном била упала у Атику. Ако им не пође за
руком да нас победе на оба фронта, већ ако нас нападну само на мору и победе, па ако отплове на
Хелеспонт и тамо разруше мост, то ће тек, краљу, да буде страшно. Ја то не измишљам и не
правим се мудар, него се већ једном десило да умало што нас није задесила велика несрећа кад је
твој отац саградио мост преко Трачког Боспора и преко Истра, те прешао и напао Ските. И тад су
Скити све могуће учинили само да наговоре Јонце, којима је било поверено да чувају мост на
Истру, да поруше мост. И да се тада Хистијеј, тиранин из Милета, сложио са мишљењем осталих
тирана, и да се том мишљењуније супротставио, Персијанци би потпуно били уништени. Ми ипак
са ужасом чујемо да је цела судбина једног краља зависила само од једногчовека. Зато немој и ти
без нужде да срљаш у такву опасност, него послушај мој савет! Распусти сада ову скупштину и
поново размисли о тој ствари, па кад донесеш одлуку, кажи нам шта сматраш за најбоље да се
уради. Мислим да је увек било од највеће користи да се о једној ствари зрело размисли: а ако нам
можда искрсне нешто што нисмо очекивали, то онда неће бити криво размишљање, него ће се то
десити зато што је судбина јача од размишљања. Али ако се неком ко ружне планове кује осмехне
срећа, то је он изненада и случајно постигао успех. И то не значи да је његова непромишљеност у
раду испала као нешто добро. Видиш како бог удара громом у сва жива бића која стрче изнад
осталих и не дозвољава им да се са њиме изједначе, а, с друге стране, не дира у оно што је малено.
Видиш, наиме, да увек баца муње на највеће куће и највеће дрвеће, јер бог креше све што је
претерано велико. Исто тако и једна велика војска може бити уништена од једне мале, само ако је
завидљиво божанство поплаши и баци гром на њу, те због тога и буде срамно уништена. Јер бог не
трпи да се још неко, осим њега, високо уздиже. Претерана журба у сваком послу доноси штету, а
то обично повлачиза собом и велике одговорности. И баш у размишљању лежи успех, иако на
први поглед и не изгледа тако, али се временом може лако доћи до уверења да је то ипак тахо. Ето,
224
краљу, то је све што сам хтео да ти саветујем. А ти, Гобријев сине, Мардоније, престани с тим
глупостима о Хеленима, јер они баш не заслужују да се о њима чују тако ружне ствари.
Омаловажавајући, наиме, Хелене, ти подстичеш краља да ратује; и изгледа ми да ти је
једино до тога и стало. Немој то да радиш, јер је клевета нешто најгоре. Клеветом двојица чине
неправду, а само један је трпи. Наиме, онај који клевеће, поступа неправедно што говори против
неког иза његових леђа, а онај који слуша, чини неправду што верује овом, а не труди се да се сам
о томе увери. Оном пак трећем, који није ту, наноси се неправда тиме што један од оне двојице
говори за њега да је рђав, а други — што верује да је то тако. Али ако већ мора да дође до рата
против овог народа, онда хајде да се опкладимо у своју децу. Нека краљ остане код своје куће, а ти
регрутуј војнике које год хоћеш и колико год хоћеш. Ако се пак деси, као што ти кажеш, да краљу
испадне за руком тај поход, онда нека буду погубљени и моји синови и ја с њима; али ако се деси
онако као што ја проричем, онда да буду погубљени твоји синови и, уколико се вратиш кући, и ти
с њима. Ако пак нећеш да пристанеш на ту опкладу и свакако поведеш војску на Хеладу, онда ће
се, кажем ти, чути како прича неко од оних који су остали у Персији да су Мардонија, који је
увалио Персијанце у велико зло, растргли пси и разнеле птице или негде у Атици или чак и у
Лаконији, а можда још и раније, на самом путу, па ћеш онда осетити против каквог си народа
наговарао краља да пође У рат.''
 
Lekizan:
[/I]Izgleda da bas zahvaljujuci Herodotu o Hetitima nista nije znalo,dok nisu pocela arheoloska otkopavanja u 20 veku.Lepo je sto ti tumacis Herodotova pisanija,ali savremeni nalazi ne govore u prilog tome.
Kliknite za proširenje...

Herodot iznosi stvari onako kako ih je saznao koristeci se ondasnjim zapisima i onoga sto je "cuo".

Herodot pravi jasnu razliku izmegju onoga o cemu ima jasnih podataka i onoga sto je "cuo".

Problem savremene istoriografije je u faktu sto "istrazivaci" ne proucavaju pisano, vec izose svoje poglede.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
I Herodot, i Homer (Ilijada), i bukvalno takoreci svi anticki pisci su sasvim precizni u njihovim zapisima.

Problem je u tome sto "nekome" iz cisto politickih razloga ne odgovara da istina dospe na povrsini.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U vezi Persijanci = Hetiti sasvim je jasan i rimski notar Yordanes u njegovoj "Getici" iz 551 g.

------------------------------------------------------------------------------------

Hajde da vidimo sta ima da se iznese u vezi tvrdnje: "ali savremeni nalazi ne govore u prilog tome.".
 
Poslednja izmena:
D-1:
O Pelazgima zna se mnogo, isuvise mnogo.
Kliknite za proširenje...

Joj, opet ta izmišljotina...

D-1, hajde razdvajaj zna se mnogo od znam mnogo!
Da čujemo, na osnovu kojih to izvora se zna isuviše mnogo? Koje su to hrestomatije narativnih izvora koje obilato pišu o Pelazgima, gdje su njihovi zapisi, dokumentarni izvori iz njihova doba; gdje su arheološke iskopine pelaških grobalja i naseobina, kojoj porodici je pripadao njihov jezik...hajde, slušamo te.
 
Slaven777:
Joj, opet ta izmišljotina...

D-1, hajde razdvajaj zna se mnogo od znam mnogo!
Da čujemo, na osnovu kojih to izvora se zna isuviše mnogo? Koje su to hrestomatije narativnih izvora koje obilato pišu o Pelazgima, gdje su njihovi zapisi, dokumentarni izvori iz njihova doba; gdje su arheološke iskopine pelaških grobalja i naseobina, kojoj porodici je pripadao njihov jezik...hajde, slušamo te.
Kliknite za proširenje...

Uzmi citaj Homera, Herodota, Platona, Diodaora, ...........

Densusianua,.,.....

Stele sa Lemnosa,......

29mnnmo.jpg


2094sie.jpg


Pitanje je samo, ko kolike sposobnosti ima.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top