Хетити

[Konstantin Veliki]

Uzgred, arijevci je ime za indoevropske narode nastalo pre pojave nacizma u Nemačkoj i tvoje povezivanje Arijevaca sa nacistima govori dve stvari: da tendenciozno povezuješ uobičajen naziv za IE narode sa zločinačkom organizacijom i, druga, da si politički nepismen.
O Asircima kao Subrima piše I.J. Gelb u The Hurians and Subarians, Chicago 1944 i A.H. Sayce u Assyria, its princes, priests and people, London 1912.
O arheološkoj povezanosti naširoko piše Milanović u Ist. por Srba, 2 izdanje i krajnje je vreme da se sa njim upoznaš kako bi uopšte samnom mogao polemisati.
Ti ove izvore možeš prihvatiti ili odbaciti, ali, ako već nećeš da ih uzmeš u obzir onda, o čemu pričamo?!

Arijevac je ime za narode Irana, Kirgizistana i severne Indije i za ostalim indoevropejcima nema veze, osim u glavama ljudi koji su ostali u 19. veku.

Ili bolje receno jedini narod u evropi koji ima istoricno pravo da se naziva Arijevcima su Cigani a bas njih nisu smatrali tim zbog boje koze.

P.S Semitski narodi su jos Amharer i Somalci kojih ima cak i vise od Jevreja.

 

[Лекизан]

Kada saberemo sve Arape...to nam dođe, koliko, preko 90% semitskog stanovništva na svijetu?

Dobro to je tacno,ali i Jevreji su semiti,makar ih imalo i za pod jednu krusku.

Pa, istoričari se kreću posljednjih godina uglavnom u smjeru migracije sa sjeverozapada; a mogu reći i da, ako ti moja riječ išta znači, meni lično to nekako zvuči logičnije, iako sam samo najosnovnije upućen naravno samo u istorijske okvire istorije Staroga istoka.

Pa da i meni,ako su vec Pelajci dosli sa severo-zapada a govore srodan jezik sa Hetitima onda je verovatnije da su i Hetiti dosli tim putem.(preplivavali Crno more verovatno nisu).Kad smo kod tih Pelajaca imaju li oni neke veze s Pelazgima?

Frigijci su bili jedni od Naroda sa mora koji su možda učestvovali čak i u rušenju Hetitskog carstva negdje oko 1200. godine stare ere. Zapravo obrnuto je; Frigijci su u prethodnom periodu - njihova država je vremenom propala usljed strašnih neprijatelja (kao npr. najezdi Kimeraca), ali na kraju je većina Frigije potpala pod Lidiju do negdje VII st. prije nove ere.

Ne, Lidija ne postoji sve do I st. stare ere; mora da si nešto pobrkao. Mislim da ti misliš na lidijski jezik; jezik Liđana je izumro do I vijeka prije nove ere, odnosno Liđani su do tada izumrli usljed helenizacije koja je bukvalno potpuno učinila cijelu unutrašnjost Male Azije gustim grčkim kontigentom, nakon što svoju državu već stoljećima nemaju; njihovoj državi je došao kraj kada je posljednjeg njihovog vladara, Kreza, porazio persijski car Kir Veliki 546. godine stare ere.

Za te Frigijce moguce je ipak su oni napravili drzavu negde na prostoru kasnije Vizantijske provincije Vitinije,dok su Lidijci zauzimali prostor Sarda,Efesa,Smirne i Mileta.

Znaci Lidijci i Lidjani nisu jedno isto koliko sam shvatio,a ovo dalje mi nije jasno,zar taj Krez nije ziveo u 1 veku stare ere,cak i Herodot belezi Lidijce mnogo ranije.

Kraljevina Lidija nastala je u 12. veku pre nove ere, nakon propasti Hetita. Prema čuvenom antičkom piscu i „ocu istorije“ Herodotu, kraljevina je dobila ime po njihovom kralju Lidosu. Prema hebrejskim izvorima postojali su lidijski ratnici, poznati kao dobri strelci, koji su govorili indoevropskim jezikom koji je bio srodan sa hetitiskim jezikom i pripada familiji anatolskih jezika. Homer pominje Lidiju u svojoj Ilijadi kao „Meoniju“.

Smatra se da se baš u ovoj kraljevini izumeo prvi kovani novac,koji je bio legura zlata i srebra. Ovaj izum vezuje sa za početak 6. veka pre nove ere (oko 650. godinee p.n.e).Pored toga smatra se i da se baš na ovim prostorima osnovani prvi maloprodajni objekti – današnje prodavnice.

Kraljevina Lidija se gasi u 1. veku pre nove ere, za vreme cara Kreza, kada je ona poražena u rastu sa Persijancima i postala deo Persijskog carstva.Mislim da je ovo greska. Herodot spominje Krezovo veliko bogatstvo, odnosno njegove bogate darove svetilištu u Delfima. Za Kreza se vezuju brojne legende; u grčkom i persijskom svetu njegovo ime postalo je sinonim za bogatog čoveka, pa čak i danas postoji uzrečica „Bogat kao Krez“.

Uh, mogao bih da kažem i da mogu i da ne mogu. Sigurno su se monarsi smatrali njihovim nasljednicima, al' opet, Partija nije Persija, koja je bila nosilac Ahemenidskog carstva i parćanski ipak nije persijski, iako su dosta srodni i pripadaju iranskoj grupi jezika. Šta te konkretnije zanima?

Pa danas Iranci bastine i jedne i druge.Obicno se pod Persijom smatra drzava pod vlascu Ahamenida,dok se Partija razvila na istom mestu ali pod dinastijom Sasanida.(na kratko su njom pre Sasanida vladali Arsakidi posle raspada Seleukidskog helenistickog carstva).

 

[Лекизан]

Hetiti, kao i Asirci (Subri) pripadali su arijevskom stablu Sarba. Ova denekle smela hipoteza može se braniti arheološkim nalazima i zapisima.

Meni sve govori da su Hetiti indo-evropljani a Asirci semiti tako da ne mogu da pripadaju nekom istom stablu.Ko su ti Sarbi sad,nadam se samo da nije izmisljeno kako bi se Srbi povezali sa antikom i pola bliskog istoka.Koji nalazi i zapisi podrzavaju tu hipotezu?

Uzgred, arijevci je ime za indoevropske narode nastalo pre pojave nacizma u Nemačkoj i tvoje povezivanje Arijevaca sa nacistima govori dve stvari: da tendenciozno povezuješ uobičajen naziv za IE narode sa zločinačkom organizacijom i, druga, da si politički nepismen.
O Asircima kao Subrima piše I.J. Gelb u The Hurians and Subarians, Chicago 1944 i A.H. Sayce u Assyria, its princes, priests and people, London 1912.
O arheološkoj povezanosti naširoko piše Milanović u Ist. por Srba, 2 izdanje i krajnje je vreme da se sa njim upoznaš kako bi uopšte samnom mogao polemisati.
Ti ove izvore možeš prihvatiti ili odbaciti, ali, ako već nećeš da ih uzmeš u obzir onda, o čemu pričamo?!

Navedene autore nisam citao pa ne bih da sudim na nevidjeno,ali me bas zanima ta arheoloska povezanost Srba sa Asirijom i Hetitima od gosn Milanovica,iako mislim da od toga nema leba.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uzgred, arijevci je ime za indoevropske narode nastalo pre pojave nacizma u Nemačkoj i tvoje povezivanje Arijevaca sa nacistima govori dve stvari: da tendenciozno povezuješ uobičajen naziv za IE narode sa zločinačkom organizacijom i, druga, da si politički nepismen.

Nema veze kada je nastalo, već ko ga upotrebljava danas. Nisam uopšteni raspravljao o porijelu te riječi, tako da ti opaska nije na mjestu.
Zar ti stvarno misliš da je nešto što je decenijama van upotrebe 'uobičajeni naziv'? Supertruper, da ti ne čitaš literaturu zaključno sa Drugim svjetskim ratom (dole ti je najsvježija godina 1944)?
Danas u tezu o 'arijevskoj rasu', koncept napušten od sredine prošlog stoljeća, vjeruju i dalje samo neo-nacisti; ostajem pri svojoj korektnoj izjavi.

Ovdje bih samo dodao nešto - domaći autohtonisti maltene zaista dođu kao neo-nacisti po svojim političkim stavovima; kada se čuju npr. Deretić il' recimo Luković-Pjanovićka (a koliko sam slušao i par komentara Milanovića, ni on nije daleko od njih), gotovo uvijek se prepoznaje neki poremećaj, psihopatološka potreba za megalomanijom, koja se mora dokazati očajnički, i to svim sredstvima, uz ubjeđenja o etničkoj superiornosti naroda kojem pripadaju (Übermensch), a koju prate veike teorije zavjere u kojima milioni ljudi učestvuju kao poslušni mravi i velika prisutnost agresivnosti (elementi koji, u slučaju nekih kao npr. baš Deretića, idu do nivoa težih mentalnih oboljenja kao npr. šizofrenije).
Ovo je bio samo mali eskurs, posvećen tvojoj bezrezervnoj podršci autohtonista (sem Deretiću, koga krstiš UDBAšem...)

O Asircima kao Subrima piše I.J. Gelb u The Hurians and Subarians, Chicago 1944 i A.H. Sayce u Assyria, its princes, priests and people, London 1912.
O arheološkoj povezanosti naširoko piše Milanović u Ist. por Srba, 2 izdanje i krajnje je vreme da se sa njim upoznaš kako bi uopšte samnom mogao polemisati.

Iskreno mi reci supertruperu, jesi li ti zaista pročitao te dve knjige...ili si samo u Milanovićevoj knjizi vidio da se on poziva na njih, pa ih zato spomenuo, da bi ispao načitan?
Gelbova knjiga mi je potpuno nedostupna, tako da vjerujem da je i tebi. Do Sajseve knjige nije teško doći; mogu već koliko sutra da provjerim, isto kao što sam provjerio kada si onomad iznio lažnu tvrdnju u vezi Sulimirskoga; neće mi biti teško da dokažem da i ovdje vjerovatno griješiš, ako želiš da ostaneš pri tvrdnji.

Supertruper, gore sam sve objasnio. Subarćani su bili drevni narod, nepoznatog porijekla - vjerovatno, kao niti indo-evropski ni semitski, srodan huritsko-ugaritskoj etničkoj grupi kako su neki naučnici iznijeli tezu (pa i, cijenim po naslovu te prve knjige koju si naveo, i Gelb), na čijoj teritoriji je kasnije nastala asirska država. Zbog toga razloga, susjedni Vavilonjani Asirce, pogrdno inače, zovu Subarćanima; Asirci sebe zovu Asircima; a vrlo rijetko subarskim etnonimom - samo u religijskim tekstovima, koji su inače ionako vavilonjanskoga porijekla. Vremenom je i u samoj Asiriji subarski naziv dobio pogrdno značenje, te evoluirao u oznaku za pripadnika najniže društvene ljestvice, za roba. Da je asirski etnonim bio domaći naziv za Asirce, a ne 'Subri' ako ti tvrdiš (tendenciozno mijenajući osnovnu jezičku konstrukciju, tako da ispadne što bliže Srbima - a originalni naziv jeste Subartu), to je svakome jasno ako samo baci pogled na istorijske izvore; pa pogledaj recimo natpise asirskih vladara!

Ponoviću; jedino što postižeš jeste idenje na ruku onima koji bi željeli dokazati da je srpski etnonim nastao od ropskog položaja u ljudskom društvu. Ako već želiš praviti neku konturu između skito-sarmatskih Srba u Zakavkazju I stoljeća naše ere i jednog sjeverno-mesopotamskog naroda čitavih hiljadu godina ranije (!), onda bar to čini dosljedno - traži srpske korijene u Huritima, a ne u Asircima!!!

Ti ove izvore možeš prihvatiti ili odbaciti, ali, ako već nećeš da ih uzmeš u obzir onda, o čemu pričamo?!

Koje izvore? Naveo si jednu kontroverznu knjigu koju si pročitao, te dva naslova koja si našao u toj knjizi - sve ti je to literatura; niti jedan jedini izvor postavio nisi.
Ne treba ni da pominjem da si samo napisao da tu u tim knjigama pišu te informacije, ali dotične informacije nisi podijelio sa nama. Do sada si me slao na potrage za duhovima, jer svaki put se do sada ispostavljalo da se informacije ne nalaze u odrednicama koje si ti navodio. E pa sada, pokaži se poštenim za promjenu i reci nam, šta to piše tu? Koje je to epohalno otkriće Milanović napravio da bi mogao Subarćane i Asirce poistovjetiti, te pobiti tezu dosadašnjih naučnih saznanja, koja veli da su 'Subarćani' pogrdni naziv za Asirce vavilonskog porijekla.

 

[Сребрена]

Za te Frigijce moguce je ipak su oni napravili drzavu negde na prostoru kasnije Vizantijske provincije Vitinije,dok su Lidijci zauzimali prostor Sarda,Efesa,Smirne i Mileta.....Kraljevina Lidija nastala je u 12. veku pre nove ere, nakon propasti Hetita.

Obe su na prostoru bivseg Hetitskog carstva, a rekla bih i drzava Urartu..Verovatno je deo kulture stanovnistva bivseg Hetitskog carstva prenesen i u Frigiju i Lidiju (ipo meni,u Urartu)..Naprimer, zašiljeni vrhovi obuće hetitskih bogova, muzičara itd.. koji podsećaju na nase opanke, postoje u jednom delu Jermenije.Ako dobro pamtim davno čitanu literaturu , tri glavne vrste naroda sačinjavaju Armeniju, i ta treća (što zna za opanke i nosila ih je) ima predanje da su doseljenici iz Frigije, iz istog plemena iz koga su Gordije i Mida (sad ne pamtim kako se pleme zvalo).

Isto pamtim jedan stari članak iz tiska, čitala sam na netu.Radi se o putopisu i reporter je razgovarao sa pripadnikom plemena Inguiši, koji je govorio da je od malobrojnih potomaka praistorijskih Hetita. Vlada SSSR-a (valjda Staljin) ih je raselila bacila ma skroz drugu stranu , a na njihovo mesto preselila neke druge i napravila "bosanski lonac".Ne mogu sad da nadjem taj članak, ne pamtim naziv reportaž..ko ima vremena, neka proba.

Pade mi na pamet i (apostol)Pavle, riđokos, sa drugačijom, mističnijom koncepcijom religije nego rimski Petar (iz Judeje rodom).....Bio je rodom iz Tarsa (oko 800 godina posle cepanja het.carstva) a to je predeo koji je pripadao Hetitima nekad, odatle su izvlačili rudu naveliko , valjda je Taur naziv brda.Nasli su arheolozi tamo "lavlji kamen", danas je to Turska.

U Bibliji se pominju slabo, pod drugim imenom, I ovo ime im je bezveze dato, zboh engleskog izgovora.
Hati jesu starosedeoci i nisu bili bele rase, a ovi što su došli (greškom nazvani Hetiti po prethodnicima) ili sa istoka (preko iranskog platoa, što bi opravdalo status prve arijske države)) ili sa zapada (napr.Balkana)))- bele rase su NEŠITI, NEŠI , glavni grad je NEŠI, a jezik NAŠILI ..Kažu da je prelazak e u a u njihovom jeziku vrlo čest).Ovo vam pišem po rečima dešifrologa Bedziha Groznog (imam knjigu o njemu i hetitima, autor Vojteh Zamarovski)..
Godine 1919.je švajcarski filolog E.Forrer dao predlog da se taj narod zove KAneš ,a jezik kaneški, ali već se uvrežio prethodni naziv.

Što se jezika tiče (kad vam već prepričavam knjigu) osim NAŠILSKOG (hetitskog) govorio se luvijski, hurijski (srodan budućim u Urartu državi), subarejski, palajski, asirski (trgovci), babilonski (diplomatski) Pomenuti Ferrer ima publikaciju iz 1919.godine naslovljenu "Osam jezika bogakaleovskog arhiva".

Evo nekih reči našilskog/hetitskog
uga..ja
amuga..meni
miš..moj
tiš..tvoj
kujš..ko?
kujt..što?
petar..krilo
dalugašti..dužina
nebiš..nebo
mekki..mnogo
ešmi..jesam

 

[Pumpaj Dinstanović]

Znaci Lidijci i Lidjani nisu jedno isto koliko sam shvatio,a ovo dalje mi nije jasno,zar taj Krez nije ziveo u 1 veku stare ere,cak i Herodot belezi Lidijce mnogo ranije.

Kraljevina Lidija nastala je u 12. veku pre nove ere, nakon propasti Hetita. Prema čuvenom antičkom piscu i „ocu istorije“ Herodotu, kraljevina je dobila ime po njihovom kralju Lidosu. Prema hebrejskim izvorima postojali su lidijski ratnici, poznati kao dobri strelci, koji su govorili indoevropskim jezikom koji je bio srodan sa hetitiskim jezikom i pripada familiji anatolskih jezika. Homer pominje Lidiju u svojoj Ilijadi kao „Meoniju“.

Smatra se da se baš u ovoj kraljevini izumeo prvi kovani novac,koji je bio legura zlata i srebra. Ovaj izum vezuje sa za početak 6. veka pre nove ere (oko 650. godinee p.n.e).Pored toga smatra se i da se baš na ovim prostorima osnovani prvi maloprodajni objekti – današnje prodavnice.

Kraljevina Lidija se gasi u 1. veku pre nove ere, za vreme cara Kreza, kada je ona poražena u rastu sa Persijancima i postala deo Persijskog carstva.Mislim da je ovo greska. Herodot spominje Krezovo veliko bogatstvo, odnosno njegove bogate darove svetilištu u Delfima. Za Kreza se vezuju brojne legende; u grčkom i persijskom svetu njegovo ime postalo je sinonim za bogatog čoveka, pa čak i danas postoji uzrečica „Bogat kao Krez“..

Pa vrlo je jasno da je greška. Zar ti nije logično da je greška, s obzirom da i sam Herodot (koji je živio u V st. prije nove ere) spominje Kreza?

Liđani i Lidijci su jedno te isto; samo sam ja upotrebio oba oblika...

 

[JOVANENAD]

http://www.scribd.com/doc/52982236/Hittite-Fortress

Hittite Fortress

 

[Лекизан]

http://www.scribd.com/doc/52982236/Hittite-Fortress

Hittite Fortress

....

 

[Лекизан]

Pa vrlo je jasno da je greška. Zar ti nije logično da je greška, s obzirom da i sam Herodot (koji je živio u V st. prije nove ere) spominje Kreza?
Liđani i Lidijci su jedno te isto; samo sam ja upotrebio oba oblika...

Pa onda je i ovo dole greska,a i malo kontradiktorno,Lidija nastaje u 1 veku stare ere i tada im jezuk izumire.

Ne, Lidija ne postoji sve do I st. stare ere; mora da si nešto pobrkao. Mislim da ti misliš na lidijski jezik; jezik Liđana je izumro do I vijeka prije nove ere, odnosno Liđani su do tada izumrli usljed helenizacije koja je bukvalno potpuno učinila cijelu unutrašnjost Male Azije gustim grčkim kontigentom, nakon što svoju državu već stoljećima nemaju; njihovoj državi je došao kraj kada je posljednjeg njihovog vladara, Kreza, porazio persijski car Kir Veliki 546. godine stare ere.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa onda je i ovo dole greska,a i malo kontradiktorno,Lidija nastaje u 1 veku stare ere i tada im jezuk izumire.

Ne; ona nastaje u XII stoljeću stare ere, kao što si i sam bio napisao, ili postavio neki tekst sa nekog foruma; po raspadu moćne države Hetita, na tlu oblasti 'Arzava':

Kraljevina Lidija nastala je u 12. veku pre nove ere,

Jezik im je evoluirao iz, tradicionalno se smatra, luvijskoga, ali najnovija istraživanja komparativn istorijske lingvistike su pokazala i dokazala da je ipak korijen lidijskoga jezika bio neki dijalekat hetitskog jezika, odnosno da je ustvari direktno lokalnom evolucijom jednog hetitskog govora nastao taj jezik, još u vrijeme postojanja Hetitskoga carstva.
Lidija je nastala na prostoru drevne Arzave; zabluda da je liđanski originalno luvijski dolazi iz toga što je bilo utvrđeno da je Arzava bila na luvijskom govornom području (ona je po svemu sudeći bila država upravo Luvijaca); ali ipak, Hetiti su Liđanima dali jezik...hetitska vlast je potisnula lokalni lidijski jezik, al' nesumnjivo je i da je ova jezička distinkcija doprinijela i rađanju jednog novog govora na području novostvorene Lidije.

S druge strane, likijski je zasigurno nastao iz luvijskoga; te konačno je i dat odgovor na pitanje porijekla razlika između lidijskog i likijskog jezika.

Inače, interesantno bi bilo napomenuti, Troja iz čuvenoga Trojanskoga rata je upravo bila grad arzavskih Luvijaca...

Supertruper, gore sam sve objasnio. Subarćani su bili drevni narod, nepoznatog porijekla - vjerovatno, kao niti indo-evropski ni semitski, srodan huritsko-ugaritskoj etničkoj grupi

Pardon, ovo je lapsus, huritsko-urartskoj treba...

 

[Лекизан]

Ne; ona nastaje u XII stoljeću stare ere, kao što si i sam bio napisao, ili postavio neki tekst sa nekog foruma; po raspadu moćne države Hetita, na tlu oblasti 'Arzava':

Pa zbunio si me objasnjavajuci njihov jezik.

Biblija i Hetiti

Biblija puno spominje ovaj narod, reč “Heteji” se spominje oko četrdeset i šest puta. Mi čitamo o njima u 1. knjizi Mojsijevoj 23, 3. 4. o događajima posle smrti Sare, Abrahamove žene: “A kad usta Abraham od mrtvaca svojega, reče sinovima Hetejevim govoreći: Stranac sam i došljak kod vas; dajte mi da imam grob kod vas da pogrebem mrtvaca svojega ispred očiju svojih.”

Kad je Izrael pošao da okupira obećanu zemnlju, Mojsiju je bilo rečeno u 5. knjizi Mojsijevoj 20, 17. o narodima koji su tamo bili.

“Nego ih zatri sasvijem, Heteje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, kao što ti je zapovjedio Gospod Bog tvoj.” Primetićete da su Heteji ovde spomenuti prvi na listi i to nam pokazuje da su bili veoma jaka i dobro poznata nacija u to vrijeme.

Još jedan značajan stih se nalazi u 2. knjizi Carevima 7, 6. Sirijci su bili okupirali Samariju, ali iznenada su pobegli od straha: “Jer Gospod učini te se u okolu Sirijskom ču lupa kola i konja i velike vojske, te rekoše jedan drugom: eto car je Izrailjev najmio na nas careve Hetejske i careve Misirske da udare na nas.” Ovde ne samo da su Heteji spomenuti kao strašan udarac u srca Sirijske vojske, već Heteji su spomenuti pre Egipćana, što znači da su bili veoma moćni.

I tako po Biblijskim izvještajima Heteji su bili veoma važna i jaka nacija. Ali stari istoričari nisu ih ni spominjali, a kritičari su govorili da je to samo jedna od mnogih legendi.

 

[Лекизан]

Slučajna otkrića

Ova priča počinje 1810. godine sa jednim incidentom u životu jednog švajcarskog istraživača po imenu Džon Burkhart koji je pronašao izgubljeni grad Petru, i vratio se da kaže svetu o gradu koji je crven kao ruža. U toku njegovih putovanja, Burkhart je posjetio Hama u severnoj Siriji i tu je primetio neko veliko kamenje na kojima su bili ispisani nekakvi čudni hiroglifi. Ako to nisu bili Egipatski hijeroglifi, šta je to onda bilo? Burkhart nije imao pojma šta bi to moglo da bude, niti je itko drugi znao. 1822. godine izdao je knjigu pod naslovom “Putovanja u Siriji i Svetoj Zemlji.” U njoj je opisao jedan kamen sa puno malih figura i znakova koje liče na neke hiroglife ali nisu ličili Egipatskim. Jako je čudno da se naučnici nisu pozabavili ovim malo više.

1834. godine jedan Francuski istraživač po imenu Šarl Teksier je putovao kroz centralnu Tursku u potrazi za izgubljenim Rimskim gradom Taviumom. U toku njegovog putovanja došao je do jednog malog mirnog sela koje se zvalo Bogazkale. On je kao i obično pitao da li znaju za neke stare ruševine i bilo mu je rečeno da ih tamo na jednom brdu ima jako puno. Ono što je vidio ga je zapanjilo. Ovde je bilo isklesanog kamenja, napuštene ulice i vanjski zid koji je išao pet kilometara oko grada. Ovo nije bio Tavium. Ovo je bilo puno veće. Ali šta je to onda? Ko je sazidao i držao ovaj veliki grad. On je otišao sa ovih ruševina zbunjen.

Onda ga je jedan Turčin odveo preko jedne uvale do mesta gde je bilo jako puno kamenja koja su virila iz zemlje. Ovo mesto se zvalo Jazilikaja. Ovde, uklesana na jednom kamenu je bila linija figura sa šiljatim kapama. Šta je to? Jesu li ovo kraljevi? Vojnici? Bogovi? Teksier je bio začuđen i zbunjen.

Sledeće godine jedan Britanski putnik, Viliam Hamilton, je došao u Bogazkale i vidio je sve ono što je vidio i Teksier. Dvadeset kilometara severno Hamilton je pronašao još jedan napušteni grad kojeg su Turci zvali Alakahujuk. Hamilton je isto tako bio začuđen sa onim što je vidio.

1862. godine Francuz po imenu Žorž Pero, došao je u Bogazkale. Osim što su njegovi predhodnici videli, Pero je pronašao jedan kamen koji se zvao Nišan Taš, na kojem je bilo puno uklesanih hiroglifa. Isto tako Pero nije znao šta ovi hiroglifi znače.

1870. godine dva Amerikanca, J.A. Džonson i doktor Džesap, su se šetali bazarom u Hamat-u gde su primetili još tri kamena koja su bila slična onima koje je Burhart pronašao. Nedugo posle toga još jedan sličan kamen je pronađen u Alepu. Polako su se približavali odgovoru na sve ono što su pronašli.

Kiša meteora

1872. godine čovek drugačijeg karaktera je došao na scenu. To je bio Viliam Rajt, Irski misionar koji je poznavao jezik tog kraja, imao razumevanja za te ljude i što je najvažnije bio je u dobrim odnosima sa guvernerom, Subi pašom. Guverner je bio razuman čovek i Rajt je uspeo da ga nagovori da se to kamenje odnese u Istanbul u muzej i da se tamo čuva. Ali, tada je došlo do nemira.

Izgledalo je da je narod verovao da to kamenje ima neke moći za očne bolesti. Kad su arheolozi počeli da polako vade kamemje, narod je jasno protestovao. Ali pošto je vojska bila na strani arheologa oni su uspeli da kamenje izvade van i odnesu u guvernerovu palatu. A onda je počelo još veće nasilje. Te noći demonstranti su išli ulicama i dizali narod na bunu. Da se stvar još više pogorša, na nebu se video pljusak meteora i ovo je narod još više uzbudilo. Narod je krenuo prema palati i navalili su na kapiju. Da nije bilo vojnika, Rajt i guverner nebi videli zoru.


Ujutru narod je još uvek stajao ispred palate, i guverner je dozvolio njihovoj delegaciji da izlože svoju žalbu. Saslušao je njihove zahteve, a posebno se zainteresirao za njihovu priču da je Alah pokazao njegovu ljutoću i pokazao pljusak meteora. A onda ih je guverner pitao, “Jeli itko bio ozlijeđen od meteora?” “Ne,” oni su odgovorili, “Jeli koja životinja bila ubijena?” “Ne,” “Jeli koja zgrada bila oštećena?” “Ne.” “Ah,” rekao je guverner, “onda možemo vidjeti da Alah nije ljut.” I sa ovo malo mudrosti guvernera narod se razišao i tako je ovo kamenje odneseno u Istanbulski muzej gdje su i sada na izložbi.

1876. godine počela su iskopavanja u Gaziantepu, stotinu kilometara sjevero-istočno od Alepa koji se nalazi blizu granice Turske i Sirije. Ovde su pronađene još mnoge statue i kamenje sa hiroglifama koji su ličili na one pronađene u Turskoj.

Ovakvi pronalasci su pristizali sve brže i u sve većem broju. Čak i u Izmiru na zapadnoj obali Turske je pronađeno ovo čudno kamenje. Ali još uvijek nitko nije znao ko je napravio sve ovo. Samo jedno je bilo sigurno: jedna velika i moćna nacija je nekada okupirala ovo područje.

Hetejski narod postaje deo istorije

Napokon 1880. godine na sastanku Društva za Biblijsku Arheologiju u Londonu, jedan mladi, ali dobro poznat naučnik po imenu Arčibald Henri Sajs, je izjavio da sva ova otkrića ne ukazuju na ništa drugo nego na Heteje koji se spominju u Bibliji. Heteji? Kritičari su se počeli smijati. Svi znaju da su Heteji bili samo jedna biblijska izmišljotina, ili su bili jedno malo pleme koje je okupiralo jedan ćošak Palestine kada su je Izraelci napali.
Ali Sajs se držao svoje izjave. On je već dosta istraživao po ovom pitanju i čak je bio u Turskoj da tamo istražuje. Sada se predao još većem istraživanju. Ova tema je postala jako popularna među naučnicima i bila je u novinama svaki dan. Narod je mogao da čita rasprave koje su se vodile i da sami izvuku za sebe zaključak.

1881. godine izašla je nova Enciklopedija Britanika i ovoga puta pod naslovom Heteji nije stajalo samo osam redova vec čitave stranice. Na kraju ovoga članka pisalo je: “Mi sa željom čekamo potvrđenje profesora Sajca da su Heteji bili autori hijeroglifa pronađenih u Hamu…. Ako se ovo dokaže ….ova prelijepa nacija stupa na jednu poziciju koju je teško nadmašiti.”

Napokon 1884. godine Vilijam Rajt je napisao knjigu koja se zvala “Hetejsko Carstvo” u kojoj je prezentirao puno naučnih dokaza o Hetejima tako da više nije moglo biti otpora. Ali potraga za istinom je tek počela. Bili su sigurni da su dobro identifikovali Heteje, ali se još uvijek nije znalo ništa o njihovoj istoriji. Ovo nije bilo poznato sve dok jezik i pismo Heteja nije bilo shvaćeno.

Pisma iz Tel el Amarne

Prvi pronalazak nije došao iz Turske niti iz Sirije već, dvije hiljade kilometara daleko u Egiptu. 1887. godine pronađena su pisma iz Tel el Amarne. Ovo su bile glinene pločice na kojima je bila napisana poruka faraonu Akenatonu. Jedno od ovih pisama je bilo adresirano od Hetejskog cara Supiluliumasa za Akenatona, čestitajući mu na njegovom stupanju na presto. Ovo je bilo veoma važno, ne samo zato što nam je dato ime jednog od Hetejskih careva, nego se sada mogao znati datum kada je ovaj car bio na prijestolu.

Od ovih pisama pronađenih u Tel el Amarni dva su bila važna. Ove pločice bile su poznate kao “Arzava pisma”. Napisane su čitljivim klinastim pismom, ali na nepoznatom jeziku. Naučnici su znali da je ovo Hetejski jezik i počeli su da istražuju kako se izgovara i čita.
1902. godine jedan Norveški naučnik po imenu J.A. Knudzin, je izjavio da je Hetejski jezik bio Indo-Evropskog porekla. Ova njegova sugestija je bila dočekana sa vikom kritičara. Upotrebljavali tako jake argumente za svoje dokaze, da je Knudzin na kraju priznao grešku. Vreme je pokazalo da je on bio upravu.

10 000 glinenih pločica

1906. godine došlo je do još jednog značajnog pronalaska. Hugo Vinkler je bio Nemac sa veoma lošim karakterom, bio je takva osoba da je bio neprijatelj sa bilo kim bi se sreo. On nije bio osoba za arheološki posao, u stvari on uopšte nije ni bio arheolog. On je bio filolog, naučnik pisama, i bio je veoma dobar u svome poslu. Čitao je Asirska pisma kao što bi vi čitali vaše jutarnje novine.

Kada je Vinkler stigao u Bogazkale odmah je počeo sa iskopavanjima. On je bio više zainteresovan za pisma nego za građevine. Verovali ili ne, on je našao nekih deset hiljada glinanih pločica. Mnoge od ovih pločica su bile na poznatom Vavilonskom jeziku i Vinkler je počeo da ih prevodi.

Jednoga dana dok je prevodio ove pločice, podigao je jednu pločicu i kada je vidio šta na njoj piše nije mogao vjerovati svojim očima. Na ovoj pločici je pisalo o bitci koja se dogodila u Kadešu i kako je potpisan mirovni sporazum izmedju Egipatskog kralja Ramsesa i Hetejskog kralja Hatusilisa. Ovaj sporazum je napisan na južnom zidu Karnakovog hrama i bio je dobro poznat naučnicima. Vinkler je sada gledao u Hetejsku verziju ovog sporazuma. Kao što i danas kada kupite kuću ili kada se potpiše neki međunarodni sporazum obe strane imaju kopiju tog sporazuma isto tako i ove istorijske nacije su imale svoje kopije potpisanih sporazuma. Vinkler nije moga da vjeruje svojim očima.
Sa ovim materijalom naučnici su sada mogli da napreduju u proučavanju Hetejskog jezika. 1915. godine naučnik po imenu Friedrih Hronzi je svojim proučavanjem Hetejskog jezika izjavio da je Hetejski jezik ustvari Indo-Evropski jezik.

On je imao toliko puno dokaza da su kritičari i ostali naučnici morali da popuste i priznaju da je to tačno. Kako to da su Heteji, koji su bili potomci Hama i koji su došli iz Palestine, pričali neku vrstu Evropskog jezika? Ali to je bio Indo-Evropski jezik i naučnici su morali da se satim pomire. 1929. godine odštampan je priručnik Hetejskog jezika.

 

[Лекизан]

Tarkendemosovi pečati

Znači sada su Heteji bili identifikovani i njihov jezik je bio preveden. Ali, sada je došao posao da njihove hiroglifi budu prevedeni. Ustvari Arčibald Sajs se suočio sa ovim problemom mnogo ranije. Jednoga dana Sajs je pronašao jedan izvještaj koji je spominjao dva pečata koja su pronađena u Zapadnoj Turskoj i poslije toga poslati u Engleski muzej. Ovi pečati su imali neke čudne hiroglife na njima. Sajs je odmah pomislio da su možda ova dva pečata na dva različita jezika, ali imaju isti sadržaj. Sajs je krenuo u potragu za ovim pečatima.

Kada je došao u muzej rečeno mu je da su ti pečati bili ponuđeni muzeju ali su ih odbili zato što nisu znali šta oni predstavljaju. Ali na Sajsovu sreću napravljene su kopije ovih pečata prije nego što su ih vratili. Tarkendemosovi pečati su sada bili kod Sajsa i on je počeo da ih prevodi. Malo je napredovao i uspio je da prevede riječ za “kralj” i ime tog kralja, ali nije ništa više saznao. Bilo je još mnogo takvih pronalazaka pečata u Turskoj, ali oni su bili veoma kratki i iz njih se nije moglo puno saznati.

Ključ za razumevanje Hetejskih hijeroglifa

Tek 1974. godine pronađen je ključ za otvaranje ovog misterioznog jezika, kada je Helmut Teodor Bosert otišao na iskopavanje jednog arheološkog mesta koje se zvalo Karatepe u južnoj Turskoj.

On je postigao velike uspehe i pronašao je veoma očuvane Hetejske stvari. Pred kraj njegovog iskopavanja Bosert je iskopao jedan kamen na kome je bilo nekakvo feničansko pismo. On je još malo kopkao i pronašao takav isti kamen na kome je prepoznao Hetejsko pismo. Njegovo srce je htelo da pukne od sreće. Ali pošto nije imao vremena da dalje istražuje on je ponovo zakopao ovo kamenje i vratio se kući.

Pet meseci kasnije Bosert se vratio u Karatepe. Čim su stigli on je dao zadatak svome timu gde da kopaju i nije prošlo dugo oni su našli ovaj kamen sa Feničanskim pismon. Svi su bili jako sretni. Kasnije im je dao zadatak da kopaju par metara od ovog kamena i stvarno nije prošlo dugo našli su i drugi kamen. Ali kada su ga izvadili van, Bosert je vidio da ono što je on one večeri mislio da je Hetejsko pismo, nije bilo ništa drugo nego pukotine u kamenu. Njegovo srce se slomilo. Ali njegovi radnici su nastavili kopati i nedaleko odatle su pronašli jedan kamen na kome je bilo ispisano Hetejsko pismo. Pošto su sada imali dva kamena sa istim sadržajem jedan na poznatom Feničanskom pismu, a drugi na Hetejskom. Sada je samo trebalo vremena da se ovi hiroglifi prevedu.
Prema Biblijskim izvještajima Heteji su bili veoma jaki u Palestini. Ali su ili migrirali ili su bili primorani da se nasele u Anatoliji. Prema izvještajima val doseljenika koji je došao sa sjevera je uneo Indo-Evropski jezik. Prvi kralj ovoga naroda je bio Anitas, koji je osvojio grad Hatusas koji se nalazi iza Bogazkale. Kasnije je Bogazkale postao glavni grad Hetejske nacije.

Kralj koji je ujedinio Heteje zvao se Labarnas i postao je veoma čuvena ličnost da su i drugi kraljevi uzimali to ime, kao što su Egipatski kraljevi zvani faraoni. Kasnije je došao drugi kralj na presto koji je vodio svoju vojsku u pohode. Osvajali su jako puno zemalja čak i Babilon i iz njega odnijeli zlatni kip boga Marduka.

Medjuodnosi hetejaca i egipćana

Kralj Supiluliumas je bio taj koji je doveo Hetejsko carstvo na vrhunac svoje slave. On je bio taj koji je sagradio Hatusas i napisao ovo pronađeno kamenje koje se zove, Nišan Taš. Ovo je bila lista svih kraljeva pre njega. Supiluliumas je bio taj koji je napravio snažnu Hetejsku vojsku. On je uspostavio svoje carstvo širom cele današnje Turske i severne Sirije. On je bio taj koji je poslao poruku faraonu Akenatonu, izražavajući svoju radost što je on postao faraon.

Delegacija iz Egipta je došla u njegov kamp sa porukom od Ankesenamen, udovice faraona Tutankamona. Poruka je glasila: ”Moj muž je umro, a ja nemam ni jednog sina. Ali se priča da ti imaš jako puno sinova. Ako bi mi htio dati sina da mi bude muž, jer kako mogu uzeti jednoga od mojih slugu i udati se za njim.” Supiluliumas nije mogao da vjeruje. On toliko nije vjerovao da je poslao svoju delegaciju u Egipat da izvide da li je to istina. Njegova delegacija se vratila sa informacijom da je ova ponuda tačna i prava i doneli su još jednu poruku od Egipatske kraljice. Supiluliumas nije više oklevao, odmah je poslao jednog od svojih sinova. Ali ovo njegovo neverovanje je bilo tragično. U međuvremenu Eje je uspio da popne na presto i ubije mladu kraljicu. Kada je Hetejski princ stigao u Egipat čekalo ga je iznenađenje i on je bio ubijen. Da je Supiluliumas reagovao na vreme Egipat bi postao Hetejska provincija sa Hetejskim kraljem na Egipatskom prijestolu.

I tako je došlo do sukoba između ove dve super sile toga vremena, a dogodilo se u vreme Muvatalisa. Njegov suparnik je bio faraon Ramzes Veliki. Ovaj sukob je bio dobro poznat i dogodio se u Kadešu gde je Ramzes bio sretan što je izvukao živu glavu. Nekoliko godina kasnije Ramzes je shvatio da nemože pobediti i potpisao je mirovni sporazum sa Muvatalisovim naslednikom Hatusilisom III. Ali sunce je polako počelo da zalazi za ovu veliku naciju. Tudalijas je bio zadnji kralj Hetejskog carstva. On je bio veoma religiozan čovek i jako je dao za gradnju hramova različitim bogovima kojima su Heteji služili. Danas se mogu videti mnogi njegovi hramovi koji su veličanstveni. To je bila predivna arhitektura tog vremena.

Ali takozvani “narodi mora” su došli na Heteje i srušili ovu veliku naciju brišući je iz istorije sveta. Bilo je tu malo otpora, ali to je bilo ubrzo ugašeno i Heteji su bili izgubljeni i zaboravljeni. Samo je Biblija očuvala podatke o ovoj velikoj naciji sve dok nisu bili pronađeni u naše vreme.

Pisac (writer):dr David Down

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa danas Iranci bastine i jedne i druge.Obicno se pod Persijom smatra drzava pod vlascu Ahamenida,dok se Partija razvila na istom mestu ali pod dinastijom Sasanida.(na kratko su njom pre Sasanida vladali Arsakidi posle raspada Seleukidskog helenistickog carstva).

To je sasvim normalno, da se baštine sve svoje istorijske tekovine - Francuzi baštine i keltske Gale i germanske Franke, iako su danas romanski narod koji govori novolatinskim jezikom.

Ništa nije neobično u tome; samo smo mi ovdje na zapadnom Balkanu van takvog psihološkog mentaliteta i i dalje zarobljeni u nacionalnom romantizmu odnosno XIX stoljeću, pa nam takve stvari gledaju čudno ili van poimanja, a kada neko malčice priča (na kritički i objektivan način) o Tribalima, Dardancima, Skordiscima, Autarijatima i drugim predrimskim žiteljima centralnog Balkana, i smješta u pravilni kontekst, i veliki i objektivni stručnjaci žustro reaguju, misleći da je riječ o autohtonistima, i sami u etničkom poimanju plemena koja su krvne zajednice i koja se sele; te da se tako idući, može reći da smo svi mi direktni potomci nekog od slovenskih plemena iz današnje Njemačke (ili pak, skito-sarmatskoga iz Zakavkazja)...

 

[Лекизан]

U ovim tekstovima preuzetim sa dopisna-biblijska-skola.org stoji da su Hetiti bili stanovnici danasnje Palestine,tj tadasnje Judeje,Samarije i Galileje i to pre Jevreja.
Iz onoga sto je pre receno vidi se da su ti prostori samo potpadali pod vlast Hetita u odredjenim periodima,i da su se Hetiti za njih borili sa Asircima i Egipcanima,a da je jezgro njihove drzave bilo jos na severu u kasnijoj Kapadohiji i Antiohiji.
Ili su kada su dosli prvi put u posed tih oblasti naseljavali svoje stanovnistvo tamo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U ovim tekstovima preuzetim sa dopisna-biblijska-skola.org stoji da su Hetiti bili stanovnici danasnje Palestine,tj tadasnje Judeje,Samarije i Galileje i to pre Jevreja.
Iz onoga sto je pre receno vidi se da su ti prostori samo potpadali pod vlast Hetita u odredjenim periodima,i da su se Hetiti za njih borili sa Asircima i Egipcanima,a da je jezgro njihove drzave bilo jos na severu u kasnijoj Kapadohiji i Antiohiji.
Ili su kada su dosli prvi put u posed tih oblasti naseljavali svoje stanovnistvo tamo.

Kapadokijsko-antiohijsko-livanske teritorije jesu postale tlo budućih, kao što sam već bio naglasio, sirijsko-hetitskih država, ali ne, one nisu jezgro samih Hetita!
Te teritorije su dobile etničku mješavinu indo-evropskih, semitskih i drugih naroda; znači ni one nikada nisu postale etnički hetitske, ni da ne govorim da je Hetita samih tu jedva bilo, odnosno da su hetitski korpus u amalgam unijeli Luvijci (to je bilo luvijsko govorno područje).

Ne bih rekao da su naseljavali svoje stanovništvo, primarni oblik jeste asimilacija; vidimo da sami Hetiti nisu prodrli nigdje dalje od centralne Anadolije, a južni slojevi Hetita su sve ustvari Luvijci.
No, određeno hetitsko prisustvo u Palestini prije dolaska Jevreja je svakako neporecivo; ne znam ko to danas više uopšte osporava.

 

[D-1]

To je sasvim normalno, da se baštine sve svoje istorijske tekovine - Francuzi baštine i keltske Gale i germanske Franke, iako su danas romanski narod koji govori novolatinskim jezikom.

Ništa nije neobično u tome; samo smo mi ovdje na zapadnom Balkanu van takvog psihološkog mentaliteta i i dalje zarobljeni u nacionalnom romantizmu odnosno XIX stoljeću, pa nam takve stvari gledaju čudno ili van poimanja, a kada neko malčice priča (na kritički i objektivan način) o Tribalima, Dardancima, Skordiscima, Autarijatima i drugim predrimskim žiteljima centralnog Balkana, i smješta u pravilni kontekst, i veliki i objektivni stručnjaci žustro reaguju, misleći da je riječ o autohtonistima, i sami u etničkom poimanju plemena koja su krvne zajednice i koja se sele; te da se tako idući, može reći da smo svi mi direktni potomci jednog slovenskog plemena iz današnje Njemačke (ili pak, sktio-sarmatskoga iz Zakavkazja)...

Da, izneseno je klasicni primer "nacional romantizma".

 

[D-1]

U ovim tekstovima preuzetim sa dopisna-biblijska-skola.org stoji da su Hetiti bili stanovnici danasnje Palestine,tj tadasnje Judeje,Samarije i Galileje i to pre Jevreja.
Iz onoga sto je pre receno vidi se da su ti prostori samo potpadali pod vlast Hetita u odredjenim periodima,i da su se Hetiti za njih borili sa Asircima i Egipcanima,a da je jezgro njihove drzave bilo jos na severu u kasnijoj Kapadohiji i Antiohiji.
Ili su kada su dosli prvi put u posed tih oblasti naseljavali svoje stanovnistvo tamo.

Pravilno, solidno razmisljanje.

Hetiti su doshljaci na tim prostorima.

 

[Сребрена]

Имали су богату књижевност и током дугог периода неколико врста писама. Дешифровао их је Чех Беджих Грозни
Bedřich Hrozný

Neka je greška u tekstu, Čeh Bedžih je germanizovan u Roberta Gronzu))

1915. godine naučnik po imenu Friedrih Hronzi je svojim proučavanjem Hetejskog jezika izjavio da je Hetejski jezik ustvari Indo-Evropski jezik.

Skinula sam mape teritorija pod pojedinačnim hetitskim vladarima,za hronoloski red se snadjite

 

[Лекизан]

Kapadokijsko-antiohijsko-livanske teritorije jesu postale tlo budućih, kao što sam već bio naglasio, sirijsko-hetitskih država, ali ne, one nisu jezgro samih Hetita!
Te teritorije su dobile etničku mješavinu indo-evropskih, semitskih i drugih naroda; znači ni one nikada nisu postale etnički hetitske, ni da ne govorim da je Hetita samih tu jedva bilo, odnosno da su hetitski korpus u amalgam unijeli Luvijci (to je bilo luvijsko govorno područje).

Ne bih rekao da su naseljavali svoje stanovništvo, primarni oblik jeste asimilacija; vidimo da sami Hetiti nisu prodrli nigdje dalje od centralne Anadolije, a južni slojevi Hetita su sve ustvari Luvijci.
No, određeno hetitsko prisustvo u Palestini prije dolaska Jevreja je svakako neporecivo; ne znam ko to danas više uopšte osporava.

Imas li neke materijalne ili pisane dokaze da su Hetiti ili Luvijci, koji su uneti u taj hetitski korpus, naseljavali Palestinu pre dolaska Jevreja,ako izuzmemo biblijske tekstove.

Iz ovih mapa koje je postovala Srebrena vidi se da je teziste hetitske drzave bilo apsolutno u Anadoliji,i da su pomenute oblasti Hetiti tesko osvajali i zadrzavali u svojoj vlasti.Zbog cega, ako su ta plemena bila njima bliska(ili Luvijcima unetim u njihov korpus),po jeziku i obicajima.

Da bi nekoga asimilovali morali su da vladaju tim prostorom duze vremena,a mozda su tamo bili jednostavno u prolazu,nebi bili prvi ni poslednji,sto je malo verovatno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Imas li neke materijalne ili pisane dokaze da su Hetiti ili Luvijci, koji su uneti u taj hetitski korpus, naseljavali Palestinu pre dolaska Jevreja,ako izuzmemo biblijske tekstove.

Iz ovih mapa koje je postovala Srebrena vidi se da je teziste hetitske drzave bilo apsolutno u Anadoliji,i da su pomenute oblasti Hetiti tesko osvajali i zadrzavali u svojoj vlasti.Zbog cega, ako su ta plemena bila njima bliska(ili Luvijcima unetim u njihov korpus),po jeziku i obicajima.

Da bi nekoga asimilovali morali su da vladaju tim prostorom duze vremena,a mozda su tamo bili jednostavno u prolazu,nebi bili prvi ni poslednji,sto je malo verovatno.

Pa, nije mi poznato da ima; to je uglavnom biblijska tradicija; sjećam se da su neki arheolozi kopali po Palestini i nalazili građevine hetitske arhitekture, ali možda griješim.

 

[Сребрена]

Imas li neke materijalne ili pisane dokaze da su Hetiti ili Luvijci, koji su uneti u taj hetitski korpus, naseljavali Palestinu pre dolaska Jevreja,ako izuzmemo biblijske tekstove.Iz ovih mapa koje je postovala Srebrena vidi se da je teziste hetitske drzave bilo apsolutno u Anadoliji,i da su pomenute oblasti Hetiti tesko osvajali i zadrzavali u svojoj vlasti.Zbog cega, ako su ta plemena bila njima bliska(ili Luvijcima unetim u njihov korpus),po jeziku i obicajima.

Sa ovima što su govorili luvijskim (aRzawa, kasnije Lidija) imali su uglavnom dobar odnos..zajedno ratovali , u savezu.Ali desavalo se da Arzawa promeni savez- u nekom periodu su se priključivali Egipćanima. Hatitisko carstvo je bilo demokratski ustrojeno, kao SFRJ)).. od nekoliko bratskih republika i pokrajina..
Imali su osam jezika u opticaju, skupštine na kojima većaju..pravni sistem (dozvoljen razvod braka i sl)....mnogo je to bilo napredno za onaj period, posebno što su im susedi bili robovlasnici (pre svega Egipat).
I pretpostavljam da je to bilo kao u feudalno vreme Srbije, svaka oblast ima oblasnog gospodara, pa ako im se žene ne slože ili se desi neki drugi privatni ralog,..savezništvo otpadne.

Hurijski jezik su govorili ovi iz Kizuwatne (kasnije Kilikije), bili su važan faktor Hetitske države..počasna hetitska pokrajina...ali su se prirodno pridruživali Mitanskoj oblasti.Geografski su oni najbliži palestinskoj teritoriji,

Što se tiče palestinske teritorije, ne znam..treba pročitati..Po pojedinačnim palestinskim gradovima...Biblija jasno to kaže (Kanaan je Palestina,Hiviti su Hetiti)
http://www.ccel.org/ccel/smith_w/bibledict.html?term=hivites

Što se tiče jezika i zabune koju unose prevodi, vidite ovo: naš Perun, kod Hetita je Tarun...a češće u literaturi koriste huritski naziv Teshub, sasvim neopravdano.
Tarun ubija zmiju/azdaju , sasvim na IE način))

I sasvim indoevropski (lingvisti će bolje razložiti), jedan od bogova kod Skita/Sarmata je Targitai ... Taranis kod Kelta... kod Skanda Tor...mnogo sličnosti..
Svakako treba detaljnije istražiti te misteriozne Hetite .

 

[Сребрена]

Isto pamtim jedan stari članak iz tiska, čitala sam na netu.Radi se o putopisu i reporter je razgovarao sa pripadnikom plemena Inguiši, koji je govorio da je od malobrojnih potomaka praistorijskih Hetita. Vlada SSSR-a (valjda Staljin) ih je raselila bacila ma skroz drugu stranu , a na njihovo mesto preselila neke druge i napravila "bosanski lonac".Ne mogu sad da nadjem taj članak, ne pamtim naziv reportaž..ko ima vremena, neka proba.

Nadjen je

Tvrde da nikada u svojoj povijesti nisu imali careve i despote, nego jedino ljude od ugleda, starce, čija se je riječ slušala. Sve do prije 200 godina Inguši su bili jazičnici, tj. vjerovali su u svoje bogove. Dolaskom Otomanske imperije prihvatili su Islam

http://www.croatianhistory.net/etf/eerzi.html

Povodom pitanja o Palestini (originalni naziv je Pelešta) strana iz Istorije starog Istoka

Spojler

 

[Лекизан]

Nadjen je

http://www.croatianhistory.net/etf/eerzi.html

http://www.croatianhistory.net/etf/eerzi.html

Pa sad vrlo je tesko reci na osnovu ovog teksta nesto vise o Hetitima,u tekstu se i kaze da Ingusi nisu ostavili pisane tragove i da se sve svodi na narodno predanje.Ne znam da li se jos neki narod poziva na Hetite kao svoje pretke kao Ingusi.

Povodom pitanja o Palestini (originalni naziv je Pelešta) strana iz Istorije starog Istoka

Spojler

Ovde se govori o ratovima koje su vodili Hetiti da bi ovladali Palestinom i susednim zemljama,ne kaze se da su oni autohtono stanovnistvo tog podrucja,i mislim da nisu,o savezima koje su sklapali kako bi lakse kontrolisali tu mesavinu naroda.Svakako ti ratovi su bili pre tzv Izlaska Jevreja iz Egipta,ali ko nam kaze da jedan deo Jevreja nije vec ziveo tamo,na kraju krajeva i Kannan je bio dugo deo Egipta,znaci Jevreji su izasli iz Egipta da bi dosli ponovo u Egipat,malo glupo.Uostalom Hetiti, indoevropljani,se pojavljuju sa severo-zapada male Azije mala verovatnoca je da su stigli cak do Palestine da se nasele,verovatnije ce biti da su to Luvijci koje su Hetiti asimilovali,ali i brzo izgubili kontrolu nad njima.

 

[Лекизан]

Pa, nije mi poznato da ima; to je uglavnom biblijska tradicija; sjećam se da su neki arheolozi kopali po Palestini i nalazili građevine hetitske arhitekture, ali možda griješim.

Gledao sam i ja u nekom dokumentarcu o Irodu Velikom,pa trazeci njegovo grobno mesto nadjose neko kamenje koje je navodno pripadalo Hetitima,mislim u Alepu ili Palmiri nisam siguran.