Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.658
С обзиром на то да је учкур развезан, може се претпоставити да је нека сексуална афера у питању.Мора да постоји нека занимљива породична анегдота везана за неке гаће.
-
- Popularno:
- Da li se moglo izbeci stradanje...
- Da li je gravitacija nepotrošiva ?
- Da li biste ucinili zeni..
- Šta je Dodik uradio za Srbe i za...
- Maske koje nosimo na društvenim mrežama
- Firma povezana sa Željkom Mitrovićem...
- Lopovi za sedam minuta ukrali nakit iz...
- Da li ste za zaustavljanje rata u...
- Da li je više bio srećan onaj ko je...
- Boni i Klajd
Хералдика и њени принципи
mihvel
Početnik
- Poruka
- 47
Недавно сам прегледао територијалне грбове бивших совјетских република и могу рећи да има прилично блесавих. Ова два су ми баш посебна:
Грб места Гражишкјај у Литванији:
Грб града Жељезногорск у Русији:
Грб места Гражишкјај у Литванији:
Грб града Жељезногорск у Русији:
HanibalBarka666
Aktivan član
- Poruka
- 1.274
Hahahhahhaha
Ne znam šta je jače medved koji cepa atom ili admiral sa... u.... šta god da predstavlja ona konjska portikla
mihvel
Početnik
- Poruka
- 47
A kad smo već kod gaća, evo još jednog smešnog na istu temu:
Grb holandskog grada Hensbroek
Grb holandskog grada Hensbroek
- Poruka
- 30.555
Те гаће могу представљати и панталоне и бити део речитог грба као код грба породице Абенброк из Холандије чије презиме и значи у преводу "опатове панталоне".
"Boxers or Briefs?"
I ran across a recent discussion about the coat of arms of Jan van Abbenbroek in The Netherlands, which appear in an old armorial, the Wapenboeck of Cornelis van Aecken.
It was causing a bit of commentary because, well, it is a bit unusual, and not the sort of charge that one normally expects to find when looking through old heraldry books (you know, lions and eagles and horses and such).
There is another rendition of these arms from the Kaffee Hag albums pictured over on Ralf Hartemink's Heraldry of the World website.
Still, the arms do make sense when you understand that they are actually canting arms; that is, the charge is a pun on the name: Abbenbroek is "abbot's breeches or pants." (Broek can also mean "wet fields" in medieval Dutch.) So the only charge on the shield here is a pair of abbot's pants.
http://blog.appletonstudios.com/2014/06/so-boxers-or-briefs.html
http://www.ngw.nl/heraldrywiki/index.php?title=Abbenbroek
У имену тог холандског места такође "броек" значи панталоне па није ни чудо што су то ставили на грб места.
какво значење би могле да имају у овим осталим случајевима стварно не знам, можда грбоносац има везе са производњом одеће, гаћица или панталона!
"Boxers or Briefs?"
I ran across a recent discussion about the coat of arms of Jan van Abbenbroek in The Netherlands, which appear in an old armorial, the Wapenboeck of Cornelis van Aecken.
It was causing a bit of commentary because, well, it is a bit unusual, and not the sort of charge that one normally expects to find when looking through old heraldry books (you know, lions and eagles and horses and such).
There is another rendition of these arms from the Kaffee Hag albums pictured over on Ralf Hartemink's Heraldry of the World website.
Still, the arms do make sense when you understand that they are actually canting arms; that is, the charge is a pun on the name: Abbenbroek is "abbot's breeches or pants." (Broek can also mean "wet fields" in medieval Dutch.) So the only charge on the shield here is a pair of abbot's pants.
http://blog.appletonstudios.com/2014/06/so-boxers-or-briefs.html
http://www.ngw.nl/heraldrywiki/index.php?title=Abbenbroek
У имену тог холандског места такође "броек" значи панталоне па није ни чудо што су то ставили на грб места.
какво значење би могле да имају у овим осталим случајевима стварно не знам, можда грбоносац има везе са производњом одеће, гаћица или панталона!
mihvel
Početnik
- Poruka
- 47
Ako bi se sledili nemački ili engleski naziv za kokošku, verovatno je ime grada nešto kao "kokošije pantalone", pa odatle i kokoška. Svejedno je prilično zabavno.
Poslednja izmena:
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Код нас постоји израз петлове гаће.
А што се тиче доњег веша у хералдици, ево још једног знаковитог примера те врсте.
грб Кростофа Хоса, 1528
Poslednja izmena:
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Ово је сјајна ствар!
Раније је овај атлас био доступан на некој аустријској дигиталној библиотеци, али није био практичан за преглед.
Ово сад је много боље.
хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.308
Ово је грб мом граду
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Печат цара Жигмунда Луксембуршког
Портрет цара, рад Албрехта Дирера
Занимљиво је уочити да се негде у време настанка рецимо ове слике, јавља грб угарске са сребрним уместо црвеним пољем.
Да ли за то постоји неки нарочит разлог?
Портрет цара, рад Албрехта Дирера
Занимљиво је уочити да се негде у време настанка рецимо ове слике, јавља грб угарске са сребрним уместо црвеним пољем.
Да ли за то постоји неки нарочит разлог?
Bajo Pivljanin
Domaćin
- Poruka
- 4.059
Два грба са црвеним пољем нарушила би симетрију горњег дела слике? Практичан човек, тај Дирер
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Два грба са црвеним пољем нарушила би симетрију горњег дела слике? Практичан човек, тај Дирер
Проблем је што има идентична слика, Дирерова, где је тај грб обојен црвено. Зашто?
Bajo Pivljanin
Domaćin
- Poruka
- 4.059
Проблем је што има идентична слика, Дирерова, где је тај грб обојен црвено. Зашто?
Искрено, претходно сам рекао више у шали но у збиљи. Али видим сад да заиста има скоро иста слика, где је грб црвен, а оквир нешто другачији.
Ево још једног примера где је грб бео, у питању је збирка из 15. века која га представља као грб светог Ладислава (11 век)
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Нису пи такве промене или грешке учестале у представама грбова кроз векове?
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Да не ширим тему о грбу Котроманића, проширићу ову о хералдици, и мало даље отићи у сфрагистику.
После недавно коментарисаног апокрифног печата краља Твртка (Грб Котроманића, #511), на коме смо могли видети представу Светог Ђорђа, исти мотив данас нађох у случају још једног печата, овај пут аутентичног, а који се односи на деспотицу Ангелину Бранковић и њене синове Ђорђа и Јована.
Печат је златан и двостран, и датиран је на датум 15. новембра 1495. године. На другој, или боље речено првој страни печата, налази се исти тако занимљива представа три крунисане људске фиругре, које недвосмислено представљају деспотицу и њене синове, а што је уосталом потврђено и у натпису који се око те представе налази.
Има ли неко идеју одакле Свети Ђорђе као заштитник Бранковића? Знамо ли уопште нешто више о томе ко се помињу као заштитници ове средњовековне српске династије? Као последњи заштитник српске деспотовине знам да се помиње се Свети Лука.
Мало одох ван теме, али буде ли потребе, изместићемо ово у Сербски времеплов.
После недавно коментарисаног апокрифног печата краља Твртка (Грб Котроманића, #511), на коме смо могли видети представу Светог Ђорђа, исти мотив данас нађох у случају још једног печата, овај пут аутентичног, а који се односи на деспотицу Ангелину Бранковић и њене синове Ђорђа и Јована.
Има ли неко идеју одакле Свети Ђорђе као заштитник Бранковића? Знамо ли уопште нешто више о томе ко се помињу као заштитници ове средњовековне српске династије? Као последњи заштитник српске деспотовине знам да се помиње се Свети Лука.
Мало одох ван теме, али буде ли потребе, изместићемо ово у Сербски времеплов.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.337
Vraća se dvoglavi orao na riječki Gradski toranj
Piše: Narod.hr -
31. ožujka 2017. u 21:30
Riječki gradonačelnik Vojko Obersnel najavio je u petak na konferenciji za novinare da će uskoro na vrhu kupole riječkoga gradskog tornja ponovno biti postavljena skulptura povijesnoga dvoglavog orla u sklopu projekta Rijeka Europska prijestolnica kulture 2020.
Obersnel je rekao da je riječ o dijelu riječke povijesti bez bilo kakvih ideoloških predznaka i drugih konotacija te kako očekuje da će skulptura orla, čije su obje glave okrenute ulijevo, biti postavljena tijekom travnja. Cijela operacija stajala je oko milijun kuna, a postavljenje će biti organizirano s iznenađenjem.
Po podatcima iz gradske uprave, za izradu skulpture angažiran je docent na Akademiji primijenjenih umjetnosti u Rijeci Hrvoje Urumović, a izrada je počela u lipnju 2016. Inicijativu za vraćanje dvoglavog orla pokrenula je udruga građana “Slobodna država Rijeka”.
Povijest riječkoga dvoglavog orla počinje 1659., kada car Leopold I. izdaje povelju kojom Rijeci odobrava grb s dvoglavim orlom. Iznad orla je kruna, a ispod njega natpis “Indeficienter” (nepresušan). Prva skulptura orla na vrhu gradskog tornja postavljena je 1754., a njezin je autor bio riječki kotlar Lodovico Ruppani. Taj limeni orao skinut je 1890. godine odlukom Gradskog vijeća te je predan u Gradski muzej, ali njegova sudbina nije poznata.
Druga skulptura postavljena je 1906., a izradio ju je kipar Vittorio De Marco. Orao je bio na gradskom tornju do 1919. , kada mu je D’Anunzijev vojnik odrubio jednu glavu jer su talijanski fašisti tumačili da je dvoglavi orao austrijski, a jednoglavi rimski. Skulptura je ostala u tom obliku do 1949., kada su je komunističke vlasti nazvale buržoaskim i nenarodnim simbolom te je skinuta i razbijena, ali radnici su sakrili nekoliko komada brončane statue te su sačuvani do danas.
Obersnel je rekao da je od proglašenja Rijeke Europskom prijestolnicom kulture 2020. učinjeno mnogo u osmišljavanju koncepta programa te da je osnovana i Agencija Rijeka 2020 koja će se baviti organizacijskim dijelom projekta. Istaknuo je da je do sada više zatvoren infrastrukturni dio projekta nego programski, na kojemu se također radi. Glavnina infrastrukturnog dijela vezana je za kompleks bivše tvornice Benčić, a u jednom od prostora do svibnja se očekuje završetak prve faze radova i preseljenje Muzeja moderne i suvremene umjetnosti.
U tzv. Ciglenoj kući bit će Dječji muzej, u t-objektu Gradska knjižnica, a financirat će se iz projekta Urbane aglomeracije, za što se očekuje oko 62 milijuna kuna. Za uređenje palače – bivše upravne zgrade šećerane i uređenje “Galeba”, negdašnjeg broda Josipa Broza, iz europskih fondova namijenjenih turističkoj valorizaciji reprezentativnih spomenika kulturne baštine namjerava se osigurati oko 69 milijuna kuna jer su ta dva projekta prošla šest od sedam faza u postupku odobravanja financijskih sredstava.
Obersnel je istaknuo da je brod “Galeb” proglašen kulturnim dobrom te da se na njemu oko 80 posto prostora namjerava urediti za javne potrebe, a oko 20 posto za komercijalne sadržaje. Brod će biti muzej, ne idolopoklonstva, nego muzej koji će tematizirati vlastitu povijest jer je prošao sve režime, kao i Rijeka, dodao je.
Također je rekao kako će posebno biti zaštićeni komandni most, prostor koji je Josip Broz koristio za posjete državnika, te strojarnica u kojoj je originalni motor iz ’30-ih godina prošlog stoljeća. Muzej će biti organiziran u sklopu Muzeja Grada Rijeke, imat će stalni postav u kojemu će biti izloženi dijelovi opreme, dokumenti, fotografije i drugo, a komercijalni dio, sa smještajnim i ugostiteljskim kapacitetima radit će neovisno o muzeju.
Piše: Narod.hr -
31. ožujka 2017. u 21:30
Riječki gradonačelnik Vojko Obersnel najavio je u petak na konferenciji za novinare da će uskoro na vrhu kupole riječkoga gradskog tornja ponovno biti postavljena skulptura povijesnoga dvoglavog orla u sklopu projekta Rijeka Europska prijestolnica kulture 2020.
Obersnel je rekao da je riječ o dijelu riječke povijesti bez bilo kakvih ideoloških predznaka i drugih konotacija te kako očekuje da će skulptura orla, čije su obje glave okrenute ulijevo, biti postavljena tijekom travnja. Cijela operacija stajala je oko milijun kuna, a postavljenje će biti organizirano s iznenađenjem.
Po podatcima iz gradske uprave, za izradu skulpture angažiran je docent na Akademiji primijenjenih umjetnosti u Rijeci Hrvoje Urumović, a izrada je počela u lipnju 2016. Inicijativu za vraćanje dvoglavog orla pokrenula je udruga građana “Slobodna država Rijeka”.
Povijest riječkoga dvoglavog orla počinje 1659., kada car Leopold I. izdaje povelju kojom Rijeci odobrava grb s dvoglavim orlom. Iznad orla je kruna, a ispod njega natpis “Indeficienter” (nepresušan). Prva skulptura orla na vrhu gradskog tornja postavljena je 1754., a njezin je autor bio riječki kotlar Lodovico Ruppani. Taj limeni orao skinut je 1890. godine odlukom Gradskog vijeća te je predan u Gradski muzej, ali njegova sudbina nije poznata.
Druga skulptura postavljena je 1906., a izradio ju je kipar Vittorio De Marco. Orao je bio na gradskom tornju do 1919. , kada mu je D’Anunzijev vojnik odrubio jednu glavu jer su talijanski fašisti tumačili da je dvoglavi orao austrijski, a jednoglavi rimski. Skulptura je ostala u tom obliku do 1949., kada su je komunističke vlasti nazvale buržoaskim i nenarodnim simbolom te je skinuta i razbijena, ali radnici su sakrili nekoliko komada brončane statue te su sačuvani do danas.
Obersnel je rekao da je od proglašenja Rijeke Europskom prijestolnicom kulture 2020. učinjeno mnogo u osmišljavanju koncepta programa te da je osnovana i Agencija Rijeka 2020 koja će se baviti organizacijskim dijelom projekta. Istaknuo je da je do sada više zatvoren infrastrukturni dio projekta nego programski, na kojemu se također radi. Glavnina infrastrukturnog dijela vezana je za kompleks bivše tvornice Benčić, a u jednom od prostora do svibnja se očekuje završetak prve faze radova i preseljenje Muzeja moderne i suvremene umjetnosti.
U tzv. Ciglenoj kući bit će Dječji muzej, u t-objektu Gradska knjižnica, a financirat će se iz projekta Urbane aglomeracije, za što se očekuje oko 62 milijuna kuna. Za uređenje palače – bivše upravne zgrade šećerane i uređenje “Galeba”, negdašnjeg broda Josipa Broza, iz europskih fondova namijenjenih turističkoj valorizaciji reprezentativnih spomenika kulturne baštine namjerava se osigurati oko 69 milijuna kuna jer su ta dva projekta prošla šest od sedam faza u postupku odobravanja financijskih sredstava.
Obersnel je istaknuo da je brod “Galeb” proglašen kulturnim dobrom te da se na njemu oko 80 posto prostora namjerava urediti za javne potrebe, a oko 20 posto za komercijalne sadržaje. Brod će biti muzej, ne idolopoklonstva, nego muzej koji će tematizirati vlastitu povijest jer je prošao sve režime, kao i Rijeka, dodao je.
Također je rekao kako će posebno biti zaštićeni komandni most, prostor koji je Josip Broz koristio za posjete državnika, te strojarnica u kojoj je originalni motor iz ’30-ih godina prošlog stoljeća. Muzej će biti organiziran u sklopu Muzeja Grada Rijeke, imat će stalni postav u kojemu će biti izloženi dijelovi opreme, dokumenti, fotografije i drugo, a komercijalni dio, sa smještajnim i ugostiteljskim kapacitetima radit će neovisno o muzeju.
Poslednja izmena:
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
На другом форуму је обзнањена информација о новом предлогу грба Бање Луке.
Тако на крају изгледа грб кад се договориш са властима, односно прихватиш њихове генијалне и непогрешиве замисли.
http://www.atvbl.com/odbornici-sutra-o-novom-simbolu-grada/
http://www.atvbl.com/odbornici-sutra-o-novom-simbolu-grada/
Poslednja izmena:
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
и још ставили у грб и јазавца, који је код Кочића штеточина и симбол аустро-угарског окупатора.
mihvel
Početnik
- Poruka
- 47
Боже сачувај. Штит - у реду, мени је ОК. Бедемска круна - мислим да јој Бански двори нису требали али 'ајд' и да прође. Али велики грб... грдоба невиђена. Не знам коме је пало на памет да поставља конкретне историјске личности и малтене савременике за чуваре грба али треба га "ухапсити". А јазавац је шта? Некакав резервни чувар ваљда. Постамент мени такође ружан овакав какав је. И на крају као врхунац лента са геслом које гласи: " "
Poslednja izmena:
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Бикови су били велики, па је била велика галама, а јазавац је мали, па нешто предосећам да око њега неће бити толико галаме, тј. да ће проћи.
Нешто размишљам, михвел, иако је то и мени прво упало у око, да је разлог тој празаној ленти заправо наша несрећа што све имамо на два писма, па је овде остављена летна из два дела за "БАЊА" и "ЛУКА", односно за неСрбе "BANJA" и "LUKA".
mihvel
Početnik
- Poruka
- 47
Ко ће га знати. Видећемо на шта ће до краја да изађе...
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Решење је рад Драгомира Ацовића. Ројалиста, не бих баш пребацивао целокупну кривицу на политичаре, чијег утицаја можда није ни било.
Лента је празна, али ту ће вероватно ићи име града, ако тако изгласају. Било би боље да су сасвим изоставили ленту, кад већ морају да употребе оба писма.
Шта је то на дну штита, испод воде? Сломљени мост, или неки произвољни 'декоративни' детаљи?
Лента је празна, али ту ће вероватно ићи име града, ако тако изгласају. Било би боље да су сасвим изоставили ленту, кад већ морају да употребе оба писма.
Шта је то на дну штита, испод воде? Сломљени мост, или неки произвољни 'декоративни' детаљи?
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Их, hauele, пријатељу драги, не знаш ти како то иде.
Мени непрежаљени предлог је овај, у који су се и те како сви умешали, и на крају Бања Лука оста без ових светих и славних речију.
У дну штита су иначе дајак чамци.
Иначе, врло занимљив осврт из Блица, на данашњу расправу у Скупштини града:
Opoziciji posebno nije bilo jasno gde se „toliko žuri sa izborom grba“, a zanimljivo pojašnjenje dao je Vladimir Mirošljević, odbornik i iz prethodnog saziva. (Блиц)
А град нема грба већ три године.
