Хералдика и њени принципи

[FORMICA]

E ovđe su u grbu vizantijskih careba slova BETA.

 

[Лекизан]

E ovđe su u grbu vizantijskih careba slova BETA.

Има овде више грбова који вуку на Византију.
За Византијску империју дат је онај златни двоглави орао на црвеном, док се на грбу Палеолога од Монферата дат сребрни орао и огњила која би могла бити Вите(Бете), док се у композитном грбу на дну слике, који је стављен у центре крстова Светог Ђорђа налазе огњила али окренута у хералдичку леву страну.

И не знају коме припадају она три златна полумесеца на црвеном (ако су то уопште полумесеци), и нису дали објашњење за оне црне птице (мислим да су феникси), који стоје између кракова крста Светог Ђорђа.

 

[Лекизан]

Где је овде Велс?

 

[jonSA]

nema ga posto je deo Engleske

 

[Лекизан]

nema ga posto je deo Engleske

Што сам ја мислио да они имају исти статус као Шкоти или Северни Ирци!!!!!!!!!!

 

[Battlecat]

Nema Wales, jer ne postoji kruna i Kingdom of Wales. On je neki polu autonomni (danas ) deo Engleske i ima princa koji je prestolonaslednik ( heir ) trona UK. Pre je Wales uvek bio pod Engleskom kao deo ( de jure ) te krune do danas i jos Boze zdravlje

Union Jack kako se zove, je napravljen pocetkom 17-og veka ujedinjenjem tih tronova.

 

[Лекизан]

Nema Wales, jer ne postoji kruna i Kingdom of Wales. On je neki polu autonomni (danas ) deo Engleske i ima princa koji je prestolonaslednik ( heir ) trona UK. Pre je Wales uvek bio pod Engleskom kao deo ( de jure ) te krune do danas i jos Boze zdravlje

Union Jack kako se zove, je napravljen pocetkom 17-og veka ujedinjenjem tih tronova.

Да, знам за Унион Џек.
Велс колико знам има свој парламент у Кардифу као главном граду, има свог премијера, има посланике у британском парламенту, не знам шта имају више Шкоти и Ирци од њих.Било ми је чудно да се на застави Уједињеног Краљевства налазе симболи и Северне Ирске и Шкотске и Енлеске само нема Велса, чак иако је Велс директно везан за Енглеску па преко Енглеске за Британију, мало је глупо да нема њих на застави, када су се већ одлучили да праве неку композитну заставу.

 

[Battlecat]

Да, знам за Унион Џек.
Велс колико знам има свој парламент у Кардифу као главном граду, има свог премијера, има посланике у британском парламенту, не знам шта имају више Шкоти и Ирци од њих.Било ми је чудно да се на застави Уједињеног Краљевства налазе симболи и Северне Ирске и Шкотске и Енлеске само нема Велса, чак иако је Велс директно везан за Енглеску па преко Енглеске за Британију, мало је глупо да нема њих на застави, када су се већ одлучили да праве неку композитну заставу.

Ne, nema svoj tron. Wales je vezan za Englesku. Englezi nikad nisu hteli da im daju poseban status Princ of Wales je titula naslednika trona i Wales je rezervisan na upravu nasledniku trona. Nikad nije bio pojedinacan osim za vreme par pobuna neki delovi.

Pod ovim aktom je Wales spojen kao deo Engleske i svi organi vlasti iskljucivo pricaju engleski.
http://en.wikipedia.org/wiki/Laws_in_Wales_Acts_1535–1542



Inace bi se na srpskom pisalo "junj'n djek". Zato izbegavam da pisem imena na srpskom jer nit se pisu kako se izgovaraju nit kako pisu nego nesto trece, a nikad ne znas o cemu se radi samo iz naziva jer ne lici na nista

 

[Dragon~Reborn]

Evo ga Vels!

 

[Battlecat]

Evo ga Vels!

Da, Reborn ima avatar zastavu Wales-a. Inace zanimljivo ali njihov bedz se sastoji iz stita takodje, a nedavno smo diskutovali bas o tome.

A postoji i jos jedan Wales, New South Wales ciji je bedz ovakav

 

[Statler and Waldorf]

The Royal Badge of Wales (the Welsh Assembly) није беџ у правом смислу речи- то је више грб, него беџ. али, с обзиром да Велс као део Енглеске нема засебан трон, него је под енглеском круном (иако је данас самоуправна покрајина у оквиру Уједињеног Краљевства), нема ни посебан грб (coat of arms) који би био представљен у оквиру грба британског суверена (краљице), већ његова самоуправна тела користе badge, иако он по свом облику подсећа на грб (има штит који се налази и на грбу принца од Велса).
рекао бих да Енглеска не гледа благонаклоно на то да Велс добије целовит грб, него су им дозволили беџ који је скоро па грб, али се ипак не зове грб.

 

[FORMICA]

Има овде више грбова који вуку на Византију.
За Византијску империју дат је онај златни двоглави орао на црвеном, док се на грбу Палеолога од Монферата дат сребрни орао и огњила која би могла бити Вите(Бете), док се у композитном грбу на дну слике, који је стављен у центре крстова Светог Ђорђа налазе огњила али окренута у хералдичку леву страну.

И не знају коме припадају она три златна полумесеца на црвеном (ако су то уопште полумесеци), и нису дали објашњење за оне црне птице (мислим да су феникси), који стоје између кракова крста Светог Ђорђа.

nđe sam nailazio na te šarže prije izgleda kao da se radi o čamcima koji na pramcu i krmi imaju ljudski lik, a ko će znati o čemu se radi, to su one čaudne šarže kojima se znaćenje i tumačenje izgubilo

Где је овде Велс?

Vels je u uniji sa Engleskom (nešto kao Hrvatska sa Mađarskom) i njezin sastavni dio

 

[Лекизан]

Занимљиво ставили су около лук, чичак, детелину и не знам шта је онај црвени цвет.

 

[Battlecat]

The Royal Badge of Wales (the Welsh Assembly) није беџ у правом смислу речи- то је више грб, него беџ. али, с обзиром да Велс као део Енглеске нема засебан трон, него је под енглеском круном (иако је данас самоуправна покрајина у оквиру Уједињеног Краљевства), нема ни посебан грб (coat of arms) који би био представљен у оквиру грба британског суверена (краљице), већ његова самоуправна тела користе badge, иако он по свом облику подсећа на грб (има штит који се налази и на грбу принца од Велса).
рекао бих да Енглеска не гледа благонаклоно на то да Велс добије целовит грб, него су им дозволили беџ који је скоро па грб, али се ипак не зове грб.

Cela "operacija" se odigrala tako da bi Welsh-ane približila Engleskoj kulturno i nacionalno. Oni su skontali da bi popuštanjem dobili mirno osvajanje srca i umova Welsh-ana I uspelo je. Umesto kontra pritiska i izazivanja revolta, oni su im jednostavno dodelili sva prava, uredili pravni sistem, counties, titule sve sve... Ali na engleskom, po engleskom sistemu i bukvalno ih napravili na pokrajinu umesto šta su oni početno hteli Mada dobro žive oni danas, dobro su im napravili državu.

Više i nema neke razlike, oni kažu da su Welsh i to nekako napamet znaju, al to je najdalje što mogu da idu Sve ostalo je englesko. Imali su neke pokušaje vraćanja jezika i slično, al ko će da govori ono izlomljeno kad imaju prosti harmoničan engleski koji je i deo njihovog identiteta sad.

 

[Statler and Waldorf]

Занимљиво ставили су около лук, чичак, детелину и не знам шта је онај црвени цвет.

тај цвено-бели цвет је ружа- симбол Енглеске, још од времена Тјудора (и Рата ружа пре тога).
детелина је симбол Ирске, мада се као симбол Северне Ирске све чешће јавља цвет лана.
празилук је симбол Велса још од времена кад су се борили са Саксонцима па су за шлемове задевали празилук да би се распознавали.
чичак је симбол Шкотске још из средњег века. наводно је у некој бици са Викинзима неко од њих нагазио на чичак па је вриснуо, што је узбунило Шкоте. (слично као оне дивље гуске у Риму за време галског напада, због чега су се после храниле о државном трошку )

 

[Лекизан]

тај цвено-бели цвет је ружа- симбол Енглеске, још од времена Тјудора (и Рата ружа пре тога).
детелина је симбол Ирске, мада се као симбол Северне Ирске све чешће јавља цвет лана.
празилук је симбол Велса још од времена кад су се борили са Саксонцима па су за шлемове задевали празилук да би се распознавали.
чичак је симбол Шкотске још из средњег века. наводно је у некој бици са Викинзима неко од њих нагазио на чичак па је вриснуо, што је узбунило Шкоте. (слично као оне дивље гуске у Риму за време галског напада, због чега су се после храниле о државном трошку )

Да, сада се сетих да то може да буде ружа Тјудора.
Зачудило ме је да су ставили симболе околних народа у свој беџ.

 

[Statler and Waldorf]

Да, сада се сетих да то може да буде ружа Тјудора.
Зачудило ме је да су ставили симболе околних народа у свој беџ.

Battlecat је то одлично објаснио. грб/беџ им поручује да иако су посебни, ипак нису сами и самостални, него да су део британске заједнице (зато су ту и симболи осталих нација). а изнад свега стоји, уместо круне принца од Велса, енглеска краљевска круна Св. Едварда, да се зна да су део Енглеске и да имају на уму ко им је суверен

иначе, енглеског монарха крунише у Вестминстерској опатији кантерберијски архиепископ, док принца од Велса уводи у положај (инвеститура од лат. vestire- облачење) енглески монарх. то довољно говори ко је ко- ево ти па погледај:

 

[Лекизан]

Чувена енглеска демократија, примењује се искључиво на другим народима и захтева од других народа.

 

[Battlecat]

Чувена енглеска демократија, примењује се искључиво на другим народима и захтева од других народа.

Pa ne mora to da bude ništa loše. Samo drže autoritet i svoj posed dok razvijaju zemlju medjusobno. Možeš to da gledaš i iz ugla da je to opet na višljem nivou i komleksnijem. Bolje nego da jurnu svi da se iskolju. To može svaka budala Imaju tu organizaciju i ko kome šta dodje i sve u redu... Zato je UK uvek čuveno UK

Wales vrlo lepo živi i razvijeni su. To što se tiče političko-administrativne organizacije nema veze za život običnih ljudi

 

[vujadin]

Pa ne mora to da bude ništa loše. Samo drže autoritet i svoj posed dok razvijaju zemlju medjusobno. Možeš to da gledaš i iz ugla da je to opet na višljem nivou i komleksnijem. Bolje nego da jurnu svi da se iskolju. To može svaka budala Imaju tu organizaciju i ko kome šta dodje i sve u redu... Zato je UK uvek čuveno UK

Wales vrlo lepo živi i razvijeni su. To što se tiče političko-administrativne organizacije nema veze za život običnih ljudi

Да, али Велшани ипак познају своју историју и себе са правом сматрају са неким другим племенима староседеоцима на простору Велике Британије. И сами Енглези знају да су велшка национална обележја вук и коза.

 

[Battlecat]

Да, али Велшани ипак познају своју историју и себе са правом сматрају са неким другим племенима староседеоцима на простору Велике Британије. И сами Енглези знају да су велшка национална обележја вук и коза.

Da zato ih zovu sheep shagers LOL Imam jednog prijatelja sto se cima jer ga jedan lik iz Engleske tako zove

Mada sustinski i oni pripadaju germanskim plemenima koja su osvojila taj prostor od prethodnik stanovnika jos iz neolita.

 

[Ројалиста]

Три странице из Ругеновог (нем. Jörg Rügen) Грбовника из 1495. године, на којима су приказани и неки нама познатији грбови:

 

[Лекизан]

иначе, енглеског монарха крунише у Вестминстерској опатији кантерберијски архиепископ, док принца од Велса уводи у положај (инвеститура од лат. vestire- облачење) енглески монарх. то довољно говори ко је ко- ево ти па погледај:

У праву си мисле Енглези на све, нису за џабе најстарија монархија.
Ево крунисања краљице Елизабете II 1953 године.

 

[FORMICA]

Три странице из Ругеновог (нем. Jörg Rügen) Грбовника из 1495. године, на којима су приказани и неки нама познатији грбови:

Ja ne razaznajem nijedno slovo kao da je Vojnićev manuskript.

 

[vujadin]

Ево ешто за свакога

The successors of Charlemagne, in the empire of the west, were accustomed to associate with themselves in the government, the person whose election they wished to secure to succeed themselves, by crowning him King of the Romans. This power of conferring royalty has been claimed by the emperor, in modern times ; and was exercised by Leopold, in the case of the Elector of Brandenburg, whom he raised to the dignity of King of Prussia. The other European princes refused to acknowledge this title for some time ; but, at theTreaty of Utrecht, they all agreed to admit, it. The late Emperor of France, who wished to restore the dignity of the Western Emperors in his own person, exercised several of the privileges of that office. He created his son King of the Romans ; and elevated to the rank of Kings, the Electors of Saxony and Wirtemburg ; the title of the latter has since been recognised, and Holland and Hanover bave been added to the regal governments of Europe. The Hungarians formerly gave the name'of King to their Queen Mary, to avoid the infamy which the laws of that country cast upon those who are governed by women ; accordingly, she bore the title of King Mary, till her marriage with Sigismund, at which time she took the title of Queen. The supreme executive power of the British dominions is vested, by the English laws, in a single person, the king or queen ; for it matters not to which sex the crown descends, for the person entitled to it, whether male or female, is immediately invested with all the ensigns, rights, and prerogatives of sovereign power, by the general consent of the people ; the evidence of which general consent is, long and immemorial usage. It became necessary to the freedom and peace of the state, that a rule should be laid dowu, uniform and permanent, in order to mark out, with precision, who is that single person, to whom is committed, in subservience to the law of the land, the care and protection of the community; and to whom, is return, the duty and allegiance of every individual is due. The grand fundamental maxim upon which the jus corona, or right of succession to the throne of Britain depends, Sir William Blackstone takes to be this: that the crown is, by common law, and constitutional custom, hereditary ; and this in a manner peculiar to itself; but that the right of inheritance may, from time to time, be changed or limited by act of parliament ; under which limitations the crown still continues hereditary, and descendible to the next heir, on the death of the last king. All regal governments must be either hereditary or elective ; and as there is no instance, wherein the crown of England has ever been asserted to be elective (except the short interval, when Cromwell usurped, the authority under a different name, between the reigns of Charles I, and II.) it must of consequence be hereditary. Yet, in asserting this right, a jure-diviao title to the throne is by no means intended. Such a title may be allowed to have snbsisted under the theocratic establishments of Israel, in Palestine, but it never yet subsisted in any other country ; save only so far as kingdoms, like other human fabrics are subjected to the general and ordinary dispensations of Providence. Nor indeed have a jure-divino and hereditary right any necessary connexion with each other, as some have very weakly imagined.
The hereditary right which the lawn of Britain acknowledge, owes its origin to the founders of our constitution, and to them only. This has been acquiesced in, by general consent ; and ripened by degrees into common law : it is the very same title that every private man has to his own estate, for lands are not naturally descendable, any more than thrones ; but the law has, for the benefit and peace of the public, established hereditary succession in the one, as well as in the other.
It must be owned, an elective monarchy seems to be the most obvious and best suited of any, to the rational principles of government, and the freedom of human nature ; and accordingly we find from history, that, in the infancy and first rudiments of almost every state, the leader, chief magistrate, or prince, has usually been elective ; and if the individuals who compose that state, could always continue true to first principles, uninfluenced by passion or prejudice, anaseailed by corruption, and unawed by violence, elective succession would be as desirable in a kingdom, as it is in other inferior communities. The best, the wisest, and the bravest man would then be sure of receiving that crown which his endowments merited ; and the sense of an unbiassed majority would be dutifully acquiesced by the few, who were of different opinions. But history and observations inform us, that elections of every kind are too often brought about by influence, partiality, and artifice ; and even where the case is otherwise, these practices will be often suspected, and as constantly charged upon the successful, by a disappointed minority. This is an evil, to which all societies are liable, as well those of a private and domestic kind, as of the great community of the public, which regulates and includes the rest. But, in the former, there is this advantage, that such suspicions, if false, proceed no further, than jealousies and murmurs, which time will effectually suppress; or justice may remedy it by legal means, by an appeal to those tribunals, to which every member of society has virtually engaged to submit. Whereas, is the great and indepeudent society, which every nation composes, there is no superior to resort to, but the law of nature : no method to redress the infringement of that law, but the actual exertion of force. As, therefore, between two nations complaining of mutual injuries, the quarrel can only be decided by the law of arms ; so is one and the same nation, when the fundamental principles of their common union are supposed to be invaded, and more especially when the appointment of the chief magistrate is alleged to be unduly made, the only appeal that can be made, is to the sword ; and the only process by which the appeal can be carried on, is that of a civil and intestine war. A hereditary succession to the crown is, therefore, now established in this, and most other countries, to prevent the periodical bloodshed and misery, which the history of ancient imperial Rome, and the modern experience of Poland. show us to be the consequence of elective kingdoms. The doctrine of hereditary right does by no means imply an iudefeisible right to the throne. It is unquestionably in the power of the supreme legislative. authority of this kingdom, the king and both houses of parliament, to defeat this hereditary right ; and by particular entails, limitations, land provisions, to exclude the immediate heir, and vest the inheritance in any one else. This is strictly consonant to our laws and constitution ; as may be gathered from the expressions so frequently used in our statute book, of "the king's majesty, his heirs, and successors." In which we may observe, that, as the word heirs necessarily implies an inheritance, or hereditary right generally subsisting in the royal person ; so the word successors, distinctly taken, must imply, that this inheritance may sometimes be broken through, or that there may be a successor, without being the heir of the kiug. And this is extremely reasonable ; for without such a power lodged somewhere, our polity would be very defective. Let us barely suppose so melancholy a case, as that the heir apparent should be a lunatic, an idiot, or otherwise incapable of reigning ; how miserable would the condition of the nation be, if he were also incapable of being set aside ! It is therefore necessary that this power be lodged somewhere ; and it can be placed nowhere so properly, as in the two houses of parliament, by and with the consent of the reigning king ; who, it is supposed not agree to any thing prejudicial to the rights of his own descendants. And, therefore, in the king, lords, and commons, in parliament assembled, our laws have expressly lodged it. However the crown may be limited or transferred, it still retains its descendible quality, and becomes hereditary in the wearer of it. Hence, in our law, the king is said never to die in his political capacity ; though in common with other men, he is subject to mortality in his natural. On this principle, that the king commences his reign from the death of his predecessor, it hath been held, that compassing his death before coronation, or even before proclamation (he being king presently, and the proclamation and coronation only honourable ceremonies for the future notification thereof) is treason.
The principal duty of the king is, to govern the people according to law. The King ought not to be subject to man, but to God and the law ; for the law maketh the king. Let the king therefore render to the law, what the law has invested in him with regard to others—dominion and power ; for he is not truly a king, where will and pleasure rules, and not the law. The laws of England are the birthright of the people thereof; and all the kings and queens, who shall ascend the throne of this realm, ought to administer the government of the same according to the said laws ; and all their officers and ministers ought to serve them respectively, according to the same. And therefore ail the other laws and statutes of this realm, for securing the established religion, and the liberties of
the people thereof; and all other laws and statutes of the same now in force, are, by his majesty, by and with the advice and consent of the lords spiritual and temporal, and the commons, and by the authority of the same, ratified and confirmed.