Хералдика и њени принципи

Да схватам, то сам из твог писања још раније закључио, али ме увек бунило како из симболике везане за неког армигера настаје грб да би после његовог настанка та симболика постала небитна.Стоји то да сваки армигер тумачи свој грб али постоје неке шарже и значења која су универзална и самим тим лако препознатљива.



Па како год да се дефинише грб после 11. века није исто као и грб пре истог века, хералдика је већ дефинисала појам грба, па онда већина оних грбова пре 11. века нису грбови, можемо да их зовемо симболи, тотеми, амблеми али не и грбови.Ваљда ови пре могу да се назову претече грбовима.
Али сами хералдичари онда ускачу сами себи у уста.
Данас, на шта сте ми скренули пажњу, постоји категорија резервисана за грбове који не прате хералдичка правила али се ипак сматрају грбовима, по томе и ово пре 11. века су нека врста грбова.По томе дође и да је амблем уствари хералдички неисправан грб, али ипак грб.

Тако, са опаском да је штит основни део грба и у хералдици као и у прехералдичким грбовима и баш тим прехералдичким грбовима можемо захвалити за разне историјске податке и личности. Тотеми се нису стављали на штитове него на стожере или централно дрвеће боравка и друкчије подлоге него штитови, а знакови и разни прикази животиња и мистичних бића су били коришћени кроз читаву историју човечанства на штитовима стожерима дрвећу и другим подлогама. са разним значењима, тако је у стварности, а што су Немци Французи и Енглези тумачили свако на свој начин постанак грбова то још ни данас није решено између њих. А кад се свему томе дода и чињеница да данас постоји и више хералдика онда је стварно некорисно тражити ко је у праву.
 
мислим да је Вујадин хтео да укаже на то да ако је неки племић у 10. веку ставио неки знак на свој штит и користио га као властито знамење, то се такође може сматрати грбом, без обзира што је то било неких 2 века пре појаве хералдике.

Па гледајући данашња правила хералдике и може, само би му грб био стављен у задњу категорију ако не испуњава сва хералдичка правила.

O tome bi mogli vise da pricamo kao o obelezjima ... Tipa, cvet, pero, sunce itd ... Al nije grb.

Грб данашњу форму добија са хералдичким правилима, али испаде да су грбови постојали и пре појаве хералдике која их је сама и сортирала.

јесте грб, ако је на штиту, и ако власник не користи више штитова са различитим шарама истовремено.
Испаде да не мора да буде на штиту:D, само да користи исте елементе као облик распознавања, неки амблеми немају штит али се сматрају грбовима последње категорије управо по хералдичком виђењу грба.
Тако, са опаском да је штит основни део грба и у хералдици као и у прехералдичким грбовима и баш тим прехералдичким грбовима можемо захвалити за разне историјске податке и личности. Тотеми се нису стављали на штитове него на стожере или централно дрвеће боравка и друкчије подлоге него штитови, а знакови и разни прикази животиња и мистичних бића су били коришћени кроз читаву историју човечанства на штитовима стожерима дрвећу и другим подлогама. са разним значењима, тако је у стварности, а што су Немци Французи и Енглези тумачили свако на свој начин постанак грбова то још ни данас није решено између њих. А кад се свему томе дода и чињеница да данас постоји и више хералдика онда је стварно некорисно тражити ко је у праву.

Некорисно је тражити ко је у праву јер очигледно влада општа збрка, али онда дајте да видимо шта је данас по нашим хералдичким правилима и по нашем виђењу хералдике исправно а шта није, а Енглези, Немци и Французи нека гледају то са њиховог аспекта па нека решавају њихове проблеме, очигледно да не постоји неко заједничко опште прихваћено становиште.
 
Испаде да не мора да буде на штиту:D, само да користи исте елементе као облик распознавања, неки амблеми немају штит али се сматрају грбовима последње категорије управо по хералдичком виђењу грба.

мора бити на штиту, јер без штита нема грба. зато се постојање хералдичких елемената у средњовековној Србији 12. и 13. века (осим у Поморским Земљама) још не сматра појавом грба, јер се шарже не представљају на штиту.. или боље речено- немамо доказе за то (што оставља простор и за такву могућност, мада досадашња истраживања нису потврдила).
иначе, шаржа без штита се назива беџ (значка). на беџеве се нису примењивала строга хералдичка правила, па су зато једно време били веома пропуларни и широко прихваћени у неким западним земљама (нарочито Енглеској, Шкотској, Француској).
 
мора бити на штиту, јер без штита нема грба. зато се постојање хералдичких елемената у средњовековној Србији 12. и 13. века (осим у Поморским Земљама) још не сматра појавом грба, јер се шарже не представљају на штиту.. или боље речено- немамо доказе за то (што оставља простор и за такву могућност, мада досадашња истраживања нису потврдила).
иначе, шаржа без штита се назива беџ (значка). на беџеве се нису примењивала строга хералдичка правила, па су зато једно време били веома пропуларни и широко прихваћени у неким западним земљама (нарочито Енглеској, Шкотској, Француској).

Слажем се са тобом да то тако треба да буде, само не знам због чега онда неке амблеме новијег доба (амблем СФРЈ, САД-а ) пакују у грбове.Кажеш лепо нису грбови немају штит и здраво не правиш забуну стављајући их у неку категорију грбова макар и последњу.
 
Слажем се са тобом да то тако треба да буде, само не знам због чега онда неке амблеме новијег доба (амблем СФРЈ, САД-а ) пакују у грбове.Кажеш лепо нису грбови немају штит и здраво не правиш забуну стављајући их у неку категорију грбова макар и последњу.

тзв. грб СФРЈ уопште није грб, него је амблем. док се у случају комунистичких знамења СР Србије и СР Хрватске појављују штитови у средишту амблема, па се ту већ може дискутовати. што се тиче грба САД, они га имају у форми печата, чини ми се да се тако и назива и истиче. мада се у печату налази грб- то је онај штит који орао носи на грудима. орао би ту био у улози држача штита (параферналије).
 
тзв. грб СФРЈ уопште није грб, него је амблем. док се у случају комунистичких знамења СР Србије и СР Хрватске појављују штитови у средишту амблема, па се ту већ може дискутовати. што се тиче грба САД, они га имају у форми печата, чини ми се да се тако и назива и истиче. мада се у печату налази грб- то је онај штит који орао носи на грудима. орао би ту био у улози држача штита (параферналије).

Значи грб СФРЈ данас не стављају међу грбове, ни у једну категорију?

Када смо код тога може ли неко да наброји све те категорије, чини ми се вујадин рече да их има седамнаест.
 
Да магарац је симбол пре свега стпљења и упорности али ваљда то исто симболизује као шаржа и у хералдици не видим како то може да се раздвоји, симболика треба да је главни део хералдике иначе хералдика нема смисла, грбови би се онда радили чисто ради пуког разликовања носилаца грбова, њима лично ништа не би значили јер не би били везани симболиком за њихову личност, породицу, традицију.

Зато сматрам да је значење елемената на грбовима јако битно ако не и битније од свега осталог, јер због тога се ради грб, сад што многим шаржама не знамо порекло (огњило, љиљан) и шта су раније значила армигеру (орао) који их је ставио у грб је друга ствар, некима је и накнадно додељивана симболика.
Симболика елемената се прво изгубила преживели су цртежи елемента, емблазони, евентуално неки блазон.

Мислим исто да као што нације у данашњем смислу нису постојале у средњем веку тако и грбови у неком хералдичком смислу нису постојали пре 11. века, али су постојала нека знамења и симболи који су претеча каснијих грбова сређених хералдичким правилима.

Da to je savršeno tačno. Heraldika je skup pravila ali heraldika nije mogla nastati prije nego je nastao predmet njenog izučavanja. Grb jeste svakako postojao prije heraldike. Grbovi u smislu kakvom ih mi danas samtramo su nastali u XI vijeku, Heraldika kakvu je poznajemo u XIII vijeku, sve prije su simboli ili totemi koji se jesu kasnije koristili i u grbovima ali nijesu grbovi sami za sebe. Grb ima standardnu konstrukciju, standarne (i nestandardne) šarže i standardna značenja (s tim da su savremena značennja u mnogome izmjenjena budući se heraldika proširila među druge kulture).

Слажем се са тобом да то тако треба да буде, само не знам због чега онда неке амблеме новијег доба (амблем СФРЈ, САД-а ) пакују у грбове.Кажеш лепо нису грбови немају штит и здраво не правиш забуну стављајући их у неку категорију грбова макар и последњу.

Da i ovdje si u pravu. grba SFRJ je amblem, grb SAD je državni pečat, Francuska i Italija nemaju grb vež amblem. Teorijski grbovi su grbovi vladara a demokratske države bi trebale imati ambleme. Postoji i ta kategorija "grbova" socijalističkih zemalja. i tu se rdi o amblemima mada su imenovani grbovima. Postoje demokratske zemlje koje koriste istorijske grbnove svojih vladara i to su slučajevi svih balkanskih zemalja poslije raspada komunističkih vlasti, mada svukuda po svijetu imamo sličnu pojavu. Nekadašnje kolonije su zadržale grbove koje su im dali nekadačnji suvereni, a neke nijesu, nergo su usvojil ili državne pečate ili ambleme. Države SAD uglavnom nemaju grbove već državne pečate, dok države Kanade imaju grbove koje im je dodijelila kraljica.
 
Poslednja izmena:
Значи грб СФРЈ данас не стављају међу грбове, ни у једну категорију?

ни у једну, јер то није неправилан грб. то уопште није грб.

Када смо код тога може ли неко да наброји све те категорије, чини ми се вујадин рече да их има седамнаест.

прелистај тему, пронаћеш. Вујадин је ту поделу на категорије постављао пар пута.. чини ми се и на француском и на енглеском.
 
мора бити на штиту, јер без штита нема грба. зато се постојање хералдичких елемената у средњовековној Србији 12. и 13. века (осим у Поморским Земљама) још не сматра појавом грба, јер се шарже не представљају на штиту.. или боље речено- немамо доказе за то (што оставља простор и за такву могућност, мада досадашња истраживања нису потврдила).
иначе, шаржа без штита се назива беџ (значка). на беџеве се нису примењивала строга хералдичка правила, па су зато једно време били веома пропуларни и широко прихваћени у неким западним земљама (нарочито Енглеској, Шкотској, Француској).

Сад смо дошли до контракдиције, закључивши да грб мора имати штит. А да ли мора имати и шарже на штиту? Први краљеви и цареви су имали само штитове различитих боја или метала. Два најчувенија штита се сматрају штит Јеврејског краља који је дао позлатити штитове својих војника претворивши их у огледала са којима је заслепио противничку војску и навео их да сви попадају у провалију која се налазила између њих, и римски штит који је пао из неба за време куге која је харала по Риму и спасио Римљане од куге. Због чега је римски владар дао израдити још 12 потпуно једнаких штитова и послао их на 13 места на чување тако да нико осим њега није знао где се налази оригинални штит јер се бојао да му га непријатељи не украду. Јеврејског краља штит је описан у Библији а римски у историји Рима. Пошто је штит основни део грба, да ли су ова два штита грбови?
 
Poslednja izmena:
Сад смо дошли до контракдиције, закључивши да грб мора имати штит. А да ли мора имати и шарже на штиту? Први краљеви и цареви су имали само штитове различитих боја или метала. Два најчувенија штита се сматрају штит Јеврејског краља који је дао позлатити штитове својих војника претворивши их у огледала са којима је заслепио противничку војску и навео их да сви попадају у провалију која се налазила између њих, и римски штит који је пао из неба за време куге која је харала по Риму и спасио Римљане од куге. Због чега је римски владар дао израдити још 12 потпуно једнаких штитова и послао их на 13 места на чување тако да нико осим њега није знао где се налази оригинални штит јер се бојао да му га непријатељи не украду. Јеврејског краља штит је описан у Библији а римски у историји Рима. Пошто је штит основни део грба, да ли су ова два штита грбови?

осим та два (из Светог Писма и историје Рима), заборавио си онај који је од свих штитова најпознатији- то је чувени штит који је Хефест исковао Ахилу и који је Хомер у Илијади описао до у детаље. иначе, стари Грци су своје велике штитове (хоплоне) богато украшавали геометријским облицима, животињским и биљним орнаментима и митолошким фигурама. ипак, не би се могли назвати грбовима, јер шара на штиту није представљала његовог носиоца- војници су их мењали сваки пут кад промене и штит.

сматрам да штит без ординарије/шарже не може бити грб, јер не испуњава основни услов- разликовни.
 
осим та два (из Светог Писма и историје Рима), заборавио си онај који је од свих штитова најпознатији- то је чувени штит који је Хефест исковао Ахилу и који је Хомер у Илијади описао до у детаље. иначе, стари Грци су своје велике штитове (хоплоне) богато украшавали геометријским облицима, животињским и биљним орнаментима и митолошким фигурама. ипак, не би се могли назвати грбовима, јер шара на штиту није представљала његовог носиоца- војници су их мењали сваки пут кад промене и штит.

сматрам да штит без ординарије/шарже не може бити грб, јер не испуњава основни услов- разликовни.
Могло би се тако рећи кад се боје и метали не би сматрали шаржама Одисејев штит као лук и стрелу је наследио његов син а то је био случај и са свим митолошким јунацима, па је вероватно било и других наследних штитова и знамења на њима. А и у хералдици наследник има право да допуни наслеђена обележја са својим, с тим што онда прелази у посебну категорију грбова. Као што си већ навео, требали би најпре установити све врсте грбова.
 
Ко је био сликар Фојничког грбовника?

Једна од најзначајнијих старина католичког манастира у Фојници без сумње је стари пријепис грбовника некадање босанске господе. У том пријепису сачувани су грбови породица, које се за провале Турака иселише, те у туђинству сачуваше и име и грб свога племства; надаље породица, које пригрливши исламску вјеру додуше промијенише своја породична имена, али су сачувале традицију свог племства; најзад такођер такових породица, којима је течај времена избрисао траг и спомен. Фојнички грбовник многи су прецјењивали, а многи му порекоше хисторичку и хералдичку важност. ― Било како му драго, грбовник је врло занимљива старина а сва је нада, да ће с временом и хисторичка и хералдичка знаност на темељу поузданих врела у њему овјеровити лист по лист, грб по грб.

Овдје није прилике ни тому, нити опширном опису самога грбовника, па за то ћемо га само у неколико ријечи описати прије него што пређено на самога умјетника, који га је сликао. Фојнички грбовник насликан је на крупном папиру у великој четвртини, те садржи 141 лист. На првој страни првог листа налази се насликана Богородица у облацима; по њом големи полумјесец, а попреко знакови грб: у накрст сложене двије греде, а на врху им по једна окруњела глава црна.

На другој страни овог листа налази се у облацима монограм Исуса, а под њим св. Кузман и Дамјан.

Прва страна другог листа носи наслов грбовнику, а на другој страни насликан је св. Јеролим, како клечи пред крстом.

Трећи лист приказује у једну слику сложене грбове свих славенских држава на Балкану, затим слиједе на посебним листовима 10 грбова овијех држава и 126 листова са племићким грбовима.

На задњем листу је опет сумарно сложен грб неких породица.

На насловном листу имадемо слиједећи босанчицом писани натпис:

Родословје босанскога алити илиричкога и сарпскога владања заједно поставлено. По Станиславу Рубчићу попу; на славу Стипана Немаћнића цара Сарбћлена и Бошћнана 1340.

Под тим насловом приписано је латински:

Codicem hunc contienntem varia Stemmata plurium Nobilium Familiarium Bosnensium jam ab immemorabili tempore a captivitate nemque Regni Bosnae studiose conservatum fuisse a radis Pribus Franciscanis Familiae Fojnicensis testamur Nos Frater Gregorius a Varess Episcopus rupensis et Vicarine Aplicus in Bosna Othomana dicta Argentina, praecipue vero in olim Episcopatu Dumnensi.

Suttiscae Die 6. Julii 1800.
Fra Gregorius
Episcopus et Vicarius Apostolieus Mppa​

Из тога слиједи, да је садањи фојнички грбовник пријепис старијега рукописа и да је начињен 1800. а оригинал, који је на жалост пропао, да је начињен од попа Станислава Рупчића у години 1340.

Асботх у својој књизи „Bosnien und die Hercegovina” (стране 442-446) пориче грбовнику особиту старост, коју би имао по насловном листу, а закључије то из слиједећих разлога: У грбовнику имаде грбова, у којима се налазе међу знаковима топови (на примјер у грбу обитељи Добијевића), што је анакронизам, јер су први топови дошли у Босну за ратовања херцега Стјепана са Дубровником. Надаље мисли Асботх, да се мото на задњем листу грбовника „Semper spero” односи на турско ропство, а оне двоје греде, окруњене главама, што се у товожњем босанском грбу укрштавају, држи да су постали од пашинских тугова (Pferdeschwief), и додаје да су тугови на истом грбу у другом хералдичком споменику, у Родословљу сутинском, јасно изражени.

У погледу овог аргумента ваља ми примјетити, да се ваљда оснива на неточном познавању дотичног споменика, јер и сутинско родословље показује на врху греда окруњене главе црнаца. У овим главама спуштају се низ врат дебели прамови косе, а то је можда завело Асботха да их држи за киту од тугова. Мимогред буди речено, да се тобожњи босански грб у овом родословју доиста разликује од грба у фојничком грбовнику, а чудим се да досада нико те разлике није истакнуо. У једном налази се у срдашцу (Herzschild) мјесец и звијезда, у другом (у родословју) круна, иста круна, коју виђамо на грбу у Јајцу и у разним варијацијама скоро на свим новцима босанских владара.

Асботхова тврдња у погледу старости грбовника сигурно је основана; прочитавши насловни лист и пролиставши по грбовнику сваки ће читалац, ако је нешто вјешт повијести Босне, освједочити се, да се наслов не слаже са садржајем.

Ако је грбовник доиста посао год. 1340., морале су све обитељи, чији су грбови уврштени у грбовник, у то доба живјети; међу тијем имаде ту грбова такових фамилија, којима око 1340. није још ни трага било.

Од оних племићких фамилија, чији су грбови у грбовник уврштени, једва је која прије 15. вијека постала, а од кнежевских фамилија споменућемо само Крстиће, Балшиће, Кастриотиће и Црнојевиће, којима су утемељитељи тек у XV вијеку живјели.

У опће ваља истакнути, да у Босни прије XV вијека обитељско име није било још чврсто установљено, а само у краљевским династијама налазимо идеју крвног нашљедства, по зачетнику обитељи нуз традицију и у имену изражену. У племићким обитељима тога није било, већ је син по оцу наслиједио име. Као примјер узимамо једну од најзнаменитијих обитељи, Павловиће, која је за три генерације трипут име промијенила. Радин Јабланић оставио је сину Павлу име Раденовић, а Павао својој дјеци име Павловић. Тек кад се услијед провале Турака већина племићких породица иселила, понесоше уз традицију и име, а једно и друго лакше очуваше у туђинству него код куће.

Нема дакле сумње, да је ― ако и не књига сама, а то бар наслов јој апокрифан и да је поп Станислав Рупчић по свој прилици фингирана особа. Грбовник ако и није, како многи хоће, тек у XVII вијеку настао, јамачно не сиже до године 1340, већ је постао или за саме или нешто послије пропасти босанског краљевства.

И по садржају и по техничкој радњи сличан је фојнички грбовник другом једном хералдичком споменику, који се нашао у Босни, а то је родословје босанских и србских владара. Оригинал овог родословја, лијепа листина на пергамени, израђена у бојама, чувао се у манастиру сутинском, а у новије доба дошао је у руке преузвишеном бискупу Штросмајеру, па је смјештен у збирци слика југословенске академије.

Овом родословју био је зачетник потомак старе босанске племићке породице по имену Петар Охмучевић. У самом родословју налази се слиједећи пасус, који говори о раду његову:

Петар Истие Охмучевића син по старини Бошњанин а ради неволнога размира и погубе Босански причастја негови стариех сад је Дубровчанин који за милос његове старе господе сложи и постави ово родословје за спомен и славу Босанску и свакога вридна Боњана доколи Бог боле допусти и његова света вола изврши. Писано лита Христова на 1482.​

Охмучевић спојио је хералдички своје обитељско име уз тај споменик, те тај је грб врло оштећен, али Фра Мартин Недић сачувао нам га је у једном пријепису, начињеном год. 1842., док је споменик био још боље сачуван. Тај грб идентичан је са грбом Охмучевића у фојничком грбовнику. Ну све то не би нам дало података о зачетнику фојничког грбовника. Разлог, зашто би ја фојнички грбовник приписао управо Охмучевићу је осим техничких овај: На задњем листу налази се као на првом листу велики грб, сложен од више других, а тај грб припада обитељи Охмучевића.

Sqk25tx6mSc.jpg
DZanMR1JSK8.jpg

Из приложене слике разабире се, да је грб сложен од више обитељских грбова; дотичне обитељи сложише се у једну или браком или нашљедством. Поједини грбови припадали су слиједећим обитељима; срдашце (Herzschild) је Вуковића, десно горње и лијево доње поље је Охмучевића, десно доње Ковачића, а лијево горње Радмиловић-Ђановића.

Грб Охмучевића заузимље најодличније мјесто (десно горње и лијево доње поље), а емблеми тога грба опетују се на све три кациге, којима је велики грб окруњен, што има хералдички означити: да обитељ Охмучевића имаде првество међу осталим и да заступа главну проодичну линију.

Тај велики грб Охмучевића не би био у грбовнику као завршно слово на мјесту, да није обитељ Охмучевића била са зачетником грбовника у каком тјешнијем одношају, а ако би се грбовник већ имао завршити којим великим грбом, могао је то бити грб знатније, владалачке обитељи. Ја бих дакле рекао, да је то, ― као што и у родословју, ― грб на задрњем листу потпис и сигнатура зачетника грбовника.

Други разлог, за што Охмучевића приписујем грбовник јест тај, што грбовник није довршен. Над сваким грбом налази се насликана врпца, на којој је имало бити написано гесло (Motto) дотичне племићке обитељи, али то гесло фали; само на стр. 26. налазимо на грбу реченицу: „Tempus restavit”, тај грб је опет грб Охмучевића.

Из ове околности ваља закључити, да је зачетник грбовника врло добро познавао обитељ Охмучевића, а остале мање.

Да он није био тој обитељи врло близу, сигурно би се најприје информирао за хералдичке потанкости важнијих, прије свега владалачких обитељи, а тек онда би се потање бавио нижим племством. Ја дакле држим да су Охмучевићи на грбовник фојнички директно уписивали, да су му били интелектуални зачетници.

Ако се још узме у обзир, да се у тој обитељи налазио члан, који се бавио хералдиком, с чије руке нам је остао други важни хералдички споменик ― родословје ― не ћемо погрјешити, ако тој обитељи, нарочито Петру Охмучевићу припишемо: да је сликао оригинал фојничког грбовника.

Из тога би слиједило, да грбовник није настао у XIV вијеку, него под конац XV вијека. Полазећи с овог становишта, моћи ће се с временом наћи и хисторичара подлога овим занимљивом споменику.

Извори: Др Ђиро Трухелка, Ко је био сликар фојничког грбовника? Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини. Књига II. Година I.
 
мора бити на штиту, јер без штита нема грба. зато се постојање хералдичких елемената у средњовековној Србији 12. и 13. века (осим у Поморским Земљама) још не сматра појавом грба, јер се шарже не представљају на штиту.. или боље речено- немамо доказе за то (што оставља простор и за такву могућност, мада досадашња истраживања нису потврдила).
иначе, шаржа без штита се назива беџ (значка). на беџеве се нису примењивала строга хералдичка правила, па су зато једно време били веома пропуларни и широко прихваћени у неким западним земљама (нарочито Енглеској, Шкотској, Француској).

Nije mi bas najjasnije oko bedz-grb odnos... Bedz isto sadrzi stit, pa mi nije jasno kako se tacno primenjuje u odnosu na grb. Pogotovu mali.
 
осим та два (из Светог Писма и историје Рима), заборавио си онај који је од свих штитова најпознатији- то је чувени штит који је Хефест исковао Ахилу и који је Хомер у Илијади описао до у детаље. иначе, стари Грци су своје велике штитове (хоплоне) богато украшавали геометријским облицима, животињским и биљним орнаментима и митолошким фигурама. ипак, не би се могли назвати грбовима, јер шара на штиту није представљала његовог носиоца- војници су их мењали сваки пут кад промене и штит.

сматрам да штит без ординарије/шарже не може бити грб, јер не испуњава основни услов- разликовни.

Upravo tako. Grb je razlikovni znak. Štitovi vojnih jedinica antičkih vojski su bili jednoobrazno obojeni radi signalne potrebe da bi se jedinice razlikovale i da bi vojskovođe povlačile strategijske poteze u toku bitke, ali to nijesu grbovi već djelovi vojne opreme

Могло би се тако рећи кад се боје и метали не би сматрали шаржама Одисејев штит као лук и стрелу је наследио његов син а то је био случај и са свим митолошким јунацима, па је вероватно било и других наследних штитова и знамења на њима. А и у хералдици наследник има право да допуни наслеђена обележја са својим, с тим што онда прелази у посебну категорију грбова. Као што си већ навео, требали би најпре установити све врсте грбова.

naslijeđivanje grbova je proisteklo iz praktiočnih razloga jer je najstariji sin naslijeđivao imovinu i time i grbovni pečat roditelja, kako bi mogao obezbijediti vjerodostojnost ugovora, budući su uglavnom bili nepismeni te sličice su bile jedini način prepoznavanja za većinu. kasnije su dozvoljene izmjene bili samo znaci kadence ili izmjene koje je vladar posebno odobravao, mada kod Talijana možemo naići na mnoštvo različitih grbova srodnog izgleda za isto prezime. Kako je to kod njih išlo neznam.

Nije mi bas najjasnije oko bedz-grb odnos... Bedz isto sadrzi stit, pa mi nije jasno kako se tacno primenjuje u odnosu na grb. Pogotovu mali.

Najjednostavnije je reći da je bedž lični znak a grb porodični. Bedž je često jednak krijesti, mada nije rijetko ni neku šaržu sa grba, a može biti i bilo što drugo, bedžoznačava jedinku i nije naslijedan, grb je naslijedan i označava porodicu, odnosno brastvo zavisno od kad se koristi.
 
Poslednja izmena:
Nije mi bas najjasnije oko bedz-grb odnos... Bedz isto sadrzi stit, pa mi nije jasno kako se tacno primenjuje u odnosu na grb. Pogotovu mali.

беџ је сасвим другачији од грба, иако су по елементима донекле слични, с тим што беџ никад не садржи штит и на беџеве се не примењују хералдичка правила. Формица је лепо објаснио- беџ је лични знак одређене особе (обично врло моћне и угледне), који садржи неку фигуру, често је ребус и указује на име или неки подвиг или на врлину/идеал који та особа следи. за разлику од грба који сме носити и истицати само његов власник, беџеве су носили сви они који су били у служби, као и пријатељи и присталице појединих магната у време феудалних ратова. најближи је ономе што је данас знак (лого) политичке странке.
 
Вујадине прочитао сам целу тему али категорије грбова које си постовао су ми промакле негде, па ако ти није тешко да то постујеш поново, неће бити згорег да се понови, на србском или енглеском ако може.Хвала.
 
беџ је сасвим другачији од грба, иако су по елементима донекле слични, с тим што беџ никад не садржи штит и на беџеве се не примењују хералдичка правила. Формица је лепо објаснио- беџ је лични знак одређене особе (обично врло моћне и угледне), који садржи неку фигуру, често је ребус и указује на име или неки подвиг или на врлину/идеал који та особа следи. за разлику од грба који сме носити и истицати само његов власник, беџеве су носили сви они који су били у служби, као и пријатељи и присталице појединих магната у време феудалних ратова. најближи је ономе што је данас знак (лого) политичке странке.

Pa to me malo buni jer moj bedz ima stit, doduse ne kao na grbu, ali eto bilo mi je ponudjeno kao opcija i uklopilo se lepo u koncepciju.

Badge.jpg
 
Pa to me malo buni jer moj bedz ima stit, doduse ne kao na grbu, ali eto bilo mi je ponudjeno kao opcija i uklopilo se lepo u koncepciju.

Pogledajte prilog 253278

одличан је :)

ако ти је Грујић урадио беџ онда нема никаквог разлога да сумњаш у његову исправност. он је изванредан хералдичар и уметник савршеног стила. ретко се среће неко толико посвећен и предан послу који ради. ја сам овде говорио о средњовековним беџевима, међутим они су до данас прошли целу еволуцију. Грујић има разлог зашто је нешто начинио онаквим какво је, то сигурно.
 
Вујадине прочитао сам целу тему али категорије грбова које си постовао су ми промакле негде, па ако ти није тешко да то постујеш поново, неће бити згорег да се понови, на србском или енглеском ако може.Хвала.

Ево, али припази на превод, има неколико мањих грешака а и категорије требаш сабрати јер је овде по групама а свака група има више категорија. Иначе мислим да се целина може користити.

The Origin of the armorial bearings is very - old. One made offensive weapons, & defensive weapons.
The defensive weapons were shields that one carried on the left arm to avoid the blows made by the enemy; these shields were made of a roughness leather, covered with bronze or iron blades, to resist the sabres, the masses, & others weapons of war. The use of these shields became so frequent by its utility, that there was not a man who made profession of the weapons, which did not have his shield. It came a times where, to be made distinguish in the battle, one painted on his shield some figures of imagination, without anything to determine the colours, without consequence for the posterity, nor for the successions in the families. It was free with each one to take such figure that he wanted, until eleventh century, that the emperor Frederic Barberou:sse lays down rules, of which the execution was entrusted to heralds, judges in this part. Then the figures painted on the shields, passer to the posterity; but what completed to give to the Blazon the form of an art, it was the voyage which the king of France Louis VII. known as the Young person, made in 1147, to recover holy places.
This piles king crossed with several Christian monarchs of various nations, which took all the crosses of different forms & colours. It was made of so beautiful actions in this war, that the descendants of those which are signalled there, intend to perpetuate the memory of it; & it was like introduce the succession of the armorial bearings in the families.
It is to the emperor Frederic Barberousse that one owes the rules of the Heraldry, or of the science of Blazon; they were born in the middle of the tournaments which he invented in 1150 & 60, to exert the nobles in peace time, in order to always he ready to fight, when it is of the need.
One was not admitted with these plays, military & public, only the people of a remarkable quality, & one regulated the parts which they can to carry on their shields, so that their nobility more easily was recognized. A ceremony fallowed admission with the tournament; one was lead by the sound of the brass bands & the trumpets, in a place intended to pose & attach the shield: this was place usually the castle of a large lord, or the cloister of some famous abbey.
One named this exhibition to fair window & the shields or escutcheons of all the knights received for the tournament, as well while attacking as while defending, were exposed, so that it was allowed to each one to suit them as recognized, & to make complaints against those with which they belong to, if it was to be made there. If the serious complaint was, then it is to satisfy there or to be excluded from the tournament.
These brass bands & these sounds of trumpets, which declare the nobility of the gentleman, become in time of the Heraldry the name of Blazon.
A gentleman who was found more times at tournaments, was able to indicate it by two or more horns that he had as a top on his arms; & when he was with another tournament, it need him not other evidence of nobility to be received there; the use still remains about it in the houses of Bavaria, Erpach, & quantity of other German families.
Blazon means in German to sound or publish, from where one made the word Blazon.
That of armorial bearings comes from the shields which, carried by people of war, used to them as defensive weapons.
And one said the Heraldry, because this art was the study of the heralds who in the past were themselves at the entry of the barrier of the tournament, holding there register of the names & the arms of the knights who present themselves to enter the string. It is them also which at the beginning of the establishment of the armorial bearings, named, composed & design the parts of them; & in the continuation, when the sovereigns awarded title of noble the beautiful actions of some their subjects, they left with these heralds the care to order the parts of the escutcheons of the new nobles

Difference of the armorial bearings. There is of six kinds.
 
First. Coat of arms of fields (states.)

They must be considered under three aspects.
1°. There are pure & flat armorial bearings of field, like those of France.
2°. Of field of presentation, as they are to kings of England, who carry the arms of France with those of their nation.
3°. Of field of union; they are the arms of several kingdoms joined together in the same coat of arms, as one sees today the arms of England to the first & fourth of France & England, with the second of Scotland, with third of Ireland, since the king of Scotland, Jacques VI. & first of the name, king d' England, succeeded this crown, after the death of the Queen Elizabeth in 1603, & links in the same coat of arms the arms of these kingdoms, by taking the title of king de France & of Great Britain.
The soat of arms of union still meet in the arms of Spain, since the marriage of Ferdinand, fifth king d' Aragon, with Isabelle, queen of Castile & Leon, who brought these crowns to him. Philippe V. & Charles III. into some provisions changed.

2.. – Coat of Arms of dignity.

There are Coat of Arms of interior & external dignities.
The Coat of Arms of interior dignities are those which a person is committed to carry as marks of the dignity of which he is covered. Thus the emperor carries the imperial eagle.
The voters, as well ecclesiastical as secular, who carry the Coat of Arms of their electorate.
See the voters of Cologne & Bavaria in the explanation of their Coat of Arms.
In France the dukes & even ecclesiastical carried in the past the Coat of Arms of their dignity to the 1 & 4; to the 2 & 3 those of their houses; but with-present they lost the use of it.
The Coat of Arms of external dignities are all the marks placed out the armorial & indicating the dignity of the person.
The pope carries for mark of papal dignity, his stamped armorial of the thiare with two keys.
Cardinals, the red hat or of mouth; archbishops, the green hat or sinople.
Crowns, collars of the orders, mortars & masses of chancellors, Marshals of France, anchors of admirals, vice-admirals, & Generals of the boats, standards of general colonels of cavalry, & flags of infantry, &c. are armorial bearings of external dignities.

3. Coat of Arms of concession.

These Coat of Arms contain parts of the armorial bearings of the sovereigns, or even their armorial bearings entieres, granted to certain people to honour them or reward for some service.
The Arch-dukes of Tuscany of the house of Medicis carry of gold with six oil cakes of mouth posed 1. 2..
& 1. The king of France, Louis XII. name, changed the oil cake of the chief, & allowed Pierre de Médicis, second of the name, Arch-duke of Florence, to put of them one of azure charged with three flower-of-de-lys of gold, in the place of that of the chief.

More recently the king Louis XV. to madme Mercier his nurse granted having it ennoblie, her husband, & all her posterity born & to be born in legitimate marriage, by letters given in Paris in Mars 1716, registrées in Parliament on September 5, & in. room of the accounts the 15 of the aforesaid month of the same year, for armorial bearings one ecu cut of azure & gold, the azure charged with two flower-of-de-lys of gold, & for of two leaned dolphins, of azure, bored, ears of mouth, a royal gold crown posed on the half-compartment; & this, consideration of what the aforementioned lady had happiness to nurse two Sons of France successively & two dolphins.
The house of Mascrany carries four concessions, the eagle given by the empire; the key, by the pope; the helmet, of a duke of Modena; & flower-of-de-lys, of Louis XIII

4. Coat of Arms of patronage.

There is of two kinds, of the cities, like that of Paris, which carry the Coat of Arms of their sovereign; cardinals, who carry those of the popes who honoured them with crimson.
The Colonna cardinal, created on May 17, 1706 by the pope Clement Xl. carry Coat of Arms started from those of the pope by patronage.

5. Coat of Arms of company.

1°. Coat of Arms of chapters, cathedrals.
2°. Coat of Arms of religious communities.
3°. Coat of Arms of universities.
4°. Coat of Arms of body of the merchants & craftsmen.

6. Coat of Arms of family.

It is necessary to distinguish some from seven kinds.
1°. True & legitimate, pure & full Coat of Arms, according to art, like Saint-George de Verac, of silver to the cross of gueule ( red).
2°. Speaking weapons, like three houses of Picardy, Ailly, Mailly, & Créquy, which one said, such names, such weapons, such cries.

3°.Broken Coat of Arms.

These are pure Coat of Arms that the juniors by the houses were obliged to increase few parts to be distinguished from their elder.
Mr. the duke of Orleans, regent of the kingdom of France, Son of Mr. Philippe de France, single brother of the king Louis XIV. carried Coat of Arms of Mr. his father, which is of France to the silver lambel; increase which it was obliged to take to distinguish it from with the king who carries the full Coat of Arms of France.
It was after the death of Gaston duke of Orleans his uncle, which it took this crack, because it avoit the name of duke of Anjou, that he carried jurqu'а the death of his uncle Gaston who had not of male posterity; & for at the time late Mr. took the first crack of the house of France, by the death of his uncle, who was owed to him like Son of king, & brother of king.
The duke of Bourbon, descended from Louis first from the name, prince of Cop, brother of Antoine of Bourbon, king de Navarre, which king de Navarre descended of Robert de France, count de Clermont, Son of faint Louis, carries a shortened of , perished in band, & pofé stick in heart, which is the old crack of the dukes of Bourbon; the stick having been shortened only when the king Henri IV. arrived at the crown of France.
Prince de Conty, as junior by the branch of Bourbon-Cop, carries like M.le duke of Bourbon; but it soûbrise of a edge of mouth.
Other princes & lords of noble houses break in the same manner, according to the degrees of the family head, & especially the princes of the house of Lorraine which we have in France.

4°. Coat of Arms charged.

It is those to which one adds others Coat of Arms, by concessions or substitution.
The marshal of Luxembourg of the house of Montmorency, of the branch of Bouteville, which gold carries to the cross of gueule, confined of sixteen eaglons of azure for Montmorency, charged the cross of an escutcheon of Luxembourg, from which it took the name, а causes of its marriage with Madeleine-Good-Therese, heiress of the duchy of Epinay-Luxembourg, which brought this duchy to him. Children have the name of Luxembourg.

5. Substituted Coat of Arms

The substituted Coat of Arms remove the bearings of a house since by substitution of goods & of Coat of Arms, made with a person, it is obliged to leave his name & his Coat of Arms, & to take those of the one by marriage, but not always.
The duke of Mazarin, the name of the Door, Son of the marshal of Mesleraye, carries of gueule to the silver crescent charged with five mouchetures of hermines & sand.
The cardinal Mazarin Maria by contract of February 28, 1661, in Hortence Mancini his niece, & instituted her as universal heiress, with the responsibility of carry the name & the full Coat of Arms with Mazarin; what was confirmed by letters checked in Parliament on August 5, 1661, under the terms of what it was obliged to take the Coat of Arms of Mazarin.

6. Defamed Coat of Arms.

They do not make pleasant а carry; because they mark the infamy & the crime of a person: also we let us have of it few examples, I report of them only one of the times of S. Louis.
Jean d' Avenes, of the House of Flandres, having maltreated his mother in the presence of king S. Louis, for the interests of the county of Flandres, of which he carries the Coat of Arms of gold to the lion of fable, armed & lampassé of gueule, this saint King ordered that henceforth he carries no more the lion of his Coat of Arms larnpassé neither transfered, to mark а the posterity that having missed with the respect that he awed to his mother, he was made indignant to have neither language neither nails nor posterity.

7. Coat of Arms to be made, or distorted.

Godefroy de Bouillon, after having conquered the kingdom of Jerusalem, composed its armorial of silver, charged of a potencée, confined gold cross of four of the same small crosses.
If one asks for the reason of this irregularity, the savants in the history & the art of the Blazon, will say that this prince wanted to transmit on his shield the memory of his conquest of the kingdom of Jerusalem.
Before of speaking about the colours, it is necessary to know the form of the shields or Coat of Arms which metals & colours must fill, & their figures in each kingdom.

.
 
одличан је :)

ако ти је Грујић урадио беџ онда нема никаквог разлога да сумњаш у његову исправност. он је изванредан хералдичар и уметник савршеног стила. ретко се среће неко толико посвећен и предан послу који ради. ја сам овде говорио о средњовековним беџевима, међутим они су до данас прошли целу еволуцију. Грујић има разлог зашто је нешто начинио онаквим какво је, то сигурно.

Ne, rad je gospodina Nebojše Dikića. Inače jednostavno me je interesovalo da razjasnim u kojim slučajevima kako ide jer si rekao ovo za štit i bedž. Jer mi taj deo nije ni pre bio jasan oko upotrebe i pravljenja bedža, a nikako da stignem da pitam. :D

Inače preporuka svima za gosp. Dikića.
 
Ваљда по налогу краља Драгутина или Милутина, краљ Урош је већ био мртав те 1281 године?

Аха значи она застава коју сам ја постовао је уствари ова:
97149997.jpg


која се чува у Дубровнику и припадала је Владиславу или његовом сину Деси или обојици.

А ови на сајту греше код описа порекла заставе јер се она не односи на Десу Вукановића.
http://www.czipm.org/zastava.html

Ево нешто о заставама и банерима:


Further Guidance on Flags
GENERAL GUIDANCE
SIZE
The size of a flag depends on the site where it is flown, from very small flags for table decorations to enormous flags for the top of a tower. The size should be suitable to make the design clearly visible. Sizes are only below for special flags, where the sizes are fixed by regulation.
PROPORTIONS
The proportions of a flag, the relation of its width to its height, remain constant regardless of its size.
HOIST
The 'hoist' is the part of the flag nearest to the pole.
FLY
The 'fly' is the part of the flag furthest from the pole. In long flags such as Standards the devices are described in order reading from the hoist to the fly.
RESPECTING
All heraldic flags are designed with the convention that the pole is on the left of the flag, from the spectator's point of view. It is on this convention that the flag and its contents are described. A lion rampant, for example, will face or 'respect' the pole. Heraldic devices are sewn right through the flag's material, so on its reverse side all the devices will be reversed left to right, and the lion will still respect the pole. Lettering on flags such as Standards is the only exception to this rule, otherwise the words would read backwards on the reverse side. Such exceptions have to be of double thickness.
MATERIALS
Any material suitable to the context and the owner's pocket may be used for flags, from nylon or nylon-and-wool bunting for flags flown out of doors to silk, satin and rich brocades for flags used for internal display. Metallic nylon 'Lurex' material gives good and economic results when used for gold and silver.
FRINGES
Except in a few cases such as Standards, fringes are regarded as mere decoration to be added or omitted at the owner's choice. Where used, they should be either plain and of the same metal (gold or silver) that is predominant in the flag, or they may be of alternate portions of the main colour and the main metal of the flag itself.
COLOURS
There are no fixed 'heraldic colours' for flags. Any red that is clearly 'red' and not orange or purple is correct. In general it is found that the brightest possible colours give the best effect.
METALS
Gold and silver occur in almost all heraldic flags, and can be shown either as yellow and white or as metallic gold and silver. Whichever is chosen, its use should be consistent within the flag. A flag should not contain both yellow AND gold, and nor should it contain both white AND silver.
HALF MAST
The correct position for a flag flown at half mast is that the distance between the top of the flag and the top of the pole should be the same as the width of the flag. Half mast does not mean that the flag should be half way up the pole.
BANNERS
THE PERSONAL BANNER
This is often wrongly called a 'Standard' (see below). It is the personal flag of the owner of a coat of arms (an 'armiger'). It shows his personal coat of arms granted by the Lord Lyon or inherited in right of an ancestor, and protected by the Law of Scotland. The coat of arms fills the banner right to its edges, as though it were a rectangular shield. It is quite wrong to use a banner of a plain colour with the owner's arms on a shield in the middle. This would mean that the owner's arms were of that colour with a little inescutcheon in the centre. Nor should the external 'additaments' be shown, ie helmet, mantling, crest, motto and supporters. Its purpose is the location and identification of its owner, and it is the visual equivalent of name. No one else may use it. Flown over the house it denotes that the armiger is there, and as a house flag its proportions are 5:4. The size of a house flag depends on the height of the building and the pole, and it should be large enough to be intelligible at the height at which it is flown.
For personal use, the size and shape varies according to rank, as follows, excluding any fringes:-
The Sovereign : 1.50 square metres
Dukes : 1.25 square metres
Earls : 1.10 square metres
Viscounts and Barons : 1.00 square metres
Baronets and Feudal Barons : 0.90 square metres
Other Armigers : 70 centimetres wide x 85 centimetres high
CARRYING FLAGS
These are personal banners for carrying in processions, either by their owners or their appointed followers, for example at Highland Games. They are made of silk or satin or bunting at their owner's choice and may be fringed or not. When so used, there are regulation sizes according to rank, not including any fringes, as follows:-
Peers : 120 centimetres wide x 150 centimetres high
Feudal Barons : 90 centimetres wide x 115 centimetres high
Other Chiefs : 85 centimetres wide x 110 centimetres high
Chieftains : 80 centimetres wide x 90 centimetres high
Other sizes may occasionally be laid down by the Lord Lyon for special occasions.
CORPORATION BANNERS
These are the equivalent of personal banners for companies or other corporate bodies, trusts and local authorities which have been granted arms by the Lord Lyon. The flag shows the coat of arms filling its whole rectangular shape, as for personal banners. The extent of its usage depends upon the corporate body, whether it is only flown over the headquarters building or at all the corporate body's sites. Its use as a car flag is restricted to the head of the corporate body when acting as such. Its proportions are 5:4.
PIPE BANNERS
These are banners of personal arms but cut slanted at the top to fit against the big drone and hang down the piper's back. They are used by most Chiefs and Lairds who have personal pipers, and by the Highland regiments whose company commanders' pipe banners are displayed on the regiment's pipes. The correct usage is for the arms to fill the entire banner to its edges, but some regiments have different customs, such as showing the whole achievement including supporters, or the crest alone. Such traditions are now hallowed by the centuries and are permitted. The Pipe Majors of local government or works pipe bands may display their appropriate pipe banner of the corporation or company's arms. A pipe banner should be 30 centimetres wide and the short side should be 45 centimetres long.
Where the pipe banner is for a Clan Chief who is a Peer or a Scottish feudal baron, the pipe banner should have a rounded end extending beyond the 45 centimetre length. Where the banner is for a Clan Chief who is not a Peer or a Scottish feudal baron it should have a split rounded end.
Some regimental pipe banners have traditionally adopted a rounded end and where that has been done in the past it should continue. If there is no such tradition, and for pipe banners in all other cases, the end should be straight rather than rounded.
SPECIAL HERALDIC FLAGS
THE STANDARD
This is a long, narrow tapering flag, granted by the Lord Lyon only to those who have a ¿following¿, such as Clan Chiefs, because it is a 'Headquarters' flag. It is used to mark the assembly point or Headquarters of the Clan or following, and does not necessarily denote the presence of the Standard's owner as the personal banner does. Ancient Standards usually showed the national Saltire in the hoist, next to the pole, but nowadays often show the owner's personal arms. The remainder of the flag is horizontally divided into two tracts of the ¿livery colours¿ for Chiefs of Clans or families, three tracts for very major branch-Chieftains, and four for others. Those of peers and barons have the ends split into two and rounded. The Standards of non-baronial Chiefs, or others who for special reasons get Standards, have round unsplit ends. Upon this background are usually displayed the owner's crest and heraldic badges, separated by transverse bands bearing the owner's motto or slogan. The Standard is fringed with the alternating livery colours. The height of the Standard is not fixed, but it is usually about 120 centimetres at the pole tapering to about 60 centimetres at the end. The length of the Standard varies according to the rank of its owner, as follows:-
The Sovereign : 7 metres
Dukes : 6½ metres
Marquises : 6 metres
Earls : 5½ metres
Viscounts : 5 metres
Barons : 4½ metres
Baronets : 4 metres
 
Knights and, where a Standard has been granted, Feudal Barons: 3½ metres
The height of the flagpole should take account of the length of the Standard when hanging slack.
On rare occasions a uniform length of Standard for a decorative display may be laid down by the Lord Lyon.
Where it is desired to display other matter along with the National Flag, the Standard is the appropriate form of flag. It should show the Saltire Flag or the Union Jack in the hoist, and the remainder of the flag may contain lettering appropriate to the user's purpose, for example the name of an exhibition or site of a gathering.
THE GUIDON
This is a similar shape to the Standard and is 2.40 metres long. A Guidon is assigned by the Lord Lyon to those individuals who qualify for a grant of supporters to their Arms and to other individuals who have a following such as individuals who occupy a position of leadership or a long-term official position commanding the loyalty of more than a handful of people. The Guidon tapers to a round, unsplit end at the fly, has a fringe of the livery colours, and has a background of the livery colours of its owner's arms. The owner's Crest or Badge are shown in the hoist, with the motto or slogan in the fly.THE PENNON
This is similar in design to the Guidon but half its length, ie 120 centimetres. It tapers either to a point or to a rounded end as the owner chooses. It is assigned by the Lord Lyon to any armiger who wishes to apply for it.
THE PINSEL
This is the flag denoting a person to whom a Clan Chief has delegated authority for a particular occasion, such as a Clan Gathering when the Chief is absent, in a word, the flag of the Chief's representative. It is triangular in shape, 60 centimetres high at the hoist and 135 centimetres in width tapering to a point, with a background of the main livery colour of the Chief's arms. On it is shown the Chief's crest, within a strap of the second livery colour and buckle (gold for full Chiefs), bearing the motto, and outside the strap and buckle a gold circlet (outlined in green if the background is not a contrasting colour to gold) inscribed with the Chief's title. On top of this circlet is set the owner's coronet of rank or his baronial cap. In the fly is shown the owner's plant badge and a scroll inscribed with his slogan or motto. This flag is allotted only to Chiefs or very special Chieftain-Barons for practical use, and only upon the specific authority of the Lord Lyon King of Arms.
 

Back
Top