Battlecat
Iskusan
- Poruka
- 6.977
O tome bi mogli vise da pricamo kao o obelezjima ... Tipa, cvet, pero, sunce itd ... Al nije grb.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
O tome bi mogli vise da pricamo kao o obelezjima ... Tipa, cvet, pero, sunce itd ... Al nije grb.
Да схватам, то сам из твог писања још раније закључио, али ме увек бунило како из симболике везане за неког армигера настаје грб да би после његовог настанка та симболика постала небитна.Стоји то да сваки армигер тумачи свој грб али постоје неке шарже и значења која су универзална и самим тим лако препознатљива.
Па како год да се дефинише грб после 11. века није исто као и грб пре истог века, хералдика је већ дефинисала појам грба, па онда већина оних грбова пре 11. века нису грбови, можемо да их зовемо симболи, тотеми, амблеми али не и грбови.Ваљда ови пре могу да се назову претече грбовима.
Али сами хералдичари онда ускачу сами себи у уста.
Данас, на шта сте ми скренули пажњу, постоји категорија резервисана за грбове који не прате хералдичка правила али се ипак сматрају грбовима, по томе и ово пре 11. века су нека врста грбова.По томе дође и да је амблем уствари хералдички неисправан грб, али ипак грб.
мислим да је Вујадин хтео да укаже на то да ако је неки племић у 10. веку ставио неки знак на свој штит и користио га као властито знамење, то се такође може сматрати грбом, без обзира што је то било неких 2 века пре појаве хералдике.
O tome bi mogli vise da pricamo kao o obelezjima ... Tipa, cvet, pero, sunce itd ... Al nije grb.
Испаде да не мора да буде на штитујесте грб, ако је на штиту, и ако власник не користи више штитова са различитим шарама истовремено.
Тако, са опаском да је штит основни део грба и у хералдици као и у прехералдичким грбовима и баш тим прехералдичким грбовима можемо захвалити за разне историјске податке и личности. Тотеми се нису стављали на штитове него на стожере или централно дрвеће боравка и друкчије подлоге него штитови, а знакови и разни прикази животиња и мистичних бића су били коришћени кроз читаву историју човечанства на штитовима стожерима дрвећу и другим подлогама. са разним значењима, тако је у стварности, а што су Немци Французи и Енглези тумачили свако на свој начин постанак грбова то још ни данас није решено између њих. А кад се свему томе дода и чињеница да данас постоји и више хералдика онда је стварно некорисно тражити ко је у праву.
Испаде да не мора да буде на штиту, само да користи исте елементе као облик распознавања, неки амблеми немају штит али се сматрају грбовима последње категорије управо по хералдичком виђењу грба.
мора бити на штиту, јер без штита нема грба. зато се постојање хералдичких елемената у средњовековној Србији 12. и 13. века (осим у Поморским Земљама) још не сматра појавом грба, јер се шарже не представљају на штиту.. или боље речено- немамо доказе за то (што оставља простор и за такву могућност, мада досадашња истраживања нису потврдила).
иначе, шаржа без штита се назива беџ (значка). на беџеве се нису примењивала строга хералдичка правила, па су зато једно време били веома пропуларни и широко прихваћени у неким западним земљама (нарочито Енглеској, Шкотској, Француској).
Слажем се са тобом да то тако треба да буде, само не знам због чега онда неке амблеме новијег доба (амблем СФРЈ, САД-а ) пакују у грбове.Кажеш лепо нису грбови немају штит и здраво не правиш забуну стављајући их у неку категорију грбова макар и последњу.
тзв. грб СФРЈ уопште није грб, него је амблем. док се у случају комунистичких знамења СР Србије и СР Хрватске појављују штитови у средишту амблема, па се ту већ може дискутовати. што се тиче грба САД, они га имају у форми печата, чини ми се да се тако и назива и истиче. мада се у печату налази грб- то је онај штит који орао носи на грудима. орао би ту био у улози држача штита (параферналије).
Да магарац је симбол пре свега стпљења и упорности али ваљда то исто симболизује као шаржа и у хералдици не видим како то може да се раздвоји, симболика треба да је главни део хералдике иначе хералдика нема смисла, грбови би се онда радили чисто ради пуког разликовања носилаца грбова, њима лично ништа не би значили јер не би били везани симболиком за њихову личност, породицу, традицију.
Зато сматрам да је значење елемената на грбовима јако битно ако не и битније од свега осталог, јер због тога се ради грб, сад што многим шаржама не знамо порекло (огњило, љиљан) и шта су раније значила армигеру (орао) који их је ставио у грб је друга ствар, некима је и накнадно додељивана симболика.
Симболика елемената се прво изгубила преживели су цртежи елемента, емблазони, евентуално неки блазон.
Мислим исто да као што нације у данашњем смислу нису постојале у средњем веку тако и грбови у неком хералдичком смислу нису постојали пре 11. века, али су постојала нека знамења и симболи који су претеча каснијих грбова сређених хералдичким правилима.
Слажем се са тобом да то тако треба да буде, само не знам због чега онда неке амблеме новијег доба (амблем СФРЈ, САД-а ) пакују у грбове.Кажеш лепо нису грбови немају штит и здраво не правиш забуну стављајући их у неку категорију грбова макар и последњу.
Значи грб СФРЈ данас не стављају међу грбове, ни у једну категорију?
Када смо код тога може ли неко да наброји све те категорије, чини ми се вујадин рече да их има седамнаест.
мора бити на штиту, јер без штита нема грба. зато се постојање хералдичких елемената у средњовековној Србији 12. и 13. века (осим у Поморским Земљама) још не сматра појавом грба, јер се шарже не представљају на штиту.. или боље речено- немамо доказе за то (што оставља простор и за такву могућност, мада досадашња истраживања нису потврдила).
иначе, шаржа без штита се назива беџ (значка). на беџеве се нису примењивала строга хералдичка правила, па су зато једно време били веома пропуларни и широко прихваћени у неким западним земљама (нарочито Енглеској, Шкотској, Француској).
Сад смо дошли до контракдиције, закључивши да грб мора имати штит. А да ли мора имати и шарже на штиту? Први краљеви и цареви су имали само штитове различитих боја или метала. Два најчувенија штита се сматрају штит Јеврејског краља који је дао позлатити штитове својих војника претворивши их у огледала са којима је заслепио противничку војску и навео их да сви попадају у провалију која се налазила између њих, и римски штит који је пао из неба за време куге која је харала по Риму и спасио Римљане од куге. Због чега је римски владар дао израдити још 12 потпуно једнаких штитова и послао их на 13 места на чување тако да нико осим њега није знао где се налази оригинални штит јер се бојао да му га непријатељи не украду. Јеврејског краља штит је описан у Библији а римски у историји Рима. Пошто је штит основни део грба, да ли су ова два штита грбови?
Могло би се тако рећи кад се боје и метали не би сматрали шаржама Одисејев штит као лук и стрелу је наследио његов син а то је био случај и са свим митолошким јунацима, па је вероватно било и других наследних штитова и знамења на њима. А и у хералдици наследник има право да допуни наслеђена обележја са својим, с тим што онда прелази у посебну категорију грбова. Као што си већ навео, требали би најпре установити све врсте грбова.осим та два (из Светог Писма и историје Рима), заборавио си онај који је од свих штитова најпознатији- то је чувени штит који је Хефест исковао Ахилу и који је Хомер у Илијади описао до у детаље. иначе, стари Грци су своје велике штитове (хоплоне) богато украшавали геометријским облицима, животињским и биљним орнаментима и митолошким фигурама. ипак, не би се могли назвати грбовима, јер шара на штиту није представљала његовог носиоца- војници су их мењали сваки пут кад промене и штит.
сматрам да штит без ординарије/шарже не може бити грб, јер не испуњава основни услов- разликовни.
Ко је био сликар Фојничког грбовника?
Једна од најзначајнијих старина католичког манастира у Фојници без сумње је стари пријепис грбовника некадање босанске господе. У том пријепису сачувани су грбови породица, које се за провале Турака иселише, те у туђинству сачуваше и име и грб свога племства; надаље породица, које пригрливши исламску вјеру додуше промијенише своја породична имена, али су сачувале традицију свог племства; најзад такођер такових породица, којима је течај времена избрисао траг и спомен. Фојнички грбовник многи су прецјењивали, а многи му порекоше хисторичку и хералдичку важност. ― Било како му драго, грбовник је врло занимљива старина а сва је нада, да ће с временом и хисторичка и хералдичка знаност на темељу поузданих врела у њему овјеровити лист по лист, грб по грб.
Овдје није прилике ни тому, нити опширном опису самога грбовника, па за то ћемо га само у неколико ријечи описати прије него што пређено на самога умјетника, који га је сликао. Фојнички грбовник насликан је на крупном папиру у великој четвртини, те садржи 141 лист. На првој страни првог листа налази се насликана Богородица у облацима; по њом големи полумјесец, а попреко знакови грб: у накрст сложене двије греде, а на врху им по једна окруњела глава црна.
На другој страни овог листа налази се у облацима монограм Исуса, а под њим св. Кузман и Дамјан.
Прва страна другог листа носи наслов грбовнику, а на другој страни насликан је св. Јеролим, како клечи пред крстом.
Трећи лист приказује у једну слику сложене грбове свих славенских држава на Балкану, затим слиједе на посебним листовима 10 грбова овијех држава и 126 листова са племићким грбовима.
На задњем листу је опет сумарно сложен грб неких породица.
На насловном листу имадемо слиједећи босанчицом писани натпис:
Родословје босанскога алити илиричкога и сарпскога владања заједно поставлено. По Станиславу Рубчићу попу; на славу Стипана Немаћнића цара Сарбћлена и Бошћнана 1340.
Под тим насловом приписано је латински:
Codicem hunc contienntem varia Stemmata plurium Nobilium Familiarium Bosnensium jam ab immemorabili tempore a captivitate nemque Regni Bosnae studiose conservatum fuisse a radis Pribus Franciscanis Familiae Fojnicensis testamur Nos Frater Gregorius a Varess Episcopus rupensis et Vicarine Aplicus in Bosna Othomana dicta Argentina, praecipue vero in olim Episcopatu Dumnensi.
Suttiscae Die 6. Julii 1800.
Fra Gregorius
Episcopus et Vicarius Apostolieus Mppa
Из тога слиједи, да је садањи фојнички грбовник пријепис старијега рукописа и да је начињен 1800. а оригинал, који је на жалост пропао, да је начињен од попа Станислава Рупчића у години 1340.
Асботх у својој књизи „Bosnien und die Hercegovina” (стране 442-446) пориче грбовнику особиту старост, коју би имао по насловном листу, а закључије то из слиједећих разлога: У грбовнику имаде грбова, у којима се налазе међу знаковима топови (на примјер у грбу обитељи Добијевића), што је анакронизам, јер су први топови дошли у Босну за ратовања херцега Стјепана са Дубровником. Надаље мисли Асботх, да се мото на задњем листу грбовника „Semper spero” односи на турско ропство, а оне двоје греде, окруњене главама, што се у товожњем босанском грбу укрштавају, држи да су постали од пашинских тугова (Pferdeschwief), и додаје да су тугови на истом грбу у другом хералдичком споменику, у Родословљу сутинском, јасно изражени.
У погледу овог аргумента ваља ми примјетити, да се ваљда оснива на неточном познавању дотичног споменика, јер и сутинско родословље показује на врху греда окруњене главе црнаца. У овим главама спуштају се низ врат дебели прамови косе, а то је можда завело Асботха да их држи за киту од тугова. Мимогред буди речено, да се тобожњи босански грб у овом родословју доиста разликује од грба у фојничком грбовнику, а чудим се да досада нико те разлике није истакнуо. У једном налази се у срдашцу (Herzschild) мјесец и звијезда, у другом (у родословју) круна, иста круна, коју виђамо на грбу у Јајцу и у разним варијацијама скоро на свим новцима босанских владара.
Асботхова тврдња у погледу старости грбовника сигурно је основана; прочитавши насловни лист и пролиставши по грбовнику сваки ће читалац, ако је нешто вјешт повијести Босне, освједочити се, да се наслов не слаже са садржајем.
Ако је грбовник доиста посао год. 1340., морале су све обитељи, чији су грбови уврштени у грбовник, у то доба живјети; међу тијем имаде ту грбова такових фамилија, којима око 1340. није још ни трага било.
Од оних племићких фамилија, чији су грбови у грбовник уврштени, једва је која прије 15. вијека постала, а од кнежевских фамилија споменућемо само Крстиће, Балшиће, Кастриотиће и Црнојевиће, којима су утемељитељи тек у XV вијеку живјели.
У опће ваља истакнути, да у Босни прије XV вијека обитељско име није било још чврсто установљено, а само у краљевским династијама налазимо идеју крвног нашљедства, по зачетнику обитељи нуз традицију и у имену изражену. У племићким обитељима тога није било, већ је син по оцу наслиједио име. Као примјер узимамо једну од најзнаменитијих обитељи, Павловиће, која је за три генерације трипут име промијенила. Радин Јабланић оставио је сину Павлу име Раденовић, а Павао својој дјеци име Павловић. Тек кад се услијед провале Турака већина племићких породица иселила, понесоше уз традицију и име, а једно и друго лакше очуваше у туђинству него код куће.
Нема дакле сумње, да је ― ако и не књига сама, а то бар наслов јој апокрифан и да је поп Станислав Рупчић по свој прилици фингирана особа. Грбовник ако и није, како многи хоће, тек у XVII вијеку настао, јамачно не сиже до године 1340, већ је постао или за саме или нешто послије пропасти босанског краљевства.
И по садржају и по техничкој радњи сличан је фојнички грбовник другом једном хералдичком споменику, који се нашао у Босни, а то је родословје босанских и србских владара. Оригинал овог родословја, лијепа листина на пергамени, израђена у бојама, чувао се у манастиру сутинском, а у новије доба дошао је у руке преузвишеном бискупу Штросмајеру, па је смјештен у збирци слика југословенске академије.
Овом родословју био је зачетник потомак старе босанске племићке породице по имену Петар Охмучевић. У самом родословју налази се слиједећи пасус, који говори о раду његову:
Петар Истие Охмучевића син по старини Бошњанин а ради неволнога размира и погубе Босански причастја негови стариех сад је Дубровчанин који за милос његове старе господе сложи и постави ово родословје за спомен и славу Босанску и свакога вридна Боњана доколи Бог боле допусти и његова света вола изврши. Писано лита Христова на 1482.
Охмучевић спојио је хералдички своје обитељско име уз тај споменик, те тај је грб врло оштећен, али Фра Мартин Недић сачувао нам га је у једном пријепису, начињеном год. 1842., док је споменик био још боље сачуван. Тај грб идентичан је са грбом Охмучевића у фојничком грбовнику. Ну све то не би нам дало података о зачетнику фојничког грбовника. Разлог, зашто би ја фојнички грбовник приписао управо Охмучевићу је осим техничких овај: На задњем листу налази се као на првом листу велики грб, сложен од више других, а тај грб припада обитељи Охмучевића.
Из приложене слике разабире се, да је грб сложен од више обитељских грбова; дотичне обитељи сложише се у једну или браком или нашљедством. Поједини грбови припадали су слиједећим обитељима; срдашце (Herzschild) је Вуковића, десно горње и лијево доње поље је Охмучевића, десно доње Ковачића, а лијево горње Радмиловић-Ђановића.
Грб Охмучевића заузимље најодличније мјесто (десно горње и лијево доње поље), а емблеми тога грба опетују се на све три кациге, којима је велики грб окруњен, што има хералдички означити: да обитељ Охмучевића имаде првество међу осталим и да заступа главну проодичну линију.
Тај велики грб Охмучевића не би био у грбовнику као завршно слово на мјесту, да није обитељ Охмучевића била са зачетником грбовника у каком тјешнијем одношају, а ако би се грбовник већ имао завршити којим великим грбом, могао је то бити грб знатније, владалачке обитељи. Ја бих дакле рекао, да је то, ― као што и у родословју, ― грб на задрњем листу потпис и сигнатура зачетника грбовника.
Други разлог, за што Охмучевића приписујем грбовник јест тај, што грбовник није довршен. Над сваким грбом налази се насликана врпца, на којој је имало бити написано гесло (Motto) дотичне племићке обитељи, али то гесло фали; само на стр. 26. налазимо на грбу реченицу: „Tempus restavit”, тај грб је опет грб Охмучевића.
Из ове околности ваља закључити, да је зачетник грбовника врло добро познавао обитељ Охмучевића, а остале мање.
Да он није био тој обитељи врло близу, сигурно би се најприје информирао за хералдичке потанкости важнијих, прије свега владалачких обитељи, а тек онда би се потање бавио нижим племством. Ја дакле држим да су Охмучевићи на грбовник фојнички директно уписивали, да су му били интелектуални зачетници.
Ако се још узме у обзир, да се у тој обитељи налазио члан, који се бавио хералдиком, с чије руке нам је остао други важни хералдички споменик ― родословје ― не ћемо погрјешити, ако тој обитељи, нарочито Петру Охмучевићу припишемо: да је сликао оригинал фојничког грбовника.
Из тога би слиједило, да грбовник није настао у XIV вијеку, него под конац XV вијека. Полазећи с овог становишта, моћи ће се с временом наћи и хисторичара подлога овим занимљивом споменику.
мора бити на штиту, јер без штита нема грба. зато се постојање хералдичких елемената у средњовековној Србији 12. и 13. века (осим у Поморским Земљама) још не сматра појавом грба, јер се шарже не представљају на штиту.. или боље речено- немамо доказе за то (што оставља простор и за такву могућност, мада досадашња истраживања нису потврдила).
иначе, шаржа без штита се назива беџ (значка). на беџеве се нису примењивала строга хералдичка правила, па су зато једно време били веома пропуларни и широко прихваћени у неким западним земљама (нарочито Енглеској, Шкотској, Француској).
осим та два (из Светог Писма и историје Рима), заборавио си онај који је од свих штитова најпознатији- то је чувени штит који је Хефест исковао Ахилу и који је Хомер у Илијади описао до у детаље. иначе, стари Грци су своје велике штитове (хоплоне) богато украшавали геометријским облицима, животињским и биљним орнаментима и митолошким фигурама. ипак, не би се могли назвати грбовима, јер шара на штиту није представљала његовог носиоца- војници су их мењали сваки пут кад промене и штит.
сматрам да штит без ординарије/шарже не може бити грб, јер не испуњава основни услов- разликовни.
Могло би се тако рећи кад се боје и метали не би сматрали шаржама Одисејев штит као лук и стрелу је наследио његов син а то је био случај и са свим митолошким јунацима, па је вероватно било и других наследних штитова и знамења на њима. А и у хералдици наследник има право да допуни наслеђена обележја са својим, с тим што онда прелази у посебну категорију грбова. Као што си већ навео, требали би најпре установити све врсте грбова.
Nije mi bas najjasnije oko bedz-grb odnos... Bedz isto sadrzi stit, pa mi nije jasno kako se tacno primenjuje u odnosu na grb. Pogotovu mali.
Nije mi bas najjasnije oko bedz-grb odnos... Bedz isto sadrzi stit, pa mi nije jasno kako se tacno primenjuje u odnosu na grb. Pogotovu mali.
беџ је сасвим другачији од грба, иако су по елементима донекле слични, с тим што беџ никад не садржи штит и на беџеве се не примењују хералдичка правила. Формица је лепо објаснио- беџ је лични знак одређене особе (обично врло моћне и угледне), који садржи неку фигуру, често је ребус и указује на име или неки подвиг или на врлину/идеал који та особа следи. за разлику од грба који сме носити и истицати само његов власник, беџеве су носили сви они који су били у служби, као и пријатељи и присталице појединих магната у време феудалних ратова. најближи је ономе што је данас знак (лого) политичке странке.
Pa to me malo buni jer moj bedz ima stit, doduse ne kao na grbu, ali eto bilo mi je ponudjeno kao opcija i uklopilo se lepo u koncepciju.
Pogledajte prilog 253278
Вујадине прочитао сам целу тему али категорије грбова које си постовао су ми промакле негде, па ако ти није тешко да то постујеш поново, неће бити згорег да се понови, на србском или енглеском ако може.Хвала.
одличан је
ако ти је Грујић урадио беџ онда нема никаквог разлога да сумњаш у његову исправност. он је изванредан хералдичар и уметник савршеног стила. ретко се среће неко толико посвећен и предан послу који ради. ја сам овде говорио о средњовековним беџевима, међутим они су до данас прошли целу еволуцију. Грујић има разлог зашто је нешто начинио онаквим какво је, то сигурно.
Ваљда по налогу краља Драгутина или Милутина, краљ Урош је већ био мртав те 1281 године?
Аха значи она застава коју сам ја постовао је уствари ова:
![]()
која се чува у Дубровнику и припадала је Владиславу или његовом сину Деси или обојици.
А ови на сајту греше код описа порекла заставе јер се она не односи на Десу Вукановића.
http://www.czipm.org/zastava.html