Производили су је још Феничани које су по томе и добили име ( љубичасти).
постоје и разлози средњовековне хришћанске симболике због којих је пурпурна уврштена међу тинктуре (седам врлина, које стоје насупрот седам смртних грехова), јер је хералдика настојала да прати и изрази ондашњи свет идеја и веровања. ево, FORMICA је то савршено објаснио:
управо тако.
пурпурна и љубичаста ипак нису исто. у хералдици се користи појам Purpure (fr. pourpre) и њиме се означава боја порфире- скупоцене тканине која је стизала из Византије. била је слична боји згрушане крви или црвеног вина са плавичастим тоном (у палети између рубина и аметиста). како нису умели сами да произведу идентичан пигмент, највише што су могли била је љубичаста, која је тако постала сурогат пурпурној. док је енглеска хералдика љубичасту задржала као тинктуру, француска, шпанска и италијанска вратиле су се њеном правом тону. то се може лепо видети и на овом грбу Краљевине Леон:
а то су лепо објаснили и на Википедији:
Violet and purple
In the traditional color wheel used by painters, violet and purple are both placed between red and blue. Purple occupies the space closer to red, between crimson and violet. Violet is closer to blue, and usually less intense and bright than purple. In heraldry French and German purple contains more red and less blue than American or British purple. .. While the scientific definition is clear, the cultural definitions are more varied. The color called purple by the French, pourpre, contains more red and half the amount of blue of the color called purple in the United States and the U.K.. In German, this more reddish color is sometimes called Purpurrot ("purple-red") to avoid confusion.
http://en.wikipedia.org/wiki/Violet_(color)#Tyrian_purple_.E2.80.93_the_color_of_the_emperors
Схватам ја то, међутим данас имамо у употреби и бордо( пурпурну) и љубичасту боју, а када се ради блазон грба морају се јасно дефинисати боје, иначе ће неко други који никада није видео тај грб уместо љубичасте рецимо ставити на штит пурпурну.
Србија, 21 век, "грб" Пирота.
ово у средини би требало да је корњача која личи на пиротски ћилим и представља индустријски напредак истовремено, тако да је то нека индустријска корњача.
Ovo ispade da što se dalje ide u buduće, gtbovi sve gori i gori, mjesto da bude obrnuto. dobro ambel je dopadljiv i s jasnom simbolikom industrijskiog razvoja, ali je meni grb mnogo ljepši i rječitiji. zapravo ze komisije po opštinama griješe. Valajlo bi da se raspiše komkurs za kratki opis Opštine u tri rečenice, a zatim na osnovu tog opisa da neki heraldičar uradi blazon i na kraju heraldički umjetnik emblazon. Tada bi bilo manje ovakvih grešaka.
Pirot sigurno karakteriše neka specifičnost geografske prirode i endemske vrste, njegova istorija i na kraju tradicija. Sve to može stati utri rečenice, koje iskusni heraldičar može opisati u blazonu ( s mnogo većim simboličnim značenjima) i na kraju umjetnik skladno ukomponovati šarže u dopadljivu i ispravnu cjelinu. Ne moraju vazda biti klanja i zupčanici, može i dopadljiva priča o dvojema zaljubljenih i njihovoj ljubavi a ne pokidanje ljudske glave nabijene na kočeve.
У Бањој Луци родиле зидине и чамци!
Ако не верујете, прочитајте шта пише у ''блазону грба'' који је ''стручна комисија'' недавно усвојила:
''Према овом идејном рјешењу, основни Грб Града је у облику штита - на којем доминира плава боја, оивичен је златном траком - са визуром Банског двора, на плавом, у самом врху штита, танком линијом означена је визура зграде Градске управе. У средишњем дијелу штита сребрена, каменом озидана тврђава Кастел, са три куле - пирамидалних кровова (златно): централна кула - са улазном капијом и два видљива прозора, постављена вертикално, у роду (хералдички) десно и лијево зидине изнад којих се налазе друге двије куле, са по једним прозором; испод - лист кестена, централно позициониран; лијево и десно у роду прамац дајака (симетрично постављени), у самом дну штита - стилизованом линијом (злато) симболично је приказана ријека Врбас''
http://www.banjaluka.rs.ba/front/article/9001/
очигледно је аутор негде читао опис грба па је запазио како се венац око штита описује као гране у роду (тј. са плодовима). тако је стручно закључио да се то ''у роду'' односи на нешто што се пружа десно и лево од средишњег елемента. не би то било ни толико страшно да ''стручна комисија'' није ту небулозу прихватила па ће се такав опис унети и у Статут града Бање Луке.
да циркус буде већи, у конкурсним условима је наведено да:
''Грб мора бити сачињен и описан по правилима хералдике.'' (члан III, став 1, тачка 4)
ово нема ни код Нушића
на жалост, у нашем случају то је сасвим очекивана појава. симбол идентитета увек је јасан показатељ стања свести (или чак дијагнозе) онога кога представља. не могу симболи бити бољи од нас, јер су они наше огледало. чињеница да као друштво окрећемо леђа хералдици, значи да смо напустили високе вредности које хералдика као племенита дисциплина изражава. то што уместо грбова бирамо амблеми на којима је све у неком нереду и нескладу, говоре о томе да смо друштво у хаосу.
грб Подгорице је један од најлепших грбова које је неки наш град добио у последњих пар деценија. ипак, он изгледа другачије него на тој слици што си нам показао. ша више, много је лепши:
У Бањој Луци родиле зидине и чамци!
Ако не верујете, прочитајте шта пише у ''блазону грба'' који је ''стручна комисија'' недавно усвојила:
''Према овом идејном рјешењу, основни Грб Града је у облику штита - на којем доминира плава боја, оивичен је златном траком - са визуром Банског двора, на плавом, у самом врху штита, танком линијом означена је визура зграде Градске управе. У средишњем дијелу штита сребрена, каменом озидана тврђава Кастел, са три куле - пирамидалних кровова (златно): централна кула - са улазном капијом и два видљива прозора, постављена вертикално, у роду (хералдички) десно и лијево зидине изнад којих се налазе друге двије куле, са по једним прозором; испод - лист кестена, централно позициониран; лијево и десно у роду прамац дајака (симетрично постављени), у самом дну штита - стилизованом линијом (злато) симболично је приказана ријека Врбас''
http://www.banjaluka.rs.ba/front/article/9001/
очигледно је аутор негде читао опис грба па је запазио како се венац око штита описује као гране у роду (тј. са плодовима). тако је стручно закључио да се то ''у роду'' односи на нешто што се пружа десно и лево од средишњег елемента. не би то било ни толико страшно да ''стручна комисија'' није ту небулозу прихватила па ће се такав опис унети и у Статут града Бање Луке.
да циркус буде већи, у конкурсним условима је наведено да:
''Грб мора бити сачињен и описан по правилима хералдике.'' (члан III, став 1, тачка 4)
ово нема ни код Нушића
