Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
баш занимљиво питање. и добро је што си га отворио.
оно што мене збуњује код каденце, је њена сврха. да ли се те ознаке стављају само зато да би се грбови појединих чланова рода међусобно разликовали? или јој је намена да покаже место грбоносца у наследном реду?
у Енглеској су племићке титуле (и поседе који уз њу иду) наслеђивали само најстарији синови. зато могу и да разумем потребу да се каденцом означи нечије место у наследном реду- у односу на тренутног носиоца титуле и грба.
ако је сврха каденце само у томе да се грбови разликују, онда она и није најбољи систем, јер се у наредним нараштајима понављају исте ознаке на грбовима, какве су већ биле на грбовима неких чланова породице у претходним генерацијама. то би се можда могло избећи само увођењем сложеног система ознака какав постоји у Шкотској. међутим, сматрам да би се тако грбови превише оптеретили нечим што и није њихова основна намена. можда би то имало смисла кад би се грбом хтела показати генеалошка веза у односу на првог носиоца, који је уз грб добио и племићку титулу. међутим, у случају кад не постоји титула, први грбоносац и није толико важан да би сви наредни рачунали своје место у породици искључиво у односу на њега. тим пре, што он не мора уопште бити најистакнутији или најстарији познати члан, тј. родоначелник.
с обзиром да ми немамо племићке титуле и да код нас по обичајном праву непокретну имовину наслеђују сви мушки потомци равноправно, не видим ни сврху каденце као ознаке места у наследном реду (осим код владарских кућа Карађорђевића и Петровића Његоша). ако би каденца служила само да би се грбови појединих чланова међусобно разликовали, то је лакше и практичније учинити путем челенке (као што је то FORMICA предложио), јер би тако штит био поштеђен разних додатака, који би се у свакој наредној генерацији умножавали, све док он постане скоро непрепозатљив у односу на први (изворни).
Примарна сврха јој је сигурно диференцирање грбова унутар једне породице. Поред тога, ако је у питању уређен систем као у шкотској хералдици, она може имати и улогу одређивања места грбоносца у наследном реду.
Што се тиче понављања истог грба, ако примењујемо једно од горе наведена два правила, понављаће се само основни грб, који се преноси са оца на прворођеног сина, и понављаће се грб прворођеног сина (онај са огрлицом као знаком каденце) док му је отац жив, мада то није од већег значаја, с обзиром да једино у том случају ознака каденце није трајна.
Слажем се да коришћењем било ког система диференцијације, пре или касније, грб би могао да постане претрпан тим секундарним симболима, и то онда није никако добро решење. На једноставним примерима, какав је један од оних горе, то некако и изгледа, али ако се узме било који сложенији грб, применом ових правила, све се до те мере уситнило да би сликовну функцију грба довели до бесмисла. Морали су за то да нађу неко боље решење у сваком случају.
Како било, пре или касније, видећемо како ће изаћи на крај са тим наши хералдичари.
Колико је мени познато, ознака каденце се уклања само код првог сина, а остали је задржавају. Јер у супротном бисмо смрћу оца армигера добили два или више армигера са идентичним грбовима, а што се коси са једним од основних хералдичких правила.
Ни мени није све то до краја јасно, а пошто видим да се иде у том правцу, ценим да на време сви требамо са тим боље да се упознамо.
баш занимљиво питање. и добро је што си га отворио.
оно што мене збуњује код каденце, је њена сврха. да ли се те ознаке стављају само зато да би се грбови појединих чланова рода међусобно разликовали? или јој је намена да покаже место грбоносца у наследном реду?
у Енглеској су племићке титуле (и поседе који уз њу иду) наслеђивали само најстарији синови. зато могу и да разумем потребу да се каденцом означи нечије место у наследном реду- у односу на тренутног носиоца титуле и грба.
ако је сврха каденце само у томе да се грбови разликују, онда она и није најбољи систем, јер се у наредним нараштајима понављају исте ознаке на грбовима, какве су већ биле на грбовима неких чланова породице у претходним генерацијама. то би се можда могло избећи само увођењем сложеног система ознака какав постоји у Шкотској. међутим, сматрам да би се тако грбови превише оптеретили нечим што и није њихова основна намена. можда би то имало смисла кад би се грбом хтела показати генеалошка веза у односу на првог носиоца, који је уз грб добио и племићку титулу. међутим, у случају кад не постоји титула, први грбоносац и није толико важан да би сви наредни рачунали своје место у породици искључиво у односу на њега. тим пре, што он не мора уопште бити најистакнутији или најстарији познати члан, тј. родоначелник.
с обзиром да ми немамо племићке титуле и да код нас по обичајном праву непокретну имовину наслеђују сви мушки потомци равноправно, не видим ни сврху каденце као ознаке места у наследном реду (осим код владарских кућа Карађорђевића и Петровића Његоша). ако би каденца служила само да би се грбови појединих чланова међусобно разликовали, то је лакше и практичније учинити путем челенке (као што је то FORMICA предложио), јер би тако штит био поштеђен разних додатака, који би се у свакој наредној генерацији умножавали, све док он постане скоро непрепозатљив у односу на први (изворни).
Naravno i ovo je tačno. Meni je razumljivo da oznake kadence po definiciji nijesu elementi grba i da se smrću roditelj oni uklanjaju sa štita. E sad ako je časni opredak dugovječan svakako da će se oznake kadence zadržati pa će se i umnožavati sa svakim novim koljenom. U suštini grb se naslijeđuje u izvornom obliku, a oznake kadence govore o nasklijednom odnosu prema živom pretku. Ovo zaista treba malo proučiti.
Мени се тај систем каденци никада није допадао, и није ми јасно како нису могли да нађу неки други начин да диференцирају грбове особа које припадају истом роду.
Један од начина би био другачије оивичавање штита у односу на првог грбоносца, мада то опет носи са собом проблем да се негде у генерацији понове исте ивице штита, што је колега Statler and Waldorf већ наговестио.
Примарна сврха јој је сигурно диференцирање грбова унутар једне породице. Поред тога, ако је у питању уређен систем као у шкотској хералдици, она може имати и улогу одређивања места грбоносца у наследном реду.
Што се тиче понављања истог грба, ако примењујемо једно од горе наведена два правила, понављаће се само основни грб, који се преноси са оца на прворођеног сина, и понављаће се грб прворођеног сина (онај са огрлицом као знаком каденце) док му је отац жив, мада то није од већег значаја, с обзиром да једино у том случају ознака каденце није трајна.
Слажем се да коришћењем било ког система диференцијације, пре или касније, грб би могао да постане претрпан тим секундарним симболима, и то онда није никако добро решење. На једноставним примерима, какав је један од оних горе, то некако и изгледа, али ако се узме било који сложенији грб, применом ових правила, све се до те мере уситнило да би сликовну функцију грба довели до бесмисла. Морали су за то да нађу неко боље решење у сваком случају.
Како било, пре или касније, видећемо како ће изаћи на крај са тим наши хералдичари.
Ja sam gledao grbove Karađorđevića sa oznaklama kadence po en gleskom sistemu ali nešto nijesam obraćao pažnju na detalje. sad bi valjalo opet sve pregledati.
Примарна сврха јој је сигурно диференцирање грбова унутар једне породице. Поред тога, ако је у питању уређен систем као у шкотској хералдици, она може имати и улогу одређивања места грбоносца у наследном реду.
Што се тиче понављања истог грба, ако примењујемо једно од горе наведена два правила, понављаће се само основни грб, који се преноси са оца на прворођеног сина, и понављаће се грб прворођеног сина (онај са огрлицом као знаком каденце) док му је отац жив, мада то није од већег значаја, с обзиром да једино у том случају ознака каденце није трајна.
не видим разлог да се посебно наглашава прворођени син и да му се у погледу грба даје предност у односу на осталу браћу. ако сви синови равноправно наслеђују оца, зашто би грб припао само најстаријем. то има смисла само у случају кад најстарији уз грб наслеђује и очеву титулу (као у Енглеској). међутим, ми немамо племство, а самим тим ни такав систем наслеђивања. зато не видим ни потребу да се уводи каденца, осим за владајуће куће Карађорђевића и Петровића Његоша.
с друге стране, сматрам да се грбови појединих чланова породице требају разликовати на неки начин, тако да сваки од тих грбова буде јединствен и непоновљив. а то се може постићи најлакше кроз челенку, јер оставља довољно простора да се таква особеност изрази.
Слажем се да коришћењем било ког система диференцијације, пре или касније, грб би могао да постане претрпан тим секундарним симболима, и то онда није никако добро решење. На једноставним примерима, какав је један од оних горе, то некако и изгледа, али ако се узме било који сложенији грб, применом ових правила, све се до те мере уситнило да би сликовну функцију грба довели до бесмисла. Морали су за то да нађу неко боље решење у сваком случају.
Како било, пре или касније, видећемо како ће изаћи на крај са тим наши хералдичари.
не видим разлог да се посебно наглашава прворођени син и да му се у погледу грба даје предност у односу на осталу браћу. ако сви синови равноправно наслеђују оца, зашто би грб припао само најстаријем. то има смисла само у случају кад најстарији уз грб наслеђује и очеву титулу (као у Енглеској). међутим, ми немамо племство, а самим тим ни такав систем наслеђивања. зато не видим ни потребу да се уводи каденца, осим за владајуће куће Карађорђевића и Петровића Његоша.
с друге стране, сматрам да се грбови појединих чланова породице требају разликовати на неки начин, тако да сваки од тих грбова буде јединствен и непоновљив. а то се може постићи најлакше кроз челенку, јер оставља довољно простора да се таква особеност изрази.
.
У те каденце ја се не разумем, али мислим да си у праву у једној ствари - а то је да ми не поимамо у потпуности колико је принцип примогенитуре (био) важан у британском друштву и колико је он у суштини одредио то друштво кроз историју. Није чудо што су осећали потребу да и у симболичком смислу то на неки начин представе, конкретно кроз хералдику.
Sablja za nesuđenog kralja
U zbirci Istorijskog muzeja Srbije, pod brojem I-2113, čuva se „sablja despota Đurđa Brankovića” (1377-1456).
Ovo oružje je prvi put zabeležio Vuk Stefanović Karadžić. Tokom puta po Rusiji 1819. video je sablju u nekom od moskovskih muzeja i o tome obavestio Lukijana Mušickog. Potom je sablja zaboravljena sve do boravka Dimitrija Tirola u Rusiji, od 1839. do 1841. godine. Dimitrije Maksimović Knjažević, predsednik Odeskog društva istorije i drevnosti, ukazao je Tirolu da se ista sablja sada nalazi u vlasništvu porodice Lučić. Sablju je u Odesi, u svom domu na Aleksandrovskom prospektu br. 6, naime, čuvao poznati trgovac srpskog porekla, Filip Lukijanović Lučić. Lučić je nosio titulu državnog savetnika, bio je gradonačelnik Odese i jedan od direktora Državne komercijalne banke, a družio se sa Puškinom. No, nikada nije zaboravio svoje poreklo, svesrdno pomažući knezu Milošu Obrenoviću da naoruža srpsku vojsku. Nakon Lukijanove smrti, 1842, njegova udovica je sablju ponudila na prodaju Dimitriju Tirolu, tada već članu Društva srpske slovesnosti. Njegovim posredovanjem, 6. maja 1850, Društvo je za 32 dukata otkupilo sablju i ustupilo je Narodnom muzeju u Beogradu.
Sablja je, inače, mađarsko-poljskog tipa (husarski palaš iz 17-18. veka) a na sečivu je tauširan natpis „GEORG BRANKOVIČ DESPOT/ KOROLЬ I BAN HORVATOSERBOV/ LETA GOSPODNE 1438”.
Po samom tipu sablje i nepoznavanju srednjovekovne paleografije, očito je da oružje ne potiče iz 15. veka. Po svemu sudeći, izrađeno je dva veka kasnije, za grofa Đorđa Brankovića.
Prema Manifestu cara Leopolda I od 6. aprila 1690, naime, jedna od srpskih privilegija odnosila se i na pravo izbora sopstvenog vojvode. Pretendent na tu titulu bio je erdeljski grof Đorđe Branković. U ovoj porodici, naime, negovano je predanje o despotskom poreklu, a glavni začetnik te ideje bio je stariji Đorđev brat, erdeljski mitropolit Sava.
Brankovići su se krajem 15. veka preselili iz hercegovačkog sela Korjenić u erdeljski okrug Mureš. Đorđe Branković je rođen u Jenopolju, 1645. godine. Kako je rano ostao bez roditelja, brigu o njegovom vaspitanju preuzeo je stariji brat. Mitropolit mu je namenio diplomatsku karijeru, koju je Đorđe i započeo kao prevodilac u Carigradu. Dobro procenivši uticaj Brankovića na porobljene podanike Porte, car Leopold I je u praskozorje rata sa Turskom, 7. juna 1683, Đorđu i Savi dodelio titule mađarskih barona. No, Đorđe Branković je bio opsednut idejom da dokaže svoju vezu sa lozom srednjovekovnih vladara i reinkarnira srpsku državu. Svestan da će se nakon osvajanja Beograda (1688) i prelaska carske vojske preko Save i Dunava podjarmljeni hrišćani boriti na strani Austrije, smatrao je da je to idealna prilika da, kao „legitimni naslednik srpskih despota”, uz pomoć austrijskih bajoneta obnovi „Ilirsko kraljevstvo”. Branković odlazi u Beč i caru podnosi memorijal u kome izlaže svoje planove. U želji da iskoristi potencijal ustanika, Leopold I 20. septembra 1688, samo dve nedelje pre zauzimanja Beograda, dodeljuje Brankoviću grofovsku titulu („graf fon Podgorica”). Brankoviću je uspelo i da za 150 dukata, od patrijarha Arsenija III Čarnojevića, dobije potvrdu da vodi poreklo od srpskih vladara. Austrijska podrška i patrijarhova potvrda bili su dovoljan argument da Đorđe Branković naruči i adekvatnu sablju koja bi takođe potvrđivala njegove veze sa despotom Đurđom Brankovićem i „Ilirskim kraljevstvom”. Na prvu činjenicu trebalo je da ukaže citirani tekst, a na drugu, možda, simboli – ruka s mačem i zvezda i polumesec, tauširani na sečivu. U Ohmučevićevom „Grbovniku” kao i na grbu Ilirije iz Žefarovićeve „Stematografije”, naime, postojala je zvezda i polumesec, a na grbu Huma i Rame – ruka s mačem.
Đorđe Branković se nalazio u stalnom sukobu sa bosanskim pseudo-Brankovićima od Jajca i Bijele. No, sukob se nije zasnivao na heraldičkim motivima. Tako je Đorđe Branković, suprotno ideji o poreklu, ignorisao heraldičko nasleđe srednjovekovnih Brankovića (lav između bivoljih rogova), insistirajući da potiče od vojvode Božidara Vukovića iz Cetinja (otud i grofovski predikt). Sa druge strane, pseudo-Brankovići su na svom grbu isticali heraldičke atribute srednjovekovnih Brankovića, ali bez simbola koji bi ukazivali na nasleđe ili pretenzije zapadno od Drine. No, simboli na sečivu mogu biti i magični motivi, uobičajeni za vreme kada je oružje nastalo.
Grof Branković je priznao vrhovnu vlast Habzburga i obećao punu podršku u borbi protiv Turaka. U proleće 1689. sa nekoliko naoružanih četa podigao je ustanak u Oršavi i uputio poziv „sveukupnom srpskom narodu” na borbu protiv Turaka radi stvaranja imaginarnog „Ilirskog kraljevstva”, nazivajući sebe „despotom-samodršcem Slavjano-serbskih zemalja i celog Ilirika”. Ova naivna i nepromišljena inicijativa nije se uklapala u planove komande carske vojske a izazvala je i podozrenje bečkog dvora. Kako bi sačuvao autoritet vrhovne vlasti, Leopold I je naložio princu Ludvigu Badenskom „da pozove Brankovića i po potrebi ga uhapsi”. Carska zapovest odmah je revnosno izvršena; od oktobra 1689, pa do smrti, 19. decembra 1711, grof Branković je život proveo u pritvoru, prvo u Oršavi, potom u Beču, u gostionici „Zlatni medved” i, na kraju, u češkom gradu Hebu. Ostalo je nerazjašnjeno kako je sablja nesuđenog gospodara „Ilirskog kraljevstva” dospela u Rusiju.
Zanimljiva priča o jednoj sablji. Prvi put čujem za "bosanske pseudo-Brankoviće". Zna li ko nešto o njima, i njihovom grbu - lavu između bivoljih rogova?
Zanimljiva priča o jednoj sablji. Prvi put čujem za "bosanske pseudo-Brankoviće". Zna li ko nešto o njima, i njihovom grbu - lavu između bivoljih rogova?
Зашто лажни? Има Бранковића и у Лици у Брлогу, имали су и своје млине,, богата фамилија, не знам им порекло али вероватно има Бранковића који нису у родбинској вези са династијом као што има и много других фамилија са племићким презименима. Данас има око 800 фамилија Орловића и не верујем да су сви у некој вези са Павлом Орловићем.
Зашто лажни? Има Бранковића и у Лици у Брлогу, имали су и своје млине,, богата фамилија, не знам им порекло али вероватно има Бранковића који нису у родбинској вези са династијом као што има и много других фамилија са племићким презименима. Данас има око 800 фамилија Орловића и не верујем да су сви у некој вези са Павлом Орловићем.
Па ако нису историчке личности нису ни са неба пали после Боја и склонили се у Зету. И ти који су се склонили у зету имају наведеног Деду и прадеду, или мислиш да су и то све измишљене личности и зашто би се звали Орловићи а не Голубовићи, Гаврановићи, Соколовићи или неке друге птичурине?.
U Zetu se niko sklanjao nije jer je država lazarevića postojala i vrlo se dinamično razvijala još 100 godina. iako kao vazali Carigrada, na što su bili primorani imperijalnim apetitima Mađara. Prezimena su inače nastala prilično kasno i nije nemoguiće da su smišljena upravo da bi se moglo pozvati na te legendarne likove. To ti je kao ono kad su neki išli u svatove, pa se dogiovarali, kad dođu kod prijatelja ti meni vojvodo, ja tebi serdaru, a mi znamo ko smo i što smop.
Па ако нису историчке личности нису ни са неба пали после Боја и склонили се у Зету. И ти који су се склонили у зету имају наведеног Деду и прадеду, или мислиш да су и то све измишљене личности и зашто би се звали Орловићи а не Голубовићи, Гаврановићи, Соколовићи или неке друге птичурине?.
Има више књига о Орловићима и има их Срба, Католика, Муслимана, Хрвата, Унијата, Грка, Босанаца, Личана, Далматинаца, Црногораца, и у новије време Француза, Канађана. Авриканаца Јапанаца, Руса, и многих других нација. Не мислим да се неко слаже са твојим мишљењем али то није тема.
U Zetu se niko sklanjao nije jer je država lazarevića postojala i vrlo se dinamično razvijala još 100 godina. iako kao vazali Carigrada, na što su bili primorani imperijalnim apetitima Mađara. Prezimena su inače nastala prilično kasno i nije nemoguiće da su smišljena upravo da bi se moglo pozvati na te legendarne likove. To ti je kao ono kad su neki išli u svatove, pa se dogiovarali, kad dođu kod prijatelja ti meni vojvodo, ja tebi serdaru, a mi znamo ko smo i što smop.
Ти мора да имаш неких проблема јер никва два дана ниси истог расположења што лоше утиче на твоје постове. Губиш се у неком само теби познатом мишљењу о средњовековном периоду.
Ти мора да имаш неких проблема јер никва два дана ниси истог расположења што лоше утиче на твоје постове. Губиш се у неком само теби познатом мишљењу о средњовековном периоду.
Znaš kako se kaže -Koga zmija i(zj)ede i gušptera se boji-. Vladfika je bio malo opširniji -Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže, od tada smo bolji prijatelji- Inače ne postoji nikakva bježanija poslije Kosovske bitke niti postoji ikakvo iseljavanje u Crnu Goru s Kosova. Srbi napušptaju kosovo u XVII vijeku i idu u Mađarsku i Austriju, a priča je smišljenja u cilju opravdanja osvajanja Crne Gore. Sasvim sam uvjeren da Srbi kao nardo sigurno nijesu podržavali osvajačke apetite svojih elita.
Pa dobro osvajačkih. Mada su mađafri tad bili vrlo moćna kraljevina.
Čakaj zar Orle nije muslimansko ime?
Znaš kako se kaže -Koga zmija i(zj)ede i gušptera se boji-. Vladfika je bio malo opširniji -Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže, od tada smo bolji prijatelji- Inače ne postoji nikakva bježanija poslije Kosovske bitke niti postoji ikakvo iseljavanje u Crnu Goru s Kosova. Srbi napušptaju kosovo u XVII vijeku i idu u Mađarsku i Austriju, a priča je smišljenja u cilju opravdanja osvajanja Crne Gore. Sasvim sam uvjeren da Srbi kao nardo sigurno nijesu podržavali osvajačke apetite svojih elita.
Мислим кад би ти толико времена утрошио на проналажење уместо на објашњавање онда би сигурно имао боље постове. Овако ти време пролази узалуд. јер никада нико од владара није народ питао јер је то некорисно а много пута и немогуће. То се само тако рече а сва питања се своде на гласања која су у највећој мери организована што опет није народ организовао, Ма то знаш боље ти него ја и баш због тога мораш тако да постујеш.
Мислим кад би ти толико времена утрошио на проналажење уместо на објашњавање онда би сигурно имао боље постове. Овако ти време пролази узалуд. јер никада нико од владара није народ питао јер је то некорисно а много пута и немогуће. То се само тако рече а сва питања се своде на гласања која су у највећој мери организована што опет није народ организовао, Ма то знаш боље ти него ја и баш због тога мораш тако да постујеш.
Чињеница је да је легенда о косовском пореклу Црногораца (мисли се на становнике ловћена, не на данашње Црногорце) постојала још у 18. веку, тако да је ваша констатација о легенди насталој како би Срби освојили Србе смешна. Такође нико у легенди не каже да су војници са оклопима пребегли са Косова одмах након битке, већ се сматра да је то становништво населило те пределе након Косова. Значи може бити од 14. до 16. века. Легенда је логична због тога што би било смешно да неко поред мора и неких лепших предела, ето одабере да живи на Ловћену, а зна се такоже да је Србија све до 19. века била практично пуста. Сеобе су се догодиле са Косова у данашњу Војводину, а где је отишло становништво из централне Србије не зна се. Ја бих рекао да је легенда настала због тога што је тада било популарно везивати се за српске витезове, тако су настале и легенде о многим племенима која су пореклом о неког српског витеза. Такође је у 19. веку било популарно везивати се за крш Црне Горе, где су људи стално пружали отпор Турцима, због тога данас делује да су сви Срби из Црне Горе, као да је Црна Гора у 18. веку имала шесто хиљада становника. Међутим, имајте на уму да то, што нема доказа који потврђује предање, не значи да предање није тачно. Легенде тог типа се не смеју сврставати у историјске податке, све док их чињенице не потврде, али такоже, све док их чињенице не негиорају не смемо тврдити ни да су нетачне. Његоши су тврдили да су из Босне, чудно је да тако позната и писмена породица не зна право порекло, већ измишља причу о Босни. Зашто би то и радили, ваљда ће јачи ауторитет бити код дивљег становништва ако се представе као староседеоци. Има ту доста упитних ствари, а код критичког приступа историји, не треба претеривати, иначе постане неквалитетна колико и романтичарска. Да ли је било истраге потурица, питање је, пошто немамо доказа да је било, али данас се она негира, као да постоје необориви докази да је није било. Значи, најважније је Формице да пажљиво и озбиљно разговарамо о овим темама. Поздрав!
Чињеница је да је легенда о косовском пореклу Црногораца (мисли се на становнике ловћена, не на данашње Црногорце) постојала још у 18. веку, тако да је ваша констатација о легенди насталој како би Срби освојили Србе смешна. Такође нико у легенди не каже да су војници са оклопима пребегли са Косова одмах након битке, већ се сматра да је то становништво населило те пределе након Косова. Значи може бити од 14. до 16. века. Легенда је логична због тога што би било смешно да неко поред мора и неких лепших предела, ето одабере да живи на Ловћену, а зна се такоже да је Србија све до 19. века била практично пуста. Сеобе су се догодиле са Косова у данашњу Војводину, а где је отишло становништво из централне Србије не зна се. Ја бих рекао да је легенда настала због тога што је тада било популарно везивати се за српске витезове, тако су настале и легенде о многим племенима која су пореклом о неког српског витеза. Такође је у 19. веку било популарно везивати се за крш Црне Горе, где су људи стално пружали отпор Турцима, због тога данас делује да су сви Срби из Црне Горе, као да је Црна Гора у 18. веку имала шесто хиљада становника. Међутим, имајте на уму да то, што нема доказа који потврђује предање, не значи да предање није тачно. Легенде тог типа се не смеју сврставати у историјске податке, све док их чињенице не потврде, али такоже, све док их чињенице не негиорају не смемо тврдити ни да су нетачне. Његоши су тврдили да су из Босне, чудно је да тако позната и писмена породица не зна право порекло, већ измишља причу о Босни. Зашто би то и радили, ваљда ће јачи ауторитет бити код дивљег становништва ако се представе као староседеоци. Има ту доста упитних ствари, а код критичког приступа историји, не треба претеривати, иначе постане неквалитетна колико и романтичарска. Да ли је било истраге потурица, питање је, пошто немамо доказа да је било, али данас се она негира, као да постоје необориви докази да је није било. Значи, најважније је Формице да пажљиво и озбиљно разговарамо о овим темама. Поздрав!
Договорено, ево једног питања. Да ли шеврон плаве боје може да симболише воду. Знам да има случајева где симболише ушће река, али ме интересује, да ли може да симболише канал, језеро, па и реку, невезано за ушће или неки други визуелно сличан елемент.
Договорено, ево једног питања. Да ли шеврон плаве боје може да симболише воду. Знам да има случајева где симболише ушће река, али ме интересује, да ли може да симболише канал, језеро, па и реку, невезано за ушће или неки други визуелно сличан елемент.
Хералдичари се баве израдом блазона и емблазона, неочекује се од њих да образлажу симболику елемената, за сваког грбоносца она може имати или неко опште тумачење или неко само грбоносцу познато, ту се слажем, због чега се уосталом и одлучио да стави ту шаржу на штит.
vrćimo se na heraldiku.
