Хералдика и њени принципи

[Statler and Waldorf]

није довољно то што је Правда писала. мораш имати крштенице и друге исправе из старих црквених књига које потврђују сродство. на основу тога ће ти саставити веродостојан родослов.

 

[FORMICA]

Па да али су код нас постојале те титуле обер-кнезова. То није била наследна титула ако се не варам.
Једино правило је било да титулу не сме да понесе неко из раје.

Цениш да би ми то урадио из задовољства?

А у оном тексту из Правде се јасно каже када је промењено презиме.

Нећу му сигурно тражити да ми стави петокраку у грб , тако да теме република vs монархија и четници vs партизани неће бити ни дотакнуте.

Knez odgovara duki po plemićkom statusu, što je visoko plemstvo. A sad ober knez mi se čini da je povezano sa administrativnom funkciom ali to neznam pouzdano.

 

[vujadin]

Knez odgovara duki po plemićkom statusu, što je visoko plemstvo. A sad ober knez mi se čini da je povezano sa administrativnom funkciom ali to neznam pouzdano.

Зависи, ако је војвода онда је оберкнез надвојвода. али код нас кнез је на висини краља тако да није правилна успоредба.

 

[FORMICA]

Da moguće to bi trebao neki istoričar lijepo da objasni i da uporednu tablicu pa da se znaju te titule.

 

[Battlecat]

Zavisi ko koliku zemlju kontrolise. Na primer nekoliko grofovija/counties cine duchy ili vojvodinu. Knez mislim da je vise kao grof. Sve zavisi od kontrole teritorija titulom. Tako je najlakse da se gleda.

 

[vujadin]

Zavisi ko koliku zemlju kontrolise. Na primer nekoliko grofovija/counties cine duchy ili vojvodinu. Knez mislim da je vise kao grof. Sve zavisi od kontrole teritorija titulom. Tako je najlakse da se gleda.

Најбоље је поставити висину према пракси. Ми смо имали жупане, велике жупане, војводе, кнежевиће, кнежеве, краљевиће, краљеве, деспоте и цареве. Сви су могли бити зависни и самостални владари без разлике са коликом територијом су владали, а могли су бити и сувладари и због тога успоредба би била правилнија према пракси, и прихваћеним страним терминима.

 

[jonSA]

ober-knez je niska titula mozda cak na nivou viteza..nije isto sto i knez/knjaz(prince), cak se pravi razlika i u srpskom npr "seca knezOVA", jer su poseceni seoski knezovi, a ne knez u smislu prince,da su oni onda bi bilo seca knezeva... i mislim da nije nasledna titula, da su birani kao ugledni ljudi, ali to vec nisam siguran

 

[Battlecat]

Најбоље је поставити висину према пракси. Ми смо имали жупане, велике жупане, војводе, кнежевиће, кнежеве, краљевиће, краљеве, деспоте и цареве. Сви су могли бити зависни и самостални владари без разлике са коликом територијом су владали, а могли су бити и сувладари и због тога успоредба би била правилнија према пракси, и прихваћеним страним терминима.

Je, ali su realno vecina njih kontrolisali male teritorije, mnogo manje nego sto bi realno trebali prema svojim titulama. Zbog cele situacije i svih okolnosti to je tako. Trebali bi da se posmatraju realno jer titula je inace zemlja, uticaj, moc na kraju krajeva.

Dosta njih se i preklapaju, jer je kao i ostalo sve smrseno i kontradiktorno, pogotovu u srednjem veku.

 

[Casino Royal]

Pronađoh na netu jednu interesantnu knjigu koju preporučujem - Pavao Anđelić, "Srednjovjekovni pecati iz Bosne i Hercegovine", Sarajevo, 1970:

http://www.*************/?tpdrnpul9nmy6kc

 

[Statler and Waldorf]

Најбоље је поставити висину према пракси. Ми смо имали жупане, велике жупане, војводе, кнежевиће, кнежеве, краљевиће, краљеве, деспоте и цареве. Сви су могли бити зависни и самостални владари без разлике са коликом територијом су владали, а могли су бити и сувладари и због тога успоредба би била правилнија према пракси, и прихваћеним страним терминима.

има ту још средњовековних титула: изнад витеза (Ritter) је челник, који је отприлике у рангу барона, а изнад челника је жупан, који би одговарао титули грофа, изнад жупана је бан (у рангу маркиза), па кнез, а онда војвода, изнад кога је краљ. кад се ту дода и епитет велики, онда се мења ранг и положај у хијерархији. али отприлике, ово је неки основни однос.

наравно, говорим о словенским титулама, а не оним које су стигле са византијског двора.

 

[Sreten Žujović]

Pronađoh na netu jednu interesantnu knjigu koju preporučujem - Pavao Anđelić, "Srednjovjekovni pecati iz Bosne i Hercegovine", Sarajevo, 1970:

http://www.*************/?tpdrnpul9nmy6kc

Ја мислим да је то окачио Гусар. Бар ми је слао тај линк на пп.

 

[Bajo Pivljanin]

има ту још средњовековних титула: изнад витеза (Ritter) је челник, који је отприлике у рангу барона, а изнад челника је жупан, који би одговарао титули грофа, изнад жупана је бан (у рангу маркиза), па кнез, а онда војвода, изнад кога је краљ. кад се ту дода и епитет велики, онда се мења ранг и положај у хијерархији. али отприлике, ово је неки основни однос.

наравно, говорим о словенским титулама, а не оним које су стигле са византијског двора.

Кнез може бити и градски и влашки, не само земаљски - такви носиоци би имали титула хијерархијски нижу но жупан (градски) или једнаку њој (влашки - ако узмемо да је катун пандан жупи). Војвода је пре свега војно звање и као такве не потпада у потпуности у наведену хијерархију сем у ванредним случајевима.

 

[Statler and Waldorf]

Кнез може бити и градски и влашки, не само земаљски - такви носиоци би имали титула хијерархијски нижу но жупан (градски) или једнаку њој (влашки - ако узмемо да је катун пандан жупи). Војвода је пре свега војно звање и као такве не потпада у потпуности у наведену хијерархију сем у ванредним случајевима.

тако је. подела коју сам дао је условна, тек покушај да се наше словенске титуле упореде са западноевропским. што се тиче војводе, то није само војнички чин (у смислу заповедника), него и висока племићка титула. бар је тако било у средњовековној Босни, док су у време деспота Стефана војводе били управници појединих области и обављали пре свега административну функцију.. ако се не варам.

 

[Bajo Pivljanin]

тако је. подела коју сам дао је условна, тек покушај да се наше словенске титуле упореде са западноевропским. што се тиче војводе, то није само војнички чин (у смислу заповедника), него и висока племићка титула. бар је тако било у средњовековној Босни, док су у време деспота Стефана војводе били управници појединих области и обављали пре свега административну функцију.. ако се не варам.

У Босни су војводе најчешће "војводе русага босанког" - најистакнутији међу члановима државног сабора (најчешће хумски владари) - и тиме се, бар се мени тако чини, опет истицало њихово завидно месту у државном апарату - једноставно та функција боље истиче његов значај у држави него ли титула (кнеза) на коју има право наследством и баштином.

У време деспота Стефана војводе практично преузимају компетенције које су раније имале кефалије, са тим да су битније њихове војне него ли цивилне надлежности.

 

[Pumpaj Dinstanović]

У Босни су војводе најчешће "војводе русага босанког" - најистакнутији међу члановима државног сабора (најчешће хумски владари) - и тиме се, бар се мени тако чини, опет истицало њихово завидно месту у државном апарату - једноставно та функција боље истиче његов значај у држави него ли титула (кнеза) на коју има право наследством и баштином.

У време деспота Стефана војводе практично преузимају компетенције које су раније имале кефалије, са тим да су битније њихове војне него ли цивилне надлежности.

Jesu li? Zar oni ne ispunjavaju upravno-sudsku ulogu u vlastima?

 

[Bajo Pivljanin]

Jesu li? Zar oni ne ispunjavaju upravno-sudsku ulogu u vlastima?

Да војно није било битније, на челу управних јединица би остале кефалије, не?

 

[Statler and Waldorf]

Да војно није било битније, на челу управних јединица би остале кефалије, не?

има смисла то што кажеш. али ипак су значи имали и административне надлежности, с тим што титула није била наследна, што значи да не спада у племићко звање, него у државну службу.

 

[FORMICA]

Naravno da se može sačekati. Ipak mislim da bi vekslologija trebala imati svoju zasebnu temu. Radi se o različitim predmetima izučavanja a i pravila nijesu ista. tačno je da se u mnogim stvarima zastave i grbovi preklapaju ali su u još većim potpuno različiti. Samo da ilustrujem primjenu boja kojih u heraldici ima dva metala pet emajla i nekoliko posebnih dok u vekslilologiji postoji upotreba cijelog spektre uz po dvije tonske stepenice prema tamnijim i prema svijetlijim tonovima pa i prelazima u sljedeće boje tako da na primjer samo za crveno-žuti dio spektra postoji
R++, R+, R, R-, R--,
RO++, RO+, RO, RO-, RO--,
OR++, OR+,OR, OR-, OR--,
O++, O+, O, O-, O--,
OY++, OY+, OY, OY-, OY--,
YO++, YO+, YO, YO-, YO--,
Y++, Y+, Y, Y-, Y--
(R=crvena, O=narandžasta, Y=žuta)
pri čemu je to samo opisno opisivanje boje a pravi opis boje ide ili po tablici pantone ili CYMK ili nekoj trećoj, i tako za cijelu paletu duginih boja uz dodatak sive, mrke i metala i ne mogu se sjetiti imali još kojih, to su cijele knjige standardnih boja. Nije isto ali je slično i za druge stvari na primjer lijeva i desna strana su drugačije u heraldici i veksilologiji, isticanje, protokoli,...

 

[Battlecat]

Jel postoji neko posebno pravilo za grbove skola ili imaju samo ambleme ? Bas sam danas gledao jedan koji je amblem u stilu grba sa sve motoom ispod. Po sebi na stitu odstupa od pravila, ali zanimljivo odradjen.

 

[FORMICA]

Jel postoji neko posebno pravilo za grbove skola ili imaju samo ambleme ? Bas sam danas gledao jedan koji je amblem u stilu grba sa sve motoom ispod. Po sebi na stitu odstupa od pravila, ali zanimljivo odradjen.

Svaki grb mora biti heraldički ispravan po primjeni pravila heraldike. Običaj je da se grbovi sindikata, gildi, udruženja, škola univerziteta, kompanija,... prave sa srodnim šaržama koje simboliču djelatnost kojom sebave. Kovačka gilda ima nakovnje, čekiće kovačka kliješta, ognjišta i slično, poljoprivredne zadruge imaju voće ili povrće koje proizvode, škole bi trebale imati knjige, pero, olovu i slično što potsjeća na učenje i obrazovanje. Prva privatna srednja škola i Podgorici je prije nekoliko godina imala svoj grb koji je sadržao otvorenu knjigu preko koje su koso ukrštena dva pera za pisanje ili nešto slično tako, sad sam zaboravio detalje. Može biti i buktinja kao svjetlost znanja u mraku neznanja i slično. Kod Engleza sam vidio da na knjizi piše naziv univerziteta. Ti grbovi imaju pored štita i čuvare štita i postament, naravno i moto. koristi se mali, srednji i veliki grb zavisno za koju potrebu.

 

[Лекизан]

Jel postoji neko posebno pravilo za grbove skola ili imaju samo ambleme ? Bas sam danas gledao jedan koji je amblem u stilu grba sa sve motoom ispod. Po sebi na stitu odstupa od pravila, ali zanimljivo odradjen.

Онда јесте амблем као што кажеш, али би требало да се и то уреди по хералдичким правилима.То се односи и на неке остале државне институције.

 

[Sreten Žujović]

Ево, рецимо грб Факултета безбедности одступа од хералдичких правила:

Колико ја знам, штит мора да буде у првом плану, тако да мото не сме да иде преко штита.

 

[Battlecat]

Mislim da je to onda amblem isto, ili neka posebna najgora kategorija grbova.

-------------------------------------------

Za amblem skole koji sam pomenuo su mi rekli da je u pitanju amblem. Zanimljivo je da osoblje skole zna o cemu prica; igrom slucaja nasao sam se tamo Mislim da bi trebalo da svaka skola, univerzitet i slicno imaju sarze zavisno od okolnosti. Mozda je po nekom svecu nazvana, ili dogadjaju, vezana za nesto i tako dalje... Jer osnovna delatnost skole je ucenje lepim manirima, i oplemenjivanje dece kroz sticanje pozitivnih navika i osobina i na kraju ucenje.

Svidja mi se mnogo taj engleski sistem (koji je i ovde u Australiji naravno) koji je zadrzao tu plemenitost skola u prvom planu. Grbovi i amblemi su takodje razni i sve izgleda dosta lepo.

 

[jonSA]

Ево, рецимо грб Факултета безбедности одступа од хералдичких правила:

Колико ја знам, штит мора да буде у првом плану, тако да мото не сме да иде преко штита.

moto mu je najmanji problem...pored orla koji je pola na stitu pola nije

 

[Sreten Žujović]

Да и тај орао је проблем, али шарже на грбу митрополије црногорско-приморске које користи и непризната ЦПЦ има шарже које иду преко штита.

Није ми то баш најјасније.