Zapravo se oksidacijom NH[SUB]3[/SUB] dobija azot. Oksidacioni broj azota u amonijaku je -3, i stoga amonijak može da reaguje sa kiseonikom uvećavajući oksidacioni broj azota koji daje elektrone. (valja napomenuti da amonijak ne gori na vazduhu, ali se to dešava u čistom kiseoniku) Na putu ka pozitivnim vrednostima oksidacionog broja azota je nulta vrednost koja odgovara molekulu čistog azota. Za očekivati je otuda da se oksidacijom NH[SUB]3[/SUB] dobije azot. To se i dešava, pa imamo reakciju:
4NH[SUB]3[/SUB] + 3O[SUB]2[/SUB] → 6H[SUB]2[/SUB]O + 2 N[SUB]2[/SUB]
U prisutstvu katalizatora (platine) reakcija može drugačije teći:
4NH[SUB]3[/SUB] + 5O[SUB]2[/SUB] → 6H[SUB]2[/SUB]O + 4 NO
Tu se oksidacioni broj azota menja sa -3 na +2. To je rekacija kojom se u praksi često proizvodi NO.
E sad, pitaš se zašto se ne dobija i N[SUB]2[/SUB]O (gde je oksidacioni broj azota +1)? Pa, dobija se, uz adekvatni katalizator (mangan dioksid - bizmut (III) oksid)
2 NH[SUB]3[/SUB] + 2 O[SUB]2[/SUB] → N[SUB]2[/SUB]O + 3 H[SUB]2[/SUB]O
(to doduše nije uobičajni način dobijanja N[SUB]2[/SUB]O)
Što se NO[SUB]2[/SUB] tiče, i on se može dobiti u višku kiseonika. Naime, pošto se već dobio oksid NO, u višku kiseonika može dalje teći reakcija:
2NO + O[SUB]2[/SUB] → 2NO[SUB]2
[/SUB]
Zanimljivo je pomenuti kako teče reakcija amonijaka sa drugom alotropskom modifiacijom kiseonika- ozonom. Tu se oksidacioni broj dela azota poveća sa -3 na +5.
6NH[SUB]3[/SUB] + 4O[SUB]3[/SUB] → 3NH[SUB]4[/SUB]NO[SUB]3[/SUB] + 3H[SUB]2[/SUB]O
