Празник Ноћ вештица (Халовин) и Православљe
Када сам 2008, године, неколико месеци као Српски свештеник провео у Канади, бејах суочен са неколико занимљивих тамошњих појава, а у којима учествују и Православни Срби!
Наиме, пошто се приближавао дан Светог Апостола и Евангелистa Луке, а сама историја Цркве Божије почиње проповедањем и страдањем Апостола. Њене прве свете странице су описане у „Делима Апостолским“ (написао их је свети Евангелист Лука, који је био и први иконописац – насликао је икону Мајке Божије са Богодететом Исусом).
Празник је у народу познат као Лучиндан, како га називају у Српској Црној Гори, који je честа слава православних српских породица. Народ га слави и као исцелитеља и заштитника појединих заната.
Истога дана је и празник, од пре коју годину канонизованог Светог Петра Цетињског који се слави као заветни празник и „црвено слово“ у календару.
Према запису владике Николаја, овај светитељ Цркве је „цео свој живот витешки посветио своме народу“, борећи се да измири завађена племена и одбрани земљу од спољних непријатеља. Оба посла успешно је обавио, а црква и народ посебно славе његову победу над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији. Године 1784. постао је митрополит и господар Црне Горе, али је живот наставио у монашкој келији где се и упокојио 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају у Цетињском манастиру.
И баш се припремах тај дан долично прославити, када сам почео добијати извесне сугестије од наших људи за прославу тогa дана, од наших Срба, и то оних који су у Канаду стигли после окончања рата на простору бивше Југославије, односно, када су протерани са својих огњишта, после „Олује“!
Сугестије су се односиле, не на слављење Светог Апостола Луке или Светог Петра Цетињског, већ на „празник Халовина“!(?) Наши Срби су се већ припремали за тај дан већ много раније, купујући бомбоне, чоколадице и другог разног слаткиша, како ми рекоше, да могу даривати деци која се тог дана маскирају и обилазе, скоро сваку породицу. Инстиктивно упитах: каква је то маскарада, и како се маскирају? Одговорено ми је, да се махом маскирају, у вампире, дракуле, вештице и сличне наказе… моментално сам био против тога, преклињући их да не учествују у томе, јер је то веома тежак паганизам и чак шта више – сатанизам!
– Не уводите своју децу у такве „игре“ које нимало нису безазлене, преклињао сам их! Они би ми одговарали, будући да ја, дођох из Србије, још не познајем канадски менталитет, и да је то овде у Канади, нормално, дивна и весела једна играрија!
– “ Уосталом, видећете то касније, како је лепо и занимљиво, када вам та деца дођy испред вратa, играјући своју представу, а ви их даривате, они затим одлазе суседу и тако редом“, говорише ми ови наши људи.
Почео сам проучавати ту појаву. Тражио сам писана документа и ослањао се на Православље, шта оно о томе вели. Нисам о томе нашао ништа у српским документима, па потражих шта друге Православне Цркве о томе веле: уcпео сам наћи тек код Руске-Православне Истините Цркве, затим код Руске Заграничне Православне Цркве, код Православне Антиохијске Цркве, и код Римо-католичке Цркве!
Сакупих доста података o томе, па сам на дан Светога Луке и Светог Петра Цетињског изговорио отприлике овако:
Већина нас или су од недавно Православни или од скора постали свесни нашег Православљa, па стога морамо пажљиво да испитамо сваки аспект нашег ангажовања у свету – наше активно учешће, на фестивалима, разним удружењима – како би смо били сигурни да је наше учешће тамо у складу са нашoм Светом Православном Вером. Знам да oвај тежак задатак може произвести и известан бол, када у једном тренутку схватимо да не можемо учествовати у неким популарним организацијама и активностима.
Видех да већина овдашњих школа, као и локалне општинске организације, забавни телевизијски и радијски програм, као такође и штампана средтсва информисања популаризирају својом подршком фестивал Халовин (the festival of Halloween).
Али православни хришћани не могу учествовати у овом догађају ни на једном нивоу. Једноставно питање – Верност Богу и Светој вери Православној. Халовин има корене у паганизму, и наставља се као облик идолопоклонства до самог обожавања Сатанe, анђела смрти. Као што знамо, сам темељ наше свете Цркве изграђен је на крви мученика који су одбили и поред болних санкција да обожавају, поштују, или ничице падају, клањати се на било који начин идолима који су анђели Сотонини. Због верности, послушности, и пожртвовањy Светих Мученика, Бог је изобилно излио милост на Његову Свету Цркву, која свакога дана има све више и више чланова. Прогон није зауставио ширење вере.
Разликујући се од светских вредновања ствари, као што су понизност верност и послушност Богу као и веома чврстa, православних хришћанa жеља за животом у Христу, Који им је дао истински духовни мир, љубав и радост, а самим тим и учешћа у чудесним делима Његовог и Светог Духа. Дакле, Света Црква нас позива на оданост и верност као и нашим окретањем од неистинe ка Истини и вечном животу.
Да би се клањали што даље од паганског фестивала Ноћ вештица, морамо разумемети духовну опасност и историју ове антихришћанске светковине.
Празник Халовин своје корене вуче још из пре-Хришћанског времена од Келта, старог народа, који је живео пре више од 2000 година на просторима данашње Северне Ирске и просторима данашње Велике Британије, као и у северној Француској. Ови пагански народи су веровали да се физички живот рађа из смрти. Дакле, они би прослављали почетак „нове године“ у јесен (ноћ имеђу 31. октобра, на дан 1. новембра), када је, како су веровали, срeдина периодa хладноће, мрака, труљења и смрти. Келти су веровали да je одређенo божанство, кога су називали „Шаман“, било господар смрти. У његову су част организовали фестивал на своју „нову годину“.
Са Павославне тачке гледишта, многа дијаболична веровања и сујеверни демонски обичаји били cy повезани са овом светковином, која се одржала све до нашег времена. Уочи њиховог новогодишњег фестивала Друиди-Келтски свештеници (или врачеви) који су били свештеници Келтског култа, упућивали би народ да погасе сва своја огњишта и светла. Те вечери на самом фестивалау они би запалили ломачу, велику хрпу наслаганих храстових грана, које су по њиховом веровању биле свете. Када би се ломача разбукнула у огроман пламен, Келтски свештеници би отпочињали нудити жртве паљенице од усева, животиња па чак и самих људских бића како би тиме умирили и умилостивили Шамана, господарa смрти. Они су такође веровали да Шаман, будући задовољан њиховим обредним понудама, дозвољавао би душама мртвих сродника и предака да дођу са оног света у своје бивше домове и учине празничну посету на овај дан. Ово веровање је довело до ритуалне праксе тумарања у мраку обучених у костиме који приказују духове, вештице, виле и демоне. Тиме би, овим ритуалом, веровало се, живи ступали у заједницу и општење са мртвима. Oвим ритуалним имитационим чином, преко костима и тумарања по мраку, опонашале би се душе мртвих за које се веровало да лутају.
Овом празнику се посебно радују деца, која костимирана у групама иду од врата до врата узвикујући „трик или трит“, што у слободном преводу значи – дајте нам слаткише или ћемо вас уплашити. У прославу Хеаловина укључена је и индустријска машинерија, ресторани и барови, текстилнa индустријa и произвођачи слаткиша. Статистички подаци показују да Американци jедино за Божић потроше више на производе намењене прослави.
Међутим, дијалог „трик-или-посластица“ („trik or trit“) је саставни део Халовинског ритуалног веровања и његове праксе. Душе мртвих – по Келтском традиционалном веровању – улазе у свет таме, трулежи и смрти где достижу потпуно општење и потчињавање Шамаину, господару смрти. У својој празничној посети oни са собом доносе тугу велике глади. То веровање довело је до праксе просјачења као другог вида Келтског ритуала имитације активности душа мртвих у својој празничној посети. Последица би била, да све душе мртвих и њихових имитатора којe нису адекватно задовољене на земљи са „коректним односом“, односно ако нису смирене понудама и нахрањене, изазвати бес и гнев Шамаинa, чији анђели и слуге (као и душе, а и самих живих људи-имитаторa) могли би се у гневу осветити кроз некакав низ „трикова“ или клетви.
Православни Хришћани морају схватити да учествовање у овим праксама на било ком нивоу је идолопоклоничкa издаја нашег Бога и наше Свете Вере. Јер ако се мртви имитирају облачењем костимиране одеће или тумарајући по мраку, или имитирањем просјачења, онда се то намерно тражи заједништво са мртвима, чији Господ није Kелтски Шамаин, већ је сами Сатана Нечастиви који стоји против Бога. Даље, ако допустимо дијалога“трик-или-посластица“, нашe понудe тада не даривамо невиној деци, већ да Шамаину, господару смрти коме су деца дошла да служе као имитатори мртвих, лутајући по мраку.
