Gusle su najprepoznatljivije za dinarske krajeve (Hercegovina, Dalmatinska zagora) koji su hrvatski. Ja sam autor ljestvice najboljih na temelju spjevova koje sam preslušao i zapisao. Nisam uzimao stare pjesme o hajducima i bitkama u obzir jer su to same laži. Što god srpski guslar kaže znaj da je obrnuto istina. Miloš Obilić uopće nije postojao, kraljević Marko bio je turski vazal, Vuk Branković kojeg se prikazuje kao izdajnika zapravo se jedini do kraja borio protiv Turaka. Milošu Obiliću otac je bio zmaj, a majka vila. Kraljević Marko imao je krilatoga konja, a stiskom šake istisnuo bi vodu iz suharka starog devet godina. Car Trajan imao je kozje uši, a postojala je vila Ravijojla. O starim događajima i osobama nemoguće je opjevati istinu zbog jako malo vjerodostojnih spisa o njima. Stoga sam uzimao samo ove suvremene spjevove o Drugom svjetskom ratu i ratovima 1990-ih. Nisam zapisivao dobro sastavljene pjesme o partizanskim zločincima (Markovića jama, Ubojstvo Benke Penavića i ostalih vitezova, Nevini mučenici) jer bi tako širio razdor među Hrvatima postavljajući pjesme o tome kako je Hrvat ubijao Hrvata u nesretnom bratoubilačkom ratu. Nisam pisao više srpskih spjevova, ima još par dobrih (Sveta žrtva s Vukovara, Pogibija Nikitović Borka, Balkanski vitezovi, Sarajevski atentat).
-
- Popularno:
- Шта мислите о личном односу између...
- Ko je bila Malinče - heroina ili žena...
- Forumasi u horor filmovima
- Saslušan Vujadin Savić! Dva sata davao...
- Dodik predložio treći entitet za Hrvate...
- Milo Lompar: Opozicija svojim...
- Srbija poklonila 5000000e Rusiji
- Postoje li reči i dela zbog kojih se...
- Počinju srednjoškolske blokade
- Poslednja šansa za Srbiju
Gusle i guslarske narodne pjesme
- Začetnik teme svarozic
- Datum pokretanja
Gusle su najprepoznatljivije za dinarske krajeve (Hercegovina, Dalmatinska zagora) koji su hrvatski. Ja sam autor ljestvice najboljih na temelju spjevova koje sam preslušao i zapisao. Nisam uzimao stare pjesme o hajducima i bitkama u obzir jer su to same laži. Što god srpski guslar kaže znaj da je obrnuto istina. Miloš Obilić uopće nije postojao, kraljević Marko bio je turski vazal, Vuk Branković kojeg se prikazuje kao izdajnika zapravo se jedini do kraja borio protiv Turaka. Milošu Obiliću otac je bio zmaj, a majka vila. Kraljević Marko imao je krilatoga konja, a stiskom šake istisnuo bi vodu iz suharka starog devet godina. Car Trajan imao je kozje uši, a postojala je vila Ravijojla. O starim događajima i osobama nemoguće je opjevati istinu zbog jako malo vjerodostojnih spisa o njima. Stoga sam uzimao samo ove suvremene spjevove o Drugom svjetskom ratu i ratovima 1990-ih. Nisam zapisivao dobro sastavljene pjesme o partizanskim zločincima (Markovića jama, Ubojstvo Benke Penavića i ostalih vitezova, Nevini mučenici) jer bi tako širio razdor među Hrvatima postavljajući pjesme o tome kako je Hrvat ubijao Hrvata u nesretnom bratoubilačkom ratu. Nisam pisao više srpskih spjevova, ima još par dobrih (Sveta žrtva s Vukovara, Pogibija Nikitović Borka, Balkanski vitezovi, Sarajevski atentat).
ЧичаДража
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
Шта тебе брига који је Србин постојао који није.. иди гуди о бану Јелачићу. Види се да не познајеш смисао гусала и народних пјесми.
Ви стварате усташке бајке о 20. вијеку
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Mirko Barjaktarovic, STEVANIJA DRAGAS GUSLAR, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, XVII, 1954, str. 141-142.
То су и хрватски и српски крајеви. Можеш ти навлачити на свјоју воденицу колико хоћеш, али не можеш оповргуни чињеницу да се гусле више цијене, негују и имају већу традицију код Срба и Црногораца него код Хрвата. А што се тиче листе, какав темељ таква и листа.
Шта ти си као ишао по Пиви и читао књиге, и знаш које Спасоје Тадић, и шта се ту тачно догодило. И та пјесма може на листу као и о Крсту Поповићу, јер су се ту међусобно клали и убијали Црногорци, или Срби како год, а кад се убијају Хрвати онда не може. Број пјесама, ти ставиш Копривици пет пјесама, а човјек снимио преко 30 пјесама, исто важи и за Миљанића. Узимао си сувремене, јер немате ви о чему другом да гуслате осим о НДХ и о рату деведесетих, а уватио се се Обилића и пар тих епских, и дрвиш ли дрвиш. Ми гусламо вјековима, јер имамо о чему, као што рече један наш познати гуслар, треба сто година да прође па да се напише једна пјесма. А видим ви штанцате у задње вријеме као на тркама.
Ође су ти углавном све пјесме Радована Бећировића о догађајима из 18, 19, 20 вијека, па да видим молим те ђе Требјешки лаже и шта је то права истина.
Poslednja izmena:
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.657
Кад га Хрвати саставе...
Знаш ли да ли је неко опјевао тј. да ли постоји снимак пјесме "Ђаво у Црној Гори" од Бећировића???
Ео текст - http://www.savezguslarasrbije.rs/download/pesme/becirovic/polomljene sablje/DJAVO U CRNOJ GORI.pdf
Za tu pesmu je vezana legenda po kojoj su partizani kada su uspostavili vlast bacili Radovana Bećirovića u zatvor. A onda je on, da se spase, pevao "molim Tita i Moša Jevreja/da oproste što sam dosad bleja". Pa su ga zaista i oslobodili i dočekao je duboku starost.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.076
Tvrdnja da što kaže srpski guslar obrnuto istina ne može biti ništa drugo do još jedan primjer tvog ozlojeđenog rasizma.
A sam komentar je potpuno nejasan jer ispada kao da je tebi sam smisao i žar gusala - ostala nedostižna. To te temeljito diskvlafikuje i dovodi u pitanje tu listu koju si subjektivno sastavio.
Guslanje i jeste zasnovano na romantizovanim predstavama, pa tako i ove pjesme iz Drugog svjetskog rata i devedesetih godina...a to se može i vidjeti u hvalospjevu krvožednih koljača...
P. S. Zamolio bih te još jednom da pripaziš kakve stvari pišeš ovdje, da ne bi nadležni morali opet intervenisati zbog nacionalističkih provokacija...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Koji je najstariji poznati primjer da se riječ 'gusle' javlja zapisana na ovim područjima?
* С. Пашћан-Којанов, Историски развој гудачких инструмената, Београд 1956, 79.
Na dvoru velikoga župana i docnije kralja Stefana Nemanjića, početkom XIII stoljeća (Teodosije Hilandarac).
Koji je prvi poznati guslar? Srbin po imenu Dimitrije Karaman iz XVI stoljeća.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 30.524
У гусле не гуде територије већ људи а најпрепознатљивије су из Црне Горе, чак су за Црну Гору прва асоцијација управо гусле.
Те старе песме о хајдуцима и ускоцима су лажи а ове новије нису, поготово ако би такви као ти били параметар за неку објективност!!!
Не знам шта би ове тралалајке о доказаним усташким кољачима наводним хрватским херојима и мученицима требало да значе, суву истину!
Гусле и народне епске песме немају везе са историјским чињеницама већ са културним наслеђем једног народа, са традицијом и народним сећањем.
Мени се чини да си ти само те нововековне ратове и узимао у обзир јер неке песме до бана Јелачића и немате, и оно што има склепано је касније.
А ниси ни записавао песме о хрватским злочинцима да не би наљутио хрватско пучанство вероватно, сви знамо да су лаки на ножевима.
ЧичаДража
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
Али не треба мијешати тадашње и садашње границе Црне Горе. На примјер, 1878. на конгресу је ЦГори поклоњен дио Херцеговине.. Тако да је неки давни гуслар са Дурмитора херцеговачки а не црногорски гуслар.. и сл.
Poslednja izmena:
O starim događajima i osobama o kojima ima jako malo sačuvanih spisa ne može se napraviti kvalitetan spjev. Iz ratova 1940-ih i 1990-ih ostalo je mnoštvo svjedoka, knjiga, snimki i slika koje su svakome lako i besplatno dostupne na YouTubeu. Stoga su suvremeni spjevovi puno bogatiji neospornom istinom nego ti stari. Ima starih hrvatskih pjesama o Mijatu Tomiću, Iliji Smiljaniću, opsadi Sinja itd. Najdavniji događaj opjevan u pjesmama koje sam zapisao je atentat na kralja Aleksandra I. Karađorđevića 9. listopada 1934. Spjev Remeta Balda Glavića koji sam postavio na Wikizvor ima skoro 39 000 znakova i vjerojatno bi trebalo više od dva sata za to odgusliti. Jeste li čuli za Balda Melkova Glavića iz Šipanske Luke?
Poslednja izmena:
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Ne trabunjaj!
Tamo su vazda živjeli Crnogorci iako povremeno okupirani.
Samo prije 160 godina, tamo je vladao Smail aga Čengić i cijelo Gacko je bilo pod Turcima.
Crnogorci iz Drobnjaka i Morače su ga smakli i odrezali mu glavu a kasnije su se Turci odselili uglavnom u Tursku.
Nešto je ostalo našag naroda koje je primilo Islam kao na primer Filipovići a ostalima nema ni uva.
Kako je fino čuti ovi pjesmu što se razliježe Gackom
Није тачно, до краја XIX вијека сваки Дробњак је говорио "Ја сам Ерцеговац", а Пивљани поготово, код којих и дан данас можеш да чујеш да ће ти рећи да су Херцеговци а не Црногорци.
Требјешани су себе сматрали Херцеговцима, и ови што су отишли у Русију почетком 19. вијека и ови што су остали. Тако да је вјероватно да је и у то вријеме и дио народа у Горњој Морачи осјећао припадност Херцеговини, јер је ту била граница између Брда и Херцеговине.
Причали су стари нпр. кад неко из Бањана крене пут Цетиња, кажу отишао у Црну Гору, или обрнуто кажу идемо у Херцеговину.
А и сам назив Херцеговачки устанак, то потврђује, и Херцеговачки батаљони у Вељем рату који су поредоводили Сочица Пивљанин, Зимоњић Гачанин, Баћевић Бањанин, Вукаловић Зупчанин, Кнежевић Шаранац итд. Црна Гора је послије рата тражила и Гацко, и Требиње али због Аустије није добила јер је то била њена интересна сфера. Да је добила, вјероватно би данас имали Црногораца по Гацку, Требињу, а самим тим још више у Херцег Новом итд.
Плус што та пјесма коју си поставио пјева група Стара Херцеговина из Плужина (садашња ЦГ) и у њој су све Пивљани, тако да оно твоје тамо су вазда живјели Црногорци не пије воду и није тачно.
Требјешани су себе сматрали Херцеговцима, и ови што су отишли у Русију почетком 19. вијека и ови што су остали. Тако да је вјероватно да је и у то вријеме и дио народа у Горњој Морачи осјећао припадност Херцеговини, јер је ту била граница између Брда и Херцеговине.
Причали су стари нпр. кад неко из Бањана крене пут Цетиња, кажу отишао у Црну Гору, или обрнуто кажу идемо у Херцеговину.
А и сам назив Херцеговачки устанак, то потврђује, и Херцеговачки батаљони у Вељем рату који су поредоводили Сочица Пивљанин, Зимоњић Гачанин, Баћевић Бањанин, Вукаловић Зупчанин, Кнежевић Шаранац итд. Црна Гора је послије рата тражила и Гацко, и Требиње али због Аустије није добила јер је то била њена интересна сфера. Да је добила, вјероватно би данас имали Црногораца по Гацку, Требињу, а самим тим још више у Херцег Новом итд.
Плус што та пјесма коју си поставио пјева група Стара Херцеговина из Плужина (садашња ЦГ) и у њој су све Пивљани, тако да оно твоје тамо су вазда живјели Црногорци не пије воду и није тачно.
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Pa ja istočnu Hercegovinu kao i staru Hercegovinu smatram za crnogorski etnički prostor.
Pa pogledaj mentalitet, jezik, pjesme, igre, običaje........... sve isto.
To je jedan te isti narod a granice su tu nebitne.
Шта ти сматраш не значи да је тачно, оно што је сигурно тачно је да се тај народ до уласка у састав Књажевине Црне Горе, а и много послије тога осјећао као херцеговачки а самим тим и српски. Па су временом, налазећи се у новој држави полако тај осјећај потискивали да би да лаички кажемо скоро па нестао послије другог свјетског рата, мада данас срећем доста народа који услед ових недефинисаних турбулентних времена све више истиче и спомиње ми из Старе Херцеговине. Они што осташе ван граница осташе шта и бише Срби Херцеговци а ови унутар ЦГ више то нијесу. Што можемо у шали рећи да су црнороски владари поцрногорчили те крајеве. То јесте у неку руку трагедија овог народа, што се само дијели, свађа, препире, очи вади итд.
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Nijesu pocrnogorčili već čisto osjećanje naroda kome je najbliži i kome pripada.
Glave ubijenih neprijatelja su vazda nosili na Cetinje a ne niđe drugo.
Evo đe su ih postavljali sve dok nije ona engleska princeza pala u nesvijest
Pogledajte prilog 290905
I kad im je bilo najteže, uvijek su svoj plač donosili samo na Cetinje i tražili pomoć.
- Poruka
- 30.524
Из ових најновијих ратова има више информација али то очито не помаже да се у тим песмама проникне у стварне догађаје.
И још једном ти понављам епске песме немају везе са стварним историјским догађајима, изузев у најоштијем оквиру, већ са литералном и уметничком културом једног народа, тамо не треба тражити историјске детаље већ посматрати уметничку слику коју ствара аутор, али то до твог мозга очито не допире.Да толико инсистираш на сведоцима, књигама, списима, чињеницама и истини код других ствари који се тичу историјског знања где би ти био крај, овако си само један шарлатан.
Па претпостављам да је најлакше лупити хрватску етикету где год је то потребно и ето "хрватских" песама и јунака, ипак озбиљније изгледа него сада наново опевавати Смиљанића, Томића и остале српске хајдуке и приписивати им хрватско порекло.
Такође опевавање злочинаца, Павелића, Будака, Бобана, Кватерника, Јасеновца и Јадовна, а то је редовна појава код тих песама које постављаш овде, је кривично дело ширења расне и верске мржње и нетрпељивости.Разумем да без побројаних људи Хрвати остадоше без "јунака самим тим и без "јуначке" поезије, бар оне нормалне, али схвати да се цео свет гнуша над поступцима горепоменутих ма колико их ви опевавали, пробај то да објасниш хрватским назови гусларима, то што раде нема везе ни са уметношћу већ са ширењем једног зла - усташтва, опевавање атентата на краља Александра је управо то.Са друге стране тешко да би било наћи неки догађај у двадесетом веку где су се Хрвати збиља прославили, који вреди опевати, што је наравно жалосно.
Већ замишљам немачке јуначке песме у којима су опевавани Хитлер, Химлер и Геринг или италијанске са Мусолинијем!Фуј.
Чуо сам за Балда као што сам чуо да је српске песме из Далмације и Херцеговине, које већином није он ни скупљао, објавио под хрватским именом.
Don Ivo Rajič, skupljao je srpske narodne pjesme, ali se iznenadio kad ih je Matica hrvatska objavila kao “hrvatske narodne pjesme”.
Sveštenik Rajič je poslao Matici Hrvatskoj protestno pismo:
"Na znanje Matici hrvatskoj, iz Hercegovine, Trebinja, u juliju 1896. Kad sam ja potpisani bio godine 1884. gimnazijalac u Dubrovačkom sjemeništu, imao sam profesora Srpskog jezika (u školi se zvao srpsko-hrvatski) dum Balda Glavića, sada, čini mi se, paroha na Šipanu. Mene je velečasni dum Baldo Glavić svjetovao, e bi bilo lijepo da pokupim u Hercegovini nekolko narodnijeh pjesama, što se uz gusle kite – pa da te pjesme dum Baldu donesem, jer da on ima još takovijeh pjesama, što je, i on isti, sabrao iz naroda. Ja sam se bio dozvao svome profesoru i, preko praznika školske godine, u svom rodnom mjestu, u Dračevu, iskupo lijepih Srpskijeh pjesama. To sam predao dum Baldu Glaviću, došavši u Dubrovnik, početkom školske godine, a to je bilo 1884.
Izjavljujem kako meni dum Glavić Baldo nije kazao nikada kako će se te pjesme zvati “hrvacke" – jer, da bi ja to znao, ne bih ih, doista, dao da se tako nazivaju… a jesu li to Srpske narodne pjesme, mogao bi se svak uvidijeti, samo kad bi iste proštio…"
http://kovceg.tripod.com/jarc_hrvatski_umire.htm
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.076
A kakve to ima veze sa samim guslanjem reci ti nama?
Od kada je poenta guslanja - objektivno istorijsko pamcenje???
Стоји али нијесу Црногорци тад били, а већина није ни сада. Наравно да су слични кад живе једни поред других, шта треба да буде сличан једном Србину из Славоније. То што ти посматраш кроз призму задњих сто година уопште није мерило. Једно локално име Црна Гора се проширило на државно, а онда на околне територије. Они су нешто морали бити за вријеме тог процеса док нијесу ушли у састав Црне Горе. Наравно да су носили на Цетиње, јер има је било најближе и најслободније, шта требао је да носи у Сремске Карловце, не разумијем. А што су ишли код Метакчог провидура прије 17. вјека а и послије и носили главе, заставе и остало, што нијесу носили на Цетиње? А и Цетиње је тражило помоћ од њих кад год су били нападани. Колико се пута десило да трупе које су послате да нападају Црну Гору разбијене и прије но што су дошле до граница Црне Горе. Полемика је настала око тога да су тамо вазда живјели Црногорци у Херцеговини, Брдима итд. Мислим да смо се сложили да нијесу, све док нијесу те територије ушле у састав ЦГ. А да су као српски народ на том простору исти по обичајима и осталом јесу, осим што су изјашњавали по географским пределима у том времену (скоро сам поставио два писма у вези Требјешана којим се ово и потврђује).
Колико сам успио земљаче да закључим из ваших постова национални сте Црногорац поријеклом Куч, обожавате јуначку и хајдучку историју Црне Горе и нажалост кроз ту призму већине данашњих националних Црногораца је и посматрате. Гусларске пјесме би дизали до небеса, али вам смета много "србовања" у њима, које је неизоставно, и не покалапа вам се са данашњом политиком и историјом коју пласира Црна Гора. И сви који се помињу у историји на простору данашње Црне Горе никако нису ни Срби, ни Херцеговци, ни Бокељу, но само Црногорци и ништа више.
И једно питање, због чега толико само спомињете смрт Смаил-аге Ченгића, кад су ту Морачани одграли тотално споредну углогу, то сам приметио у баш, баш доста ваших постова. Умјесто на примјер погибија Хасан Бега Мекића, кога је убио Мина Радовић (даљи Амфилохијев рођак чини ми се)? Коју је написао Бећиривоћ а маестално одгуслао Бањанин Миљанић.
Ево таман да послушамо пјесму од том догађају, истиниту. Стручњак за епске пјесме Атеиста ће то да опвргне, ако није истина. И ако буде знао, јер су његова специјалност ипак пјесме о НДХ.
Ово да су луке и читлуци
Овуда би сердарали Турци;
Но су ово прла и потоци
Ђе Брђани чаме и Ускоци!
Poslednja izmena:
oralni terorista
Domaćin
- Poruka
- 4.013
Šta je to...kad je to nastalo...ajde da si rek'o cg državni prostor (eventualno nacionalni) pa da prođe....
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
ha ha ha
čuš oralni terorista - jel ti tamo radno mjesto te si tako pametan?
Ne, pravi izraz je etnički prostor.
Državni ne može jer smeta granica.
Nacionalni teško jer se većina na onoj strani granice izjašnjava kao Srbi crnogorskog porijekla.
Ali svi vole i pjevaju ovo
oralni terorista
Domaćin
- Poruka
- 4.013
ЧичаДража
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
Па Срби-четници пјевају о Лијевчу пољу једно, а Хрвати-усташе друго. Шта је ту "неоспорна чињеница и истина" ?
Zanimljivo je da su nedavno (20. prosinca) u Grudama zajedno nastupali hrvatski i srpski guslari.
http://www.grude-online.info/foto-odrzano-3-bozicno-silo-grude-2014/
FOTO: Održano 3. Božićno silo Grude 2014.
Manifestacija „Božićno silo“ Grude 2014. upriličena je u subotu 20. prosinca u kinodvorani Grude. Prepuna kinodvorana uživala je veličanstvenoj večeri brojnih izvođača, legende guslara, državnih saveznih prvaka i mlade generacije. Gledatelji su na ovoj večeri vidjeli najbolje virtuoze, raznolikosti sviranja i pjevanja na guslama, raznolikosti nošnje iz cijele BiH, te gangaške skupine iz Zapadne Hercegovine.
3. Božićno silo otvorio je zastupnik u Hrvatskom saboru doc. dr. sc. Goran Marić, koji je ovom prilikom i zapjevao gangu s domaćinima, a za portal Grude Online kazao je: „Ovo je izniman događaj za Grude, vrijedna tradicija i nadam se da će ovo ustrajati u ovoj tradiciji. Ovim događajem ganga i kulturna baština kandidira se za novi život, za poticaj mladima i za izazov novi. Iako ganga zvuči prilično tradicionalno, elementarno, ali ona u sebi sadržava toliko nježnosti i ljubavi. Ganga pjeva ljudskoj sudbini, o čovjeku u cjelini, s gangom se ispraćalo, dočekivalo, najavljivao dolazak, ali ono što je najvažnije, što mi se čini najbitnijim, gangom provjeravamo i potvrđujemo koliko smo zapravo vrijedni tla na kojem smo rođeni. Iako sam otišao iz Gruda prije 40 godina mene to toliko veže, toliko sam sretan što sam večeras ovdje, što sam nakon toliko desetljeća upoznao neke ljude i konačno sreo, da ta ganga oživljava i da bude izazov novim mladim generacijama. Ganga nije folklor, ganga je estetika“.
Grudski župnik fra Stanko Pavlović pozdravio je sve nazočne i udijelio Božji blagoslov.
Pozornica je bila uređena na starinski način, a voditelji ove večeri bili su posebni naratori koji su stvarali jedan dramski prikaz ove večeri kao što je bilo prije 150 godina.
Izvođači koji su nastupili na trećem Božićnom silu su: narodni guslar Mitar Đogo iz Trebinja, Željko Keža iz Ljubuškog, Kosta Plakalović iz Vučje Luke, Željko Šimić iz Gruda, Nikola Bošković iz Gackog, mladi guslar iz Posušja Josip Begić, Miloš Parović iz Nevesinja, i domaćin ove manifestacije etnoglazbenik Jure Miloš. Gangaške skupine bile su iz Gruda, Posušja i Širokog Brijega.
Nakon službenog dijela programa uslijedila je večera u restoranu Otok u Grudama na kojoj su podijeljene zahvalnice za sve izvođače, a fešta uz gangu i druženje potrajala je do dugo u noć.
„Ja sam i previše zadovoljan, i svakako bih se svima zahvalio koji su došli, koji su se odazvali i koji su zaista napunili našu kinodvoranu, jer ovo je svakako poticaj za naš daljnji rad, ali i rad ostalih organizatora ovakvog tipa manifestacije. Zahvalio bih se i vama portalu Grude Online, i ostalim portalima i radio postajama, na medijskoj promociji, jer bez medija danas je nemoguće raditi, te upućujem riječi hvale svim dobrim ljudima koji su pomogli na bilo kakav način. Gruđani su dali do znanja, Hercegovina je dala do znanja da se ovo treba i dalje organizirati, jer je bilo ljudi iz cijele Hercegovine, kao i iz Makarske i Imotskog. Oduševljen sam odazivom ljudi i pozitivnom reakcijom gledatelja, a mi ćemo i dalje nastaviti raditi još kvalitetnije“, poručio je Jure Miloš za portal Grude Online.
Ovakav oblik manifestacije održao se po prvi put na prostoru Hercegovine. Cilj ove manifestacije je prikazivanje raznolikosti sviranja i pjevanja na guslama, poticanje dobrih međuljudskih odnosa i po prvi put povezivanje guslara iz cijele BiH.
Organizatori ove hvale vrijedne manifestacije su braća, Jure i Damir Miloš.
http://www.grude-online.info/foto-odrzano-3-bozicno-silo-grude-2014/
FOTO: Održano 3. Božićno silo Grude 2014.
Manifestacija „Božićno silo“ Grude 2014. upriličena je u subotu 20. prosinca u kinodvorani Grude. Prepuna kinodvorana uživala je veličanstvenoj večeri brojnih izvođača, legende guslara, državnih saveznih prvaka i mlade generacije. Gledatelji su na ovoj večeri vidjeli najbolje virtuoze, raznolikosti sviranja i pjevanja na guslama, raznolikosti nošnje iz cijele BiH, te gangaške skupine iz Zapadne Hercegovine.
3. Božićno silo otvorio je zastupnik u Hrvatskom saboru doc. dr. sc. Goran Marić, koji je ovom prilikom i zapjevao gangu s domaćinima, a za portal Grude Online kazao je: „Ovo je izniman događaj za Grude, vrijedna tradicija i nadam se da će ovo ustrajati u ovoj tradiciji. Ovim događajem ganga i kulturna baština kandidira se za novi život, za poticaj mladima i za izazov novi. Iako ganga zvuči prilično tradicionalno, elementarno, ali ona u sebi sadržava toliko nježnosti i ljubavi. Ganga pjeva ljudskoj sudbini, o čovjeku u cjelini, s gangom se ispraćalo, dočekivalo, najavljivao dolazak, ali ono što je najvažnije, što mi se čini najbitnijim, gangom provjeravamo i potvrđujemo koliko smo zapravo vrijedni tla na kojem smo rođeni. Iako sam otišao iz Gruda prije 40 godina mene to toliko veže, toliko sam sretan što sam večeras ovdje, što sam nakon toliko desetljeća upoznao neke ljude i konačno sreo, da ta ganga oživljava i da bude izazov novim mladim generacijama. Ganga nije folklor, ganga je estetika“.
Grudski župnik fra Stanko Pavlović pozdravio je sve nazočne i udijelio Božji blagoslov.
Pozornica je bila uređena na starinski način, a voditelji ove večeri bili su posebni naratori koji su stvarali jedan dramski prikaz ove večeri kao što je bilo prije 150 godina.
Izvođači koji su nastupili na trećem Božićnom silu su: narodni guslar Mitar Đogo iz Trebinja, Željko Keža iz Ljubuškog, Kosta Plakalović iz Vučje Luke, Željko Šimić iz Gruda, Nikola Bošković iz Gackog, mladi guslar iz Posušja Josip Begić, Miloš Parović iz Nevesinja, i domaćin ove manifestacije etnoglazbenik Jure Miloš. Gangaške skupine bile su iz Gruda, Posušja i Širokog Brijega.
Nakon službenog dijela programa uslijedila je večera u restoranu Otok u Grudama na kojoj su podijeljene zahvalnice za sve izvođače, a fešta uz gangu i druženje potrajala je do dugo u noć.
„Ja sam i previše zadovoljan, i svakako bih se svima zahvalio koji su došli, koji su se odazvali i koji su zaista napunili našu kinodvoranu, jer ovo je svakako poticaj za naš daljnji rad, ali i rad ostalih organizatora ovakvog tipa manifestacije. Zahvalio bih se i vama portalu Grude Online, i ostalim portalima i radio postajama, na medijskoj promociji, jer bez medija danas je nemoguće raditi, te upućujem riječi hvale svim dobrim ljudima koji su pomogli na bilo kakav način. Gruđani su dali do znanja, Hercegovina je dala do znanja da se ovo treba i dalje organizirati, jer je bilo ljudi iz cijele Hercegovine, kao i iz Makarske i Imotskog. Oduševljen sam odazivom ljudi i pozitivnom reakcijom gledatelja, a mi ćemo i dalje nastaviti raditi još kvalitetnije“, poručio je Jure Miloš za portal Grude Online.
Ovakav oblik manifestacije održao se po prvi put na prostoru Hercegovine. Cilj ove manifestacije je prikazivanje raznolikosti sviranja i pjevanja na guslama, poticanje dobrih međuljudskih odnosa i po prvi put povezivanje guslara iz cijele BiH.
Organizatori ove hvale vrijedne manifestacije su braća, Jure i Damir Miloš.
- Poruka
- 30.524
Оно чиме се паметан срами будала се поноси.
Једино по чему је остала позната та ваша држава јесте по злочинима какви се не памте на овим просторима.
ЧичаДража
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
У Бистрици надомак џамије,
Раде Корда рујно вино пије
Раде Корда рујно вино пије
Moračanin
Veoma poznat
- Poruka
- 11.434
Joj ne pominji mi bega Mekića. Ja sam zbog njega odležo 30 dana i platio sve troškove suda.
Našo se neki guslar u kolašinskoj kafani pa zapjevo o begu Mekiću, kako je junački ubijao nevjernike i brđansku fukaru.
Zamuti mi se pred očima kad to čuh, pa mu ščepah one gusle i opalih ga po glavi sa svom snagom..
Pade Mujo vas u krvi i mnogi mišljahu da mu je razbijena lobanja i da neće preteći ali ga oni iz doma zdravlja nekako povratiše u život.
A što često pominjem Uskoke i Moračane i hajdučko mjesto Ljevišta?
Zato što su vazda zajedno napadali i ratovali a kad bi napali Tirci, Uskoci su skrivali nejač i žene u Moraču dok ne prođe opasnost.
Morača je bila rezervisana samo za vuka i hajduka i za strance neosvojiva i neprohodna.
Ova pjesma je jedinstvena i pjevao sam je 50 puta a ovaj stih je za pamćenje:
I od tada i slučaja toga
tu ne kroči više turska noga
Zamče Mina z glavom odprilike
na Cetinje kod Petra vladike
Poslednja izmena:
