Groblja-najcrnji vašar i tužno pozorište

[**Freya**]

...što je napisao M.Antić u Besmrtnoj pesmi...
Juče sam, da bi ispoštovala želju rođake o kojoj se staramo (daun) , otišla sa njom na groblje.
Inače, ne idem tamo. Uspešno zakopavam sve moje tuge i bez toga.
Onda naletim na spomenik sa tekstom koji me rasplače....mlada žena, a na ploči tekst njenog muža u stilu "sa tobom ništa je bilo sve a bez tebe , sve je ništa"
Da li vam znači odlazak na groblja, da li mislite da bez odlaska na takva mesta može da se funkcioniše normalno ? Da li je izbegavanje poseta groblju dobra ili loša stvar ?

Mislim da je poseta groblju jako intimna stvar, nikako dobra ili loša...
Licno izbegavam, imala sam bujnu maštu a vođena sam kao dete.
Nije mi bilo prijatno ni kada sam posetila čuvana groblja Parizana pa čak i Praško groblje kada sam čitala bila sam napola privučena a napola odbijena, kao noćni leptir...ali ja se plašim i horor filmova...sve to nije za mene. Ne osećam se lakše ili ispunjenije, naprotiv, osecam se potpuno slomljeno. Moje ljude osećam uvek oko sebe, kao da nisu ni otišli...tesko je objasniti...nečije smrti nikada ne prihvatimo a groblja nas opominju da je realnost drugačija.

 

[Kosta2]

...što je napisao M.Antić u Besmrtnoj pesmi...
Juče sam, da bi ispoštovala želju rođake o kojoj se staramo (daun) , otišla sa njom na groblje.
Inače, ne idem tamo. Uspešno zakopavam sve moje tuge i bez toga.
Onda naletim na spomenik sa tekstom koji me rasplače....mlada žena, a na ploči tekst njenog muža u stilu "sa tobom ništa je bilo sve a bez tebe , sve je ništa"
Da li vam znači odlazak na groblja, da li mislite da bez odlaska na takva mesta može da se funkcioniše normalno ? Da li je izbegavanje poseta groblju dobra ili loša stvar ?

Groblja su dobrim delom postala sajam taštine i prezentacija ludila. Šta sve pojedinci rade po grobljima, koje su to sumanute građevine, jednostavno čovek da ne poveruje. Ne znaš da li su poludeli zbog onog što imaju ili zbog straha od onog šta ih čeka.
Mesto tuge, spomena i pijeteta na preminule je sebičnošću novokomponovanih bogataša pretvoreno u grotesku i manifestaciju materijalnog bogatstva i duhovne bede.

Retko odem na groblja. Pravdam se da nemam vremena i da moji voljeni žive u meni, ali to je laganje samog sebe. Trebao bi češće.

 

[ChristopherWalken]

A čudno je sve to.
Pre mi je palo to na pamet. Bio sam na Orlovači pa razmišljam, možda i nije baš tačno ono što kažu da niko bogatstvo i pare koje je stekao ne ponese sa sobom u grob.
Tu imaš te elitne delove groblja, obično blizu kapele ili pri ulazu. Veliki, pregledni spomenici, velike slike, prohromska slova, mermerne ploče... Neki su prazni, čekaju svoje buduće elitne "stanare". Onda ovaj veći deo gde se pakuju oni manje-više obični. Često i troje, četvoro iz iste porodice svi u jedno grobno mesto (verovatno mora tako zbog manjka mesta) i onda jedan deo gde su spakovani, verovatno, beskućnici i oni koje nije imao ko da sahrani pa su tamo smešteni o trošku države. Niko nema spomenik, samo krstovi na kojima umesto imena stoji N. N. godina rođenja "?" i godina smrti 2020. Neki i imaju ime pa i godinu rođenja ali su spakovani sve po dvoje. Recimo, dva krsta bukvalno jedan na drugi u jednom grobu. Dva totalno nepovezana čoveka koja su umrla u razmaku od možda samo par meseci. I onda, pošto tim ljudima održavanje grobova nema ko da plaća, samo se čeka možda neki kraći vremenski period pa da se taj grob prekopa i tu se dalje pakuju neki drugi ljudi.
Ovim prethodnima, neće postojati više nikakav spomen. Kao da nikada nisu ni boravili na ovom svetu. Ta velika gradska groblja su totalna papazjanija i na neki čudan način opisuju značaj ili bez značaj ovo zemaljskog života.

 

[Zauz]

mislim da vise ima veze sa paganskim obicajem koji ima svaka religija i da se odnosi pre na prinosenje``zrtve`` bogovima u ime onoga ko je otisao

Okultizmom a to nema veze ni sa jednom verom.

Proverila sam/citala o tome/to ne treba da se radi nije pravoslavno a ne.mozes protiv volje starih "to tako treba" .(Brinem se sta ako odu dole zbog toga .)
Svece molitva za dusu koja ide Gore vino zito 40 dana monasi da se mole ode se/pitaju za ime osobe (ako se dobro secam procitanog) to je sve.40 dana pola godine godinu paljenja sveca molitvi tako treba po pravoslavlju.

 

[Zauz]

...što je napisao M.Antić u Besmrtnoj pesmi...
Juče sam, da bi ispoštovala želju rođake o kojoj se staramo (daun) , otišla sa njom na groblje.
Inače, ne idem tamo. Uspešno zakopavam sve moje tuge i bez toga.
Onda naletim na spomenik sa tekstom koji me rasplače....mlada žena, a na ploči tekst njenog muža u stilu "sa tobom ništa je bilo sve a bez tebe , sve je ništa"
Da li vam znači odlazak na groblja, da li mislite da bez odlaska na takva mesta može da se funkcioniše normalno ? Da li je izbegavanje poseta groblju dobra ili loša stvar ?

Ne mogu ne mogu ne mogu ne mogu crkva da paljenje sveca da a na groblje ne mogu ne mogu nisam dobro.
Nekog dole jedu crv neciji les je dole kako da se to shvati kako da se to razume posebno sad onaj deo gde kad neki uvek tu odu Gore sta cu ja bez njih da zivim kako.Zasto.Nema svrhe.
Najvise bi volela da odem prva Gore ne mogu da zamislim zivot bez njih ne mogu da prestanem da placem kad pomislim da su smrtni.

Moze/dobra je zato sto kazu da oni koji su otisli Gore hoce da budemo srecni da se cuvamo te ako nam je lose moze u crkvu da se ode.

 

[PerfectOne]

Фотографисање погреба је обичај и код пречана и даље ка западу...Аустрији, Немачкој.
Ми имамо фотке са ујаковог погреба. Сахрањен је у Немачкој и наравно да нисмо звали фотографа али је био (вероватно 'гробљански'?)и добили смо цд са фоткама.
Ево, има пуних 10 година да је ујак умро, још их нисмо отворили. Можда се и размагнетисао диск.
Фотографисана је чак и сахрана моје прабабе које је умрла половином прошлог века у Барањи.
Значи и то је обичај.
Па сад, свиђало нам се или не.

Postoji i običaj da se fotografišu mrtvi ljudi poređani u neki naslon ili ležaj, obučeni kao za neku svetkovinu, sa rukama pored tela, žmure, izgledaju kao da spavaju.
Gledala sam pre par godina takve fotografije, prave fotografije, ne montažu.
Postoji i članak o tome
evo linka
https://www.infocentrala.rs/zaborav...je-srbi-se-slikali-sa-mrtvima-i-na-grobljima/

 

[limunada]

To fotografisanje umrlih i pogreba mi je van svake pameti.Cemu to? Fotografije nam valjda sluze da se podsjetimo lijepih trenutaka i dragih ljudi...a kome treba da se podsjeca teskih trenutaka, sahrana i mrtvih ljudi?

 

[PerfectOne]

Iskreno,ja sam zgrozena kremacijom...ali to je vec druga tema.
Kod nas je obicaj da sanduk sa pokojnikom stoji otvoren i da svako ko zeli pridje da se oprosti.
Ako mi nije neko blizak,izbjegavam to.
Ali kad je moj otac bio u pitanju,cini mi se da bi mi bilo žao da ga ne vidim poslednji put.

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko triliona mikroba i čak 37 triliona ćelija. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već svuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i vodonik-sulfida, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduje i zaudara. Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadrže 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju i vodu. To je razlog zbog koga se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda.

Nekoliko sati otkako je nastupila smrt, počinje i proces u crevima. Naime, kako umirući imunološki sistem više ne može da sadrži trilione gladnih mikroba koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela crijeva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospevaju do jetre i žučne kese koja sadrži žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ. Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje da se razliva po telu, bojeći ga u svoju boju.

Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvni sudovi , a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira. Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okupu razdvajaju se, pa tkivo počinje da se pretvara u vodenastu kašu, prenosi Večernji list.

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tečnosti toksini razgrađuju pamučnu odjeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju s dovoljno vlage i niskim udelom kisika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i zadnjici pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se materija naziva mrtvački ili grobni vosak.


Iskreno, ja sam zgrožena raspadanjem.

 

[PerfectOne]

To fotografisanje umrlih i pogreba mi je van svake pameti.Cemu to? Fotografije nam valjda sluze da se podsjetimo lijepih trenutaka i dragih ljudi...a kome treba da se podsjeca teskih trenutaka, sahrana i mrtvih ljudi?

Piše u tekstu. To je bio običaj u Srbiji s početka 20 veka, dakle ne tako davno

 

[limunada]

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko triliona mikroba i čak 37 triliona ćelija. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već svuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i vodonik-sulfida, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduje i zaudara. Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadrže 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju i vodu. To je razlog zbog koga se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda.

Nekoliko sati otkako je nastupila smrt, počinje i proces u crevima. Naime, kako umirući imunološki sistem više ne može da sadrži trilione gladnih mikroba koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela crijeva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospevaju do jetre i žučne kese koja sadrži žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ. Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje da se razliva po telu, bojeći ga u svoju boju.

Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvni sudovi , a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira. Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okupu razdvajaju se, pa tkivo počinje da se pretvara u vodenastu kašu, prenosi Večernji list.

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tečnosti toksini razgrađuju pamučnu odjeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju s dovoljno vlage i niskim udelom kisika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i zadnjici pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se materija naziva mrtvački ili grobni vosak.


Iskreno, ja sam zgrožena raspadanjem.

Ovo si prepisala iz nekih novina,citala sam skoro.
Raspadanje je prirodan proces,ne moramo da razmisljamo o detaljima.Mozda bi se grozila i varenja hrane,kad bi znala i razmisljala detaljno o procesu.
Meni je kremacija uzasna jer palimo tijelo i bacamo ga u vatru.Iako ta osoba vise nije ziva,to je nasa draga osoba.Ne mogu zamisliti da nekog koga volim spalim,ma koliko bio mrtav.Ima mi nesto uzasno u tom cinu,koliko god se cinilo "ljepsim".
Prolazila sam jednom kraj krematorijuma u Ljubljani,nisam znala sta je to,samo sam osjetila uzasan smrad.Posle su mi objasnili da je krematorijum.A morbidno mi je i ono nosanje pepela u urnama.
Uglavnom,to mi je sve uzasno,a i kosi se sa pravoslavnom vjerom kojoj pripadam.
Mozda je to buudistima ili hinduistima normalno,meni nije.

 

[veja]

kako divni postovi za dobro petkovno suncano jutro
al ovo perfektnino sa dupetom koje se pretvara u sapun je hajlajt

mrzi me da se vracam da citiram tarin post, a mogla bih da ga potpisem od slova do slova, samo mi se teca zvao Vitomir, a ne Pera. velika familija, babe koje su bile pravi matrijarsi i znao se red, Zadusnice-groblje, okupljanje, smeh, prisecanja na pokojnike..eh..
retko idem na groblje kod roditelja, a pominjem ih svakodnevno, ali se jako tesko nateram da ih posetim.
tatin grob, narocito, a mama je i logisticki malo teza za posetu pa mi je i to opravdanje. idem na godisnjice smrti, van toga, kada osetim potrebu odem u crkvu, zapalim im svece i malo popricam sa njima.
groblja su za zive, ne za mrtve, zivima je lakse kada odu do svojih bliskih, ostvarujuci neku, bar prividnu konekciju sa njima i iluziju da su tu, da znaju da smo im dosli.
i to je sasvim ok, sve sto ljudima olaksava zivot, pa bila to i klopa na grobu.

 

[PerfectOne]

Ovo si prepisala iz nekih novina,citala sam skoro.
Raspadanje je prirodan proces,ne moramo da razmisljamo o detaljima.Mozda bi se grozila i varenja hrane,kad bi znala i razmisljala detaljno o procesu.
Meni je kremacija uzasna jer palimo tijelo i bacamo ga u vatru.Iako ta osoba vise nije ziva,to je nasa draga osoba.Ne mogu zamisliti da nekog koga volim spalim,ma koliko bio mrtav.Ima mi nesto uzasno u tom cinu,koliko god se cinilo "ljepsim".
Prolazila sam jednom kraj krematorijuma u Ljubljani,nisam znala sta je to,samo sam osjetila uzasan smrad.Posle su mi objasnili da je krematorijum.A morbidno mi je i ono nosanje pepela u urnama.
Uglavnom,to mi je sve uzasno,a i kosi se sa pravoslavnom vjerom kojoj pripadam.
Mozda je to buudistima ili hinduistima normalno,meni nije.

nisam prepisala ubacila sam link. tekst je sa krstarice.

 

[PerfectOne]

kako divni postovi za dobro petkovno suncano jutro
al ovo perfektnino sa dupetom koje se pretvara u sapun je hajlajt

mrzi me da se vracam da citiram tarin post, a mogla bih da ga potpisem od slova do slova, samo mi se teca zvao Vitomir, a ne Pera. velika familija, babe koje su bile pravi matrijarsi i znao se red, Zadusnice-groblje, okupljanje, smeh, prisecanja na pokojnike..eh..
retko idem na groblje kod roditelja, a pominjem ih svakodnevno, ali se jako tesko nateram da ih posetim.
tatin grob, narocito, a mama je i logisticki malo teza za posetu pa mi je i to opravdanje. idem na godisnjice smrti, van toga, kada osetim potrebu odem u crkvu, zapalim im svece i malo popricam sa njima.
groblja su za zive, ne za mrtve, zivima je lakse kada odu do svojih bliskih, ostvarujuci neku, bar prividnu konekciju sa njima i iluziju da su tu, da znaju da smo im dosli.
i to je sasvim ok, sve sto ljudima olaksava zivot, pa bila to i klopa na grobu.

jedno sigurno znam. moje duupe se neće pretvoriti u sapun.
bila sam klinka kad su poumirale babe i dede, ostao mi jedan deda koji je potrajao do moje 20 godine, nisu ga puno interesovala ni njegova deca a o deci njegove dece verujem da nije ni razmišljao iako nas je uredno zvao na ručak o praznike sa sve supom sa knedlama iz velike porculanske činije.
Tu supu kao i koh koji sam mrzela iz dna duše servirala je njegova druga žena, ne moja prava baka tako da je moj ded kao i sva njegova imovina posle smrti završio u rukama njene dece.
Pre nego što je umro pozvao me i dao mi kofer knjiga. Zahvalna sam mu na tome.
Stanovi placevi vikendice i ostala materijalistička sranja nasledili su ljudi koji nisu bili u krvnom srodstvu.
Kad su mi javili da je umro...nisam osetila ni damar
od dragih ljudi jedino otac gleda u bele rade odozdo, ali daleko je pa kad ga se setim, pošto me je i on isto tako zadužio kao i deda, odem u crkvu i zapalim mu sveću.
Groblja ne obilazim, ne zato što se plašim ili sam sujeverna već iz istog razloga o kome je pisala metla.
suviše sam racionalna. ponekad se pitam od čega je to moje duupe napravljeno i da li bi se zaista pretvorilo u sapun ili bi se samo skamenilo od nedostatka emocija ka prvoj liniji krvnog srodstva.

 

[електрика]

Ovo si prepisala iz nekih novina,citala sam skoro.
Raspadanje je prirodan proces,ne moramo da razmisljamo o detaljima.Mozda bi se grozila i varenja hrane,kad bi znala i razmisljala detaljno o procesu.
Meni je kremacija uzasna jer palimo tijelo i bacamo ga u vatru.Iako ta osoba vise nije ziva,to je nasa draga osoba.Ne mogu zamisliti da nekog koga volim spalim,ma koliko bio mrtav.Ima mi nesto uzasno u tom cinu,koliko god se cinilo "ljepsim".
Prolazila sam jednom kraj krematorijuma u Ljubljani,nisam znala sta je to,samo sam osjetila uzasan smrad.Posle su mi objasnili da je krematorijum.A morbidno mi je i ono nosanje pepela u urnama.
Uglavnom,to mi je sve uzasno,a i kosi se sa pravoslavnom vjerom kojoj pripadam.
Mozda je to buudistima ili hinduistima normalno,meni nije.

Шта ти је ту тачно ужасно? Није ти ужасно кад тело бацају у рупу испод метар и по блата?

 

[veja]

jedno sigurno znam. moje duupe se neće pretvoriti u sapun.
bila sam klinka kad su poumirale babe i dede, ostao mi jedan deda koji je potrajao do moje 20 godine, nisu ga puno interesovala ni njegova deca a o deci njegove dece verujem da nije ni razmišljao iako nas je uredno zvao na ručak o praznike sa sve supom sa knedlama iz velike porculanske činije.
Tu supu kao i koh koji sam mrzela iz dna duše servirala je njegova druga žena, ne moja prava baka tako da je moj ded kao i sva njegova imovina posle smrti završio u rukama njene dece.
Pre nego što je umro pozvao me i dao mi kofer knjiga. Zahvalna sam mu na tome.
Stanovi placevi vikendice i ostala materijalistička sranja nasledili su ljudi koji nisu bili u krvnom srodstvu.
Kad su mi javili da je umro...nisam osetila ni damar
od dragih ljudi jedino otac gleda u bele rade odozdo, ali daleko je pa kad ga se setim, pošto me je i on isto tako zadužio kao i deda, odem u crkvu i zapalim mu sveću.
Groblja ne obilazim, ne zato što se plašim ili sam sujeverna već iz istog razloga o kome je pisala metla.
suviše sam racionalna. ponekad se pitam od čega je to moje duupe napravljeno i da li bi se zaista pretvorilo u sapun ili bi se samo skamenilo od nedostatka emocija ka prvoj liniji krvnog srodstva.

tacno mogu vidim kako je izgledao taj nedeljni rucak i to nisu lepe uspomene iz detinjstva, nikako.
razumem o cemu pises, ja sam rasla drugacije pa opet ne idem roditeljima na groblje, uopste ne osecam da su tamo , nisam ni sujeverna, ni plasljiva, samo mi se ne ide.
evo, sutra su zadusnice, necu ici na groblje, ali sad na pauzi odoh do crkve u blizini, da upalim svece i mami i tati.

a stoji da mi jako nedostaju te tradicije iz detinjstva ii mozda mi je negde i zao sto ja svom detetu nisam prenela ni delic onoga cime su mene hranili/

i, naravno, vise bih volela kremaciju ako me iko bude pitao za zelje ne zbog sapunjave guzice, nego zbog subjektivnog osecaja da je kremacija laksi, ekoloskiji i manje stresan nacin sahrane za one koji ostaju iza nas.

 

[PerfectOne]

tacno mogu vidim kako je izgledao taj nedeljni rucak i to nisu lepe uspomene iz detinjstva, nikako.
razumem o cemu pises, ja sam rasla drugacije pa opet ne idem roditeljima na groblje, uopste ne osecam da su tamo , nisam ni sujeverna, ni plasljiva, samo mi se ne ide.
evo, sutra su zadusnice, necu ici na groblje, ali sad na pauzi odoh do crkve u blizini, da upalim svece i mami i tati.

a stoji da mi jako nedostaju te tradicije iz detinjstva ii mozda mi je negde i zao sto ja svom detetu nisam prenela ni delic onoga cime su mene hranili/

i, naravno, vise bih volela kremaciju ako me iko bude pitao za zelje ne zbog sapunjave guzice, nego zbog subjektivnog osecaja da je kremacija laksi, ekoloskiji i manje stresan nacin sahrane za one koji ostaju iza nas.

gutala sam druge knedle a ne one od griza iz supe...
atmosfera na ručku, deda koji boluje od parkinsa i gospođa fejk baka preduzimljiva da ugosti...
dok smo mi srkali supe i davili se pečenom piletu sa krompirom
ona je na spremala pohod na njegove nekrtetnine.
i sad sam se užasno rastužila. nikada nije bilo nijedne niti između nas, kakva šteta
kako je taj deda bio neoprezan i lakoveran čovek!!!....

 

[електрика]

Ја се опет сећам погребних поворки у Белој Цркви. Црни фијакер са сандуком а за њом маса људи иде средином улице.
Два гробља - католичко и православно. Пола породице са мамине стране је на једном а пола на другом. Брачни парови раздвојени у више генерација.
На католичком има пуно старих швапских гробова, јако су лепи, права уметничка дела. Била је иницијатива да се све то среди.
Православно је лепо и сунчано, то је једино гробље које ми се свиђа.

 

[Hero]

Odrastao sam sa babom koja me ucila u svim obicajima i postovanju mrtvih.
Palim svecu j namenjujem im bar dva put nedeljno,sto se tice odlazka na grob moja duznost je da ih odrzavam a ima dana u godini koje ispostujem kad se zapali vatrica baca tamnjan i prinese hrana ili samo sveca i svece..
Desava se da mw nekad stigne tuga i odem na grob oca i ostalih koji su svi do jedno do deugog pa popricam..dali me cuju nikad necu znati al se olaksam jer sam tip koji sve drzi u sebi i bar njih ako opteretim svojim problemima svestan sam da nece me ni tesiti sto je danas mahom lazno a ni prekoriti zbog mojih gresaka sto su ponekad kapisle svega toga..

Imam neka svoja ubedjenja da su tu i sve vide i cuju samo u drugom pararelnom svetu oko nas..

 

[Meda]

pa sad za taj ekološki deo sumnjam, ode u vazduh i dim i pepeo, ne mnogo al dovoljno

 

[Hero]

Mislim da nije.
U istočnoj Srbiji, a pogotovo kod Vlaha, jako je izraženo verovanje u život posle smrti. Običaji kažu da se pokojnicima namenjuje odeća, posteljina, obuća, hrana, piće... Zato što se veruje, da će tako sve to nekako stići do njih, takođe, obavezno se uz to namenjivanje zapali sveća, da im obasja put, da ne budu u mraku, onda novac, da plate ako su nekom ostali dužni, pa štap ili kišobran da se brane od neprijatelja.... Ne verujem u to, ne na način na koji srećem te pojave, ali smatram to nekom vrstom tradicije i ne smeta mi.

i jos mnogo toga
Postovanje mrtvih je posebna tradicija kod vlaha..bilo pagansko il hriscansko il jereticko mada je to nasledjeno od kelta i deo od rimljana i tako se prenelo i na starosedeoce danasnje Srbije vlahe ..

 

[PerfectOne]

mene kad stigne tuga ja se isplačem na licu mesta kao sad na primer jer mi teku suze u potocima.
a u kancelariji sam.
kolege misle da me iznervirao muž.
i mnogo mi je žao što ne viđam moje najbliže sada dok su živi jer su daleko a granice su nam zatvorene i što vreme prolazi a jedina komunikacija nam se svela da video poziv. mogu da izbrojim na prste susrete koje ćemo imati u budućnosti. užas jedan. a htela bih da ih grlim i smejem se sa njima uživo....
sa mamom koja je isto daleko i nema android ne mogu čak ni da se vidim, samo po glasu shvatim kako je vreme satire i koliko je postala nemoćna od poslednjeg puta kad smo se videle...

 

[PerfectOne]

nije trebalo da svratim ovde.
pokrenula sam lavinu i sad ne mogu da se zaustavim.
ah mardži...ipak nisam od kamena čini se.

 

[електрика]

pa sad za taj ekološki deo sumnjam, ode u vazduh i dim i pepeo, ne mnogo al dovoljno

Сад замисли да сви људи на свету имају своје гробно место. Које бесмислено арчење земљишта.

 

[Meda]

Сад замисли да сви људи на свету имају своје гробно место. Које бесмислено арчење земљишта.

pa zato se sahranjuju više njih u jednu raku.

 

[veja]

pa sad za taj ekološki deo sumnjam, ode u vazduh i dim i pepeo, ne mnogo al dovoljno

u pravu si, cim sam pustila post znala sam da se nisam najsrecnije izrazila ali me je mrzelo da se vracam pet puta, ionako sam popravljala slovne greske.
ekoloskiji je izraz koji se nije odnosio bas na zastitu zivotne sredine, vise na sopstveni osecaj u vezi cele price.