Groblja-najcrnji vašar i tužno pozorište

...što je napisao M.Antić u Besmrtnoj pesmi...
Juče sam, da bi ispoštovala želju rođake o kojoj se staramo (daun) , otišla sa njom na groblje.
Inače, ne idem tamo. Uspešno zakopavam sve moje tuge i bez toga.
Onda naletim na spomenik sa tekstom koji me rasplače....mlada žena, a na ploči tekst njenog muža u stilu "sa tobom ništa je bilo sve a bez tebe , sve je ništa"
Da li vam znači odlazak na groblja, da li mislite da bez odlaska na takva mesta može da se funkcioniše normalno ? Da li je izbegavanje poseta groblju dobra ili loša stvar ?
dobra je dok ne skapiras da ces i sam tamo na pocinak....tj.dok se ne pomiris stime...onda mozes lagano
 
Nisam ljubitelj groblja. Ne plašim se, nije mi nelagodno, samo mi je nekako prazno. Doduše, hvala Bogu i nemam još tamo mnogo bliskih ljudi, osim oca, ali sa njim i dalje vodim rat, a za to mi ne treba da odem na groblje. Idem par puta godišnje, povedem i decu, odnesemo cveće, zapalimo sveće, ponesemo nešto od hrane, jer običaji tako kažu. Na sahrane ne volim da idem, ali kad mora idem i uvek u povratku, pogotovo ako se vraćamo pešaka, pomislim kako je tužno što je neko otišao da se više nikad ne vrati, a svet se vrti i dalje, i ljudi pričaju, smeju se i žive kao da se nije ništa desilo.......
 
Nisam ljubitelj groblja. Ne plašim se, nije mi nelagodno, samo mi je nekako prazno. Doduše, hvala Bogu i nemam još tamo mnogo bliskih ljudi, osim oca, ali sa njim i dalje vodim rat, a za to mi ne treba da odem na groblje. Idem par puta godišnje, povedem i decu, odnesemo cveće, zapalimo sveće, ponesemo nešto od hrane, jer običaji tako kažu. Na sahrane ne volim da idem, ali kad mora idem i uvek u povratku, pogotovo ako se vraćamo pešaka, pomislim kako je tužno što je neko otišao da se više nikad ne vrati, a svet se vrti i dalje, i ljudi pričaju, smeju se i žive kao da se nije ništa desilo.......
mene ta hrana na groblju uzasava
i kad je u okviru onih godinu dana majka insistirala na izosenju, na to sam pristala da bih nju ispostovala, a ne zbog tate
prestala je da insistira na onoj jabuci ``makar to`` kad sam joj slikala nadgrobnu plocu koju su svrake zbog te jabuke zesce isprljale
onda je prestala da insistira
koliko god da mi je bilo tesko kad je tata otisao, a jeste, to je promenilo i u meni neko gledanje na smrt kao na tragican deo zivota onih koji ostaju
pogotovo posle naredjanih ruznih stvari, nekako sam smrt pocela da dozivljavam kao olaksanje i rasterecenje od svih ovozemaljskih muka i bolova
 
mene ta hrana na groblju uzasava
i kad je u okviru onih godinu dana majka insistirala na izosenju, na to sam pristala da bih nju ispostovala, a ne zbog tate
prestala je da insistira na onoj jabuci ``makar to`` kad sam joj slikala nadgrobnu plocu koju su svrake zbog te jabuke zesce isprljale
onda je prestala da insistira
koliko god da mi je bilo tesko kad je tata otisao, a jeste, to je promenilo i u meni neko gledanje na smrt kao na tragican deo zivota onih koji ostaju
pogotovo posle naredjanih ruznih stvari, nekako sam smrt pocela da dozivljavam kao olaksanje i rasterecenje od svih ovozemaljskih muka i bolova
Mozda ta hrana izgleda kao kič,ali što sam starija mislim da u svemu tome ima neke simbolike,u smislu...zivot se nastavlja.
 
Немам проблем ни са гробљима ни са смрћу уопште. Свесна сам да неће свет пропасти без мене. Није да ми се жури :lol: али ни не стрепим од тог дана.
Сматрам да су успомене оно што нас везује за људе којих више нема. Оно што смо заједно са њима доживели и што смо од њих научили.
Не плаше ме. Али немам осећај ни да више мислим о некоме ако чешће посетим гробно место. Уопште ми то није повезано једно са другим.
 
Kad smo sahranjivali svekra,kovceg bio zatvoren,normalno.zavrsilo se u kapeli,izasli napolje pridje mi grobar,pita hocete da ga vidite ili da zatvaramo kovceg.ja zgrozena,ne,ne...zatvorite
Tek muz prilazi,sta kazu,ja mu kazem,on otrcao,hoce da se oprosti.meni to tako bilo jezivo.jeste da nije moj tata,ali nekako ne zelim ni da poslednja slika bude kako lezi u sanduku,mrtav
Boze smoki...
Pa to je normalno. Obicaj.
Mama nije dala da sanduk bude otvoren, ujakov.
Ali smo pre sahrane, bili pitani i pristali da se otvori da se pozdravimo. Pogledala sam ga, poljubila, ali to nije bio on. Nije mi bilo cak ni strasno ni tuzno. Prosto to nije bio on. On je pre toga otisao.
 
...što je napisao M.Antić u Besmrtnoj pesmi...
Juče sam, da bi ispoštovala želju rođake o kojoj se staramo (daun) , otišla sa njom na groblje.
Inače, ne idem tamo. Uspešno zakopavam sve moje tuge i bez toga.
Onda naletim na spomenik sa tekstom koji me rasplače....mlada žena, a na ploči tekst njenog muža u stilu "sa tobom ništa je bilo sve a bez tebe , sve je ništa"
Da li vam znači odlazak na groblja, da li mislite da bez odlaska na takva mesta može da se funkcioniše normalno ? Da li je izbegavanje poseta groblju dobra ili loša stvar ?
Odlazak na sahranu je iz postovanja osobe koju smo poznavali
a zalost za nama bliskim koji su umrli ,zali se u srcu i dusi zauvek, gde god bili a ne odlascima na groblja
ima osoba koji idu na groblje jednom godisnje sto ne znaci da ne zale sa svojim umrlima
 
mislim da vise ima veze sa paganskim obicajem koji ima svaka religija i da se odnosi pre na prinosenje``zrtve`` bogovima u ime onoga ko je otisao
Mislim da nije.
U istočnoj Srbiji, a pogotovo kod Vlaha, jako je izraženo verovanje u život posle smrti. Običaji kažu da se pokojnicima namenjuje odeća, posteljina, obuća, hrana, piće... Zato što se veruje, da će tako sve to nekako stići do njih, takođe, obavezno se uz to namenjivanje zapali sveća, da im obasja put, da ne budu u mraku, onda novac, da plate ako su nekom ostali dužni, pa štap ili kišobran da se brane od neprijatelja.... Ne verujem u to, ne na način na koji srećem te pojave, ali smatram to nekom vrstom tradicije i ne smeta mi.
 
Зато се после сахране често иде у ресторан. Мислим, ко хоће. Храна на гробљу је тежак примитивизам.
Nema restorana po selima.😉
A inace,ovde se ne bih mogla sloziti s tobom.
Restorani su mi primjereni veseljima,ne sahranama,cak ni slavama.
Obicno u svakom groblju postoji objekat namijenjen izdavanju "daća" i parastosa...i to mi je u redu,ne vidim nista primitivno u tome.
Vece mi je pomodarstvo odlazak u restoran,jos malo pa fali i muzika i pjesma.
 
Pa uzdrzanost se moze praktikovati i na groblju, bolje uzeti koji zalogaj na groblju i demonstrirati tako bliskost i saucesce u bolu, jer to je sustina tog obicaja, nego krkati i prangijati u kafani, jer ti se pomeni obicno i pretvore u zurku kad je pokojnik starije lice ciji je red za vecna lovista nekako i bio. I tacno je da u manjim sredinama postoje posebni objekti za dace, i neka vrsta komsijsko-rodjackog keteringa.
 
Pa uzdrzanost se moze praktikovati i na groblju, bolje uzeti koji zalogaj na groblju i demonstrirati tako bliskost i saucesce u bolu, jer to je sustina tog obicaja, nego krkati i prangijati u kafani, jer ti se pomeni obicno i pretvore u zurku kad je pokojnik starije lice ciji je red za vecna lovista nekako i bio. I tacno je da u manjim sredinama postoje posebni objekti za dace, i neka vrsta komsijsko-rodjackog keteringa.

Овде се иде у ресторан и нема никакве журке ни прангијања. Који вам је?

И уопште не мора да се једе. Попијеш по пиће и здраво.
 

Back
Top