Greh

Kako to misliš postoji greh? :dontunderstand: Bog je stvorio greh i eno ono tamo je greh.
Tako nešto ne postoji. Greh je greška, pogrešan izbor. Možeš samo da pitaš
zašto je Bog dozvolio čoveku da pravi pogrešne izbore.
Тачније, грех је злоупотреба сопствене воље...

КАд рецимо ОДЛУЧИШ да не волиш неког јер то ''не заслужује'', иако ти Бог каже да га волиш јер тај слепац ни незна шта ради и чини са собом... или нећеш да слушаш Бога, јер ти се чини да су његове заповести тешке..

Милион примера има за грех, јер он нарушава Христову вољу злоупотребљавајући сопствену, која му је дата да се усаглашава са Божијом вољом...

Уместо да се пости - разноједе се, уместо да се целомудри кроз брак или аскезу - полигамише се у блуд, уместо дарежљивости - тврдичлук, уместо састрадавања - туга, уместо трезвеноумља - чамотиња, уместо смирености - сујета, тј. брзопролазност, уместо љубави - гордост и контрирање... ГОМИЛЕ ЗЛОУПОТРЕБА воље

Зато је Божија воља ЗАПОВЕСТ за нашу људску вољу... кад се прекрше те заповести, воља почиње да чини грех и да удаљује ум од заповести које нашу вољу воде ка Божијем садејству и синергији која даје светост
 
ne mislis da je arogantno da mislimo da smo mi sposobni da nesto stvaramo kad je Bog taj koji stvara?
Бог све ствара, али не чини све... Делују и друга словесна бића, а не само Бог

Многи Људи и демони делују у контру Богу, а малобобројни људи и анђели У СКЛАДУ са Богом...

Научи разлику између енергије (дејства, деловања) и природе, јер свака СЛОВЕСНА природа дал Божија, људска или анђелска има сопствену природу и самосвојну и слободну вољу...
 
da li ti mozes da uradis nesto sta ne postoji?

ne mozes

znaci greh je stvoren a na nama je da li ga radimo ili ne.
Ne mogu da uradim nešto što ne postoji, niti mogu da uradim nešto
što postoji. Mogu samo da napravim izbor. Prvo napraviš izbor, uradiš
pa delo postoji. Beskonačne mogućnosti izbora postoje, ali to nisu
realizacije, već samo mogućnosti. Tako da je tu reč ''postoje'' uslovna.
 
Ne mogu da uradim nešto što ne postoji,
Можеш... Грех је непостојаност, тј. нестајање у добру... таква је СИЛА вољЕ - да непостојеће преводи у постојоће...

Реч ПОСТОЈАЊЕ, је буквало од речИ СТАЈАЊЕ након ''нечег'', тј. по ''нечему''... то ''нечему'' је воља, тј. наша природна енергија (деловање)


niti mogu da uradim nešto
što postoji.
И то можеш, јер се са постојећим усаглашаваш... рецимо од пите правиш попару


Mogu samo da napravim izbor. Prvo napraviš izbor, uradiš
pa delo postoji. Beskonačne mogućnosti izbora postoje, ali to nisu
realizacije, već samo mogućnosti. Tako da je tu reč ''postoje'' uslovna.
Правиш не само избор, већ и дела и последице која та дела вуку за собом...
 
ali vidi
ti ne mozes da uradis nesto sta ne postoji
Значи не можеш рецимо да изродиш дете које не постоји са женом, нити да направиш научно откриће?


znaci greh je bio stvoren i cekao da ga slobodna volja ljudi napravi.
Грех није створен Ђуро, зато је нестворен...

Прво је слободна воља посегнула за грехом, који је био кршење Заповести... Грех је одсуство нечег суштинског, зато грех ни нема суштину, бесмислен је, штетан и непостојан


moje pitanje je
zasto je u startu bio i stvoren?
Речено ти је, да је прво воља нарушила ПОСТОЈЕЋУ ЗАПОВЕСТ У РАЈУ, па је тек онда настао грех кад се појела смоква ... Капиш?
 
to u religiji ti je kao u sportu...imaš pravila igre na koja si pristao i na tebi je da li ćeš da ih prekršiš i budeš adekvatno kažnjen...lažni je utisak da korišćenje slobodne volje implicira činjenje greha...kao što u sportu imaš bezbroj mogućnosti da odigraš a da ne napraviš faul tako isto i u životu imaš puno izbora koje možeš da načiniš a da ne kršiš ono što je religija ustanovila kao volju Božiju....znači nije ili tvoja volja ili Božija nego imaš slobodnu volju uz nekoliko izbora koji se kažnjavaju jer su protivni pravilima na koja si pristao...
 
Ne znam šta ti je potvrđeno, ali drago mi je
Ниси се лепо изразио у одговору Табу, јер грех не постоји пре енергије воље, тј. деловања...

Ти причаш у Праволсавном тј. реалном контексту НАКОН ШТО ЈЕ ГРЕХ ДОВЕДЕН У ДЕЛОВАЊЕ, а њему треба чиста догматика, тачније да пре чињења греха нема греха у рају, а да је заповест у рају дата ради Врлине, а не ради избегавања греха (који ни не постоји још у рају)...

Речено је тамо о избегавању смрти, а не греха...

Буквално кад му даш тачно и реално оцртавање које Православци разумеју, он оде у више значење тј. оно препостојеће, које се односи на нетварне енергије...

Наравно, ту ради још погрешније созерцање од реалног увиђања
Kao roditelji kad puste dete da se namerno udari ili ispeče da ne bi više to radilo, tako i Bog
С тим, што Бог никакве услове за грех није стварао, никаква спотицања...

Људи некад ненамерно створе спотицање детету, али Свемуди Бог - никад, ни у најдаљој помисли...
 
Poslednja izmena:
problem je sto ne mozete da objasnite zasto je Bog stvorio Greh i onda okrecete pricu na drugu stranu.
Имаш на почетку шта је све Бог створио...

Небо, земљу, светлост, небески свод (сферу), Сунце, месец, звијезде, копно, море, биљке, животиње, човека...

И то је то, нигде нема још и твој трип да је грех створен, јер се за све тамо каже ''беше добро веома'' након стварања ''тог и тог''...

Пошто не треба да ти се објашњава да грех НИЈЕ ''ВЕОМА ДОБРО'' већ увек недобро, шта има даље да ти се објашњава?:dontunderstand:
 
Ниси се лепо изразио у одговору Табу, јер грех не постоји пре енергије воље, тј. деловања...

Ти причаш у Праволсавном тј. реалном контексту НАКОН ШТО ЈЕ ГРЕХ ДОВЕДЕН У ДЕЛОВАЊЕ, а њему треба чиста догматика, тачније да пре чињења греха нема греха у рају, а да је заповест у рају дата ради Врлине, а не ради избегавања греха (који ни не постоји још у рају)...

Речено је тамо о избегавању смрти, а не греха...

Буквално кад му даш тачно и реално оцртавање које Православци разумеју, он оде у више значење тј. оно препостојеће, које се односи на нетварне енергије...

Наравно, ту ради још погрешније созерцање од реалног увиђања

С тим, што Бог никакве услове за грех није стварао, никаква спотицања...

Људи некад ненамерно створе спотицање детету, али Свемуди Бог - никад, ни у најдаљој помисли...
Hvala!
 
da li ti mozes da uradis nesto sta ne postoji?

Mogu,evo recimo da volim svoju zenu i to svakako cinim..
E sad je do tebe da mi pokazes da ljubav kao osecanje postoji u fizickom smislu,ako ti je primedba bila u tom smislu.

znaci greh je stvoren a na nama je da li ga radimo ili ne.
Greh nije stvoren nego je ucinjen sto ce reci da se radi o klasicnom stanju ljujdskog bica - covek moze da voli ili da mrzi pa u tom smislu ako voli Boga onda drzi Njegove zapovesti dok u suprotnom cini greh.
 
https://svetosavlje.org/enciklopedija-pravoslavnog-duhovnog-zivota/21/#50
светиИгњатијеБрјанчанинов.jpg




1. Преједање.​

Преједање, пијанство, нарушавање постова, тајно једење, лакомост, нарушавање уздржања уопште. Неправилна и претерана љубав према телу, његовом животу и спокојству, из чега се састоји самољубље, од кога потиче нечување верности Богу, Цркви, добродетељи и људима.

2. Прељуба.​

Блудно распаљивање, блудни осећаји и жеље тела, блудни осећаји и жеље душе и срца, примање нечистих помисли, беседа са њима, наслађивање њима, пристајање на њих, дуготрајно пребивање у њима. Блудна маштања и робовање тим маштањима. Прљање истечењем. Нечување чула, нарочито додира, што је дрскост која погубљује све добродетељи. Ружне речи и читање сладострасних књига. Блудни греси природни: блуд и прељуба. Блудни греси неприродни: рукоблудије, мужелоштво, скотолоштво и њима слични.

3. Среброљубље.​

Љубав према новцу; уопште, љубав према имању, покретном и непокретном. Жеља за богаћењем. Размишљање о средствима за богаћење. Маштање о богатству. Страх од старости, изненадног сиромаштва, болести, изгнанства. Тврдичлук. Користољубивост. Неверовање Богу, неуздање у Његов промисао. Привезаност или болесно претерана везаност према различитим пропадљивим предметима који душу лишавају слободе. Окупираност сујетним бригама. Љубав према поклонима. Присвајање туђег. Лихварење. Тврдоћа срца у односу према сиромашној браћи и свима којима је потребна помоћ. Крађа. Разбојништво.

4. Гнев.​

Свадљивост, примање гневних помисли; маштање о освети, узнемирење срца и помрачење ума срџбом: непристојна вика, свађа, полемика, грубе речи и неучтиве речи, ударци, гурање, убиство. Злопамћење, мржња, непријатељство, освета, клевета, осуђивање, узнемиравање и вређање ближњег.

5. Туга.​

Огорченост, тескоба, одсецање наде на Бога, сумња у обећања Божија, неблагодарност Богу за све што се догоди, малодушност, нетрпељивост, недостатак самоукоревања, ожалошћеност због понашања ближњег, роптање, одрицање од крста, покушај да се сиђе са њега.

6. Униније.​

Лењост за свако добро дело, нарочито за молитву. Остављање црквеног и келијског правила. Остављање непрестане молитве и душекорисног читања. Непажња и журба на молитви. Небрига. Непобожност. Беспосличење. Претерано опуштање сном, излежавањем и негом тела сваке врсте. Прелажење са места на место. Чести изласци из келије, шетње и посете пријатељима. Празнословље. Шале. Хуле. Остављање поклона и других телесних подвига. Заборављање својих грехова. Заборављање заповести Христових. Нерад, Губљење страха Божијег. Озлојеђеност. Безосећајност. Очајање.

7. Сујета.​

Тражење људске славе. Хвалисавост. Тражење земаљских почасти. Склоност ка лепој одећи, колима, покућству и послузи. Вођење рачуна о лепоти свога лица, пријатности гласа и другим својствима тела. Љубав према пропадљивим наукама и уметностима овога века, тражење успеха у њима ради задобијања пролазне, земаљске славе. Стид када je у питању исповедање својих грехова. Скривање тих грехова пред људима и духовним оцем. Лукавство. Правдање речима. Спорење. Стварање сопствених схватања Лицемерје. Лаж. Ласкање. Човекоугађање. Завист. Понижавање ближњег. Променљивост расположења. Неискреност. Несавесност. Демонско понашање и живот.

8. Гордост.​

Презир према ближњем. Стављање себе на прво место. Дрскост. Помраченост, одебљалост ума и срца. Привезаност за земаљско. Хула. Неверовање. Прелест. Лажно названи разум. Непокорност закону Божијем и Цркви. Повођење за сопственом плотском вером. Читање књига јеретичких, развратних и сујетних. Непокорност властима. Хулни подсмех. Остављање христоподражавајућег смирења и ћутања. Губљење једноставности. Губљење љубави према Богу и ближњем. Лажна философија. Јерес. Безбожност. Непросвећеност. Смрт душе.
 
Бог није створио гријех. Ђаво га је створио. Ђаво је починио први гријех историји универзума кад се побунио против Бога.
 
Ne mogu da uradim nešto što ne postoji, niti mogu da uradim nešto
što postoji. Mogu samo da napravim izbor. Prvo napraviš izbor, uradiš
pa delo postoji. Beskonačne mogućnosti izbora postoje, ali to nisu
realizacije, već samo mogućnosti. Tako da je tu reč ''postoje'' uslovna.
ali ti izbor pravis izmedju mogucnosti
a mogucnosti su stvorene.
 
Бог није створио гријех.
Да, зато што грех ни нема постојаност, није постојан... Грех нема суштаство, већ само дејство (енергију), тачније злопупоребу воље створене природе

Енергију не треба мешати са суштинама и природама, ако ћемо до краја прецизно пред срб незнабожцима да објашњавамо

Ђаво га је створио.
Није га створио, већ починио, и довео у деловање... И поред тога, грех је и даље непостојећи, јер пред Богом ништа нечисто не има...

Грех нема материјал у природу, већ у вољи, зато и нема суштаство нити есенцију

Ђаво је починио први гријех историји универзума кад се побунио против Бога.
Е сад си православни глагол погодио (место говорних синонима) кад причаш о греху...
 
Poslednja izmena:
zar Bog nije omogucio da na taj nacin dobijes dete?
Сам си реко ''могућност'''... то и даље није створеност, јер треба се се И одлучиш (а и потрудиш делима) на ту могућност...

Па и поред те могућности, ако Бог од трулог мушког семена у женској утроби не да синергије животу, оплођена људска ћелија у жени не доживљава мултипликације и људску клицу (бебу)...
 
onda ni greh ne postoji?
Тачно, али ако узмеш и то ''пред Богом''... Он (грех) је непостојан, колебљив, иде у нулу хтео не хтео... Зато мора да се одлепимо од самоуништитељске непостојаности греха, јер нас грех тј. нашу душу, вуче у вечито кружење у самом себи, као неки вртлог...

То не значи да грех није учињен и да није направио катастрофу около за коју мора да се тражи опроштај од Бога...

Зато, раскинеш са грехом, и Бог те врати у постојање са Собом и универзумом
 
onda ni greh ne postoji?
У оном смислу у којем постоје људи, анђели, предмети и слично не. Гријех нема своју суштину сам по себи. Гријех је посљедица избора.
Св. Јован Дамаскин пише:
"Природно је, дакле, да све што постоји служи и покорава се Саздатељу. Но када се неко од створења својевољно отргне те постане непокорно Ономе који га је саздао, успоставља у себи зло; јер зло није никакво биће, нити својство бића (суштине), него је догађајно, односно то је својевољно одступање од онога што је по природи ка ономе што је противно природи, што је заправо грех.
А одакле је грех? Он је изум слободног избора ђаволовог.
Ђаво је, дакле, зао? По ономе, наиме, како је створен, није зао већ добар; јер саздан је од стране Творца као сјајан и блистав анђео, те као словесан и са слободном вољом; међутим, својевољно је одступао од врлине која je по природи и у мраку зла завршио, удаљивши се тако од Бога, који је једини добар и Творац живота и светлости; јер све што је добро од Њега има доброту, а будући да се ђаво од Њега својом вољом (а не просторно) удаљава, у злу је завршио.
"
 

Back
Top