Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Тај грб се описује као две црне окресане и укрштене гране, на чијим врховима се налазе окруњене главе Етиопљанки (у овом случају њих нема), на златном пољу. Неки окреасне гране тумаче и као кључеве (нрп. Павле Ритер Витезовић), па је некад тај символ добар, а некад злокобан... он сматра да је за Босну био ово друго, јер није одговарао кључаници којој је намењен... Златно поље наговештава да је земља богата златом и сребром.
Што се тиче полумесеца и звезде, јасно да не потичу из ислама, већ из неког древнијег заједничког извора... Иначе, како Витезовић тумачи тај грб у својој Стематографији, грб Илирије чине полумесец и Јупитерова звезда. Полумесец представља народ, а Јупитерова звезда срећу. Заједно представљају народ склон вери, добро здравље и дуг живот.
Византион је посвећен грчкој богињи Артемиди 667. пре н.е., чији симбол, полумесец, је коришћен као симбол града током 1000 година од 667. пре н.е. до 330. н.е.
Када је Византион постао хришћански град 330. године, Артемидином амблему је додата звезда која је требало да указује на Девицу Марију.
Е да, Витезовић даље наставља да главе Етиопљанки такође имају злокобну конотацију као и кључеви, те и да се многи слажу да оне дају наслутити да и име (Босне, прим. прев.) и народ потичу од Бешана.
не представља ништа и никога. грб је измишљен (приписан), није аутентичан. као такав ушао је у грбовнике и постао прихваћен, али нема никакво историјско утемељење (без обзира што су му писци давали некаква тумачења).
има још једна ситница- месец је на новчићима Византиона (као и на грбу Илирије из грбовника 17. века) увек са роговима на горе значи, и ту су погрешили.
Zaista neznam. No to nije ni važno. Heraldički ljiljan kako ga danas nazivamo u heraldici je prastari unuverzalni simbol nešto kao kukasti krst ili krst i slično, simbol koji se javlja svukud i vazda a značenje su svaka lokalna zajednica daje po svojoj volji. Htio sam reći da koliko god se možereći da je ljiljan hrišćanski simbol toliko prava imaju i muslimani reći da je muslimanski simbol a zapravo je prastari simbol iz prve civilizacije i ko zna što je tamo predstavljao. Ljiljane možemo viđeti i na dalekom istoku ne znam jeli ga bilo kod papuanaca i aboridžina mada me nebi začudilo. Njegov oblik je izvanredno čudani svako ko ga vidi bude zadivljen njime, mora biti da budu nema davna sjećanja zapetljana u genetskom pamćenju. Mene taj oblik neodoljivo podsjeća na ceremonijalna oružja prastarih civilizacija koja su označavala vladarsko dostojanstvo a može biti i predstava tri mjesečeva srpa spojena prstenom na jednom rogu, prikazana u perspektivi.
Јесу. Два грба Котроманића из различитих периода раздвојени су тако што је каснији именован грбом Твртковића. Оба се јављају у свим српским (илирским) грбовницима, а овде су, рекао бих, веома јасно приказана.
Јесу. Два грба Котроманића из различитих периода раздвојени су тако што је каснији именован грбом Твртковића. Оба се јављају у свим српским (илирским) грбовницима, а овде су, рекао бих, веома јасно приказана.
Zaista neznam. No to nije ni važno. Heraldički ljiljan kako ga danas nazivamo u heraldici je prastari unuverzalni simbol nešto kao kukasti krst ili krst i slično, simbol koji se javlja svukud i vazda a značenje su svaka lokalna zajednica daje po svojoj volji. Htio sam reći da koliko god se možereći da je ljiljan hrišćanski simbol toliko prava imaju i muslimani reći da je muslimanski simbol a zapravo je prastari simbol iz prve civilizacije i ko zna što je tamo predstavljao. Ljiljane možemo viđeti i na dalekom istoku ne znam jeli ga bilo kod papuanaca i aboridžina mada me nebi začudilo. Njegov oblik je izvanredno čudani svako ko ga vidi bude zadivljen njime, mora biti da budu nema davna sjećanja zapetljana u genetskom pamćenju. Mene taj oblik neodoljivo podsjeća na ceremonijalna oružja prastarih civilizacija koja su označavala vladarsko dostojanstvo a može biti i predstava tri mjesečeva srpa spojena prstenom na jednom rogu, prikazana u perspektivi.
напротив, то је веома важно. кад се говори о симболима, управо је значење оно што их дефинише, јер симбол без значења није симбол, већ обичан цртеж или рељеф. а с обзиром да си рекао: ''Na Bliskom istoku se smatra da je heraldički ljiljan izvorno muslimanski simbol koji su u Evropu donijeli krstaši.'' очекивао сам да то и образложиш. да ли је имао какво значење у старом Египту, Месопотамији и Персији, то није важно за оно што ја тврдим- да крин/љиљан у исламу нема ама баш никакво значење. а ти докажи да има.
У случају да је истина дана Блиском истоку сматрају да је то стари муслимански симбол који су крсташи донијели у Европу, онда тај стари муслимански симбол мора имати некакво значење.
У случају да је истина дана Блиском истоку сматрају да је то стари муслимански симбол који су крсташи донијели у Европу, онда тај стари муслимански симбол мора имати некакво значење.
Храстовниче, један исти знак у различитим културама може имати потпуно различита (чак и опречна) значења. овде је говор о криновима у грбу Котроманића, а не украсима на асирским шлемовима, јер тај симбол у грб краља Твртка није дошао из Асирије.
зар поред тога не представља и стилизовани крст? А среће се и код других хришћана, не само код римокатолика. И европски љиљани немају никакве везе са асирским.
Da, ali opet nema veze. Poenta je bila muslimansko ukrašavanje i simbol ljiljana u Evropi. U tom slučaju da su Arapi preuzeli to od neke simbolike starih naroda kao ukras opet ne znači ništa.
Arapi su posle nametnuli svoju religiju ostalima što konvertovali , čak im nametnuli i imena i običaje i nazive i sve živo uzimajući identitet u većini slučajeva tako da može da se kaže generalno.
Znači bila je poenta, krstaši- holy land -ljiljan- muslimani- heraldika... Kao nešto nemoguće
Цео сат сам остао тражећи овај грб док га на крају нисам и нашао... Дакле, реч је о грбу молдавског кнежевског рода Дабижа (Дабиша?). Нешто о њима укратко на руском:
[...] Судьба сербского рода Дабижа-Котроманич связалась с судьбой России в эпоху Наполеоновских войн, когда князь Дмитрий Федорович вступил в чине генерал-майора под знамена Кутузова. Женившись на дочери своего соратника генерала А.Карачаева, он провел долгую жизнь на царской службе. Один из двух его сыновей, князь Василий Дмитриевич, видный придворный пореформенной эпохи, женившись на Анастасии Александровне Горленко (из рода Горленко, кстати, происходил святитель Иоасаф Белгородский), стал отцом героини книги, княжны Екатерины. [...]
Оно што је за нас и ову тему интересантно, српског су порекла и сматрају се потомцима Котроманића, што је изражено и на њиховом богато украшеном грбу. Чисто да би било јасније, мали грб на грудима сребреног двоглавог орла (а који је на црвеном штиту и у канџама држи два златна љиљана) чине четири поља подељена сребреним крстом. У првом и четвртом су златне круне на црвеној подлози, у другом и трећем грб Молдавије, глава дивљег говеда на црвено-плавом пољу. Преко овог штита налази се централни крунисани штит са грбом Котроманића. Такође стегови у држача штита су хералдички стегови Котроманића. Грб им је додељен најкасније 1797. године.
Извор грба: Общий гербовник дворянских родов Всероссийской империи
Цео сат сам остао тражећи овај грб док га на крају нисам и нашао... Дакле, реч је о грбу молдавског кнежевског рода Дабижа (Дабиша?). Нешто о њима укратко на руском:
[...] Судьба сербского рода Дабижа-Котроманич связалась с судьбой России в эпоху Наполеоновских войн, когда князь Дмитрий Федорович вступил в чине генерал-майора под знамена Кутузова. Женившись на дочери своего соратника генерала А.Карачаева, он провел долгую жизнь на царской службе. Один из двух его сыновей, князь Василий Дмитриевич, видный придворный пореформенной эпохи, женившись на Анастасии Александровне Горленко (из рода Горленко, кстати, происходил святитель Иоасаф Белгородский), стал отцом героини книги, княжны Екатерины. [...]
Оно што је за нас и ову тему интересантно, српског су порекла и сматрају се потомцима Котроманића, што је изражено и на њиховом богато украшеном грбу. Чисто да би било јасније, мали грб на грудима сребреног двоглавог орла (а који је на црвеном штиту и у канџама држи два златна љиљана) чине четири поља подељена сребреним крстом. У првом и четвртом су златне круне на црвеној подлози, у другом и трећем грб Молдавије, глава дивљег говеда на црвено-плавом пољу. Преко овог штита налази се централни крунисани штит са грбом Котроманића. Такође стегови у држача штита су хералдички стегови Котроманића. Грб им је додељен најкасније 1797. године.
Извор грба: Общий гербовник дворянских родов Всероссийской империи
значи, и ту су погрешили.
