Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.661
http://www.imdb.com/title/tt0272020/?ref_=nm_flmg_act_14
Evo filma, ovaj je čitav o okretanju zastave naopačke. Samo ovde je Robert Redford.
Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- Ćele Kula: Spomenik varvarske osvete i...
- Obojena revolucija u Madjarskoj 1954
- Poljska i Rusija
- Vučić napao gosta na Slavi!
- Mentalna kastracija
- Opisi sebe
- Zašto Crnogorci ne podržavaju blokadere?
- Vukovar pobijedio Dinamo Zagreb 1:0
- Tetovaže - seksi ili ne?
- Rusija, Rat, Oružje i (Im)potencija
Грб и застава Србије
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
http://www.imdb.com/title/tt0272020/?ref_=nm_flmg_act_14
Evo filma, ovaj je čitav o okretanju zastave naopačke. Samo ovde je Robert Redford.
Bajo Pivljanin
Domaćin
- Poruka
- 4.059
Кад наопако стоји пред Ректоратом Београдског универзитета већ годинама, што не би и један дан и на Стамбол капији, али мислим да људе највише буни тај гргб. Да нема грба, не би се они тако лако збунили да окаче руску заставу, буни комунисте орао. Али каквадржава
Застављау постају радници обезбеђења ЈП Београдска тврђава. Мож` мислити колико је њих основну школу завршило. А предузеће које за ЈПБТ ради обезбеђење раднике држи 70+ радних сати недељно на терену, са недевољном покривеношћу реона, радним празницима и премештањима по потреби (нпр за Нову и Српску Нову су после редовног посла морали да иду да обезбеђују концерте на Тргу републике).
Дакле рекао бих да је пре комбинација небриге, умора и могуће незнања него ли намера.
- Poruka
- 30.649
Како се зове филм?
Обично се окретање грба наопако сматра неком срамотом или евентуално означава смрт грбоносца тако би и са заставама требало да буде или неко понижење или предају.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
на државној застави Србије налази се грб, па су ови и грб окренули наопако, што представља велику увреду за државу, односно владара.. колико човек треба да је слеп или луд па да не види да грб стоји наопако. зато и мислим да се неко намерно спрдао са државним знамењем.
Matt Wolfeys
Ističe se
- Poruka
- 2.924
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Док сам прекуцавао податке за оне карте на теми Србија на старим картама, да забележимо постојање и ове хералдичке композиције, детаљ је са карте настеле 1593. године.
Може се рећи да је одабир боја за неке грбове доста занимљив, али с обзиром да је у питању највероватније бојење "на памет", није нам од неког већег научног значаја (видех још у доста лошијој резолуцији сасвим други колорит, где су боје углавном погођене, осим код грба Бугарске где су замењене црвена и златна). Не бих можда ни постављао да овај грб Србије није плаво обојен, што не знам да сам игде још видео осим у хералдици Српске револуције.
Нисам до сада стављао на папир сва открића по питању грба Трибалије, и тако ми је у међувремену побегао један податак, који нам је значајан за разумевање тинктура на грбу Трибалије који се јавља на устаничким знамењима Српске револуције; то је чак неко овде својевремено и постављао, али мислим да нисмо искористили прилику да то прокоментаришемо, а реч је заправо о крунидбеној застави R. Serviae која се користила заједно са осталима приликом Леополда I за угарског краља 1655. године у Пожуну.
Такве заставе су коришћене и на каснијим (као и на ранијим) крунисањима угарских владара, али није увек коришћен исти примерак, тако да је неретко долазило и до примена на неким грбовима, а посебно оним који се тичу земаља као што су Босна (Рама), Србија или Бугарска (тај грб ми је посебно интересантан).
На овом примеру видимо да је грб Србије, односно Трибалије како ће га тумачити илирска[SUP]1[/SUP] и српска устаничка хералдика, а на ком је присутна плава боја иначе скоро непостојећа у другим изворима, врло могуће извор који је послужио ауторима српских устаничких застава као валидан узорак, а што је заправо довело до ситуације да нисмо знали одакле плава боја на том грбу.
Да не постављам сад редом све примере, оставићу овде само краће трагове за евенутално даље продубљивање овог питања, те препоручити да се обрати пажња на оне слике које је Тандури недавно поставио на теми о историји Славоније (в. пост #50), или овој гравури крунисања Леополда I где су на застави спојени грбови Бугарске и Србије.
[SUP]1[/SUP] Илирска хералдика од Витезовићевог издања Стематографије 1701. године, којом је у илирску хералдику додано још пар десетина нових грбова, што илирских земаља, што земаља у којима живе Илири.
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
volvov70
Primećen član
- Poruka
- 800
Da li ikoga grb Srbije podseca na grb vitezova Templara?!
http://www.knightscrusaderregalia.com/knights-templar-gold-two-tone-ring/
volvov70
Primećen član
- Poruka
- 800
A ovo je novcic despota Stefana iz 1402. (nedugo nakon sto su templari bili prisiljeni da predju u ilegalu):
Da li bi ovo moglo da znaci da su templari masovno nasli skloniste u Srbiji, nakon sto su ih unistili i pokrali Hospitaleri (iza kojih su stajali Venecijanci - koji i danas vladaju svetom)..?! Da li nas zato ti isti nastoje unistiti? Razlog je sto znaju da smo umnogome potomci casnih templara - koje ti satanisti Hospitaleri mrze iz dna duse?!!!
Da li bi ovo moglo da znaci da su templari masovno nasli skloniste u Srbiji, nakon sto su ih unistili i pokrali Hospitaleri (iza kojih su stajali Venecijanci - koji i danas vladaju svetom)..?! Da li nas zato ti isti nastoje unistiti? Razlog je sto znaju da smo umnogome potomci casnih templara - koje ti satanisti Hospitaleri mrze iz dna duse?!!!
Poslednja izmena:
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
мислим да овде нећеш добити одговор на та питања. покушај на-
http://forum.krstarica.com/forumdisplay.php/157-Teorije-zavera
http://forum.krstarica.com/forumdisplay.php/157-Teorije-zavera
volvov70
Primećen član
- Poruka
- 800
Kaze Stadtler i Valdorf.
Pa mogao si makar reci da li te podseca ili ne podseca (sto je pitanje za ovaj forum) - zvucao bi ozbiljnije.
Pitanje i dalje stoji...
Matt Wolfeys
Ističe se
- Poruka
- 2.924
- Poruka
- 30.649
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
Ово је кованица, динар Братислава Моравског (1034–1055) (http://en.wikipedia.org/wiki/Bretislaus_I,_Duke_of_Bohemia), који је рађен у Прагу, ознака му је Ц310.
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
- Poruka
- 3.700
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
поводом празника Цвети и годишњице Другог српског устанка - неколико грбова са употребних предмета из Конака кнегиње Љубице:
грб Кнежевине Србије
династички грб кнежевског дома Обреновић
печат са личним грбом кнеза Милоша
грб Кнежевине Србије
династички грб кнежевског дома Обреновић
печат са личним грбом кнеза Милоша
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
знак Ауто-клуба Краљевине Југославије
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Браво S&W на постављеним сликама. Овај печат са личним грбом кнеза Милоша није реконтруисан? Сличан је оном на печату што је оплеменио Ацовић својим уметничким опусом. 
Али тамо је приказан двоглави орао, а овде имамо грб Рашке. Несумњиво све под утицајем Жефаровићеве Стематографије. Хвала још једном на прилозима. 
Али тамо је приказан двоглави орао, а овде имамо грб Рашке. Несумњиво све под утицајем Жефаровићеве Стематографије. Хвала још једном на прилозима.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
Браво S&W на постављеним сликама. Овај печат са личним грбом кнеза Милоша није реконтруисан? Сличан је оном на печату што је оплеменио Ацовић својим уметничким опусом.
ово горе је изворни печат кнеза Милоша, намењен за воштане отиске. претпостављам да потиче из времена његове прве владавине, вероватно из тридесетих година 19. века. мени је занимљив како због грба Рашке у првом пољу, тако и због краљевске (а не кнежевске) круне изнад владарске порфире.
мислим да је Ацовић радио реконструкцију према другом печату, што се види из положаја уметнутог штита (са грбом Србије) и стреле у грбу Шумадије.
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Добро си приметио ту круну, тачно, има и плашт у позадини са краљевском круном! Оно што мене код кнеза Милоша фасцинира јесте ваљаност свих тих хералдичких идеја које је имао. Ту није било никаквог аматеризма, сваки грб је прави грб, цртан по свим правилима хералдике. Боље овај грб не би урадили ни Ацовић ни Грујић. А то је случај са немалим бројем грбова који се везују за кнежеву личност. Човек је апсолутно разумевао важност симбола за будућу државу. Око грба су се као око неког језгра скупљала сва будућа делања за државну ствар. Србија није ни свесна како моћан симбол има. То је просто невероватно. Симболички бих га упоредио са Константиновим знаком Христа. Утолико је језивије било уклањање крста у прошлом столећу са српског грба. Тотално помрачење ума човека оног времена кад је то дозволио.
- Poruka
- 30.649
Када смо код Обреновића:
Хералдика Обреновића (Од псеудохералдизма до савремене европске хералдике)
О упорности кнеза Милоша да Србији прибави државна знамења доста је писано и доста се зна. Иако Други српски устанак није оставио значајније хералдичке спомене, изузев потенцијалних тема које ће у хералдичком смислу почети да се користе тек знатно касније (Таковски грм, Таковска застава, Цвети…), традиција и симболика крста са оцилима била је већ тако солидно успостављена кроз устаничку симболику и амблематику и хералдику Српске православне цркве, да се о другим решењима и могућностима, изгледа, није ни размишљало. Сфрагистичка пракса (помоћна историјска наука о развитку, изради и употреби печата на повељама и списима) Милошева показује импресивну методичност, комбиновану са провербијалном (пословичном) лукавошћу овог великог политичара мале вазалне кнежевине на периферији два света. Милошева употреба хералдичких знамења између 1815. и 1835. године потпуно је арбитрарна, заснована на сопственој вољи и осећању границе између могућег и недозвољеног, и могла би се реконструисати као низ од три сукцесивна (узастопна-постепена) корака, од којих сваки представља освајање новог степена самосталности изражене кроз репертоар хералдичких симбола:
Први корак је псеудохералдичка (тобоже хералдичка) композиција, блиска савременој европској фикцији и оријенталној хералдици: штит са лежећим полумесецом, заогрнут неком врстом порфире која као да је постављена одраном животињском кожом, овенчан турбаном са чапљиним (соколовим?) пером, са два укрштена туга (коњски реп привезан на врху копља, са златном јабуком на врху, у овом случају лежећи полумесец, који се носио као застава, пред пашама када су путовали или ишли у бој) иза свега; колористичка претпоставка: полумесец је сребрн, штит и порфира су вероватно представљани у зеленој тинктури, а постава порфире у природној (шта год то овде било!) боји.
Бранко Вујовић, историчар уметности и професор Универзитета у Београду, у својој књизи Уметност обновљене Србије: 1791-1848 датира печат на коме се налази грб за 1815. годину. Текст на печату у циркумскрипцији (по ободу печата) гласи: МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ СЕРБСКИ ОБРКНЕЗ. За исти печат, др. Милић Милићевић у своме дипломском раду Грб Србије, развој кроз историју печат датира за период између 1815. и 1817. године.
Други корак је дискретно приближавање европском хералдичком моделу: штит је сада овалан, и на њему је крст са слободно стилизованим оцилима, одрана кожа је трансформисана у порфиру, нема тугова; колористичка претпоставка: штит је вероватно био црвен са сребрним крстом и (челикастим!) оцилима, а порфира црвена или (мање вероватно) зелена. Текст у циркумскрипцији другог Милошевог печата гласи: МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ КНЕЗ СЕРБСКИ. Истоветан грб се од 1818. године налази на трону старе крагујевачке цркве. Једина разлика у колористици грба је та да је крст, као што се може видети са слике златан. Др. Милићевић овај грб повезује с одлуком Београдске скупштине из новембра 1817. на којој је Милош проглашен за наследног кнеза.
Трећи корак је реализована трансформација псеудохералдичке композиције у кнежевски грб: турбан са пером замењен је кнежевском круном, а гримизна порфира постављена је хермелином. За најранију представу грба овог типа узима се 1825. година, и објавленије поводом Ђакове буне, на којој се налазио печат са грбом.
Све до принудног одласка Обреновића са српског трона кнез Милош и кнез Михаило су користили грб кнежевине Србије као свој.
У почетку грб је представљао штит француског типа, са крстом између 4 оцила, надвишен коронетом са три флерона и два пинакла, окружен венцем од плодних грана маслине и храста. У заглављу Новина Сербских види се јасна и недвосмислена представа државног грба. Први број се појавио 5. јануара 1834. године.
http://www.heraldikasrbija.rs/heraldika-obrenovica/
- - - - - - - - - -
Уфенбахов грбовник – прилог за проучавање хералдике јужнословенских земаља
О ПОВЕСТИ РУКОПИСА
Овај средњовековни хералдички зборник, назван по једном од својих власника, Захарију Конраду фон Уфенбаху (1683-1734), припада такозваној Бодензе групи немачких грбовника, [1] и један је од њених најстаријих чланова.
Време настанка овог грбовника смешта се у период између последњих година XIV и првих деценија XV века. Мишљења научника који су се бавили његовим проучавањем се међусобно разликују, али су више мање у сагласности са мишљењем немачког историчара Вернера Паравицинија који време настанка овог рукописа датира у период између 1390. и 1410. године. [2] Оправданост оваквог мишљења огледа се пре свега у чињеници да највећи део грбова припада владарима и властели који су били на врхунцу своје моћи у раздобљу између 1350. и 1395. године. [3] Међутим, пошто највероватније не говоримо о примарном извору, већ о препису неког старијег грбовника, из тог разлога се оправдано узима овај период као највероватнији могући тренутак његовог настанака. [4] Ово раздобље потврђују и елементи стила којим је грбовник сликан, а који се могу сместити у критично раздобље и почетак XV века. [5] Место настанка Уфенбаховог грбовника никада прецизно није утврђено, али на основу резултата досадашњих истраживања са сигурношћу се може тврдити да је настао негде на простору западно од реке Рајне. То га чини специфичним у односу на остале грбовнике припаднике Бодензе групе, јер су сви они махом настали на обалама Боденског језера.
С обзиром да првобитни изглед грбовника није у целости сачуван, данас можемо само деломично да га упоредимо са осталим члановима групе, и то највише захваљујући оригиналности његовог садржаја. Тако се поједини његови сегменти јасно се уочавају у каснијим грбовницима, насталим током и крајем XV века, а један од таквих, који се по свом садржају подудара са Уфенбаховим у преко 50% грбова, јесте Милтенбершки грбовник (нем. Miltenberger Wappenbuch), о коме је детаљно писао француски хералдичар Жан Клод Лоуч између 1989. и 1993. године. [6]
Поред Милтенбершког грбовника, утврђена је сличност и са Донауешингенским (нем. Donaueschinger Wappenbuch) и Гриненберговим грбовником (нем. Grünenbergs Wappenbuch), такође члановима ове групе.
Повест проучавања
Откада је 1747. године постао власништво Хамбуршке градске, а данас Државне и универзитетске библиотеке у Хамбургу, Уфенбахов грбовник, у каталогу заведен као Cod. 90b in scrinio, описан је неколико пута. [7] Први који је то учинио био је Паул Х. Трумер (нем. Paul H. Trummer) који је 1914. године у часопису Немачки хералд објавио чланак о Уфенбаховом грбовнику под називом Uffenbachsches Wappenbuch. [8] Следеће дело које спомиње овај рукопис штампано је 1939. године, у предвечерје Другог светског рата, у Берлину под насловом Beiträge zur Geschichte der Heraldik, а које потписују Ерих фон Беркхем (нем. Erich von Berchem), Давид Л. Галбрајт (нем. David L. Galbreath) и Ото Хуп (нем. Otto Hupp). [9] Уфенбахов грбовник биће и део каталога рукописа Државне и унивезритетске библиотеке у Хамбургу штампаног под називом Die Codices in scrinio der Staats- und Universitätsbibliothek Hamburg, а за чије издање се побринуо Тило Брандис (нем. Tilo Brandis). [10] Као што смо већ испред навели, 1990. године је изашло и дело Вернера Паравицнија Das Uffenbachsche Wappenbuch, које је уједно и прво фототипско издање Уфенбаховог грбовника. Последње издање на ову тему јесте истраживачки рад Стина Клеменсена (нем. Steen Clemmensen) из 2012. године, под називом Das Uffenbachsche Wappenbuch, а који је коришћен и као основа за наше упознавање са овим рукописом.
------------------------------------------------------------------------------------------
http://www.heraldikasrbija.rs/ufenbahov-grbovnik/
Хералдика Обреновића (Од псеудохералдизма до савремене европске хералдике)
О упорности кнеза Милоша да Србији прибави државна знамења доста је писано и доста се зна. Иако Други српски устанак није оставио значајније хералдичке спомене, изузев потенцијалних тема које ће у хералдичком смислу почети да се користе тек знатно касније (Таковски грм, Таковска застава, Цвети…), традиција и симболика крста са оцилима била је већ тако солидно успостављена кроз устаничку симболику и амблематику и хералдику Српске православне цркве, да се о другим решењима и могућностима, изгледа, није ни размишљало. Сфрагистичка пракса (помоћна историјска наука о развитку, изради и употреби печата на повељама и списима) Милошева показује импресивну методичност, комбиновану са провербијалном (пословичном) лукавошћу овог великог политичара мале вазалне кнежевине на периферији два света. Милошева употреба хералдичких знамења између 1815. и 1835. године потпуно је арбитрарна, заснована на сопственој вољи и осећању границе између могућег и недозвољеног, и могла би се реконструисати као низ од три сукцесивна (узастопна-постепена) корака, од којих сваки представља освајање новог степена самосталности изражене кроз репертоар хералдичких симбола:
Први корак је псеудохералдичка (тобоже хералдичка) композиција, блиска савременој европској фикцији и оријенталној хералдици: штит са лежећим полумесецом, заогрнут неком врстом порфире која као да је постављена одраном животињском кожом, овенчан турбаном са чапљиним (соколовим?) пером, са два укрштена туга (коњски реп привезан на врху копља, са златном јабуком на врху, у овом случају лежећи полумесец, који се носио као застава, пред пашама када су путовали или ишли у бој) иза свега; колористичка претпоставка: полумесец је сребрн, штит и порфира су вероватно представљани у зеленој тинктури, а постава порфире у природној (шта год то овде било!) боји.
Бранко Вујовић, историчар уметности и професор Универзитета у Београду, у својој књизи Уметност обновљене Србије: 1791-1848 датира печат на коме се налази грб за 1815. годину. Текст на печату у циркумскрипцији (по ободу печата) гласи: МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ СЕРБСКИ ОБРКНЕЗ. За исти печат, др. Милић Милићевић у своме дипломском раду Грб Србије, развој кроз историју печат датира за период између 1815. и 1817. године.
Други корак је дискретно приближавање европском хералдичком моделу: штит је сада овалан, и на њему је крст са слободно стилизованим оцилима, одрана кожа је трансформисана у порфиру, нема тугова; колористичка претпоставка: штит је вероватно био црвен са сребрним крстом и (челикастим!) оцилима, а порфира црвена или (мање вероватно) зелена. Текст у циркумскрипцији другог Милошевог печата гласи: МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ КНЕЗ СЕРБСКИ. Истоветан грб се од 1818. године налази на трону старе крагујевачке цркве. Једина разлика у колористици грба је та да је крст, као што се може видети са слике златан. Др. Милићевић овај грб повезује с одлуком Београдске скупштине из новембра 1817. на којој је Милош проглашен за наследног кнеза.
Трећи корак је реализована трансформација псеудохералдичке композиције у кнежевски грб: турбан са пером замењен је кнежевском круном, а гримизна порфира постављена је хермелином. За најранију представу грба овог типа узима се 1825. година, и објавленије поводом Ђакове буне, на којој се налазио печат са грбом.
Све до принудног одласка Обреновића са српског трона кнез Милош и кнез Михаило су користили грб кнежевине Србије као свој.
У почетку грб је представљао штит француског типа, са крстом између 4 оцила, надвишен коронетом са три флерона и два пинакла, окружен венцем од плодних грана маслине и храста. У заглављу Новина Сербских види се јасна и недвосмислена представа државног грба. Први број се појавио 5. јануара 1834. године.
http://www.heraldikasrbija.rs/heraldika-obrenovica/
- - - - - - - - - -
Уфенбахов грбовник – прилог за проучавање хералдике јужнословенских земаља
Пише:Члан ДСГ “Милош Обилић” БранкоТодоровићО ПОВЕСТИ РУКОПИСА
Овај средњовековни хералдички зборник, назван по једном од својих власника, Захарију Конраду фон Уфенбаху (1683-1734), припада такозваној Бодензе групи немачких грбовника, [1] и један је од њених најстаријих чланова.
Време настанка овог грбовника смешта се у период између последњих година XIV и првих деценија XV века. Мишљења научника који су се бавили његовим проучавањем се међусобно разликују, али су више мање у сагласности са мишљењем немачког историчара Вернера Паравицинија који време настанка овог рукописа датира у период између 1390. и 1410. године. [2] Оправданост оваквог мишљења огледа се пре свега у чињеници да највећи део грбова припада владарима и властели који су били на врхунцу своје моћи у раздобљу између 1350. и 1395. године. [3] Међутим, пошто највероватније не говоримо о примарном извору, већ о препису неког старијег грбовника, из тог разлога се оправдано узима овај период као највероватнији могући тренутак његовог настанака. [4] Ово раздобље потврђују и елементи стила којим је грбовник сликан, а који се могу сместити у критично раздобље и почетак XV века. [5] Место настанка Уфенбаховог грбовника никада прецизно није утврђено, али на основу резултата досадашњих истраживања са сигурношћу се може тврдити да је настао негде на простору западно од реке Рајне. То га чини специфичним у односу на остале грбовнике припаднике Бодензе групе, јер су сви они махом настали на обалама Боденског језера.
С обзиром да првобитни изглед грбовника није у целости сачуван, данас можемо само деломично да га упоредимо са осталим члановима групе, и то највише захваљујући оригиналности његовог садржаја. Тако се поједини његови сегменти јасно се уочавају у каснијим грбовницима, насталим током и крајем XV века, а један од таквих, који се по свом садржају подудара са Уфенбаховим у преко 50% грбова, јесте Милтенбершки грбовник (нем. Miltenberger Wappenbuch), о коме је детаљно писао француски хералдичар Жан Клод Лоуч између 1989. и 1993. године. [6]
Поред Милтенбершког грбовника, утврђена је сличност и са Донауешингенским (нем. Donaueschinger Wappenbuch) и Гриненберговим грбовником (нем. Grünenbergs Wappenbuch), такође члановима ове групе.
Повест проучавања
------------------------------------------------------------------------------------------
http://www.heraldikasrbija.rs/ufenbahov-grbovnik/
Matt Wolfeys
Ističe se
- Poruka
- 2.924
Читајући књигу "Хералдика и Срби", приметио сам да Ацовић често греши у тумачењу грбова. Радио је реконструкцију грба кнеза Милоша, истог овог ког видимо овде само с неког другог извора. Он упорно тврди да је ту реч о двоглавом орлу, мада је свима јасно да је то једноглави орао с потковицама. Исто сам приметио и приликом његових реконструкција многих других грбова. Негде намерно мења ствари, негде додаје ствари које не постоје у извору, негде нешто изузима (ваљда му компликовано да то нацрта, па једноставно избаци тај део), итд.
Обожавао сам Ацовићеве реконструкције на почетку моје заљубљености у хералдику, али сад кад знам мало више о тој дисциплини некако ми се не допада његов рад. Свака њему част на свему што је урадио у популаризацији хералдике, али ето, то је моје мишљење.
Обожавао сам Ацовићеве реконструкције на почетку моје заљубљености у хералдику, али сад кад знам мало више о тој дисциплини некако ми се не допада његов рад. Свака њему част на свему што је урадио у популаризацији хералдике, али ето, то је моје мишљење.
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Ацовић има доста идеалних реконструкција. Нпр. на оном грбу Војводства Србије на застави Земунске народне гарде оцила су недвосмислено челикасто-угасита, да не кажем плава, а он их је обојио златно, по узору на изворни грб из Илирског грбовника. Таквих примера, као што кажеш, има још. Тај што спомињеш, то сам јуче и ја гледао, нема сумње да је у првом ентитету грб Рашке, виде се потковице у канџама, чак и у кљуну делом, али ето он је то реконструисао са грбом Немањића. Сад, можда једино да није имао довољно јасну слику тог печата, па да се није видело. То сам ја приметио и код грба патријарха Арсенија III Чарнојевића, где је грб Србије заменио опет грбом из Илирског грбовника, иако је тамо сасвим други грб био, а што на дуже стазе може правити проблем у проучавању, ако се не консултује оригинал. Баш сам радио на једној гравури истраживање, и тамо се јавља исти тај грб кога је Ацовић у њеоговој реконструкцији претворио у сасвим други грб, што човека мало тргне кад уочи таква одступања, али опет већина тих реконструкција у његовој књизи поткрепљена је и оригиналним сликама, па је могуће увек све проверити.
Трибалија
Početnik
- Poruka
- 5
Приметио сам да, доста сажето и темељно,обрађујете појмове и да има стручних објашњења и виђења,па сам се определио да се пријавим и поделим са вама једну верзију грба Србије,на коју сам до сада први пут налетео и видео је.
