зато размисли мало кад нападаш огњила, јер можда рушиш основно значење и смисао грба.
аман Вујадине! ако ти онолики наводи из Светог Писма (а поставио сам их 16) нису довољно сакрални, ја не знам шта јесте
још од времена кад су Ромеји крст и огњила први пут сложили у целину, а Кодин то описао и забележио. то што су се касније латини довијали и на разне начине мутили бистру воду, то се нас не дотиче. ми смо грб наследили неизмењен, а такав је остао до данас.
то све стоји. на полијелејима заиста имамо различите мотиве огњила - негде су то цела огњила, негде половина огњила, а негде им је брид испупчен и издужен. ипак, то су све варијације на исту тему и кориштен је увек исти алат. Тодоровић тврди да су то негативи некаквих флоралних мотива (а очевидно је да нису), док ти тврдиш да уопште није важно како ћемо те ''празне површине'' дефинисати. само је важно да их не дефинишемо као крст и огњила
тешко да се може рећи како је ово тек случајан производ уметничке апстракције:
како мислиш утврдити значење целине, ако занемарујеш значења њених појединачних делова?
у средњовековним грбовницима јавља се прилично рано, већ на почетку епохе Палеолога, пре него су и сами Палеолози почели да је користе као грб. ако изузмемо онај рељеф из Галате (14. век), крст са огњилима у редовној употреби у облику грба јавља се крајем 15. века, и то код Виљема II Палеолога од Монферата (Guglielmo IX 1494-1518). мада није искључено да су такав грб користили и неки од његових претходника, који су због свог порекла били претенденти на ромејски царски престо. о томе сам већ писао:
http://forum.krstarica.com/showthre...и-принципи?p=25685795&viewfull=1#post25685795
верујем да су и остали чланови владарског дома Палеолог, који су након пада Мистре избегли на Запад, користили такав грб и пре Виљема II од Монферата, мада немамо сачуване артефакте који би то потврдили (бар ја нисам наишао на неке).
Грб и застава Кнежевине Србије из 1838. године
Музеј Другог српског устанка у Такову
Извор фотографије:
- http://www.togm.org.rs/muzeji/muzej-u-takovu
- форум који не могу да именујем због поштовања правила навођења извора
Рестаурирана застава Кнежевине Србије
Извор:
- https://www.facebook.com/photo.php?...=a.724300984250795.1073741834.723706717643555
Грб Кнежевине Србије, на застави у Народној скупштини Србије, детаљ узет са снимка свечане церемоније, поводом доделе одликовања на Сертење 2012. године.
па већ је све на свом месту
мали допринес теми са етимолошке стране. дакле, дилема: огњила или оцила
огњило
изворна словенска реч, са кореном у огњ, односно огањ, и означава алат којим се ствара ватра (огањ):
From Proto-Slavic *ognь, from Proto-Indo-European *h₁ngʷni-.
*h₁n̥gʷnis (masculinum) – fire
Two terms for "fire" are reconstructible for Proto-Indo-European: *h₁n̥gʷnis and *péh₂ur. They are usually considered in semantic opposition. The first term is usually masculine and refers to fire as something animate and active (compare Agni, the most prominent Old Indic deity), whereas the second term is neuter and refers to fire as something inanimate and passive, i.e. as a substance.
http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Proto-Indo-European/h₁n̥gʷnis
ognjь (masculinum) – fire
According to Kortlandt *ognjь reflects a Balto-Slavic noun *ungnis in which the *-ngn- cluster blocked the operation of Winter's law. The sequence *un was lowered to *on before a tautosyllabic stop, with subsequent loss of the nasal as a result of dissimilation (as in *voda (“water”)). The expected reflex of Winter's law with a long vowel (Balto-Slavic */ū/ > Proto-Slavic */y/) is found in *vygъnjь, *vygъnja (“forge”).
Related terms
*vygъnjь, *vygъnja (“forge”)
*ǫglь (“coal”)
Old Church Slavonic:
Cyrillic: огн҄ь (ognʹĭ) (jo-stem), огнь (ognĭ) (i-stem)
Glagolitic: ⱁⰳⱀⱐ (ognĭ)
Bulgarian: о̀гън (ògǎn)
Macedonian: оган (ogan)
Serbian: о̀гањ (òganj)
Belarusian: аго́нь (ahónʹ)
Russian: ого́нь (ogónʹ)
Ukrainian: во́гонь (vóhonʹ)
Slovene: ogenj
Czech: oheň
Polish: ogień
Slovak: oheň
Lower Sorbian: wogeń
Upper Sorbian: woheń
http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Proto-Slavic/ognjь
оцило
потиче од оцил, што у старословенском језику значи челик; па оцило указује на материјал од кога је сачињено. а вуче порекло из латинског:
From Proto-Slavic *ocelь, *ocělь from a north-Italian dialect, ultimately from Vulgar Latin *aciāle, *aciārium, from Latin aciēs (“edge, point”), from ācer (“sharp”).
http://en.wiktionary.org/wiki/ocel
сматрам да је огњило боља и прикладнија реч за хералдички термин fuisil*. употребом огњила ствара се огањ, али огњило и својим именом указује на огањ. док, оцило указује на челик, тј. заоштрен предмет. зато појам оцило нема ту двоструку симболику (предмета и речи) коју има огњило.
---------------
* француско fusil значи упаљач (огњило), а онатле и – пушка са упаљачем (кремењача). потиче од старофранцуског fuisil / foisil, што је означавало кремено кресиво. та реч долази прeко вулгарног латинског focilis (petra) – кремен (камен), од каснолатинског focus - у значењу ватра. у класичном латинском реч focus је означавала огњиште.
у енглеској хералдици термин fuisil (firesteel) значи огњило (упаљач).
то не треба мешати са енглеским хералдичким термином fusil (франц. fuseau, fusée)- који представља издужени losange, а долази од старофранцуског fusel, које је настало од латинског fusus, а значи вретено.
http://www.thefreedictionary.com/fusil
http://www.karlwilcox.com/parker/f/Fusil
http://en.wiktionary.org/wiki/fusil#French
http://en.wiktionary.org/wiki/foisil#Old_French
Карађорђева застава на једној страни има тетраграм са крстом, а на другој лик Светог Симона (Стефана Првовенчаног), поред је Карађорђева долама.
Кликни на фотографију за већу оштрину
Грб и застава
Кнежевине Србије из 1839. године
(уставно име Књажевство Србија)
Извор фотографије: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Serbian_flag_1839.jpg
