Границе Душановог царства

Никада није контролисао Бугарску мада је тамо имао велики утицај који датира још од Стефана Дечанског и битке код Велбужда.
Такође ни Босну, са Котроманићима је и често ратовао.
Није он ратовао са Котроманићима, већ са Козроманићем једним јединим.
 
Никада није контролисао Бугарску мада је тамо имао велики утицај који датира још од Стефана Дечанског и битке код Велбужда.
Такође ни Босну, са Котроманићима је и често ратовао.

Стефана Твртка Првог Котромана (Јаблановића) поставио је он односно спремао га од малена за бана Босне. Имао је више проблема са његовим рођацима који су били проблематични па отуда и надимак "Котроман". Генерално јесте било ратова око власти, нико ту никога није могао да трпи. Српска посла
 
Стефана Твртка Првог Котромана (Јаблановића) поставио је он односно спремао га од малена за бана Босне. Имао је више проблема са његовим рођацима који су били проблематични па отуда и надимак "Котроман". Генерално јесте било ратова око власти, нико ту никога није могао да трпи. Српска посла
Моје скромно мишљење је да се ствари погрешно перципирају у нашој историографији. Гледа се само Душанов напад на Босну 1350. године, али се заборавља да се постави питање а шта је са тим територијама било пре Душана, чије су биле? Да ли је те територије на западу Душан освојио или само повратио?

Другим речима те територије Хум и даље ка Далмацији, имају ли оне икакве везе са Душановим продором на запад, или их је Душан само наследио од Милутина рецимо? А Котроманић је покушао да неке од тих територија одвуче на угарску страну?
 
Стефана Твртка Првог Котромана (Јаблановића) поставио је он односно спремао га од малена за бана Босне. Имао је више проблема са његовим рођацима који су били проблематични па отуда и надимак "Котроман". Генерално јесте било ратова око власти, нико ту никога није могао да трпи. Српска посла
Одакле ти информација за ово?
Твртко је дошао на власт негде пред крај Душановог живота.
 
Одакле ти информација за ово?
Твртко је дошао на власт негде пред крај Душановог живота.

Моје скромно мишљење је да се ствари погрешно перципирају у нашој историографији. Гледа се само Душанов напад на Босну 1350. године, али се заборавља да се постави питање а шта је са тим територијама било пре Душана, чије су биле? Да ли је те територије на западу Душан освојио или само повратио?

Другим речима те територије Хум и даље ка Далмацији, имају ли оне икакве везе са Душановим продором на запад, или их је Душан само наследио од Милутина рецимо? А Котроманић је покушао да неке од тих територија одвуче на угарску страну?

Босна је била српска бановина и пре цара Душана. Римокатоличка црква је повела крсташки рат против јеретика односно против Православља пошто га је сматрала, а и даље га сматра јеретичком вером. То је разлог напада цара Душана на Босну. Том притиску крсташа подлегао је једна бан Босне коме заборавих име (Котроман је био) који је прешао на католичанство и ту је почео сукоб између тог бана Босне који је пребегао на католичанство и цара Душана где цар Душан излази као победник, одбија крсташки напад, успоставља контролу над бановином и за бана Босне поставља Стефана Твртка 1353 године који је био најбољи и најприроднији избор за наследника Цара Душана након његове смрти али је класичан српски гејм оф тронс одрадио своје и уместо тада прејаког Стефана Твртка Душановим царством је завладао Урош нејаки. Обрни окрени српска неслога и властољубље се увек провлачи као највећа мана нашег народа због које смо претрпели највише зла

Давно сам ово читао али се и даље сећам поенте. Све ово, и много више од овога, има у књигама Јована Деретића и мислим да је у својим делима навео превише извора да би неко могао да га оповргне. Пре свега мислим на његову књигу "Западна Србија". Ту он каже да је презиме Котроманић изведено из надимка "Котроман", а изворно презиме ове династије је Јаблановић.
 
Poslednja izmena:
Босна је била српска бановина и пре цара Душана. Римокатоличка црква је повела крсташки рат против јеретика односно против Православља пошто га је сматрала, а и даље га сматра јеретичком вером. То је разлог напада цара Душана на Босну. Том притиску крсташа подлегао је једна бан Босне коме заборавих име (Котроман је био) који је прешао на католичанство и ту је почео сукоб између тог бана Босне који је пребегао на католичанство и цара Душана где цар Душан излази као победник, одбија крсташки напад, успоставља контролу над бановином и за бана Босне поставља Стефана Твртка 1353 године који је био најбољи и најприроднији избор за наследника Цара Душана након његове смрти али је класичан српски гејм оф тронс одрадио своје и уместо тада прејаког Стефана Твртка Душановим царством је завладао Урош нејаки. Обрни окрени српска неслога и властољубље се увек провлачи као највећа мана нашег народа због које смо претрпели највише зла

Давно сам ово читао али се и даље сећам поенте. Све ово, и много више од овога, има у књигама Јована Деретића и мислим да је у својим делима навео превише извора да би неко могао да га оповргне. Пре свега мислим на његову књигу "Западна Србија". Ту он каже да је презиме Котроманић изведено из надимка "Котроман", а изворно презиме ове династије је Јаблановић.
Нико и не каже да није била српска бановина него да цар Душан није владао њом, дакле мало више конкретних података а мање прича.

Само немој Деретића да ми помињеш, он је симбол глупости епских размера.
 
Људи никад ништа од Деретића нису прочитали или читали пар страна, чули само оно шта прича на јутјубу, а подсмевају му се. То смо ми Срби, не верујемо себи самима. Нема шта да причамо више на ову тему ако је тако.
 
Људи никад ништа од Деретића нису прочитали или читали пар страна, чули само оно шта прича на јутјубу, а подсмевају му се. То смо ми Срби, не верујемо себи самима. Нема шта да причамо више на ову тему ако је тако.
Да будемо искрени, оно што Деретић прича нема везе са историјском науком, мада је више од 60% онога што прича истина. Лично ми је он врло био симпатичан јер је био у стању да упрости и народски назове праве ствари својим именом.
 
Деретић је у јавном наступању дао себи превише одушка и више се носио неким личним импресијама али његове књиге су друга прича и ту је био објективан максимално, а углавном га критикују они који нису читали његове књиге већ само гледали по јутјубу. Уосталом није он први, Милош С. Милојевић је пре више од 1 века проговорио о овој страни историје. Сви који пркосе званичној историји се исмејавају и оспоравају
 
Деретић је у јавном наступању дао себи превише одушка и више се носио неким личним импресијама али његове књиге су друга прича и ту је био објективан максимално, а углавном га критикују они који нису читали његове књиге већ само гледали по јутјубу. Уосталом није он први, Милош С. Милојевић је пре више од 1 века проговорио о овој страни историје. Сви који пркосе званичној историји се исмејавају и оспоравају
Милош Милојевић није исто што и Деретић.
 
Босна је била српска бановина и пре цара Душана. Римокатоличка црква је повела крсташки рат против јеретика односно против Православља пошто га је сматрала, а и даље га сматра јеретичком вером. То је разлог напада цара Душана на Босну. Том притиску крсташа подлегао је једна бан Босне коме заборавих име (Котроман је био) који је прешао на католичанство и ту је почео сукоб између тог бана Босне који је пребегао на католичанство и цара Душана где цар Душан излази као победник, одбија крсташки напад, успоставља контролу над бановином и за бана Босне поставља Стефана Твртка 1353 године који је био најбољи и најприроднији избор за наследника Цара Душана након његове смрти али је класичан српски гејм оф тронс одрадио своје и уместо тада прејаког Стефана Твртка Душановим царством је завладао Урош нејаки. Обрни окрени српска неслога и властољубље се увек провлачи као највећа мана нашег народа због које смо претрпели највише зла

Давно сам ово читао али се и даље сећам поенте. Све ово, и много више од овога, има у књигама Јована Деретића и мислим да је у својим делима навео превише извора да би неко могао да га оповргне. Пре свега мислим на његову књигу "Западна Србија". Ту он каже да је презиме Котроманић изведено из надимка "Котроман", а изворно презиме ове династије је Јаблановић.
Пази, северним делом данашње Босне у доњем току реке Босне, областима Усора и Соли влада краљ Драгутин. То је онај део Босне који је најспорнији и за који имамо најмање података да ли је тиме Душан коначно овладао приликом свога похода на Босну 1350. и 1351. године. Нарочито се потенцира тај Бобовац фамозни, као да испада да је он поред Солуна и Цариграда на целом Балкану био слободна територија од Душанове власти. Знам и да ови идеолози бошњаштва иду горе по Бобовцу имају туре организоване и носе заставе као славе га као симбол отпора и слободе.
Котроманић се склонио у Угарску и ово није после ни било његово, већ је то преузео угарски краљ Лудовик, а да ли је то Душан заузео, зависило је од исхода рата између њега и угарског краља. Знамо да је Душан победио угарског краља Лудовика, као и да постоје неки извори (које сам горе навео), у којима се тврди да је Душан заузео већи део Славоније (Sclauonia), који пропада угарској круни.

Што се тиче оног јужног дела то је било Милутиново и то је овде најбитнија ствар да се каже! Ту се крије највећи историјски фалсификат и о томе се ћути. Наиме, Душан то уопште није освојио, он је само одблокирао Хум и повезао се са остатком земље на западу. То није освојио ни Дечански, него су њих обојица то наследили од Милутина, јер се Милутинова власт протезала западније од Задра, све до територија које су биле у саставу РСК!
 
Поставља се оправдано питање: да ли је Милојевић био у праву када је под Мачванским Банатом подразумевао прави Банат, а не данашњу Мачву? Официјелна титула мачванских банова била је dux Galizie dominus se Machou (војвода Галиције, господар Мачве). Да ли је могуће да је направљен тако крупан фалсификат и замењени топоними?
 
Поставља се оправдано питање: да ли је Милојевић био у праву када је под Мачванским Банатом подразумевао прави Банат, а не данашњу Мачву? Официјелна титула мачванских банова била је dux Galizie dominus se Machou (војвода Галиције, господар Мачве). Да ли је могуће да је направљен тако крупан фалсификат и замењени топоними?

Nije.
 
Људи никад ништа од Деретића нису прочитали или читали пар страна, чули само оно шта прича на јутјубу, а подсмевају му се. То смо ми Срби, не верујемо себи самима. Нема шта да причамо више на ову тему ако је тако.

Netačno. Ima mnogo nas da smo pročitali i više od par stranica.
 
Ако то ти кажеш, онда да верујем. Провалио сам из твојих коментара на разним темама да пуцаш од знања. Тако да немам разлога да сумњам, мени је баш и било потребно мишљење неког ауторитета, не интересује ме овде којекаква боранија, што пише свашта по форумима.
 
Па то је твој основни проблем! Треба читати све, буквално све. И није битно ко пише, већ на шта се позива и чиме оправдава своје тврдње.

Tako nešto, iako bi bilo idealno, fizički je nemoguće. Jednostavno niko nema vremena za tako nešto.
 
Неко је протраћио и цео живот на такве ствари, а није ништа добио.

Istina, ali ja sam hteo da kažem da čak ni kada bi čovek bio toliko bogat da može sebi priuštiti šta god poželi i da radi šta god hoće, pa po celi dan čita, opet ne bi stigao pre kraja života pročitati sve. To, prosto, nije realna opcija za ljude.
 
Istina, ali ja sam hteo da kažem da čak ni kada bi čovek bio toliko bogat da može sebi priuštiti šta god poželi i da radi šta god hoće, pa po celi dan čita, opet ne bi stigao pre kraja života pročitati sve.
Заправо, тешко да може прочитати и 5% од историјске грађе коју би требао. Примјер, о суноврату и трагедији Југославије, процесима и ратовима 1990их написано је наводно 2.500+ књига. Барем стотину су написали којекакви назови ауторитети, које би човјек требао прочитати оно баш да "овлада материјом". Тешко да је ико прочитао и мали % тих књига.

Паметни људи су измислили интернет, људи могу и без великих пара доћи до велике количине историјске грађе и похранити у властитој електронској архиви, под условом, да је дигитализована, а још увијек је мали % историјске грађе. и савремених књига и историјских рукописа, који је дигитализован. Посебно ако је у питању средњи вијек, гдје имамо књиге савремених историчара медирвалиста али често и оскудне рукописе, аутентичне или преписе, из тих неких времена.

Зато је важно када износимо неку тврдњу да напишемо који савремени историчар то пише, књига у којој пише. линк књиге, страницу и по могућности скенирану ту страницу гдје се налази за тему важан цитат. Или ако је наше размишљање да напишемо на основу којих извора, рукописа смо дошли до тог закључка, такође линк извора, са скренираним цитатом. Да би други форумаши могли видјети садржај тог цитата као и садржај прије или послије цитата и колико је тврдња утемељена.
На жалост многи форумаши и на овом птф немају тај обичај, често то пређе у баналну комуникацију, препуцавање гдје су водиља тенденциозност и задртост, ако додамо тролове и провокаторе који бану и тако да би само подје.бавали друге, ту теме знају бити обесмишљене.
 
Никада није контролисао Бугарску мада је тамо имао велики утицај који датира још од Стефана Дечанског и битке код Велбужда.
Такође ни Босну, са Котроманићима је и често ратовао.

Ne bih se složio. Nakon Velbužda je Stefan Dečanski promarširao kroz Bugarsku i sreo se sa njihovim boljarima koji su mu ponudili njihovu krunu, što je on odbio. Umesto toga, na njihov presto postavio je Anu Nedu koja je prethodno našla utočište na srpskom dvoru. Jeste ona kasnije zbačena sa prestola, ali to nije moglo da bude urađeno bez našeg blagoslova, jer Bugari od Velbužda pa do pada pod Turke jednostavno nisu imali armiju koja bi mogla da se suprotstavi još jednoj našoj intervenciji, jer smo mi uništili ono što su prethodno imali. Bugarska je bila praktično srpski protektorat, iako ne formalno deo Dušanovog carstva.
 
Заправо, тешко да може прочитати и 5% од историјске грађе коју би требао. Примјер, о суноврату и трагедији Југославије, процесима и ратовима 1990их написано је наводно 2.500+ књига. Барем стотину су написали којекакви назови ауторитети, које би човјек требао прочитати оно баш да "овлада материјом". Тешко да је ико прочитао и мали % тих књига.

Паметни људи су измислили интернет, људи могу и без великих пара доћи до велике количине историјске грађе и похранити у властитој електронској архиви, под условом, да је дигитализована, а још увијек је мали % историјске грађе. и савремених књига и историјских рукописа, који је дигитализован. Посебно ако је у питању средњи вијек, гдје имамо књиге савремених историчара медирвалиста али често и оскудне рукописе, аутентичне или преписе, из тих неких времена.

Зато је важно када износимо неку тврдњу да напишемо који савремени историчар то пише, књига у којој пише. линк књиге, страницу и по могућности скенирану ту страницу гдје се налази за тему важан цитат. Или ако је наше размишљање да напишемо на основу којих извора, рукописа смо дошли до тог закључка, такође линк извора, са скренираним цитатом. Да би други форумаши могли видјети садржај тог цитата као и садржај прије или послије цитата и колико је тврдња утемељена.
На жалост многи форумаши и на овом птф немају тај обичај, често то пређе у баналну комуникацију, препуцавање гдје су водиља тенденциозност и задртост, ако додамо тролове и провокаторе који бану и тако да би само подје.бавали друге, ту теме знају бити обесмишљене.
Али целокупна наша послератна историографија је заснована, на цитирању “ауторитета”. Докторске дисертације су се браниле на тој основи. А ти када прочиташ фусноту, оно видиш само Владимир Ћоровић, Васа Чубриловић и сл. Ауторитетима не треба веровати, него се спуштати на ниже нивое, све до неких примарних извора, или пак историчара који су писали из тога времена, или њему барем временски блиски. Али опет, ту се мора поставити и питање ко су они били? И ја могу да напишем да је данас у Кнез Михаиловој слетео свемирски брод са малим зеленим марсовцима. И после 500 година то неко ископа и каже то је примарни историјски извор. Па јесте, али да ли сам ја рекао истину и да ли марсовци стварно постоје?
 
Ne bih se složio. Nakon Velbužda je Stefan Dečanski promarširao kroz Bugarsku i sreo se sa njihovim boljarima koji su mu ponudili njihovu krunu, što je on odbio. Umesto toga, na njihov presto postavio je Anu Nedu koja je prethodno našla utočište na srpskom dvoru. Jeste ona kasnije zbačena sa prestola, ali to nije moglo da bude urađeno bez našeg blagoslova, jer Bugari od Velbužda pa do pada pod Turke jednostavno nisu imali armiju koja bi mogla da se suprotstavi još jednoj našoj intervenciji, jer smo mi uništili ono što su prethodno imali. Bugarska je bila praktično srpski protektorat, iako ne formalno deo Dušanovog carstva.
Тачно! То каже и Нићифор Григора. Али уопште је небитно, чак и да је Бугарска била формално самостална, зашто је Душан није освојио скроз?! То је исто питање као када би питао, а зашто нису наши владари освојили Дубровник, да ли зато што нису могли? Не, него зато што им то није било потребно, то би било нешто од чега би имали више штете него користи. Боље да они буду независни и да као вешти поморци зарађују паре од трговине, а ови да им узимају проценат. Тако исто и Бугарска, даш свом шураку царску круну, он тамо смири ситуацију да не дижу побуне и чува источне границе од Татара и других Азијата и мирна Бачка.
 

Back
Top