Границе Душановог царства

Car Dušan (1308-1355.) je nakon svoje smrti ostavio Srbiju ogromne teritorije, ali i ogromnih suprotnosti koje su vladale u njoj. Nesumnjivo je da su njegova osvajanja doprinela tome da Srbija bude najvažniji politički i vojni činilac na Balkanu, bez kojeg se ne može doneti ni jedna iole važnija odluka, ali se ubrzo pokazalo da je baš ta snaga bila i klica njenog brzog raspada. Bilo je tome dosta uzroka. Najpre, sama Dušanova osvajanja su išla uglavnom ka jugu, na račun vizantijskih oblasti, od kojih je on uspeo da otkine ogromne komplekse teritorija. Tim osvajanjima Dušan je želeo da sveže srpsko carstvo ujedini sa već iznurenim vizantijskim, i da stvori novo srpsko – vizantijsko carstvo, na čelu sa novom dinastijom, Nemanjićima. Ideja nije bila nova, a verovatno da je i njega kao i njegove prethodnike neobično privlačila vizantijska nadmoćna kultura. Da je njoj odmah podlegao, videlo se iz usvojenih vizantijskih dvorskih i drugih običaja, dvorskih titula, oblačenja itd. Takvom svojom politikom Dušan je uspeo da od Srbije načini teritorijalno najveću i najjaču državu na Balkanu, ali i da stvori sve preduslove za njen raspad. Osnovna greška Dušanova je bila u tome što je on u svojim osvajanjima bio isključivo oslonjen na politički rezultat koji je trebalo da donese srpsko – vizantijsko carstvo, dok je sam nacionalni cilj bio potpuno zapostavio. Dušana uopšte nije privlačila ideja da ujedini sve one teritorije na kojima su bili nastanjeni Srbi, a da je to tako, vidi se iz toga da je veoma mali broj njegovih aktivnosti bio usmeren ka Bosni ili Sremu, koji su bili naseljeni isključivo srpskim elementom. Njegovi su planovi bili usmereni u sasvim drugom pravcu. Na novoosvojenim vizantijskim teritorijama skoro da i nije bilo srpskog stanovništva, već su one bile naseljene Grcima i Arbanasima što se i te kako osetilo tokom 1350. godine, kada se skoro sve grčko stanovništvo koje se nalazilo na teritorijama pod Dušanovom vlašću diglo na pobunu. Nikada Grci nisu osećali da su sastavni deo srpskog carstva, a bilo je suviše malo vremena da se na tome uspešno radi. Možda bi se tu mogla povući paralela između Dušanove politike i politike koju su vodili njegovi prethodnici Milutin i Stefan Dečanski. Ni Milutin, a ni Stefan Dečanski nisu išli u nekontrolisano širenje srpskih granica, dobro znajući da je Srbija ograničena biološkim elementom (brojem stanovnika), i da ne bi mogla kontrolisati sva ostvarena osvajanja. To se pogotovo odnosi na Milutina, koji je na samom početku vladavine osvojio mnoštvo vizantijskih teritorija, pa je izgledalo da se ta njegova osvajanja mogu protegnuti čak i na sam Carigrad. No, to njega nije zavaralo i on je tada mudro stao, da bi dugi niz godina utvrđivao ono što je do tada uzeo, želeći da sve osvojene teritorije čvršće poveže sa Srbijom, u čemu je do kraja i uspeo. Slična je bila i politika Stefana Dečanskog, koji nakon pobede nad Bugarima kod Velbužda nije podlegao zahtevima da se bugarsko carstvo pripoji Srbiji, iako je to tada mogao učiniti bez ikakvih problema. Baš ta njegova suzdržanost koštala ga je kasnije i prestola.

Исечак из дела Жељка Фајфрића, Светородна лоза Немањића, скинута са сајта Пројекат Растко.

Прочитајте пажљиво, реч по реч. Избацивање оваквог наратива из наше историографије је много важније од тога да ли су Срби ратовали са Кинезима и да ли је Троја била на Скадарском језеру. Овде вам је речена суштина: Душаново царство у визији наших историчара!
 
Ево доле једне недоследности и нелогичности код наших историчара и писаца наших уџбеника и атласа. Серска Деспотовина деспота Угљеше. Како је могуће да се Битка на Марици десила код Черномена, на тромеђи данашње Бугарске, Грчке и Турске, а да Османлијско Царство почиње већ од Скече (Ксанти) источно? Овде ваља нагласити да је Угљеши признато извесно “територијално проширење” које су му доделили наши историчари у односу на Душана, који је држао једва Кавалу (Морунац). Али како су се Вукашин и Угљеша спустили долином Марице код Хаскова у данашњој Бугарској и тамо сачекали турску војску, ако је од реке Месте већ почињала Турска?
 

Prilozi

  • E629C7B8-368D-4219-8DFB-F5607F523CA9.png
    E629C7B8-368D-4219-8DFB-F5607F523CA9.png
    219,2 KB · Pregleda: 15
Што се тиче западних граница Душановог царрства, знамо да је Душан заузео Хум током 1350. ин1351. године, да је заузео Шубићеве земље Омиш, Клис и Скрадин ради заштите права своје сестре Јелене Шубић Немањић на тим територијама, којим је остала да управља, после смрти Младена III Шубића 1348. године, а Орбини помиње да је Душан заузео и Новиград код Задра. Овде треба напоменути и то да су кнежеви крбавски Курјаковићи још пре Душана признавали српску врховну власт, a Ђурађ Курјаковић је био Душанов удеони великаш. Сестра Ђурађа Курјаковића Владислава била је удата за Нелипца, кнеза книнског и цетинског. Нажалост, наши историчари су заташкали и гурнули под тепих овај део историје, а хрватска историографија Ђурађа назива Гргур, а Владиславу - Вјекославом и наравно сматра их Хрватима. Имамо податак да је угарски краљ 1345. године заузео Книн, који је припадао Нелипчићима, а да ли га је Душан ослободио приликом погода на Босну, немамо изричитих података. А у сваком случају он је у рату победио Лудовика Анжујског, а у том рату се дефинитивно решавала судбина ових крајева. Кнежеви крбавски (comes Corbaviae) Курјаковићи, који су признавали Душанову врховну власт, владали су Удбином и Крбавом све до Плитвица (Република Српска Крајина). Такође, има индиција да се Душанова врховна власт протезала и на земље Франкопана и да је Бартол VIII Франкопан, који је владао острвом Крком, гачком жупом и Брибиром код Новог Видосолског, такође стао уз Душана.
 
https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Episkop-Milas-N-Pravoslavna-Dalmacija.pdf

У делу Православна Далмација, епископа Никодина Милаша на страни 183 налазимо драгоцене податке о Твртку. Ту се Никодим Милаш позива на много старији извор тј. Данијеле Фарлатија, када говори о Твртковом заузимању Книна и ту се каже пошто Твртко није могао уврстити Книн ни у босанске, ни у херцеговачке градове, а након што је овладао и делом српске земље (Rascia), уврстио је Книн у српске градове од када га назива српским мјестом.

Твртко није био никакав Џингис-кан, који је дошао ниоткуда, он само враћа немањићке земље, ваљда је то јасно.
 
Силни Стефан III. Душан I. Стефанов Неманић VIII. (од 1333—1356 год.),
А 62. Цар у овим срп. земљама. Владао је од 1333—1356 год. дакле свега 23 године. Он је покорио сву дан Грчку ван Атине, присајединио је српској царевини сву Дољњу Далмацију, или Белу Хрватску, Влашку, Молдавију, Бесарабију, Гарицу Истрију, већи део Маџарске, сву Хрватску и готово сву сада тако звану Словенију и т д. и све земље до Цариграда, једном речју владао је: од иза Црног (свом Бесарабиом, делом Мале Русије и Крима) до Јадранског мора. Владао је скоро свом малом Азиом, у којој је био намесник Богдан. Он је се звао: Император Грка, Бугара, Срба, Угро-Влахије, а кад је одржао побједу над Татарима 1352 год. прозвао је се и Император Маџара и Руса. Овом га је титулом поздравио чак калифет Египатски, као што тврде арапски историци и као што вели и сам Г. Бођански профес. Мос: университета у својим лекцијама. Уништио је сасвим патријаршију цариградску у Европи и Азији и земље њене подвргао под патријаршију пећску, коју су и васионски патриарси признали за четврту васионску, на место бивше Цариградске грчке. Под ову подвргне све бив. архијепискупије на овом српском тропољу као: блгарску, илиријску, цариградску, део Маџарске, Хрватску, део Италијанске и т.д. коју сву цариградску је савршено и уништио. Душан је знатан као реформатор у светском и духовном погледу. Издао је ваљане законе, да је на 400 год. остали европски свет, тек дорастао за ове и овакве. Закони су му тежили на изједначење каста, што се види у прописаним казнима за властеле и Себре, или људе зависеће од спахија и т.д. По смрти његовој, од отрова грчког, дође на престо срп: царства син му итд. итд. .....
 
АнаиванГорд:
Оно што је важно рећи то је да цар Душан своје напредовање усмерава ка југу. То је био његов приоритет.
Kliknite za proširenje...
Пази, немој да пренагљујеш, то ти је једна велика подметачина, која потиче од Владимира Ћоровића & co да је тобож разлог распада Душановог царства и његове унутрашње слабости тобож био тај, што Душан није водио рачуна о западним српским земљама, где по нашој догматској историографији истина живе Срби (то нам признају), већ је као најобичнији освајач кренуо да осваја “грчке земље” а ту реално није постојао никакав национални интерес, зато што тамо никада нису живели Срби. Ова теза је јако омиљена и код наших Срба западно од Дрине, они то користе као изговор, ето Србија се никада није бринула за нас. Прво није тачно да су то на југу биле грчке земље, тамо су Грци били мањина све до пред Други светски рат. Турци крајем XIX века у Солунском санџаку налазе Грке као мањину, чак и у граду Солуну, а камоли у околини. А друго није ни тачно да се Душан није бринуо за западне крајеве, јер он није ни имао потребе да се за њих брине, то је било већ његово, него је Котроманић на челу са Угарима и папом почео да мути воду.

То ти је тај карађорђевићевско-титоистички наратив у нашој историографији, да Срби тобоже иако живе на западу Балкана, не живе на истоку и на југу.
 
Све у свему да упростимо, стање на западним територијама је било следеће :
Душанова екипа састављена од Шубића и сестре Јелене, Курјаковића, Нелипчића и Франкопана са једне стране (уз повремену, али лукаву подршку Млетачке Републике) VS Лудовик Анжујски, угарски краљ са својим пионом фрањевачким одметником Стјепаном II Котроманићем, потпомогмутим папом Иноћентијем.
Циљ Душанов јесте следећи: вратити западне српске земље под контролу и заузимањем Хума, одблокирати копнену везу са остатком земље на западу. Такође, повратити под контролу све Драгутинове земље, кије су након смрти његовог сина краља Владислава II остале без наследника.
Циљ Угарске и папе: заузети Драгутинове земље, јер њих угарска круна сматра својим, као и сузбити ширење православља.
 
fanstebre:
То су биле границе које је Душан на врхунцу своје владавине контролисао, а Срби су живели и западно са друге стране реке Босне и северно од Дунава.
Kliknite za proširenje...
Никада није контролисао Бугарску мада је тамо имао велики утицај који датира још од Стефана Дечанског и битке код Велбужда.
Такође ни Босну, са Котроманићима је и често ратовао.
 
Лекизан:
Никада није контролисао Бугарску мада је тамо имао велики утицај који датира још од Стефана Дечанског и битке код Велбужда.
Такође ни Босну, са Котроманићима је и често ратовао.
Kliknite za proširenje...
Šta misliš o priči da je došao do Bobovca?
 
Brđanin:
Šta misliš o priči da je došao do Bobovca?
Kliknite za proširenje...
То су можда појединачни краткотрајни испади које јесте имао, али овде говоримо о контролисању неке територије, а за то је потребно владање ипак мало дуже неком облашћу.
 
Лекизан:
То су можда појединачни краткотрајни испади које јесте имао, али овде говоримо о контролисању неке територије, а за то је потребно владање ипак мало дуже неком облашћу.
Kliknite za proširenje...
Вероватно и ти мислиш да су манастири Крка и Крупа зидани касније, а да су из немањићког времена, то је само предање, јел’да?!
 
Лекизан:
Никада није контролисао Бугарску мада је тамо имао велики утицај који датира још од Стефана Дечанског и битке код Велбужда.
Такође ни Босну, са Котроманићима је и често ратовао.
Kliknite za proširenje...
Чак и да није контролисао Бугарску, остаје јако дискутабилно, шта се под Бугарском Јована Александра у то време подразумевало?! То није била она Бугарска са Берлинског конгреса.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Od dečaka Bajice do velikog vezira Osmanskog carstva
Odgovora
11
Pregleda
324
Khal Drogo
K
Neno
Ko je crtao republičke granice u SFRJ?
27 28 29
Odgovora
714
Pregleda
7.665
АнаиванГорд
А

Back
Top