Заправо, тешко да може прочитати и 5% од историјске грађе коју би требао. Примјер, о суноврату и трагедији Југославије, процесима и ратовима 1990их написано је наводно 2.500+ књига. Барем стотину су написали којекакви назови ауторитети, које би човјек требао прочитати оно баш да "овлада материјом". Тешко да је ико прочитао и мали % тих књига.
Паметни људи су измислили интернет, људи могу и без великих пара доћи до велике количине историјске грађе и похранити у властитој електронској архиви, под условом, да је дигитализована, а још увијек је мали % историјске грађе. и савремених књига и историјских рукописа, који је дигитализован. Посебно ако је у питању средњи вијек, гдје имамо књиге савремених историчара медирвалиста али често и оскудне рукописе, аутентичне или преписе, из тих неких времена.
Зато је важно када износимо неку тврдњу да напишемо који савремени историчар то пише, књига у којој пише. линк књиге, страницу и по могућности скенирану ту страницу гдје се налази за тему важан цитат. Или ако је наше размишљање да напишемо на основу којих извора, рукописа смо дошли до тог закључка, такође линк извора, са скренираним цитатом. Да би други форумаши могли видјети садржај тог цитата као и садржај прије или послије цитата и колико је тврдња утемељена.
На жалост многи форумаши и на овом птф немају тај обичај, често то пређе у баналну комуникацију, препуцавање гдје су водиља тенденциозност и задртост, ако додамо тролове и провокаторе који бану и тако да би само подје.бавали друге, ту теме знају бити обесмишљене.