Границе Душановог царства

[Vitez123]

Чак и да Душан у свом походу на Босну 1350. године, није заузео целу Босну, небитно је, јер се коначна судбина Босне у чије ће руке припасти није решавала на релацији Душан-Котроманић, што је велика историјска превара. Котроманић је најобичнији угарски пион. Пресудна је битка између Душана и краља Лудовика, дакле релација Србија-Угарска. Исто важи и за некакву Хрватску коју ти помињеш. Душан је у целости заузео Хум и Шубићеве земље и остале су у српској држави и након Душанове смрти.

Imaš li dokaze da je Dušan u cjelosti zauzeo Hum i Šubićeve zemlje i da su one ostale u srpskoj državi i nakon njegove smrti? Ako imaš pokaži. Ostavi se rekla kazala priča jer u njih ti nitko neće povirovati barem ne Hrvati i ostatak svita, možda jedino hoće srpski nacionalisti (četnici).

 

[Старо Браничево]

Приликом израде карата за потребе уџбеника из историје и историјских атласа, посебно се ангажује читав тим не само историчара, већ и искусних картографа, који имају за задатак да преточе на папир ту замисао о границама неких држава из прошлости. Карте које се презентују у уџбеницима, књигама и атласима, имају не малу улогу у креирању наше представе и перцепције коју ћемо имати у будућности о историјском и етничком простору нашег народа, али и других народа, као и у погледу прихватања или неприхватања наратива о одређеним просторима као нашим, или туђим. На шта овде мислим, објаснићу на примеру времена краља Милутина.

Када наши историчари причају о времену краља Милутина, сви ће се они сложити око тога да су Шишман видински и његов син Михаило, зет Милутинов били његови вазали (то уосталом каже и архиепископ Данило). Међутим, они ће се трудити да то ублаже, говорећи како су они имали огроман степен самосталности, да су били битан фактор, фактички независни и сл. Све и да је то тако, ви када погледате карту Србије из Милутиновог времена, видећете да је Видин заправо део бугарске државе (са све Текијом и Кладовом). Ово никако није могло бити у Бугарској за време Милутиновог живота, из простог разлога што је Михаило Шишманић зацарен у Трнову тек 1323/24 године, као бугарски цар и тек тада је дакле након Милутинове смрти, Видинску област припојио Бугарској и овакво стање је могло потрајати до Битке код Велбужда 1330. године. Е сада, на сцену ступају наши историчари и цртачи мапа. Постоје разни модалитети како означити неку вазалну област: рецимо ако је цела Србија обојена у тамно зелено, Видин све до ушћа реке Вит би могао да буде обележен неком светлијом нијансом зелене са назнаком у легенди као “вазална земља”, или да од остатка Србије буде раздвојен испрекиданом линијом рецимо, или ишрафиран у зелено и сл. Али не, Видин једноставно мора бити избачен из наше подсвести да је икада имао везе са Србима и мора заувек бити Бугарска.

Насупрот овом примеру, имамо пример нашег краља Драгутина, о коме се ћути, јер када је 1282. године на сабору у Дежеву предао круну Милутину, он као да је нетрагом нестао. Додуше, ми учимо да је он био Сремски краљ, али на томе се завршава, он је једноставно отишао и Угарску и добио мађарски пасош. Драгутин јесте био угарски вазал, али са таквим степеном самосталности у односу на угарску круну, о каквом би Михаило Шишманић могао само да сања у односу на Милитина. Он је имао фактички независну државу, право да гради цркве и манастире, законодавну и црквену самосталност. Али наши историчари на мапама то представљају као компактну територију Угарске, где им не пада на памет, да макар назначе вазалне земље краља Драгутина. Чак су се и ту потрудили да умање границе говорећи како Драгутин није држао не само Славонију, него ни Срем, већ да му се власт протезала само на Мачву у Западну Србију. Дакле, порука је јасна: оно горе преко Саве и Дунава није било никада наше. То што смо добили Војводину, треба да будемо срећни и не треба да тражимо нешто што нама припада (нпр. Косово), јер смо и ми слично Албанцима узели од других нешто што никада није било наше (Војводину).

Ето толико о објективности критичке историографије.

 

[Старо Браничево]

Nemanjići pa tako ni car Dušan nisu imali veze sa Bosnom. Bosna je od 12. do 15. vijeka neprestano bila pod vlašću Šubića, Kotromanića, Hrvatinića. A karata i dokumenata ima svakakvih i ne triba u sve virovati. Ja sam svojim očima vidio strane karte i dokumente na kojima se tvrdi da je Hrvatska u svom sastavu imala ne samo današnju Hrvatsku nego još i Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, i to mnogo prije Nemanjića.

Опа поздрав из региона! Добро дошли, укључите се, овде имамо и два братка.

 

[Старо Браничево]

Imaš li dokaze da je Dušan u cjelosti zauzeo Hum i Šubićeve zemlje i da su one ostale u srpskoj državi i nakon njegove smrti? Ako imaš pokaži. Ostavi se rekla kazala priča jer u njih ti nitko neće povirovati barem ne Hrvati i ostatak svita, možda jedino hoće srpski nacionalisti (četnici).

Душан је у свом походу за ослобођење Босне 1350. године, стигао чак до Задра. Да је то тако сведочи и акт Сената Млетачке Републике од 17. децембра 1355. године у коме се каже да уколико се градови Клис и Скрадин не би хтели потчинити Венецији, онда је боље да остану у власти српског цара (nomine domini imperatoris Raxiae), само да не би дошле у руке угарског краља Лудовика. (Јанко Шафарик: Acta archivi Veneti, fasciculus I, pag. 170, Београд 1860).

Ево изволи. Иначе, овде нам није циљ никога да вређамо и поготову не да србочетницима уливамо некакав лажан осећај величине, интересују нас само чињенице.

 

[АнаиванГорд]

Приликом израде карата за потребе уџбеника из историје и историјских атласа, посебно се ангажује читав тим не само историчара, већ и искусних картографа, који имају за задатак да преточе на папир ту замисао о границама неких држава из прошлости. Карте које се презентују у уџбеницима, књигама и атласима, имају не малу улогу у креирању наше представе и перцепције коју ћемо имати у будућности о историјском и етничком простору нашег народа, али и других народа, као и у погледу прихватања или неприхватања наратива о одређеним просторима као нашим, или туђим. На шта овде мислим, објаснићу на примеру времена краља Милутина.

Када наши историчари причају о времену краља Милутина, сви ће се они сложити око тога да су Шишман видински и његов син Михаило, зет Милутинов били његови вазали (то уосталом каже и архиепископ Данило). Међутим, они ће се трудити да то ублаже, говорећи како су они имали огроман степен самосталности, да су били битан фактор, фактички независни и сл. Све и да је то тако, ви када погледате карту Србије из Милутиновог времена, видећете да је Видин заправо део бугарске државе (са све Текијом и Кладовом). Ово никако није могло бити у Бугарској за време Милутиновог живота, из простог разлога што је Михаило Шишманић зацарен у Трнову тек 1323/24 године, као бугарски цар и тек тада је дакле након Милутинове смрти, Видинску област припојио Бугарској и овакво стање је могло потрајати до Битке код Велбужда 1330. године. Е сада, на сцену ступају наши историчари и цртачи мапа. Постоје разни модалитети како означити неку вазалну област: рецимо ако је цела Србија обојена у тамно зелено, Видин све до ушћа реке Вит би могао да буде обележен неком светлијом нијансом зелене са назнаком у легенди као “вазална земља”, или да од остатка Србије буде раздвојен испрекиданом линијом рецимо, или ишрафиран у зелено и сл. Али не, Видин једноставно мора бити избачен из наше подсвести да је икада имао везе са Србима и мора заувек бити Бугарска.

Насупрот овом примеру, имамо пример нашег краља Драгутина, о коме се ћути, јер када је 1282. године на сабору у Дежеву предао круну Милутину, он као да је нетрагом нестао. Додуше, ми учимо да је он био Сремски краљ, али на томе се завршава, он је једноставно отишао и Угарску и добио мађарски пасош. Драгутин јесте био угарски вазал, али са таквим степеном самосталности у односу на угарску круну, о каквом би Михаило Шишманић могао само да сања у односу на Милитина. Он је имао фактички независну државу, право да гради цркве и манастире, законодавну и црквену самосталност. Али наши историчари на мапама то представљају као компактну територију Угарске, где им не пада на памет, да макар назначе вазалне земље краља Драгутина. Чак су се и ту потрудили да умање границе говорећи како Драгутин није држао не само Славонију, него ни Срем, већ да му се власт протезала само на Мачву у Западну Србију. Дакле, порука је јасна: оно горе преко Саве и Дунава није било никада наше. То што смо добили Војводину, треба да будемо срећни и не треба да тражимо нешто што нама припада (нпр. Косово), јер смо и ми слично Албанцима узели од других нешто што никада није било наше (Војводину).

Ето толико о објективности критичке историографије.

Добро, овде има истине, слажем се око доста тога.

 

[АнаиванГорд]

Imaš li dokaze da je Dušan u cjelosti zauzeo Hum i Šubićeve zemlje i da su one ostale u srpskoj državi i nakon njegove smrti? Ako imaš pokaži. Ostavi se rekla kazala priča jer u njih ti nitko neće povirovati barem ne Hrvati i ostatak svita, možda jedino hoće srpski nacionalisti (četnici).

Кад смо већ код код тих западних страна, како гледаш на Душана и однос с Пељешцем?
И шта су то ти неки модерни четници, пошто ни у Србији то није најјасније?
Ово за Хум и то време морам мало да се подсетим, не могу овако из главе да се сетим.

 

[АнаиванГорд]

Приликом израде карата за потребе уџбеника из историје и историјских атласа, посебно се ангажује читав тим не само историчара, већ и искусних картографа, који имају за задатак да преточе на папир ту замисао о границама неких држава из прошлости. Карте које се презентују у уџбеницима, књигама и атласима, имају не малу улогу у креирању наше представе и перцепције коју ћемо имати у будућности о историјском и етничком простору нашег народа, али и других народа, као и у погледу прихватања или неприхватања наратива о одређеним просторима као нашим, или туђим. На шта овде мислим, објаснићу на примеру времена краља Милутина.

Када наши историчари причају о времену краља Милутина, сви ће се они сложити око тога да су Шишман видински и његов син Михаило, зет Милутинов били његови вазали (то уосталом каже и архиепископ Данило). Међутим, они ће се трудити да то ублаже, говорећи како су они имали огроман степен самосталности, да су били битан фактор, фактички независни и сл. Све и да је то тако, ви када погледате карту Србије из Милутиновог времена, видећете да је Видин заправо део бугарске државе (са све Текијом и Кладовом). Ово никако није могло бити у Бугарској за време Милутиновог живота, из простог разлога што је Михаило Шишманић зацарен у Трнову тек 1323/24 године, као бугарски цар и тек тада је дакле након Милутинове смрти, Видинску област припојио Бугарској и овакво стање је могло потрајати до Битке код Велбужда 1330. године. Е сада, на сцену ступају наши историчари и цртачи мапа. Постоје разни модалитети како означити неку вазалну област: рецимо ако је цела Србија обојена у тамно зелено, Видин све до ушћа реке Вит би могао да буде обележен неком светлијом нијансом зелене са назнаком у легенди као “вазална земља”, или да од остатка Србије буде раздвојен испрекиданом линијом рецимо, или ишрафиран у зелено и сл. Али не, Видин једноставно мора бити избачен из наше подсвести да је икада имао везе са Србима и мора заувек бити Бугарска.

Насупрот овом примеру, имамо пример нашег краља Драгутина, о коме се ћути, јер када је 1282. године на сабору у Дежеву предао круну Милутину, он као да је нетрагом нестао. Додуше, ми учимо да је он био Сремски краљ, али на томе се завршава, он је једноставно отишао и Угарску и добио мађарски пасош. Драгутин јесте био угарски вазал, али са таквим степеном самосталности у односу на угарску круну, о каквом би Михаило Шишманић могао само да сања у односу на Милитина. Он је имао фактички независну државу, право да гради цркве и манастире, законодавну и црквену самосталност. Али наши историчари на мапама то представљају као компактну територију Угарске, где им не пада на памет, да макар назначе вазалне земље краља Драгутина. Чак су се и ту потрудили да умање границе говорећи како Драгутин није држао не само Славонију, него ни Срем, већ да му се власт протезала само на Мачву у Западну Србију. Дакле, порука је јасна: оно горе преко Саве и Дунава није било никада наше. То што смо добили Војводину, треба да будемо срећни и не треба да тражимо нешто што нама припада (нпр. Косово), јер смо и ми слично Албанцима узели од других нешто што никада није било наше (Војводину).

Ето толико о објективности критичке историографије.

Што се тиче Славоније, не могу да тврдим , морао би да проверим, чини ми се да је Драгутинов син једини краљ Славоније, дакле Славоније, не 'и Славоније'.

 

[Старо Браничево]

Што се тиче Славоније, не могу да тврдим , морао би да проверим, чини ми се да је Драгутинов син једини краљ Славоније, дакле Славоније, не 'и Славоније'.

А шта је тада Славонија?

 

[leki1]

Nemanjići pa tako ni car Dušan nisu imali veze sa Bosnom. Bosna je od 12. do 15. vijeka neprestano bila pod vlašću Šubića, Kotromanića, Hrvatinića. A karata i dokumenata ima svakakvih i ne triba u sve virovati. Ja sam svojim očima vidio strane karte i dokumente na kojima se tvrdi da je Hrvatska u svom sastavu imala ne samo današnju Hrvatsku nego još i Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, i to mnogo prije Nemanjića.

Slažem se, ali postoje priznati istoričari, .... prvo ako gledamo uopšte srpsku zonu.. Sam Porfirogenit kaže gde je granica srpske zone na Jadranu... dakle dokle živi srpsko stanovništvo.... a što se tiče Cara Dušana takodje postoje zapisi zvanične istorije koje ne možeš opovrgnuti

 

[АнаиванГорд]

А шта је тада Славонија?

Морам да проверим да не би нешто лупио. Ево сад управо листам.

 

[leki1]

A kad isti ti Nijemci i ostali stranci prave karte na kojima stoji da je Hrvatska prije više od 1000 godina bila do Drine onda nisu u pravu jel?

Nijemci se dele na zvanične i nezvanične. Ja pričam o zvaničnim. Uostalom za srbe ima živih tragova i dan danas i pre doseljavanja... Lužički Srbi. Nasuprot tome Bijela Hrvatska u Poljskoj je mit, nemaš ni tragove ni istorije ... ai i sami Hrvati kažu da je Višeslav hrvatski mit -> Mit

 

[АнаиванГорд]

А шта је тада Славонија?

Требало би да је посавска Славонија коју је Андрија 3 дао Драгутину.

 

[Boris T]

Према томе чак и да је Београд и био у саставу Бугарске државе у време цара Бориса (а није никада био!), папа не би могао никако да смењује епископе по Београду 878. године, јер их он није ни поставио, већ патријарх из Цариграда. У прилогу Вам шаљем ово спорно писмо папе скинуто са интернета.

Није уопште тачно. Бугарска црква је формално била под папском влашћу до 880. године – иако је у стварности била под контролом Константинопола. Ово је био план Бориса који је искористио раскол између Рима и Византије да успостави бугарску независну цркву.

 

[Vitez123]

Ево изволи. Иначе, овде нам није циљ никога да вређамо и поготову не да србочетницима уливамо некакав лажан осећај величине, интересују нас само чињенице.

Daj link i fotografiju da vidim taj navodni akt Senata Mletačke Republike 17 decembra 1335 godine? Vi Srbi se često pozivate na izvore za koje ste samo vi čuli i koje nitko nije vidio osim vas. Dodatni razlog sa sumnju u vjerodostojnost i autentičnost tog tobožnjeg mletačkog akta je i činjenica da to spominje jedino dokazani srbofil i mitoman Šafarik koji je tvrdio nebuloze poput one da su svi Slaveni nastali od Srba, jednom je čak priznao da iako su Hrvati zapravi oduvik bili Hrvati on ih ipak smatra Srbima, znači lik je priznao da je lažov i da namjerno u svojim knjigama posrbljuje Hrvate i ostale narode. Taj Šafarik je pandan Deretiću. Ono što je Deretić bio u 21. vijeku to je Šafarik bio u 19. vijeku, klauni kojima su se ljudi smijali. Eto takvi su tvoji izvori. Uostalom ako je Dušan zaista osvojio Dalmaciju i Bosnu pa kako onda nisu zabilježene bitke između njega i vladara koji su do tada držali te zemlje Šubića, Kotromanića, Hrvatinića? Zapravo griješim. Jesu zabilježene par njih u kojima je Dušan izgubio.

 

[leki1]

Daj link i fotografiju da vidim taj navodni akt Senata Mletačke Republike 17 decembra 1335 godine? Vi Srbi se često pozivate na izvore za koje ste samo vi čuli i koje nitko nije vidio osim vas. Dodatni razlog sa sumnju u vjerodostojnost i autentičnost tog tobožnjeg mletačkog akta je i činjenica da to spominje jedino dokazani srbofil i mitoman Šafarik koji je tvrdio nebuloze poput one da su svi Slaveni nastali od Srba, jednom je čak priznao da iako su Hrvati zapravi oduvik bili Hrvati on ih ipak smatra Srbima, znači lik je priznao da je lažov i da namjerno u svojim knjigama posrbljuje Hrvate i ostale narode. Taj Šafarik je pandan Deretiću. Ono što je Deretić bio u 21. vijeku to je Šafarik bio u 19. vijeku, klauni kojima su se ljudi smijali. Eto takvi su tvoji izvori. Uostalom ako je Dušan zaista osvojio Dalmaciju i Bosnu pa kako onda nisu zabilježene bitke između njega i vladara koji su do tada držali te zemlje Šubića, Kotromanića, Hrvatinića? Zapravo griješim. Jesu zabilježene par njih u kojima je Dušan izgubio.

Zasto bi Dusan vodio bitke sa srpskim stanovnistvom u Dalmaciji? Ja ti kazem gde je ranije bila srpsko hrvatska zona, na reci Cetini ...

 

[АнаиванГорд]

Daj link i fotografiju da vidim taj navodni akt Senata Mletačke Republike 17 decembra 1335 godine? Vi Srbi se često pozivate na izvore za koje ste samo vi čuli i koje nitko nije vidio osim vas. Dodatni razlog sa sumnju u vjerodostojnost i autentičnost tog tobožnjeg mletačkog akta je i činjenica da to spominje jedino dokazani srbofil i mitoman Šafarik koji je tvrdio nebuloze poput one da su svi Slaveni nastali od Srba, jednom je čak priznao da iako su Hrvati zapravi oduvik bili Hrvati on ih ipak smatra Srbima, znači lik je priznao da je lažov i da namjerno u svojim knjigama posrbljuje Hrvate i ostale narode. Taj Šafarik je pandan Deretiću. Ono što je Deretić bio u 21. vijeku to je Šafarik bio u 19. vijeku, klauni kojima su se ljudi smijali. Eto takvi su tvoji izvori. Uostalom ako je Dušan zaista osvojio Dalmaciju i Bosnu pa kako onda nisu zabilježene bitke između njega i vladara koji su do tada držali te zemlje Šubića, Kotromanića, Hrvatinića? Zapravo griješim. Jesu zabilježene par njih u kojima je Dušan izgubio.

Немој да журиш и да идеш у другу крајност. Има битака и забележене су још док је Душан био млади краљ... У једном сукобу Котроманић се једва спасао.

 

[Старо Браничево]

Није ни било битак

Daj link i fotografiju da vidim taj navodni akt Senata Mletačke Republike 17 decembra 1335 godine? Vi Srbi se često pozivate na izvore za koje ste samo vi čuli i koje nitko nije vidio osim vas. Dodatni razlog sa sumnju u vjerodostojnost i autentičnost tog tobožnjeg mletačkog akta je i činjenica da to spominje jedino dokazani srbofil i mitoman Šafarik koji je tvrdio nebuloze poput one da su svi Slaveni nastali od Srba, jednom je čak priznao da iako su Hrvati zapravi oduvik bili Hrvati on ih ipak smatra Srbima, znači lik je priznao da je lažov i da namjerno u svojim knjigama posrbljuje Hrvate i ostale narode. Taj Šafarik je pandan Deretiću. Ono što je Deretić bio u 21. vijeku to je Šafarik bio

Daj link i fotografiju da vidim taj navodni akt Senata Mletačke Republike 17 decembra 1335 godine? Vi Srbi se često pozivate na izvore za koje ste samo vi čuli i koje nitko nije vidio osim vas. Dodatni razlog sa sumnju u vjerodostojnost i autentičnost tog tobožnjeg mletačkog akta je i činjenica da to spominje jedino dokazani srbofil i mitoman Šafarik koji je tvrdio nebuloze poput one da su svi Slaveni nastali od Srba, jednom je čak priznao da iako su Hrvati zapravi oduvik bili Hrvati on ih ipak smatra Srbima, znači lik je priznao da je lažov i da namjerno u svojim knjigama posrbljuje Hrvate i ostale narode. Taj Šafarik je pandan Deretiću. Ono što je Deretić bio u 21. vijeku to je Šafarik bio u 19. vijeku, klauni kojima su se ljudi smijali. Eto takvi su tvoji izvori. Uostalom ako je Dušan zaista osvojio Dalmaciju i Bosnu pa kako onda nisu zabilježene bitke između njega i vladara koji su do tada držali te zemlje Šubića, Kotromanića, Hrvatinića? Zapravo griješim. Jesu zabilježene par njih u kojima je Dušan izgubio.

Није било битака, јер није било отпора становништва, био је то један народ. У то време су се Срби и Руси фактички разумели, а камоли Срби, Бугари и Хрвати.

 

[Старо Браничево]

Zasto bi Dusan vodio bitke sa srpskim stanovnistvom u Dalmaciji? Ja ti kazem gde je ranije bila srpsko hrvatska zona, na reci Cetini ...

Није ни ту

 

[Brđanin]

 

[Старо Браничево]

Daj link i fotografiju da vidim taj navodni akt Senata Mletačke Republike 17 decembra 1335 godine? Vi Srbi se često pozivate na izvore za koje ste samo vi čuli i koje nitko nije vidio osim vas. Dodatni razlog sa sumnju u vjerodostojnost i autentičnost tog tobožnjeg mletačkog akta je i činjenica da to spominje jedino dokazani srbofil i mitoman Šafarik koji je tvrdio nebuloze poput one da su svi Slaveni nastali od Srba, jednom je čak priznao da iako su Hrvati zapravi oduvik bili Hrvati on ih ipak smatra Srbima, znači lik je priznao da je lažov i da namjerno u svojim knjigama posrbljuje Hrvate i ostale narode. Taj Šafarik je pandan Deretiću. Ono što je Deretić bio u 21. vijeku to je Šafarik bio u 19. vijeku, klauni kojima su se ljudi smijali. Eto takvi su tvoji izvori. Uostalom ako je Dušan zaista osvojio Dalmaciju i Bosnu pa kako onda nisu zabilježene bitke između njega i vladara koji su do tada držali te zemlje Šubića, Kotromanića, Hrvatinića? Zapravo griješim. Jesu zabilježene par njih u kojima je Dušan izgubio.

Зашто да се бије са својим зетовима???

 

[Старо Браничево]

Pogledajte prilog 1235431

Шта ти је ово?

 

[Brđanin]

Шта ти је ово?

Piše ti.

 

[Boris T]

Taj Šafarik je pandan Deretiću. Ono što je Deretić bio u 21. vijeku to je Šafarik bio u 19. vijeku, klauni kojima su se ljudi smijali.

Ово није чувени Павел Шафарик, већ његов синовац Јанко, који је цео живот радио у Србији.

 

[Старо Браничево]

Piše ti.

Људи, погледајте ово доле. Ово вам је Милутинова држава рецимо. Покушајмо да будемо макар мало објективни, па покушајте да замислите да ли ово вама може да личи да нешто што се зове сила онога времена и војна и економска? Личи лу ово вама на земљу која може да потуче турску силу у Малој Азији тако страшно да се не опораве наредних 80 година?!!! Личи ли ово вама на државу која има тако снажну економију и такав новац који има толику вредност да је у једном тренутку угрозио и монетарну стабилност Венеције, тако да је иста морала да уведе противмере да би се заштитила?! Да ли ово Астериксово село има толику моћ и богатство да може подићи 40 манастира највелелепнијих тога времена? Да гради по Јерусалиму, по Солуну, по Цариграду??? Да дарује Ватикан најскупљим поклонима? Па ово је јадније од данашње Србије без КиМ!

Да ли је потребно да будете школовани историчар, да би сте могли да схватите да вам неко прича бајке?!

А што га овде не прикажу?

 

[Vitez123]

Slažem se, ali postoje priznati istoričari, .... prvo ako gledamo uopšte srpsku zonu.. Sam Porfirogenit kaže gde je granica srpske zone na Jadranu... dakle dokle živi srpsko stanovništvo.... a što se tiče Cara Dušana takodje postoje zapisi zvanične istorije koje ne možeš opovrgnuti

A tko odlučuje koji su priznati istoričari a koji nepriznati i što je zvanična istorija a što nezvanična? Nije valjda ti? Srbi imaju sklonost da selektivno tumače izvore. Tako i sa Porfirogenetom radite, uzmete iz njegove knjige samo ono što se vama sviđa a uvik izbjegavajte citirati sve što je dotični napisao uključujući onu njegovu rečenicu da Hrvati žive u Dalmaciji, Panoniju i Ilirikumu u prijevodu na prostoru čitave bivše Jugoslavije a vjerojatno i dalje od toga po skoro čitavom Balkanu.