- Poruka
- 1.851
Ljubljana,Maribor,Zagreb,Split,Subotica,Sarajevo,Beograd,Novi Sad...![]()
Grubane,ovoliko sarlatanstvo vise cak nije ni smesno.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Ljubljana,Maribor,Zagreb,Split,Subotica,Sarajevo,Beograd,Novi Sad...![]()
Pa posto kazes da cetnici kao legalna vojska imaju zadatak da uniste komuniste imao bih jedno pitanje.
Da li su partizani trebali da se samouniste da bi cetnici bili zadovoljni?
Grubane,ovoliko sarlatanstvo vise cak nije ni smesno.
Gde su bili partizani u nabrojanim gradovima.Pusti sad Valtera tj.Batu Živojinovića,to je samo igrani film i ne može se koristiti kao istorijski izvor.
Citajhttp://www.znaci.net/00001/151_3.pdfPartizani su vojska komunističke partije,oni su pobunjenici protiv države Kraljevine Jugoslavije.Njihov jedini cilj je revolucija tj.nasilno preuzimanje vlasti bez izbora,bez da se pitaju građani.Samoproglašeni spasioci naroda a ustvari varalice i najgore bitange.Masovne ubice i štetočine kakve svet nije video.To su partizani.
Владимир Перић Валтер (1919—1945), секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево, један од организатора Народноослободилачке борбе у Сарајеву и народни херој Југославије. По његовим доживљајима је 1972. године снимљен филм „Валтер брани Сарајево“ са Батом Живојиновићем у главној улози.

Владимир Перић Валтер (1919—1945), секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево, један од организатора Народноослободилачке борбе у Сарајеву и народни херој Југославије. По његовим доживљајима је 1972. године снимљен филм „Валтер брани Сарајево“ са Батом Живојиновићем у главној улози. Овај филм је изразито популаран у Кини.
[уреди]Биографија
Рођен је 1919. године у Пријепољу. После завршене основне школе, уписао се у Трговачку академију. Због лошег материјалног стања, био је присиљен да се сам издржава и школује. После завршене Трговачке академије, одлази у Београд на Високу економско-комерцијалну школу. У време када је био на служби у Хипотекарној банци у Сарајеву, од 1940. године постао је члан Месног комитета КПЈ за Сарајево. Пре тога је активно учествовао и радио у револуционарном радничком покрету.
Када су силе Осовине окупирале Краљевину Југославију, Валтер је наставио илегално да ради у Сарајеву, да би убрзо ступио у Мајевички НОП одред, чији је командант постао крајем 1942. године. Отишао је, затим, у Зенички НОП одред, који се у почетку прочуо по многим успешним акцијама. Валтер је био и командант ударног батаљона у Шестој источно-босанској бригади. Почетком 1943. године, упућен је на илегални рад у Тузлу. У овом граду, и поред изузетно тешких услова рада, успешно је извршавао све задатке.
Споменик Владимиру Перићу Валтеру у Сарајеву
У лето 1943. године, руководство НОП-а Југославије је упутило Валтера на илегални рад у Сарајево. Тамо је постао секретар Месног комитета Партије. Као искусан борац и добар познавалац прилика у овом граду, учинио је много да оживи илегални покрет. Давао је значајну помоћ партизанским јединицама које су деловале у околини Сарајева. Организирао је мрежу партизанске обавјештајне службе. У неколико наврата, Специјална полиција покушавала је да открије и уништи илегалне пунктове и сарајевску организацију у целини. То јој, осим ретких случајева, није полазило за руком. Валтер је још за живота постао легенда, као један од најискуснијих и најхрабријих обавјештајаца народноослободилачког рата. Неколико пута је по специјалним задацима одлазио на слободну територију и у Врховни штаб НОВЈ.
Готово до краја рата, до 6. априла 1945. године, стајао је на челу свих акција илегалне организације у Сарајеву. Погинуо је у завршним борбама за ослобођење града.
Валтер је с групом бораца чувао електричну централу коју су усташе хтеле да униште приликом повлачења. У овим борбама, минобацачка граната прекинула је животни пут Владимира Перића. Остала је легенда о неустрашивом и одважном обавјештајцу Валтеру. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, испод планине Требевић, код Сарајева.
За народног хероја проглашен је 24. јула 1953. године.
Građanski rat je naziv za rat u kome međusobno sukobljene strane okvirno pripadaju jednoj te istoj kulturi, društvu ili političkoj zajednici.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Građanski_rat
Partizani i cetnici ne pripadaju istoj kulturi (rakije i cetnicke gibanice, te reza po kalabicu); ne pripadaju ni istom drustvu , a o politickoj zajednici nema sta da se kaze (monarhisticke oficircine...)
Istorija građanskih ratova, jos od Spartakovih vremena, ne zna da su takvi ratovi počinjali i vođeni u okupiranoj zemlji! Da li je građanski rat, ako se jedna od dve ratujuće strane - u našem slučaju partizanska - za čitavo vreme okupacije, odlučno i dosledno, bori protiv okupatora, a druga ratujuća strana - u ovom slučaju četnički pokret - povede borbu i vodi je, sve do sloma okupatora, protiv one prve, tj. partizanske? Odista, da li je to građanski rat ili je, pak, ta druga ratujuća strana bila u eklatantnoj saradnji i na svakovrsnoj pomoći okupatorima? Jasan dokaz da se nipošto nije radilo o građanskom ratu jesu i uporna nastojanja predstavnika partizanskog pokreta da privoli četnički pokret Draže Mihailovića na zajedničku borbu protiv okupatora
Kako je vođa Francuskog pokreta otpora Šari de Gol gledao na građanski rat u okupiranoj Francuskoj? Njemu je u avgustu 1944. godine, pošto je oslobođen Pariz, u zvaničnu posjetu i na službeni razgovor došao predstavnik maršala Petena. Imao je i ovlašćenje da sa de Golom pronađe način kako bi se izbegao građanski rat u Francuskoj. De Gol je odgovorio: Ja sam udaljio tog izaslanika. Gde je građanski rat?
Za razliku od onih prostora u doskorašnjoj Jugoslaviji, u kojima se čine pokušaji reafirmacije ravnogorskog pokreta i Mihailovića, u Francuskoj niko normalan ne pomišlja na rehabilitaciju kolaboracije i kvislinštva okupatoru. I tom Petenu, koji je osuđen na smrt, oduzeto je zvanje maršala dodijeljeno mu za njegove zasluge u Prvom svjetskom ratu.
“Glavna borba protiv Tita vodi se sada na području Nezavisne Države Hrvatske. Glavne snage, koje u toj borbi uzimaju učešća, bore se pod ustaškim amblemom... Tito, prema tome, ima mogućnost da tu borbu u inozemnim krugovima prikaže kao borbu sa Njemačkom i njenim saveznicima i da joj oduzme karakter građanskog rata, koji bi jedino mogao biti razlogom jedne angloameričke interencije”.( Memorandum delegacije Četničkog nacionalnog komiteta od 27- aprila 1945- Vladku Mačeku,predsjedniku HSS-a, o potrebi ujedinjavanja svih snaga radi borbe protiv NOP-n Arhiv VII,Ča, k. 15, reg. br. 5/3, VK-P-642/2.)
Vodstvo četničkog pokreta insistira da se oružani sukobi u Jugoslaviji predstave ne kao oslobodilački nego kao građanski rat. Smatralo je da se samo u tom slučaju Angloamerikancima pruža mogućnost da se umiješaju i uspješno intervenišu u korist nacionalističkih snaga.
I komandanti na terenu su smatrali da se može zatražiti intervencija saveznika s tim ciljem. Potpukovnici Zaharije Ostojić i Petar Baćović depešom od 12. IX 1944. upozoravaju Mihailovića: “Smatramo da je potrebno zatražiti od saveznika da nas okupiraju i spreče građanski rat, u protivnom mi smo izgubili bitku i vojnički i politički.”
Апсолутне лажи ничим документоване.
Да имаш имало знања знао би да су против четничког Валтера, потпуковника Жарка Тодоровића Немци предузели највећу обавештајну операцију на Балкану, ,,Валтер.''
Тај ваш Валтер се не помиње ни у једном немачком документу, безначајна фигура.
Ne zna jadničak da u Sarajevu nije ubijen ni jedan nemački vojnik do oktobra 1944.
Прекини да лажеш и да муљаш.
Кажеш Da li je građanski rat, ako se jedna od dve ratujuće strane - u našem slučaju partizanska - za čitavo vreme okupacije, odlučno i dosledno, bori protiv okupatora, a druga ratujuća strana - u ovom slučaju četnički pokret - povede borbu i vodi je, sve do sloma okupatora, protiv one prve, tj. partizanske
Јесу ли водили борбу против окупатора тако што су пролећа 1942. заједно са усташама нападали четнике? Јесам ли 1000 пута питао да ми наведеш једно место које су партизани ослободили од Немаца пре уласка Совјета, једну офанзивну битку против Немаца, јесам ли 1000 пута питао за бар једну Титову наредбу да је главна борба против окупатора, а не четника?
Vodstvo četničkog pokreta insistira da se oružani sukobi u Jugoslaviji predstave ne kao oslobodilački nego kao građanski rat
А шта је друго било него грађански рат? Од када то паравојна формација има право да се назове ослободиоцем и да напада легалну војску под фирмом ослобађања?
Апсолутне лажи ничим документоване.
Да имаш имало знања знао би да су против четничког Валтера, потпуковника Жарка Тодоровића Немци предузели највећу обавештајну операцију на Балкану, ,,Валтер.''
Тај ваш Валтер се не помиње ни у једном немачком документу, безначајна фигура.

