Грађански рат између четника и партизана.

[Gruban]

Evo recimo maj 1944http://www.znaci.net/00001/53_41.pdf

Znači,ni jedan grad

 

[Koča]

gde su ti veliki antifasisti do 22. juna 1941....sta od jednom su se nakon tog datuma setili da su antifasisti

vec u junu 41. oni napadaju Mihailovica, pozivaju na borbu protiv njega i sire propagandu protiv rata i govore iskljucivo o vlasti

dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.

''Zbornik'', I-2-1952, str 13-4

 

[Koča]

dr Ivan Avakumovic pise i da veci sukob izmedju cetnika i partizana koji je nemacka vojna komanda za Srbiju prvi put zabelezila u svom dnevnu izvestaju za 8. novembra 1941. godine bio napad partizana na cetnike u Loznici.

str. 26

oznaka dokumenta

T-501-246-000645

______________________

Svoju mrznju prema Mihailovicu Tito nije krio ni od okupatora ni od svojih pristalica koje je podsticao na nepostednu borbu protiv cetnika. Jedan Nemac koji je imao priliku da razgovara sa generalnim sekretarom KPJ u leto 1942. pisao je da Tito gaji ''duboku mrznju'' prema Mihailovicu (H 300191).

str. 28

 

[Koča]

Dejvid Martin, Rodoljub ili izdajnik: Slucaj djenerala Mihailovica
Zapisnici i izvestaj Istrazne komisije Komiteta za pravedno sudjenje Drazi Mihailovicu

partizani se bore protiv cetnika, a ne protiv Nemaca i to u trenutku kada se cetnici bore protiv Nemaca...partizani udaraju s ledja na cetnike...

O svemu tome svedoce pripadnici americke saveznicke misije koja je jos uvek kod Draze...Sustina njihoviih iskaza nalazi se u izjavi Potpukovnika Robert H. MekDauela pred istraznom komisijom:

Ovo je samo jos jedna potvrda Djilasovog priznanja da je partizanska borba bila ispirisana iskljucivo revolucijom....jasno je da im je na njihovom putu osvajanja vlasti te 1944. godine jedini pravi i iskreni neprijatelj bio Draza Mihailovic, uostalom kao i u toku citavog rata....Ovo je i potvrda njihovog priznanja Nemcima u toku saradnje 43. da se protiv njih ne zele boriti, da to cini samo iz samoodbrane, da se samo zele boriti protiv cetnika....Naravno ne zato sto su komunisti voleli okupatora, vec sto su znali da ce on kad tad otici iz zemlje, a onda dolazi trenutak da se stupi na vlast pa se treba obracunati sa onima koji im se nalaze na tom putu...

 

[sabljar]

O svemu tome svedoce pripadnici americke saveznicke misije koja je jos uvek kod Draze...Sustina njihoviih iskaza nalazi se u izjavi Potpukovnika Robert H. MekDauela pred istraznom komisijom:

istrazna komisija? ...............to je bila grupa americkih gradjana , bez legalno-pravne vrednosti, obaveze, ili podloge, koji su odrzali pozorisnu predstavu za mihailovica.Da je americka vlada smatrala da treba da nesto napravi, ona bi napravila; imala je dovoljnu tezinu, no izuzev ispiranja usta nista se drugo nije desilo

 

[ValterX]

znaci.net su propagandni komunisticki sajt i nisu nikakav validan izvor niti se mogu uzeti u ozbiljnoj diskusiji...a ne znam ni sta si postavio...znas li ti?

Za mene su potpuno pouzdan izvor a postovao sam grubanu a ne tebi.
Sarkazam nije argument u ozbiljnoj diskusiji.ali ako vec hoces taj nivo razgovora u redu.
Znas li ti da je WWII zavrsen porazom cetnika?

 

[sabljar]

Znači,ni jedan grad

jako puno gradova...
http://sr.wikipedia.org/wiki/Напади_на_гарнизоне_НДХ

ali cetojke ne vole da citaju, a ako im ne pase, onda je klasika "komunisticki falsifikat", "rezimski istoricar"; ili znamenite tri tacke .... ,koje nadomestuju izbacene pasuse, i recenice koje ne odgovaraju......istorija sa tri tacke....

 

[ValterX]

dr Ivan Avakumovic pise i da veci sukob izmedju cetnika i partizana koji je nemacka vojna komanda za Srbiju prvi put zabelezila u svom dnevnu izvestaju za 8. novembra 1941. godine bio napad partizana na cetnike u Loznici.

str. 26

oznaka dokumenta

T-501-246-000645

______________________

Svoju mrznju prema Mihailovicu Tito nije krio ni od okupatora ni od svojih pristalica koje je podsticao na nepostednu borbu protiv cetnika. Jedan Nemac koji je imao priliku da razgovara sa generalnim sekretarom KPJ u leto 1942. pisao je da Tito gaji ''duboku mrznju'' prema Mihailovicu (H 300191).

str. 28

Prvi sukob partizana i cetnika je bio 1.11.1941.Napad cetnika na partizane na podrucju Uzica i Pozege.

 

[Ненад]

Prvi sukob partizana i cetnika je bio 1.11.1941.Napad cetnika na partizane na podrucju Uzica i Pozege.

Да ли си незналица или лажов не знам, мада судећи по твојим пасусима закључујем да си од свега по мало.

Концентрација комуниста у Ужицу(или како је настала ,,Ужичка република'')


Ужице је било једино веће место у Србији из којег су се Немци повукли без борбе, 21. септембра 1941. године. Разлог је био тај, што се налазило на рубу немачке окупационе зоне, па је зато било најугроженије од устаничке акције. Немци су желели да предају власт бану Дринске бановине Михаилу Трифуновићу (који се ту повукао из Сарајева) и команданту Дринског жандармеријског пука, снаге 300 људи, потпуковнику Драгутину Редићу, али они изјављују како су немоћни да одрже ред и безбедност.
Сем комуниста, град су у то време угрожавале и муслиманске банде са југа. Против њих су се на Златибору борили, удруженим снагама, Дражин Златиборски четнички одред потпуковника Андрије Јевремовића и Пећанчев Јаворски четнички одред Боже Јаворца. У саставу Јаворског одреда налазиле су се и Пећанчеве војводе Радомир Ђекић и Ђура Смедеревац. Трифуновић и Редић предложили су Немцима да се град преда најближем Пећанчевом одреду. Пошто се немачки командант сложио са овим, потпуковник Редић је послао изасланика на Златибор, који је потпуковнику Јевремовићу и војводи Ђекићу саопштио намере Немаца. Том приликом, 19. септембра 1941, позив за преузимање Ужица упућен је и Дражином Златиборском, и Пећанчевом Јаворском одреду. Потпуковник Јевремовић одбио је понуду, с образложењем да би у том случају Златибор остао незаштићен од муслиманских упада. Тако је решено да се Ужице преда војводи Радомиру Ђекићу, а да се градска жандармерија ојача Јаворским четничким одредом. У присуству бана Трифуновића, војвода Ђекић је преузео управу града, по одласку последњих немачких војника, у четири сата поподне 21. септембра. 1)

Ужице 21.9.1941. у 4 поподне. Грађани поздрављају одлазак Немаца и долазак Пећанчевих четника(нису били под дражином командом-моја примедба). У средини, са белим пешкиром је војвода Ђекић(касније прешао код Драже-моја примедба).

Непосредно по одласку Немаца, председник Ужичког четничког удружења, учитељ Ђорђе Новаковић, предаје својих 100 четника мајору Манојлу Кораћу, који од њих формира Златиборско-ужички четнички одред. (Учитеља, тј. школског надзорника, Ђорђа Новаковића, Немци су стрељали 26. децембра 1942. у Јајинцима, као припадника Дражиног покрета, док су Манојла Кораћа дан раније одвели у заробљеништво.) То је била једина Дражина снага у граду. Такође истога дана, 21. септембра поподне, потпуковник Андрија Јевремовић силази са Златибора и упозорава бана Трифуновића, потпуковника Редића и друге виђеније грађане, да ће партизани напасти град, те да треба предузети одбрамбене мере. Добија одговор да не треба започињати борбу и проливати братску крв, после чега се враћа на Златибор.
Међутим, већ следећег јутра ови исти људи доносе одлуку да град треба бранити, постављајући потпуковника Сретена Страњаковића за команданта одбране. Он је под својом командом имао 500 људи (150 Пећанчевих четника, 100 Дражиних, чета жандармерије и полиција), што је сматрао недовољним. Зато је тражио да се изврши мобилизација и попуњавање јединица до 1.200 бораца.
Али, одзив на мобилизацију је био слаб, јер у народу није постојало расположење за борбу против партизана. У једној жандармеријској јединици чак долази до побуне, после чега се она делом распушта. Тако се поново одустаје од идеје одбране и бан Трифуновић сазива нову конференцију угледних грађана.
Главну реч на конференцији водили су прота Витомир Видаковић (чији су синови били у партизанима), директор гимназије Живојин Радуловачки, директор учитељске школе Иван Матовић и шеф пореске управе Пишчевић (чија су два сина такође била у партизанима). Ова четворица намећу одлуку да се не пролива братска крв, да се град преда без борбе и ''да видимо шта и ова наша деца хоће''.
Тако, у току наредна два дана, све националне снаге напуштају град. Остају само Трифуновић и Редић, са делом жандарма, да сачекају партизане.
Партизанске јединице, бројне свега 216 људи, спуштају се у Ужице 24. септембра у четири часа поподне. Одмах хапсе Трифуновића, Редића, жандарме и виђеније грађане. Стрељају начелника Ужичког среза Јована Алексића и још неке чиновнике, плене 60 милиона динара из филијале Народне банке, преузимају фабрику оружја, постављају нову општинску управу, а вођа женске омладине, Вита Гутман, у хотелу ''Палас'' формира Клуб слободне љубави. Сутрадан, 25. септембра, командант Ужичког партизанског одреда, учитељ Душан Јерковић, на збору грађана чита наредбу број 1:
''Грађанство од овога момената сматра се мобилисаним и за неодазивање позиву Штаба одговараће пред ратним законима''.
Пет дана касније, Јерковић издаје наредбу о мобилизацији мушкараца старости од 18 до 40 година. Најзад, 1. октобра, он издаје следећи проглас:
''Главни циљ наше борбе јесте уништење наших класних непријатеља''.
Ускоро у град долазе све комунистичке структуре, чиме борба против ''издајника народа'' добија нови замах. Богате, угледне и непокорне грађане комунисти масовно хапсе и стрељају изнад касарне у Крчагову. 2)
Ужичани су тако видели ,,шта и ова наша деца хоће'' али било је касно. Батаљон Немаца у повлачењу из Ужица задржао се 22. 9. у Пожеги. Сазнавши да се у селу Горобиљу налазе партизани немачки командант је послао камион војника да их нападне. Партизани су у заседи код ариљског моста убили 3 и ранили 18 немачких војника. Немајући времена за извршење одмазде немачки командант наређује даље повлачење према Чачку. У току ноћи немачку колону напада Пожешки четнички одред капетана Милоша Глишића северно од друма Пожега-Кабларска клисура. сутрадан 23.9. у самој клисури Немце су напали Драгачевски четнички одред и Бакионичка чета Пожешког одреда. Уз губитке Немци истог дана стижу у Чачак.
Одмах по немачком повлачењу капетан Глишић је са једном четом ушао у Пожегу и успоставио четничку управу. Затим је у Горобиље послао двојицу преговарача, адвоката Ацу Дрндаревића и свештеника Спиру Остојића. Партизани су их међутим ухапсили позвавши и самог Глишића на ,,преговоре.'' Тако је ухапшен и Глишић а Горобиљска партизанска чета са робијашем Стеваном Чолаковићем на челу у 11 сати увече преузима управу над Пожегом. У то време главнина четничких снага окупљала се у овчарско-кабларској клисури после борбе са Немцима.
Сазнавши за Глишићево хапшење Дража је преко свог опуномоћеника у партизанском Врховном штабу, капетана Милорада Митића захтевао његово пуштање. Глишић је пуштен 1. 10. Сутрадан је за команданта Пожешког четничког одреда постављен капетан Вучко Игњатовић док је капетану Глишићу додељено место начелника штаба.
Капетан Игњатовић је спадао у ред оних који су сматрали да одмах треба рашчистити са комунистима. У самој пожеги он им је вратио мило за драго већ 4.10. У борби од 11 сати увече до 5 ујутру разбио је Горобиљску партизанску чету и вратио Пожегу. После 2 дана комунисти су послали ужички партизански одред који је капетан Игњатовић разбио у селу Горобиљу. 3)
Спор је решен тако што су комунисти узели Ужице, док је четницима остала Пожега мада је у оба места формално подељена власт, по споразуму од 19. 9.
Самарџић користи следеће изворе:
1. 2. и 3. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига друга ,90-2,19-24 и 93-4

 

[Ненад]

60. ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ГРАћАНСКОГ РАТА У СРБИЈИ

Комунистичка велеиздаја

На "велики" јубилеј с краја прошле године (2. новембар), у јавности се није осврнуо дословце нико. Ево како је почела несрећа која још траје...

ПИШЕ: Милослав Самарџић

Питање кривице за избијање грађанског рата у литератури се обично своди на питање ко је први напао, што је погрешно. Кривица за избијање грађанског рата лежи на комунистима, и то од оног часа када су почели да оснивају своје паравојне формације. Да су желели да се боре за слободу, као што су говорили, требало је само да се пријаве у војску. Ако не би били задовољни стратегијом и тактиком надлежне војне команде, стајало им је на расположењу право жалбе, у виду тражења рапорта код официра, и ништа више. Надлежни органи - војна команда, влада и краљ - можда би њихове захтеве уважили, а можда не. Да нека политичка партија у ратном стању оснива своју војску, то је акт издаје, а да ту војску ставља под команду једне стране државе (у овом случају Совјетског Савеза), то је акт велеиздаје. Комунисти су учинили управо то. Још јуна месеца, они су знали да делови војске настављају борбу. Али, уместо да стану под њихову команду, комунисти позивају на "одлучну борбу" против њих.1) Комунисти су започели грађански рат још овим прогласом: када ће "куцнути час" да војску нападну и оружјем, да би освојили власт у земљи, уз помоћ Совјетског Савеза, то је било само питање времена. Најзад, они и сами кажу да им је циљ био револуција, тј. насилна промена власти. Да би тај циљ остварили, морали су да нападну војску, па је отуда контрадикторна теза њихове историје како је војска изазвала грађански рат.
Мада комунистичке архиве још нису отворене, на основу доступних докумената може се извести закључак да је напад партизана на четнике октобра 1941. године дошао по наређењу Стаљина и Коминтерне. Стаљин је у то време спремао дипломатску офанзиву против Западних савезника, тражећи право на окупацију Источне Европе у накнаду за борбу против Хитлера. Понадао се да је главна опасност на Источном фронту прошла, пошто је 10. октобра невреме успорило, а десетак дана потом и зауставило, немачку офанзиву на Москву звану "Тајфун". Зато му је напад комуниста на четнике одговарао као метод притиска у преговорима са британском владом.2) Грађанским ратом у Србији руководио је лично генерални секретар Коминтерне, Георги Димитров, који је тада боравио у Ужицу. У комунистичкој хијерархији, Димитров је био Титов наредбодавац.3)

УБИСТВО ГЕНЕРАЛА ПУТНИКОВИЋА
Комунисти су се тешко уздржавали од општег похода на "класне непријатеље", па су стално изазивали инциденте. Први већи сукоби избили су крајем септембра у Косјерићу. Капетан Момчило Петровић, командант Црногорског четничког одреда, претворио је ово место у једну од равногорских база. Када је једног дана, између 25. и 28. септембра, Црногорски четнички одред боравио у околним селима, ради ширења организације, комунисти су ушли у Косјерић и почели да хапсе равногорске присталице. Тако су започете вишедневне борбе, које су окончане заробљавањем око 200 партизана. У исто време, на другом крају Србије, у селу Бистрица код Пожаревца, комунисти нападају и заробљавају Крепољински четнички одред. Команданта одреда, капетана Павла Илића, потом су убили у Петровцу на Млави.4) Недуго потом, 11. октобра, комунисти на Руднику заробљавају и убијају генерала Путниковића, поверљивог курира на релацији Београд-Равна Гора. Wегов унакажен леш оставили су на друму. За овај случај везан је један од карактеристичних примера фалсификовања историје. Правдајући Путниковићево убиство, комунисти су после рата у Војноисторијски архив у Београду ставили документ у коме стоји:
"Председник страгарске општине изјавио је да је генерал Путниковић пре поласка из Београда био у главном четничком штабу као и код шефа Гестапоа у Београду г. Крауса и да је том приликом насамо имао с њим разговор у његовој канцеларији".
А све ово председник села Страгари сазнао је пре него што је генерал Путниковић возом стигао од Београда до Рудника.5) У селу Влакча код Тополе, око 10. октобра, комунисти заробљавају четничког курира, потпоручника Вучка Вучковића. Он је на Равну Гору носио писмо са негативним ставом команданата Рудничког и Лепеничког четничког одреда, капетана Прокопија Гачића и Александра Милошевића, по питању даље сарадње са комунистима. Ово писмо комунисти користе као повод за изазивање нових сукоба, посебно са Рудничким и Лепеничким одредом. Прилика им се указала већ 12. октобра, када је капетан Александар Милошевић у свом родном селу, Саранову, окупио око 1.000 људи. Прва партизанска група која је дошла на збор понашала се као да је "сарадња" у најбољем реду. Али, док је збор трајао, већа група партизана прилази у стрељачким стројевима, са одшрафљеним бомбама и упереним пушкама, захтевајући да официри пођу са њима. Да би се избегло крвопролиће, официри су пошли, изнудивши претходно од комуниста, да сав народ чује, "часну српску реч" да им се ништа неће десити. Капетан Миливоје Обрадовић, један од учесника скупа, описује шта се потом дешавало:
"Тек што смо прешли преко плота, на нас се сјури партизанска маса, вичући: "Доле оружје, мајку вам вашу издајничку, бандитску, петоколонашку". За трен ока нас разоружаше и поведоше ка једној другој кући на пет стотинак метара од оне на коју су нам први пут указивали. У кући затекосмо људство наших заседа. Приближавајући се нашим заседама, снабдевени уговореним знацима распознавања, они су лако разоружали наше заседе, да би после тога отпочели са опкољавањем нашега скупа. С претњом да ће нас побити и са истргнутим камама, повезали су нас све. Један Циганин наметну Гачићу лисице на руке уз асистенцију две девојке и њихове најпогрдније изразе и грдње..."6)

ОСИПАЊЕ ПАРТИЗАНСКИХ РЕДОВА
Такође благодарећи "сарадњи", комунисти 11. октобра на превару заробљавају и Левачки четнички одред поручника Марка Музикравића. Два дана потом, 13. октобра, они нападају и разоружавају четнике у Белошевцу код Тополе, а 14. октобра заробљавају и четничку команду Лознице (потпуковника Јована Марјановића, команданта, поручника Николу Гордића, заменика команданта, и поручника Михаила Маринковића, судију Окружног суда у Лозници). Лозничка четничка команда је на превару ухапшена у Крупњу, где се повукла пред надирућим Немцима. Тек када је јеромонах Георгије Бојић Џиџа са 32 бомбаша упао у комунистичку команду Крупња, четници су пуштени. Али, већ 20. октобра, комунисти нападају и преотимају од четника рударски градић Зајачу.7) После овог низа инцидената, Дража око 20. октобра сазива конференцију команданата у Брајићима, на којој позива све одреде "да буду на опрези у односу на партизане". Дражино тумачење ситуације било је следеће:
"Сарадња са комунистима из дана у дан постаје све неискренија: свађе између четничких и партизанских команданата су свакодневна појава: све чешће избијају сукоби и у командама места и општинама око административних послова, јер комунисти траже уништавање архива и свих докумената по општинама, а затим завођење народноослободилачких одбора. КПЈ бива све нервознија, јер се партизански редови све јаче осипају у сарадњи са четницима и људство свакодневно пребегава четницима на основу споразума од 19. септембра. Пошто комунисти осећају своју слабост у народу, то измишљају неспоразуме како би имали разлога за сукобе са четницима. Та непријатељства форсирају њихови шефови, пошто су увидели да је народ почео да прозире њихове партијске циљеве. Wихове борбе против Немаца су одмах почеле да се све више смањују и свеле се на најнужније акције, које имају за циљ да одрже маску како се боре против Немаца..."8)
Одмах по повратку са последњег састанка са Дражом, 27. октобра, Тито повлачи са опсаде Краљева свој Драгачевски батаљон. Ову јединицу одводи према Ужицу, а такође појачава и партизанску посаду у :ачку. Биле су то последње припреме уочи изазивања грађанског рата. Тренутак је за комунисте био повољан, јер се четничка главнина налазила на фронту против Немаца, на коме се борио још само симболичан број партизана. Комунисти су имали још један разлог за журбу: хтели су да изведу напад пре него што четницима стигне прва најављена енглеска пошиљка оружја. За ту прилику био је уређен аеродром у Пожеги.9) Због тога Тито није чекао своје јединице из Црне Горе, које је позивао још од 3. октобра (Дража је 9. новембра позвао у помоћ Дангићеве четнике:10) нису дошли ни једни ни други).
Комунистима је остало још само да реше питање повода, што су учинили 29. октобра. Тога дана, наоко случајно, међу четнике Рибашевинског одреда, у село Каран изнад Ужица, стигао је један камион партизана. Међу овим партизанима налазио се и један четник, који је дезертирао из Рибашевинског четничког одреда када је требао бити кажњен због неког преступа. Видевши пребеглицу, четници су тражили од партизана да га врате како би био кажњен, позивајући се притом на важећи споразум о сарадњи. Партизани су ово одбили па се изродила свађа. Користећи гужву, а по унапред смишљеном плану, Ужички партизански одред неопажено се примакао Карану и напао Рибашевински четнички одред. Изненађени четници се под борбом повлаче на Црнокосу, тражећи помоћ од Пожешког четничког одреда капетана Вучка Игњатовића. Истовремено, поручник Стојко Филиповић, заменик команданта Рибашевинског четничког одреда (у одсуству команданта, капетана Милоша Новаковића) обавештава Равну Гору о партизанском нападу. Касно увече 30. октобра капетан Игњатовић шаље у помоћ поручнику Филиповићу једну своју чету. Ојачан Рибашевински четнички одред одмах покушава да поврати изгубљено село, али без успеха.11)
Тако је почео грађански рат у Србији.

 

[Ненад]

Самарџић користи следеће изворе.
. Зборник, том И, књига 2,13.
2. Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 35.
3. Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 27-29, 781. Опширније о боравку Димитрова у Ужицу: Stephen Clisold, Whirlwind, Psychological Library, New York, 1949, с. 26. Димитровљева посета Ужицу је једна од карактеристичних "белих мрља" комунистичке историје.
4. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 24-25, 111.
5. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 28-29.
6. Д. Сотировић и Б. Јовановић, Србија и Равна Гора, 441-443.
7. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 111.
8. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 31-32.
9. Р. и ?. Кнежевић, Слобода или смрт, 781.
10. Зборник, том XIV, књига 1, 36-37.
11. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 51.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/355411-Kako-je-oslobodjena-Jugoslavija/page2

 

[Ненад]

Да поновим своја питања.

Где су то партизански ослободиоци били када је Мисита у првој линији погинуо а четници заробили више од 90 Немаца?
Где су били када су четници у Бањи Ковиљачи заробили 50 Немаца?
Где су били када су четници на Завлаци заробили 130 Немаца?
Где су били када је Звонко Вучковић ослободио Горњи Милановац и заробио 100 Немаца?
Где су били када у четници ослободили Чачак?
Где су били када је наредник Цветић заробио 44 Немца у Страгарима?
Где су били када је Кесеровић напао Крушевац?
Где су били када је Вод смрти од 40 војника цео изгинуо у Шапцу на челу са команднатом наредником Пушићем?
Где су били када су се четници тукли на Церу са 342. дивизијом?
Где су били када је Одред смрти од 200 људи цео изгинуо у опсади Краљева заједно са ком. поручником Узелцем који је 28.10. у задњем нападу на Краљево погинуо возећи борна кола, када су пали и поручник Бојовић и капетан Дејановић?

 

[Koča]

prvo, napisao sam koji sukob je nemacka komanda prvi put zabelezila, a ne koji je uopste bio....nema potrebe da izvrces

drugo, kako mozes izmisljas tako glupo i bespotrebno...Prvi napad izveli su komunisti na cetnike 2. novembra...to nikad nisu ni krili, samo su pravdali time da su saznali za cetnicke planove pa ih preduhitrili...

i opet sve to uz napomenu da cetnici kao legalna vojska imaju zadatak da uniste komuniste...

A videli smo da komunisti pozivaju na borbu protiv cetnika jos u junu...tu treba podsetiti da su oni do 22 juna 41. pod uticajem pakta Hitler-Staljin i sire propagandu protiv imperijalistickog rata....predstavljaju jedino drustvo Nemcima u okupiranoj im zemlji...itd...

 

[Koča]

istrazna komisija? ...............to je bila grupa americkih gradjana , bez legalno-pravne vrednosti, obaveze, ili podloge, koji su odrzali pozorisnu predstavu za mihailovica.Da je americka vlada smatrala da treba da nesto napravi, ona bi napravila; imala je dovoljnu tezinu, no izuzev ispiranja usta nista se drugo nije desilo

nista od ovoga sto si izneo nema veze sa istinom....ali od tebe smo na tako nesto navikli....da li ovo treba da bude neki protiv argument na svedocenja pripadnika saveznickih misija i spasenih avijaticara, ovde konkretno pukovnika Roberta MekDauela koji je za tebe gradjansko lice...lol....ovoga ima na tone...americka vlada jeste preduzela odredjene mere ali je nova komunisticka vlast izricito odbijala svedocenje pripadnika saveznickih misija koji su bili pripojeni Drazi i spasenih avijaticara, jasno i zasto....Pravedno sudjenje Drazi organizovale su uticajne i vidjenije licnosti SAD, a na njemu su svedocili clanovi americkih misija koji su bili i kod Draze i kod Tita i spaseni avijaticari (pa nema potrebe da lupetas):

naravno ni ova svedocenja i mnoge dokaze koji su izneti titov sud nije prihvatio na montiranom, staljinistickom procesu u Beogradu 46.

 

[Ненад]

prvo, napisao sam koji sukob je nemacka komanda prvi put zabelezila, a ne koji je uopste bio....nema potrebe da izvrces

drugo, kako mozes izmisljas tako glupo i bespotrebno...Prvi napad izveli su komunisti na cetnike 2. novembra...to nikad nisu ni krili, samo su pravdali time da su saznali za cetnicke planove pa ih preduhitrili...

i opet sve to uz napomenu da cetnici kao legalna vojska imaju zadatak da uniste komuniste...

A videli smo da komunisti pozivaju na borbu protiv cetnika jos u junu...tu treba podsetiti da su oni do 22 juna 41. pod uticajem pakta Hitler-Staljin i sire propagandu protiv imperijalistickog rata....predstavljaju jedino drustvo Nemcima u okupiranoj im zemlji...itd...

Једна исправка. 29.10. су комунисти заузели село Каран што је био повод за напад на Ужице.

А кад су пре нападали четнике поставио сам горе...

 

[Koča]

Da. A ovo je upravo njihova verzija na osnovu Titove izjave, a kasnije ga Kardelj ''ispravlja'' i izmislja drugu pricu...kao po obicaju imamo vise verzija kod njih...

Svaka cast za tekst...nema vise sta da se doda...

Uglavnom mislim da ovde i ako je izneto masa dokaza ko je izazvao bratoubilacki rat tako nesto i nije potrebno...zna se ko dize revoluciju i tu se svaka prica zavrsava...a narocito posle onog proglasa iz juna 41.

da ne spominje da tek posle 22. juna 41. jugo komunisti shvataju da su antifasisti

 

[sabljar]

naravno ni ova svedocenja i mnoge dokaze koji su izneti titov sud nije prihvatio na montiranom, staljinistickom procesu u Beogradu 46.

1.mihailovic je sudjen od legalane drzave, na temelju legalno donesenih zakona
2. nije bio "titov sud" nego legalni vojni sud (isti vojni sud koji je zasedao u nirnbergu, sa indenticnim zakonima)
3. staljinisticki procesi, su vezani za rusiju , i staljinovu eru.savrseno nikakve slicnosti nema sa vojnim sudom JA; mihailovic je imao advokata (cak 2) , koje je sam odabrao, i bio upoznat sa optuznicom


svedocenja americke "grupe gradjana" , koji u propagandne svrhe rade neko svoje simultano sudjenje, niko ne mora prihvatiti, izuzev kao pozoriste

 

[sabljar]

60. ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ГРАћАНСКОГ РАТА У СРБИЈИ

da li bi bio ljubezan da nam das definiciju termina "gradjanski rat" , tako da znamo o cemu pokusavas pricati

 

[Ненад]

1.mihailovic je sudjen od legalane drzave, na temelju legalno donesenih zakona
2. nije bio "titov sud" nego legalni vojni sud (isti vojni sud koji je zasedao u nirnbergu, sa indenticnim zakonima)
3. staljinisticki procesi, su vezani za rusiju , i staljinovu eru.savrseno nikakve slicnosti nema sa vojnim sudom JA; mihailovic je imao advokata (cak 2) , koje je sam odabrao, i bio upoznat sa optuznicom


svedocenja americke "grupe gradjana" , koji u propagandne svrhe rade neko svoje simultano sudjenje, niko ne mora prihvatiti, izuzev kao pozoriste

1. Да ли је држава у којој паравојна формација дође на власт силом и лажирањем избора легална?
2. Јесте био Титов суд, у пресуди се на крају све свело на то да је Дража осуђен као издајник партије којој није припадао.
3. Није их Дража одабрао него су му додељени, и обојица су на крају осуђени као издајници иако су робовали на Бањици управо као Дражине присталице.
А после наводно није стаљинистички суд. Дај молим те.

 

[Ненад]

da li bi bio ljubezan da nam das definiciju termina "gradjanski rat" , tako da znamo o cemu pokusavas pricati

Прво и прво каже се љубазан, научи мало правописа када већ крадеш туђи језик.

Дефиниција грађанског рата.

Оружана борба двеју или више класних, националних, верских или политичких сукобљених струја, ради остварења својих прокламованих политичких, социјалних, социолошких, верских и других циљева.

 

[sabljar]

Прво и прво каже се љубазан, научи мало правописа када већ крадеш туђи језик.

Дефиниција грађанског рата.

Оружана борба двеју или више класних, националних, верских или политичких сукобљених струја, ради остварења својих прокламованих политичких, социјалних, социолошких, верских и других циљева.

Građanski rat je naziv za rat u kome međusobno sukobljene strane okvirno pripadaju jednoj te istoj kulturi, društvu ili političkoj zajednici.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Građanski_rat

Partizani i cetnici ne pripadaju istoj kulturi (rakije i cetnicke gibanice, te reza po kalabicu); ne pripadaju ni istom drustvu , a o politickoj zajednici nema sta da se kaze (monarhisticke oficircine...)
Istorija građanskih ratova, jos od Spartakovih vremena, ne zna da su takvi ratovi počinjali i vođeni u okupiranoj zemlji! Da li je građanski rat, ako se jedna od dve ratujuće strane - u našem slučaju partizanska - za čitavo vreme okupacije, odlučno i dosledno, bori protiv okupatora, a druga ratujuća strana - u ovom slučaju četnički pokret - povede borbu i vodi je, sve do sloma okupatora, protiv one prve, tj. partizanske? Odista, da li je to građanski rat ili je, pak, ta druga ratujuća strana bila u eklatantnoj saradnji i na svakovrsnoj pomoći okupatorima? Jasan dokaz da se nipošto nije radilo o građanskom ratu jesu i uporna nastojanja predstavnika partizanskog pokreta da privoli četnički pokret Draže Mihailovića na zajedničku borbu protiv okupatora
Kako je vođa Francuskog pokreta otpora Šari de Gol gledao na građanski rat u okupiranoj Francuskoj? Njemu je u avgustu 1944. godine, pošto je oslobođen Pariz, u zvaničnu posjetu i na službeni razgovor došao predstavnik maršala Petena. Imao je i ovlašćenje da sa de Golom pronađe način kako bi se izbegao građanski rat u Francuskoj. De Gol je odgovorio: Ja sam udaljio tog izaslanika. Gde je građanski rat?
Za razliku od onih prostora u doskorašnjoj Jugoslaviji, u kojima se čine pokušaji reafirmacije ravnogorskog pokreta i Mihailovića, u Francuskoj niko normalan ne pomišlja na rehabilitaciju kolaboracije i kvislinštva okupatoru. I tom Petenu, koji je osuđen na smrt, oduzeto je zvanje maršala dodijeljeno mu za njegove zasluge u Prvom svjetskom ratu.

“Glavna borba protiv Tita vodi se sada na području Nezavisne Države Hrvatske. Glavne snage, koje u toj borbi uzimaju učešća, bore se pod ustaškim amblemom... Tito, prema tome, ima mogućnost da tu borbu u inozemnim krugovima prikaže kao borbu sa Njemačkom i njenim saveznicima i da joj oduzme karakter građanskog rata, koji bi jedino mogao biti razlogom jedne angloameričke interencije”.( Memorandum delegacije Četničkog nacionalnog komiteta od 27- aprila 1945- Vladku Mačeku,predsjedniku HSS-a, o potrebi ujedinjavanja svih snaga radi borbe protiv NOP-n Arhiv VII,Ča, k. 15, reg. br. 5/3, VK-P-642/2.)

Vodstvo četničkog pokreta insistira da se oružani sukobi u Jugoslaviji predstave ne kao oslobodilački nego kao građanski rat. Smatralo je da se samo u tom slučaju Angloamerikancima pruža mogućnost da se umiješaju i uspješno intervenišu u korist nacionalističkih snaga.
I komandanti na terenu su smatrali da se može zatražiti intervencija saveznika s tim ciljem. Potpukovnici Zaharije Ostojić i Petar Baćović depešom od 12. IX 1944. upozoravaju Mihailovića: “Smatramo da je potrebno zatražiti od saveznika da nas okupiraju i spreče građanski rat, u protivnom mi smo izgubili bitku i vojnički i politički.”

 

[Gruban]

jako puno gradova...
http://sr.wikipedia.org/wiki/Напади_на_гарнизоне_НДХ

ali cetojke ne vole da citaju, a ako im ne pase, onda je klasika "komunisticki falsifikat", "rezimski istoricar"; ili znamenite tri tacke .... ,koje nadomestuju izbacene pasuse, i recenice koje ne odgovaraju......istorija sa tri tacke....

Ni jedan veći grad nije bio pod kontrolom komunista u trenutku sovjetske invazije.Drvar je i sad veće selo.

 

[ValterX]

prvo, napisao sam koji sukob je nemacka komanda prvi put zabelezila, a ne koji je uopste bio....nema potrebe da izvrces

drugo, kako mozes izmisljas tako glupo i bespotrebno...Prvi napad izveli su komunisti na cetnike 2. novembra...to nikad nisu ni krili, samo su pravdali time da su saznali za cetnicke planove pa ih preduhitrili...

i opet sve to uz napomenu da cetnici kao legalna vojska imaju zadatak da uniste komuniste...

A videli smo da komunisti pozivaju na borbu protiv cetnika jos u junu...tu treba podsetiti da su oni do 22 juna 41. pod uticajem pakta Hitler-Staljin i sire propagandu protiv imperijalistickog rata....predstavljaju jedino drustvo Nemcima u okupiranoj im zemlji...itd...

Pa posto kazes da cetnici kao legalna vojska imaju zadatak da uniste komuniste imao bih jedno pitanje.
Da li su partizani trebali da se samouniste da bi cetnici bili zadovoljni?

 

[ValterX]

Ni jedan veći grad nije bio pod kontrolom komunista u trenutku sovjetske invazije.Drvar je i sad veće selo.

Trebalo bi da znas sta znaci partizanski nacin ratovanja i da ne postavljas takva pitanje?
Sto se tice gradova odgovor je jasan:Kakva drzava takvi i gradovi.
Zar je toliko tesko priznati da si pogresio?

 

[Gruban]

Trebalo bi da znas sta znaci partizanski nacin ratovanja i da ne postavljas takva pitanje?
Sto se tice gradova odgovor je jasan:Kakva drzava takvi i gradovi.
Zar je toliko tesko priznati da si pogresio?

Ljubljana,Maribor,Zagreb,Split,Subotica,Sarajevo,Beograd,Novi Sad...