Грађански рат између четника и партизана.

[ValterX]

valjalo bi videti sva ta dokumenta sa cetnickim potpisima

umesto tekstica sa znaci.net

Imas broj u arhivu pa proveri ja im verujem

 

[Koča]

propagandisti i dalje nisu stekli naviku da postavljaju izvore za ono sto iznose...

ne moze se propagandnim knjigama odgovarati na dokumenta

Ta knjiga je na brzaka sklepana od strane komunista kada su dokumenta objavili istoricari Davidovic i Timotijevic, kako bi se ponudili odgovori....ali dzaba, dokumenti i slike se ne mogu dovesti u pitanje

na slici su konkretno

Nemci iz lokalnog garnizona i komunisti iz lokalnog Mesnog odbora, u vreme saradnje komunista i Nemaca

''Zatamnjena prošlost'', G. Davidovića i M. Timotijevića, čačanskih istoričara, a izdavači su muzeji Čačka Kraljeva i G. Milanovca.

deo iz intervjua sa autorima knjige, istoricarima

Prvi meseci okupacije nisu doneli progone komunista. Stavise, oni su uzivali vecu slobodu nego pre okupacije. Tako su slobodno i proslavili 1. maj na planini Jelici, bez prismotre policije iako je zemlja bila okupirana, uz pesmu, bacanje kamena s ramena i bogatu zakusku. Oruzane akcije tada kod komunista nisu predlagane i tako je bilo sve do napada na SSSR, 22. juna. Po izvestajima lokalne organizacije ZBOR-a (organizacije Dimitrija Ljotica) u Cacku, u prvim danima okupacije cacanski komunisti su bili jedino drustvo nemackim vojnicima.
Po jednom sacuvanom secanju, partijskog radnika iz Cacka, bila je izdata cak i direktiva da clanovi ostvare kontakt sa Nemcima. Veliki deo cacanskih komunista je dosta dobro prihvatio dolazak Nemaca u grad, pa su cak u junu odigrali i fudbalsku utakmicu sa nemackim garnizonom. Dosta dobro su se kotirali kod okupatora, sto su veoma vesto koristili u borbi protiv politickih protivnika.

 

[Koča]

BR. 66. RASTURANjE KOMUNISTIČKIH LETAKA UPERENIH PROTIV IMPERIJALISTIČKOG RATA, 28. APRILA 1940.51 DRINSKI ŽANDARMERIJSKI PUK

Pov.J.B.Br. 1077
6. maja 1940. god
u Sarajevu

Letci “Radnom narodu Jugoslavije” u Čačku pronađeni

KR. BANSKOJ UPRAVI DRINSKE BANOVINE
(Uprav. odelj.)
Komandir žandarmerijske stanice Čačak sa aktom Pov. Br. 463 od 3. maja
1940. godine, dostavio je sledeće:

“28. aprila 1940. godine načelnik sreza Trnavskog u Čačku dobio je od poverenika 7 komada letaka pod naslovom “Radnom narodu Jugoslavije” štampani crvenim slovima sa potpisom “Centralni komitet komunističke partije Jugoslavije”.
U letku pozivaju se radnici na proslavu 1 maja kao međunarodnog praznika;
okrivljuju se Engleska i Francuska koje rade za nove podele sveta i svetskog bogatstva, da iznose laž i bajke da se bore za demokratiju i slobodu, nezavisnost malih naroda, pa nabraja sudbinu Abisinije, Španije, Austrije, Češke itd. Napada na režim Cvetković-Maček, kao i sporazum. Letak se završava sa: “Dole imperijalistički rat. Dole ratni huškači. Živeo Sovjetski savez. Živela komunistička internacionala. Živela komunistička partija Jugoslavije. Živelo jedinstvo radničke klase Jugoslavije. Dole zakon o zaštiti države. Dole koncentracioni logori.52 Tražimo amnestiju svih političkih osuđenika. Tražimo ukidanje Uredbe o prekom sudu. Borimo se za nacionalna prava ugnjetenih naroda Jugoslavije. Borimo se za demokratska prava i slobode. Borimo se za pravo koalicije, zbora i dogovora. Tražimo progresivno oporezivanje bogataša, a oslobođenje poreza svih siromašnih seljaka i sitnih obrtnika. Tražimo punu agrarnu reformu i raspodelu veleposedničkih imanja među siromašne seljake. Tražimo istinsku narodnu vladu koja će osigurati svim delovima naroda, slobode i mir. U borbu protiv skupoće i ratnih špekulanata. Živeo prvi maj- internacionalni praznik rada i solidarnosti”. Vođenim izviđanjima nije se moglo [ustanoviti] da su na reonu ove stanice rasturani ovakvi letci niti ko je iste rasturao. Sumnja se da su ovo letci doneseni iz Beograda”.

Prednje se dostavlja s molbom na nadležnost.
DOSTAVLjENO Komandant, Pukovnik
Kr. Banskoj Upravi Drinske [nečitko]
banovine i Komandantu
Žandarmerije
KRALjEVSKA
BANSKA UPRAVA
DRINSKE BANOVINE
SARAJEVO
Pov.D.Z.No 2285 Primljeno 8. V 1940.

......Režim Cvetković Maček ne samo da nije izvršio svoja obećanja i popravio ispravku koja je učinjena narodu od strane prošlih režima, nego je još u mnogome pogoršao to stanje. U spoljnoj politici ovaj režim sve više plovi u imperijalističke vode tzv. zapadnih “demokratija” i time stavlja zemlju u strašnu opasnost da bude uvučena u rat. Jugoslavija nema šta da traži u ovom imperijalističkom ratu. Narodi Jugoslavije ne smeju takođe dozvoliti da Jugoslavija bude uvučena u ratnu avanturu protiv Sovjetskog saveza, tog najvećeg pobornika mira. Narodi Jugoslavije treba da odlučno traže uspostavu diplomatskih odnosa i stvaranje pakta o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim savezom. Samo na taj način narodi Jugoslavije moći će izbeći ratnim strahotama i očuvati svoju nezavisnost.
Dole imperijalistički rat!
Dole ratni huškači!
Živeo Sovjetski savez!
Živela Komunistička internacionala!
Živela Komunistička partija Jugoslavije!
Živelo jedinstvo radničke klase Jugoslavije!
Dole zakon o zaštiti države!
Dole koncentracioni logori!
Tražimo amnestiju svih političkih osuđenika!
Tražimo ukidanje Uredbe o prekom sudu!
Borimo se za nacionalna prava ugnjetenih naroda Jugoslavije!
Borimo se za demokratska prava i slobode!
Borimo se za pravo koalicije, zbora i dogovora!
Tražimo progresivno oporezivanje bogataša, a oslobađanje od poreza svih
siromašnih seljaka i sitnih obrtnika!
Tražimo punu agrarnu reformu i raspodelu veleposedničkih imanja među
siromašne seljake!
Tražimo istinsku narodnu vladu koja će osigurati svim delovima naroda prava,
slobode i mir!
U borbu protiv skupoće i ratnih špekulanata!
Živeo Prvi maj – Internacionalni praznik rada i solidarnosti!

CENTRALNI KOMITET
KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE

 

[ValterX]

Претседник: Да ли сте ви у августу месецу н а п а ли једну чету Ва-
- љевског партиз анс ког одреда у селу Пл а н и н и ц и? И јесте ли ви лич-
но руководили нападом против те партиз анс ке чете, Славковачке?
4
Оптужени: Ј е с а м.
П р е т с е д н и к Г б б Ј а с н и те н ам к а ко то: ви у то в р е ме р а з г о в а р а те са
п а р т и з а н и ма и с п о р а з у м е ли сте се да у з а ј а м но ј е д ан другог не на-
пада т е, с м а т р а те да је у с т а н ак п р е у р ање н, в р ш и те о р г а н и з а ц и ју 2 4 1
в аше в о ј с ке за т ај погодан м о м е н а т, а у ис том том в р е м е ну напа-
дате ј едну п а р т и з а н с ку ч е т у, в а ш ег и н а че с а в е з н и к а?
О п т у ж е н и: Н и с ам их с м а т р ао к ао с а в е з н и к а. Ја бих т а да н а п ао и
моје рођ ене љу д е.
IZVOD SA SASLUSANJA GORSKOG CARA

 

[ValterX]

BR. 66. RASTURANjE KOMUNISTIČKIH LETAKA UPERENIH PROTIV IMPERIJALISTIČKOG RATA, 28. APRILA 1940.51 DRINSKI ŽANDARMERIJSKI PUK

Pov.J.B.Br. 1077
6. maja 1940. god
u Sarajevu

Letci “Radnom narodu Jugoslavije” u Čačku pronađeni

KR. BANSKOJ UPRAVI DRINSKE BANOVINE
(Uprav. odelj.)
Komandir žandarmerijske stanice Čačak sa aktom Pov. Br. 463 od 3. maja
1940. godine, dostavio je sledeće:

“28. aprila 1940. godine načelnik sreza Trnavskog u Čačku dobio je od poverenika 7 komada letaka pod naslovom “Radnom narodu Jugoslavije” štampani crvenim slovima sa potpisom “Centralni komitet komunističke partije Jugoslavije”.
U letku pozivaju se radnici na proslavu 1 maja kao međunarodnog praznika;
okrivljuju se Engleska i Francuska koje rade za nove podele sveta i svetskog bogatstva, da iznose laž i bajke da se bore za demokratiju i slobodu, nezavisnost malih naroda, pa nabraja sudbinu Abisinije, Španije, Austrije, Češke itd. Napada na režim Cvetković-Maček, kao i sporazum. Letak se završava sa: “Dole imperijalistički rat. Dole ratni huškači. Živeo Sovjetski savez. Živela komunistička internacionala. Živela komunistička partija Jugoslavije. Živelo jedinstvo radničke klase Jugoslavije. Dole zakon o zaštiti države. Dole koncentracioni logori.52 Tražimo amnestiju svih političkih osuđenika. Tražimo ukidanje Uredbe o prekom sudu. Borimo se za nacionalna prava ugnjetenih naroda Jugoslavije. Borimo se za demokratska prava i slobode. Borimo se za pravo koalicije, zbora i dogovora. Tražimo progresivno oporezivanje bogataša, a oslobođenje poreza svih siromašnih seljaka i sitnih obrtnika. Tražimo punu agrarnu reformu i raspodelu veleposedničkih imanja među siromašne seljake. Tražimo istinsku narodnu vladu koja će osigurati svim delovima naroda, slobode i mir. U borbu protiv skupoće i ratnih špekulanata. Živeo prvi maj- internacionalni praznik rada i solidarnosti”. Vođenim izviđanjima nije se moglo [ustanoviti] da su na reonu ove stanice rasturani ovakvi letci niti ko je iste rasturao. Sumnja se da su ovo letci doneseni iz Beograda”.

Prednje se dostavlja s molbom na nadležnost.
DOSTAVLjENO Komandant, Pukovnik
Kr. Banskoj Upravi Drinske [nečitko]
banovine i Komandantu
Žandarmerije
KRALjEVSKA
BANSKA UPRAVA
DRINSKE BANOVINE
SARAJEVO
Pov.D.Z.No 2285 Primljeno 8. V 1940.

......Režim Cvetković Maček ne samo da nije izvršio svoja obećanja i popravio ispravku koja je učinjena narodu od strane prošlih režima, nego je još u mnogome pogoršao to stanje. U spoljnoj politici ovaj režim sve više plovi u imperijalističke vode tzv. zapadnih “demokratija” i time stavlja zemlju u strašnu opasnost da bude uvučena u rat. Jugoslavija nema šta da traži u ovom imperijalističkom ratu. Narodi Jugoslavije ne smeju takođe dozvoliti da Jugoslavija bude uvučena u ratnu avanturu protiv Sovjetskog saveza, tog najvećeg pobornika mira. Narodi Jugoslavije treba da odlučno traže uspostavu diplomatskih odnosa i stvaranje pakta o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim savezom. Samo na taj način narodi Jugoslavije moći će izbeći ratnim strahotama i očuvati svoju nezavisnost.
Dole imperijalistički rat!
Dole ratni huškači!
Živeo Sovjetski savez!
Živela Komunistička internacionala!
Živela Komunistička partija Jugoslavije!
Živelo jedinstvo radničke klase Jugoslavije!
Dole zakon o zaštiti države!
Dole koncentracioni logori!
Tražimo amnestiju svih političkih osuđenika!
Tražimo ukidanje Uredbe o prekom sudu!
Borimo se za nacionalna prava ugnjetenih naroda Jugoslavije!
Borimo se za demokratska prava i slobode!
Borimo se za pravo koalicije, zbora i dogovora!
Tražimo progresivno oporezivanje bogataša, a oslobađanje od poreza svih
siromašnih seljaka i sitnih obrtnika!
Tražimo punu agrarnu reformu i raspodelu veleposedničkih imanja među
siromašne seljake!
Tražimo istinsku narodnu vladu koja će osigurati svim delovima naroda prava,
slobode i mir!
U borbu protiv skupoće i ratnih špekulanata!
Živeo Prvi maj – Internacionalni praznik rada i solidarnosti!

CENTRALNI KOMITET
KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE

Sta je ovde nejasno?

 

[buckoni]

Recimo da je laž i svi istoričari priznaju da su četnici započeli bratoubilački rat.
Posebno u Bosni gde su četnici pokušali da preuzmu ustanak pobunom.

Naime četničke vodje su bile deo narodnog ustanka. Vojvoda Rade Radić je bio politički komesar odreda kada je sa svojim istomišljenicima stavio kokarde na kape i ubio rukovodstvo odreda- a onda stvorio četničke jedinice.
Tako je započeo gradjanski rat i bratoubilački rat. u Narodu je poznat kao "Četnička izdaja"

Graska. Bratoubilacki rat u Bosni su izazvali komunisti, to je sigurno.Na romanijskom platou su komunisti bez suda pobili neke ustanike 1941 dok su bili zajednicka vojska. Poslije toga se narod digao i protjerao komuniste. Narod je prozreo namjere komunista i shvatio da oni ne stite i ne brane narod od ustasa i njemaca.

 

[vujadin]

Graska. Bratoubilacki rat u Bosni su izazvali komunisti, to je sigurno.Na romanijskom platou su komunisti bez suda pobili neke ustanike 1941 dok su bili zajednicka vojska. Poslije toga se narod digao i protjerao komuniste. Narod je prozreo namjere komunista i shvatio da oni ne stite i ne brane narod od ustasa i njemaca.

А ко је одређивао руководство одреда?

 

[Koča]

Sta je ovde nejasno?

Apsolutno nista...sve je u skladu sa paktom Hitler-Staljin

 

[Koča]

Da ne sirim pricu, posto i za samu temu ima previse materijala, a ne bih samo da je spamuje kao Valter, evo ovde link ka temi o ''Brozovim komunistima do 22. juna 41'' - sabotiranju vojske u aprilskom ratu, njihovoj propagandi protiv rata protiv Nemaca, saradnji i druzenju s Nemcima, itd...

http://forum.krstarica.com/showthread.php/330009-Brozovi-komunisti-od-1.9.1939-do-22.6.1941

 

[Koča]

Sve sto od sada pa nadalje budem navodio je iz pomenute knjige dr Ivana Avakumovica....izvori, oznake dokumenata itd. bice navedeni

 

[Koča]

Ovde se misli na Tita...dakle on je taj koji zabranjuje svaki sporazum, poziva na atak na Drazu nazivajuci ga izdajnikom...ali kakvim izdajnikom? dakle ne ''saradnikom okupatora'' vec napada ''londonske gospodare'', dakle saveznike jer oni su u to vreme protivnik na njegovom putu osvajanja vlasti i zavodjenja komunisticke diktature

 

[Koča]

o karakteru njihove borbe...

A to sto oni nekog nazivaju ''slugama okupatora'' ne vredi pet para...to je propaganda koju su stalno ponavljali, u stvari bili su to protvnici na njihovom putu osvajanja vlasti...

 

[Koča]

Претседник: Да ли сте ви у августу месецу н а п а ли једну чету Ва-
- љевског партиз анс ког одреда у селу Пл а н и н и ц и? И јесте ли ви лич-
но руководили нападом против те партиз анс ке чете, Славковачке?
4
Оптужени: Ј е с а м.
П р е т с е д н и к Г б б Ј а с н и те н ам к а ко то: ви у то в р е ме р а з г о в а р а те са
п а р т и з а н и ма и с п о р а з у м е ли сте се да у з а ј а м но ј е д ан другог не на-
пада т е, с м а т р а те да је у с т а н ак п р е у р ање н, в р ш и те о р г а н и з а ц и ју 2 4 1
в аше в о ј с ке за т ај погодан м о м е н а т, а у ис том том в р е м е ну напа-
дате ј едну п а р т и з а н с ку ч е т у, в а ш ег и н а че с а в е з н и к а?
О п т у ж е н и: Н и с ам их с м а т р ао к ао с а в е з н и к а. Ја бих т а да н а п ао и
моје рођ ене љу д е.
IZVOD SA SASLUSANJA GORSKOG CARA

Ne znam odakle kopiras ovo jer su ti izvori slabija strana ali bar se udostoji da bude citljivo...

_______________--

Ko je vodio bratoubilacki rat, a ko se borio protiv okupatora, to nam komunisti sami daju do znanja...

Cetnici na celu sa Veselinom Misitom, oslobadjaju Loznicu od Nemaca 31. avgusta 1941...

Kako je to najveci oruzani sukob protiv okupatora do tad, taj dan se moze smatrati pocetkom ustanka u Srbiji...

1.Oslobođenje Loznice

Datum oslobođenja: 31.avgust 1941

Četnici (Podrinjski, a kasnije Jadarski odred): 8 poginulih, 10 ranjenih
Nemci: 12 poginulih, 93 zarobljenih

(Dojčilo Mitrović, Zapadna Srbija 1941, Beograd, 233,234; IaN, (p),AVII, NA, 44 X—6/1—132; National Archives Microfilm Publication, Roll 132, Declasified D-1978, CIA-HR 70-2 (Biografija Dragoslava Racica-dokument se nalazi u posedu našeg najboljeg poznavaoca Ravnogorskog pokreta Miloslava Samardžića)

A sta su komunisti po osvajanju vlasti proglasili danom ustanka u Srbiji - 7. juli 41. kada su ubili dva Srbina, lokalna zandarma u Beloj Crkvi...Zandarmi su inace odlukom Okruznog suda u Sapcu rehabilitovani sto sada baca potpuno novo svetlo na taj dogadjaj...
___________________________

Pa bre komunisti jos u junu 41. pozivaju na borbu protiv Mihailovica i cetnika i to kao one koji organizuju otpor okupatoru...dokle mislis to da ignorises...

_________________________

30 J. Marjanovic ''Istorija XX veka'', Beograd, 1959
S. Zivanovic..., Cikago, 1966

A evo ti i taj nemacki izvestaj...da vidis karakter jednih i drugih te prve godine rata

Početkom novembra 1941.nemačka Komanda daje ovakve karakteristike ustanika:

„Mihailovićev pokret: Stanovništvo podržava Mihailovićeve četnike u svakom pogledu. Uopšte narod u ustanicima (komitama) vidi narodne junake. Četnici Draže Mihailovića nalaze svuda podršku, dok komunističke bande stoje u suprotnosti sa stanovništvom.

Komunistički pokret: Bande se sastoje velikim delom od seoskog ološa i robijaša.“

(Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 12, knjiga 1, strana 566).

 

[sabljar]

A evo ti i taj nemacki izvestaj...da vidis karakter jednih i drugih te prve godine rata

Početkom novembra 1941.nemačka Komanda daje ovakve karakteristike ustanika:

„Mihailovićev pokret: Stanovništvo podržava Mihailovićeve četnike u svakom pogledu. Uopšte narod u ustanicima (komitama) vidi narodne junake. Četnici Draže Mihailovića nalaze svuda podršku, dok komunističke bande stoje u suprotnosti sa stanovništvom.

Komunistički pokret: Bande se sastoje velikim delom od seoskog ološa i robijaša.“

(Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 12, knjiga 1, strana 566).

taj izvestaj ima nekoliko strana 563-568 ;

BR. 220
IZVEŠTAJ NAČELNIKA ŠTABA OPUNOMOĆENOG KOMANDANTA
U SRBIJI OD I. NOVEMBRA 1941. O NARODNOOSLOBODILAČKOM
POKRETU I O ČETNIŠTVU DRAŽE MIHAILOVICA
U SRBIJI, NJIHOVOM NAORUŽANJU, OPREMI,
TAKTICI RATOVANJA I RASPOLOŽENJU STANOVNIŠTVA1
Prepis
Prilog 3.
O. U 1. 11. 1941

ono sto te cini osobom bez karaktera je sklonost koju ovde pokazujes da od celog izvestaja izvadis jedan mali pasus, a izbegavas one druge delove, koji pokazuju da se "komunisti" bore protiv vermahta, dok cetnici izbegavaju borbu

U početku ustanka je kod četnika došlo do cepanja. Jedan deo pod vodstvom Koste Pećanca, čija glavna oblast uticaja
obuhvata južni deo zemlje (tamo 1500—3000 ljudi), stavio se na raspolaganje vladi general-pukovnika Nedića i prihvatio
borbu sa komunistima. Ova grupa se sada, koliko se može verovati, pripojila žandarmeriji. Većina četničkih sastava
pod vodstvom pukovnika Draže Mihailovića (5—10.000 ljudi) zauzima prema nemačkom Vermahtu neprijateljsko držanje i povezuje se sa komunistima. Veći deo neprijateljskih četnika dosada još nije bio stupao u otvorenu borbu protiv nemačkog Vermahta.
Oni su se borili protiv nemačkog Vermahta u sledećim slučajevima:
U severozapadnom uglu Srbije, gde su se u savezu sa komunistima stavili u otvorenu borbu.Pri borbama u dolini Zapadne Morave, oko čačka i Kraljeva, slanjem dva bataljona komunistima (navodno da ne prepuste potpuno komunističkom uticaju oblast Zapadne Morave).
U više slučajeva putem prepada na nemačke trupe, pri čemu većinom primenjuju lukavstvo, npr. opominju trupu od navodnog komunističkog napada, dovode je u zasedu i razoružavaju.

obrati paznju ; "da ne prepuste potpuno komunističkom uticaju oblast Zapadne Morave"

"Veći deo neprijateljskih četnika dosada još nije bio stupao u otvorenu borbu protiv nemačkog Vermahta"

Glavna oblast Mihailovićevih četnika nalazi se između doline Zapadne Morave i Kolubare do Drine i zapadno od Drine.
Mihailović, međutim, ima pristalice i južnije od doline Zapadne Morave i istočno od Morave.
Naoružanje: puške, mitraljezi i ručne bombe ponegde minobacači i topovi.
Odeća: različita. Delom četnička uniforma (sa šubarama), delom uniforma vojske i žandarmerije, delom seljačko
odelo. Većinom oznaka na kapi (mrtvačka glava i jugoslovenski orao).
Stanovništvo podržava Mihailovićeve četnike u svakom pogledu.

Uz b) Komunističke bande (Narodnooslobodilački partizanski odredi):
Bande se velikim delom sastoje od seoskog ološa i robijaša.
Naoružanje: puške, mitraljezi i ručne bombe.
Većinom seljačko odelo, delom srpske ali i nemačke uniforme, sovjetska zvezda ili crveni znaci koji se, pak, mogu lako
ukloniti.
Planski prepadi na opštine (spaljivanje arhiva) da bi se paralisala uprava, sabotaže na komunikacijama, prepadi na manje jedinice Vermahta iz zasede.
U udruženom sastavu bande su istupale protiv nemačkog Vermahta:
a) U severozapadnom uglu Srbije.
b) U dolini Zapadne Morave. One su, po evakuaciji od strane nemačkih trupa posele Užice i čačak i proglasile sovjetsku
republiku. Onda su se koncentrisale oko Kraljeva, koje je napadnuto uz angažovanje artiljerije i 3 tenka.

ako se Mihailovic mora prikloniti komunistima "da ne bi prepustio oblast Z.Morave komunistickom utecaju", onda znaci da je taj utecaj vrlo jak i glavna cetojka se oseca ugrozena u svom nazovi svesrpstvu, i da njegova taktika "cekanja i onaniranja" nema podrske u vecini stanovnistva srbije
Njega podrzava ono stanovnistvo u oblastima koje on kontrolise, a ne cela srbija, sto ti pokusavas da provuces

 

[Ненад]

Да поновим питања још једном.

Где су то партизански ослободиоци били када је Мисита у првој линији погинуо а четници заробили више од 90 Немаца?
Где су били када су четници у Бањи Ковиљачи заробили 50 Немаца?
Где су били када су четници на Завлаци заробили 130 Немаца?
Где су били када је Звонко Вучковић ослободио Горњи Милановац и заробио 100 Немаца?
Где су били када у четници ослободили Чачак?
Где су били када је наредник Цветић заробио 44 Немца у Страгарима?
Где су били када је Кесеровић напао Крушевац?
Где су били када је Вод смрти од 40 војника цео изгинуо у Шапцу на челу са команднатом наредником Пушићем?
Где су били када су се четници тукли на Церу са 342. дивизијом?
Где су били када је Одред смрти од 200 људи цео изгинуо у опсади Краљева заједно са ком. поручником Узелцем који је 28.10. у задњем нападу на Краљево погинуо возећи борна кола, када су пали и поручник Бојовић и капетан Дејановић?

 

[ValterX]

Да поновим питања још једном.

Где су то партизански ослободиоци били када је Мисита у првој линији погинуо а четници заробили више од 90 Немаца?
Где су били када су четници у Бањи Ковиљачи заробили 50 Немаца?
Где су били када су четници на Завлаци заробили 130 Немаца?
Где су били када је Звонко Вучковић ослободио Горњи Милановац и заробио 100 Немаца?
Где су били када у четници ослободили Чачак?
Где су били када је наредник Цветић заробио 44 Немца у Страгарима?
Где су били када је Кесеровић напао Крушевац?
Где су били када је Вод смрти од 40 војника цео изгинуо у Шапцу на челу са команднатом наредником Пушићем?
Где су били када су се четници тукли на Церу са 342. дивизијом?
Где су били када је Одред смрти од 200 људи цео изгинуо у опсади Краљева заједно са ком. поручником Узелцем који је 28.10. у задњем нападу на Краљево погинуо возећи борна кола, када су пали и поручник Бојовић и капетан Дејановић?

Rat u Jugoslaviji je trajao do 1945,gde su bili cetnici svih tih godina.

 

[ValterX]

Da ne sirim pricu, posto i za samu temu ima previse materijala, a ne bih samo da je spamuje kao Valter, evo ovde link ka temi o ''Brozovim komunistima do 22. juna 41'' - sabotiranju vojske u aprilskom ratu, njihovoj propagandi protiv rata protiv Nemaca, saradnji i druzenju s Nemcima, itd...

http://forum.krstarica.com/showthread.php/330009-Brozovi-komunisti-od-1.9.1939-do-22.6.1941

Sam si rekao da samnom nema rasprave nego samo argumenti,zasto prigovaras kada ja to radim?

 

[bjdarko]

Pa slušali su Engleze, šta će!

 

[Koča]

taj izvestaj ima nekoliko strana 563-568 ;

BR. 220
IZVEŠTAJ NAČELNIKA ŠTABA OPUNOMOĆENOG KOMANDANTA
U SRBIJI OD I. NOVEMBRA 1941. O NARODNOOSLOBODILAČKOM
POKRETU I O ČETNIŠTVU DRAŽE MIHAILOVICA
U SRBIJI, NJIHOVOM NAORUŽANJU, OPREMI,
TAKTICI RATOVANJA I RASPOLOŽENJU STANOVNIŠTVA1
Prepis
Prilog 3.
O. U 1. 11. 1941

ono sto te cini osobom bez karaktera je sklonost koju ovde pokazujes da od celog izvestaja izvadis jedan mali pasus, a izbegavas one druge delove, koji pokazuju da se "komunisti" bore protiv vermahta, dok cetnici izbegavaju borbu



ako se Mihailovic mora prikloniti komunistima "da ne bi prepustio oblast Z.Morave komunistickom utecaju", onda znaci da je taj utecaj vrlo jak i glavna cetojka se oseca ugrozena u svom nazovi svesrpstvu, i da njegova taktika "cekanja i onaniranja" nema podrske u vecini stanovnistva srbije
Njega podrzava ono stanovnistvo u oblastima koje on kontrolise, a ne cela srbija, sto ti pokusavas da provuces

mogao bih da nadjem tvoj post gde ovaj izvestaj nazivas falsifikatom, sad se prica naravno menja

Ocena jednih i drugih je tu...Nemci tacno znaju ko je ko, ko je vojska, a ko olos i robijasi i naravno uz koga je narod...to je ono sto znamo i mi.

Operacija Mihailovic i prva poternica za jednim vodjom pokreta otpora u istoriji okupirane Evrope vec dovoljno govore o splacinama koje zelis jeftinom manipulacijom da predstavis...

Vidis i sam sta komunisti napadaju na prvom mestu, opstine i spaljuju arhive, tipicno za njih .

Pomiri se s tim da 41. Nemci znaju samo za jednog coveka i samo u vezi njega osecaju opasnost - djeneral Mihailovic

Komunisti su njihovi saradnici do 22.juna 41 i jedino drustvo u okupiranoj zemlji....oni pozivaju juna 41. da narod pruzi otpor cetnicima i borbi protiv okupatora

_____________________--

@ Nenad

nemaju brate oni odgovore na pitanja...nema toga u scenariju Bulajicevih filmova...

Pa oni nisu u stanju da postave jedno jedino titovo naredjenje koje u prvi plan stavlja borbu protiv Nemaca i ustasa....eee, zamisli tu bajku o antifasizmu

Zamislite cetnici oslobode 31. avgusta 41. Loznicu, tom prilikom ubiju 12 i zarobe 93 Nemaca, to bude prvi oslobodjeni grad u okupiranoj Evropi, a oni slave kao dan ustanka 7. juli kada su ubili 2 Srbina...kakva je to lakrdija bila, da se covek ispovraca...

 

[Ненад]

Rat u Jugoslaviji je trajao do 1945,gde su bili cetnici svih tih godina.

Не јављај се, боље ти је. Ионако само користиш википедију.
Не знам ја ко је пре доласка Совјета ослободио више од 30 насеља од Немаца.

 

[Sicilijanac]

Не јављај се, боље ти је. Ионако само користиш википедију.
Не знам ја ко је пре доласка Совјета ослободио више од 30 насеља од Немаца.

Cetnici sigurno nisu...

 

[Koča]

scenario II sv.rata kod nas bio je sledeci: Cetnici se bore protiv okupatora, partizani protiv cetnika (mahom s ledja, dok su ovi u borbi protiv okupatora)...kada je doslo do podele interesnih sfera medju velikom trojkom, krajem 43. saveznici naoruzavaju partizane za borbu protiv Nemaca, oni ga koriste u borbi protiv cetnika...

__________________-

___________________

 

[Sicilijanac]

scenario II sv.rata kod nas bio je sledeci: Cetnici se bore protiv okupatora, partizani protiv cetnika (mahom s ledja, dok su ovi u borbi protiv okupatora)...kada je doslo do podele interesnih sfera medju velikom trojkom, krajem 43. saveznici naoruzavaju partizane za borbu protiv Nemaca, oni ga koriste u borbi protiv cetnika...

__________________-

___________________

Vazno je da smo pobedili cetnike i fasiste ...

 

[Ненад]

Cetnici sigurno nisu...

Него су комунисти, јел да?

1.Ослобођење Лознице

Датум ослобођења: 31.август 1941

Четници (Подрињски, а касније Јадарски одред): 8 погинулих, 10 рањених
Немци: 12 погинулих, 93 заробљених

(Дојчило Митровић, Западна Србија 1941, Београд, 233,234; ИаН, (п),АВИИ, НА, 44 X—6/1—132; National Archives Microfilm Publication, Roll 132, Declasified D-1978, CIA-HR 70-2 (Biografija Dragoslava Racica-документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорског покрета Милослава Самарџића)

2.Ослобођење Богатића

Датум ослобођења: 1.септембар 1941.

Четници Церског одреда су напали Богатић заправо 31.августа, када је нападнута и Лозница од четника Јадарског одреда и заузели га 1.септембра. Град су само један дан држали, пошто су наишле Усташе и потисле их. Крваве борбе са Усташама и Немцима су се водиле око Богатића у времену од 1-3.септембра када је Рачић потиснут на Цер.

Четници (Церски одред)(1-3.9): 25 погинулих, много рањених
Немци (1-3.9): 1 погинули, 8 рањених
Усташе: непознато

(ЗБ.НОР, I/1—385; Душан Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса Драгослава Рачића, стр.28-32)

3. Ослобођење Крупња

Датум ослобођења: 4.септембар 1941 (грешка у куцању моја тамо где стоји да је варошица ослобођена 1.септембра)

Четници:
Бројност снага: 300 четника попа Владе Зечевића и поручника Ратка Мартиновића, 100 четника Драгослава Рачића и Будимира Илића
Партизани:
100 партизана из Ваљевског одреда под командом Милоша Дудића.
Немци: 9 погинулих, 30 рањених, 130 заробљених
Четници (Војно-четнички одред „Мартиновић-Зечевић“): 3 погинулих (3.чета)
Партизани (Ваљевски одред): 3 погинулих
У плен пало: 12 пушкомитраљеза, 250 пушака, 6 лаких и један тешки бацач, две радио-станице, двадесет моторних возила, храна и одећа.

(Станко Младеновић, Поп Влада Зечевић, Лозница, 1975, стр.97; Глас Јавности, 17.2.2004 )

4.Ослобођење Бање Ковиљаче

Датум ослобођења: 6.септембар 1941.

Четници су за Бању Ковиљачу водили тешке борбе од 1-6.септембра нарочито на брду Козлуку и прилазима граду и са Немцима и са Усташама.

Четници (Церски одред) (1-6.9): 29 погинулих и 12 стрељаних, укупно 41 погинулих
Немци (16.9): 9 погинулих, 24 рањених, 51 заробљених
Усташе: непознати

(АВИИ, НАВ, Т—312, Р—452, С—8037512-3)

5.Ослобођење Горњег Милановца

Датум ослобођења: 29. септембар 1941.

Четници (Таковски одред): 3 погинулих
Партизани (Таковски одред): 1 погинуо 3 рањена
Немци: 1 погинуо 1 рањен, 105 заробљено

(АВИИ, НАВ. Т—501, Р—250, С—1318—9; Звонко Вучковић, Сећања из рата, стр.124; Народни устанак и борбе за Краљево 1941. године –Зборник радова научног скупа, Београд, 1985, стр.461)

6.Ослобођење Чачка

Датум ослобођења: 1.октобар 1941.

Четници (Јелички и Чачански одред): 20-30 погинулих, више рањених
Немци: 10 погинулих и 10 рањених

(АВИИ, НАВ. Т—501, Р—250, С—1356—7)

7.Ослобођење Страгара

Датум ослобођења: 4.октобар 1941

Четници (Таковски одред): без губитака
Немци: 2 погинула, 40 војника и 4 официра заробљена.

(АВИИ, НАВ. Т—312, Р—425, С—8003015; З.Вучковић, н.д, стр.138)


8.Ослобођење Љубовије

Датум ослобађања: ?октобар 1941

Четници (Церски одред): непознато
Немци: непознато

(National Archives Microfilm Publication, Roll 132, Declasified D-1978, CIA-HR 70-2 (Biografija Dragoslava Racica-документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорског покрета Милослава Самарџића)

Четнички одреди Југословенске војске су за време устанка на подручју Србије безуспешно покушавали да заузму следеће градове: Бор (септембар-октобар 1941), Велико
Градиште(септембар-октобар 1941), Мајданпек (септембар-октобар 1941), Костолац (септембар 1941), Пожаревац (октобар 1941), Ваљево (24.9-3.11), Краљево (1.10-3.11.1941), Крушевац (23.9), Нови Пазар (29.10-3.12), Шабац (23-25.9.1941), Мачванску Митровицу (24.9). Сви ови градови су брањени једино од Немаца, осим Новог Пазара где су Немци довукли као појачање Муслимане, Арануте, а такође и Италијане. Специјално за четнике су довукли и крвавог злочинца и бандитског разбојника Аћиф-Ефендију који је наређивао да се заробљени четници куцају за дрвећа као слике. У свим овим покушајима изгинуло је на хиљаде четника и исто толико рањено.Немци су многе рањене четнике проналазили и на лицу места убијали. Немачки губици су били много мањи, а комунистички укупно: 5 стрељаних, 11 погинулих и 7 рањених.
Само на опсади Новог Пазара пали су у борбама 125 четника, на опсади Краљева њих 601, у борбама за Крушевац њих 41, у борбама око Мачванске Митровице њих 69, у борбама око Бора њих 80, у борбама око Мајданпека, Великог Градишта и Костолца њих 109 итд.

9. Ослобођење Пријепоља

Датум ослобођења: 12. септембар 1943

Четници (2.Милешевски корпус): 42 погинулих, 22 рањених (према првом послатом извештају емигрантској Влади. Према доцнијем извештају од 15.новембра, а након немачког бомбардовања града: 150 мртвих и рањених, према сведочанству капетана Јовичића четници су имали око 100 погинулих.
Немци: преко 200 погинулих
Плен:много војног материјала, моторна возила, 1.500 пушака, 1 тенк.
(М.Самарџић, н.д, књ.6, стр.16,18;Глас Јавности, 11.2.2004; Историјски архив града Ниша (ИаН), фонд „Комисија за утврђивање штете окупатора и домаћих помагача“ (КОЗАРА), кутија бр.3, микрофилм бр.2, снимак бр.123-Записник са саслушања капетана Николе Јовичића, обавештајног официра ДМ из Зајечара пред Озном Соко-Бање јула 1945 год.)

10.Ослобођење Прибоја

Датум ослобођења: 12.септембра 1943

Четници (1.Прибојска бригада): непознати
Италијани и Немци: 1.800 заробљених

(М.Самарџић, н.д., стр.21)

11.Ослобођење Зворника

Датум ослобођења: 17.септембра 1943.

Четници (Церски и Мачвански корпус): непознати
Немци: непознати
О ослобађању Зворника, писала је и савезничка мисија:
„Од Рапира (174): 17 септембра Михаиловићеве снаге отеле од Хуна Зворник и одбиле све противнападе. Робин“
(М.Самарџић, н.д, књ.6, стр.34)


12.Ослобођење Бање Ковиљаче

Датум ослобођења: 17.септембра 1943.

Четници (Церски и Мачвански корпус): непознати
Немци: непознати
(М.Самарџић, н.д, књ.6, стр.34)


13. Бијело Поље (септембар 1943)

Датум ослобођења: ?септембар 1943.

Извори:
- Распис Врховне команде свим јединицама од 23. новембра 1943: АВИИ, ЧА, K-278, reg. br. 18\1.
- Б. Тодоровић, Последњи рапорт, страна 266.



14.Ослобођење Руда

Датум ослобођења: 18.септембар 1943

Четници (Дрински корпус): непознати
Немци; непознати

(М.Самарџић, н.д, књ.6, стр.36,37; ИаН, фонд „Козара“, кутија бр.3, микрофилм бр.2, снимак бр.123-Записник са саслушања капетана Николе Јовичића, обавештајног официра ДМ из Зајечара пред Озном Соко-Бање јула 1945 год.)

15.Ослобођење Брзе Паланке

Датум ослобођења: 18.септембар 1943.

Четници (Крајински корпус): непознато
Немци и Бугари: непознато

(М.Самарџић, н.д, књ.6, стр.69)

16.Ослобођење Бајине Баште

Датум ослобођења: 30.септембар 1943.

Четници (1.и 2.рачанска бригада): непознато
Немци: непознато

(М.Самарџић, н.д, књ.6, стр.34,35)


17. Нова Варош (октобар 1943)

Датум ослобођења: октобар 1943.

Четници: непознато
Немци: непознато

(Историјски архив града Ниша (ИаН), фонд „Комисија за утврђивање штете окупатора и домаћих помагача“ (КОЗАРА), кутија бр.3, микрофилм бр.2, снимак бр.123-Записник са саслушања капетана Николе Јовичића, обавештајног официра ДМ из Зајечара пред Озном Соко-Бање јула 1945 год.)

18.Ослобођење Вишеграда

Датум ослобођења: 5.октобар 1943

Четници (Дрински и Романијски корпус): 23 погинулих, 65 рањених
Немци и Усташе: 354 мртвих (338 Немаца) и (16 Усташа и домобрана), 400 рањених, 22 заробљених

Плен: 2 топа, 3 бацача, 7 тешких митраљеза, 4 лака пушкомитраљеза, 200 пушака, аутомобили итд.

(Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета, књига бр.6, Београд, 2006, стр.40; Д.Мартин, н.д, стр.76; Александар Стаматовић, Истина о четницима, Београд, 2000, стр.221)

19.Ослобођење Чајетине

Датум: 7.октобар 1943.

Четници су истерали Немце из Чајетине 7.октобра 1943. а затим су Немци покушали да је поврате у три налета и на крају успели. О борбама четника и Немаца око Чајетине пишу чак и комунистичка документа, с тим, што они прећуткују чињеницу да су четници заузели Чајетину од Немаца. Ево навода:

„10.11 и 12. октобра 1943. водили су четници борбе са Немцима у околини Чајетине (уствари, нападали су Немци четнике у Чајетини-прим А.Д). Чајетину им нису одузели (нетачно, а могуће је да то комунисти мисле на Немце, тј. да Немци нису одузели Чајетину од четника, па је овако неодређено наведено-АД). Том приликом су четници заробили 8 Немаца (то је тачно-прим АД). Немци су им послали услов да им врате заробљенике, или ће сваког дана убијати по 23 таоца. Ови нису вратили Немце и Немци су почели са убијањем.“

(Зб.НОР, Београд, 1958, Том 1, књ.16, док бр.36, стр,101)

Међутим, савезничка мисија је 7.октобра 1943. јавила да четници држе Чајетину. Тај радиограм гласи:
„ Михаиловић држи Чајетину“

(М.Самарџић, н.д, књ.6, стр.3

Четници: непознато
Немци: 8 заробљених


20.Ослобођење Рогатице

Датум ослобођења: 14.октобар 1943

Четници (Дрински и Романијски корпус): 28 погинулих, око 35 рањених
Немци и Усташе: око 500 мртвих, огроман број рањених

Плен:4 топа (један од 75 мм и 3 од 65 мм), муниција, храна, пушке, друга спрема и камиони.

(National Archives Microfilm Publication, Roll 84, Declasified NDD 877190, strane 0333-35 (Lista borbe Javorskog korpusa od 1941 do 1943 -документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорског покрета Милослава Самарџића; М.Самарџић, н.д., књ.6, стр.47.)

 

[Ненад]

Борци Југословенске војске су у септембру и октобру 1943 безуспешно нападали следеће градове: Сврљиг (19.9, 17.9 и 29.9.1943), Пљевља (септембар 1943), Котор (14.9.1943), Брус (септембар 1943) итд. Као пример наводимо шта је писао командант Јован М.Јовановић-Деда о нападу на Сврљиг:
„На позив Књажевачког корпуса, учествовао сам са 140 војника у нападу на Сврљиг. Додељени задатак сам одмах извршио, заробио сам 4 Немца, а погинуо је њихов командант и 17 војника. Има доста плена. Ја немам рањене ни мртве. Књажевачки корпус има губитке.“ Сврљиг наши борци нису заузели иако су га три пута нападали. Наши борци су приликом ових неуспешних напада на градове и варошице имали близу 100 мртвих и велики број рањених.

21.Ослобођење Мајданпека

Датум ослобођења: 26.август 1944.

Четници (Поречка бригада): непознати губици
Немци: непознати губици

(Равногорска историја, стр.298)

22.Ослобођење Кучева

Датум ослобођења: 28.август 1944.

Четници (Звишка бригада): непознати губици
Бугари: 200 заробљених

(Равногорска историја, стр.298)


23.Ослобођење Лесковца

Датум ослобођења: највероватније 31.августа 1944

Четници (Јужноморавска група корпуса): непознати губици
Немци: 230 заробљених
Арнаути: 300 заробљених
(ИаН, мф.6(препис из Лесковачког архива), снимак број 598)

24.Ослобођење Власотинца

Датум ослобођења: највероватније 31.август 1944

Четници (Власински корпус): непознати
Немци: већи број заробљених
(ИаН, мф.6(препис из Лесковачког архива), снимак број 598)



25.Ослобођење Петровца на Млави

Датум ослобођења: ?септембар 1944.

Извор: К. Николић, Историја Равногорског покрета, друга књига, 279.

26.Ослобођење Сврљига

Датум ослобођења: 2.септембар 1944.

Четници (Нишавска група корпуса): без губитака
Бугари: око 100 заробљених
Плен: неколико сандука муниције, 3 сандука бомби, преко 120 пушака итд

(ИаН, фонд „Козара“, к.3, н.г, Записник са саслушања капетана Душана Петровића, званог Бороша, рађен у Белој Паланци 1945.)


27.Ослобођење Брезе

Датум ослобођења: 11.септембар 1944.године

Четници: непознато
Немци: 9 погинулих

Плен: 2 пушкомитраљеза и 19 пушака

(АВИИ, ЧА, К.281, рег.бр.5/1-Документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорске историје Милослава Самарџића који га је објавио у својој књизи „Борбе четника против Немаца и Усташа 1941-1945, књ.2)


28.Ослобођење Кадине Луке

Датум ослобођења: 2. септембар 1943

Четници: 1 погинуо, 12 рањених
Немци: око 186 погинулих (Мајк Рачајић је у граду избројао 86 мртвих Немаца, а око 100 је страдало приликом дизања у ваздух воза из правца Сарајева, 150 заробљених.

(Равногорска историја (приређивач Радован Калабић), Београд, 1992, стр.343 (према исказима Мајка Рајачића)

29.Ослобођење Лазаревца

Датум ослобођења: 3. септембар 1943


Четници: 4 погинулих, више рањених
Немци: 9 погинулих, 200 заробљених

(Равногорска историја, стр.344)


30.Ослобођење Пљевља

Датум ослобођења: ? септембар 1944. године

Изјава Божидара Јеловца из Пљеваља, писца књиге о Пљеваљској бригади, која ускоро излази из штампе.

31.Ослобођења Подлугова

Датум ослобођења: 10 септембар 1944. године

Четници: без губитака
Немци: 30 погинулих

Плен: два пушкомитраљеза "зорке" и један талијански, 27 пушака, нешто муниције.

(AВИИ, ЧA, К-281, рег. бр. 2/1.-документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорске историје Милослава Самарџића који га је објавио у својој књизи "Борбе четника против Немаца и Усташа 1941-1945, књ.2)

32.Ослобођење Варварина

Датум ослобођења: октобар 1944. године

Четници (Варварински корпус): непознато
Немци: 350 заробљених

(АВИИ, 1812-1/К-15/ВК-П-594 (Завршна реч мајора Милића Раусављевића на суђењу 1945 год.)-документ је пронашао покојни др Павле Милошевић и предао га редакцији Погледа на коришћење)

33.Ослобођење Крушевца

Датум ослобођења: 14.октобар 1944. године

Четници (Расинско-Топличка група корпуса): 17 погинулих, 23 рањених
Немци: непознат број погинулих, око 700 заробљених.
Плен: 25 тешка минобацача, 98 пушкомитраљеза, 8 тешких митраљеза, 200 обичних митраљеза, 15 вагона муниције, 1.200 пушака.

(Зб.НОР, Том 14, књига 4, стр.; Дејвид Мартин, Родољуб или издајник-случај Драже Михаиловића (документи Хуверовог института), Београд, 1990, стр.395-406 (Према исказу сведока Есфолда Крамера; Равногорска историја, стр.346)

34.Ослобођење Љубовије

Датум ослобођења: 30.септембар 1943.

Четници: непознати
Немци: 2 погинула, 2 рањена

(М.Самарџић, н.д, књига бр.6, стр.34)



--------------
Војници Југословенске војске су септембра и октобра 1944. нападали безуспешно следеће градове и варошице: Пожаревац (септембар 1944), Требиње (септембар 1944), Чачак (октобар 1944), Прељину (октобра 1944), Ћићевац (октобар 1944), Санске Руднике (септембра 1944) итд.

Аутор је избацио из листе ослобађање Деспотовца, Свилајнца и Ражња јер је ту ситуација доста нејасна. То треба још истраживати и тек тада донети прави закључак.

У свим овим борбама за ослобођење градова и варошица, борци ЈВ су имали следеће губитке:

Погинуло: око 283 бораца
Рањено: преко 167 бораца
Избачено из строја: преко 450 бораца.

У свим овим борбама за ослобођење градова и варошица окупатор је имао следеће губитке:

Немци: око 678 погинулих (минимум), више од 465 рањених (укључујући и Усташе из Вишеграда), заробљено: 3.883 (са Италијанима из Прибоја),
Усташе: око 654 погинулих, много рањених
Бугари: 300 заробљених
Арнаути: 300 заробљених.

Борци ЈВ су укупно избацили из строја: 5.326 Осовинских војника и 954 квислиншких, све укупно: 6.280 непријатељских војника (према доступним документима и књигама).

ТО ЈЕ ИСТИНА О БОРЦИМА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ!

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=6733&postdays=0&postorder=asc&start=0