-
- Popularno:
- Čuo sam pesmu na radiju ali ne znam...
- Jakov Jozinović - od Tiktoka do...
- Slucaj nadstresnica
- 1 milion na protestu protiv Vučića u...
- Prestao sam da pušim i uštedeo za stan...
- A u Ćacilendu - poslanik SNS tvrdi da...
- Novi Sad ostao bez vode, navodno zbog...
- Optička iluzija otkriva kako pokazujete...
- Нека Бог помогне српском народу и...
- Случај Бачулов паралела Инцидент у...
Gothic
- Začetnik teme OneDream
- Datum pokretanja
- Poruka
- 990
Hehe...da, evo ti primer:
Imperator - Marihuana (domaca)
Možda je prošao život ceo
od onog dana kad sam je sreo,
kad prvi put ugledah oči plave
i boju kose pokošene trave
Ah, pomislih, divna je ona,
i ne čuh zvuke onih zvona
što je u smrt vode polako,
da sam znao, večno bih plak’o
Ruku mi pruža kao da pita
„Voliš li život, polja i žita?“
I pružih ruku ruci što drhti,
i pružih ruku vapaju smrti
I tek tad shvatih pred kim stojim,
pred onom što živi u snovima mojim,
ispijena i bleda provodi dane
u tom dimu marihuane
Hteo sam ljubavlju da oteram drogu
jer šta je ona skrivila Bogu,
Zvala je Mesec i zvezde da sude,
htela je da voli i voljena bude
Uzalud behu molitve moje,
umreše oči plave boje
proklinjah dolazak onoga dana
i sve što donese marihuana
A ona, devojka plave kose,
uvojka što hiljade devojki nose
i što će isto jednog dana
otići gde i ona sama
Na grobu njenom zaplakah prvi,
ispisah reči kapima krvi
„Umrla je u smiraj dana,
bila je lepa i uvek sama“
A znala je da narkomani kratko žive,
da se svojim snovima kratko dive,
znala je da njen život brzo vene,
volela ga je, a možda i mene
zezam se, al stvarno ima ova pesma puko sam od smijeha.
E sad, da bi personifikovao (nije da te ispravljam, to i jeste metafora, al kad se nesto predstavi kao zivo sto to nije kaze se personifikacija) drogu u Westicu, treba da imas debele razloga da to uradis a da ne ispadnes glup.
Drugo, pesme o drogi uopste su nezrele. Zato sto to nije nesto "romanticno" pa da bi se o tome pevalo. Problem je verovatno nedostatak poznavanja duse, te ljudi misle da se dusa moze izmijeniti sa necim fizioloskim, dakle: nedostatak verovanja u to da je dusa jedno a telo drugo. To je problem.
E sad, pevajuci o vesticama (kao nekom fantazmu) mozda se i moze reci nesto pametno, naprimer: objasniti zasto su ljudi razvili bas taj fantazam "vestica" a ne neki drugi. I sta to simbolise. Ali pevati o drogi pa preci na vestice pomalo je neukusno, posto su vestice postojale i prije kokaina. Uopste, te mesavine "moderno(droga)-staro(vestica)" po kojima je gotska muzika karakteristicna mogu da budu zaista divne, a mogu da budu toliko nezrele da je to nenormalno. Moderno i staro se mnogo bolje mijesaju u Blac Metalu, nekim vrstama Hard Roka itd..
Cayca
Aktivan član
- Poruka
- 1.251
Pa hajde onda da objasnimo šta je gotik. Ovo sam pre nekog vremena pisala na drugom mestu. Za tekst sam koristila više izvora i žao mi je što jedan sajt na kome sam našla nešto drugačije podatke nije više aktivan te ne mogu da tvrdim da je sve što sam napisala tačno. Trudila sam se da uzmem u obzir što je moguće više stvari kako bih objasnila početak, razvoj i današnje stanje gotika.
Nastanak
Gotik potkultura je savremena potkultura nastala osamdesetih u Ujedinjenom Kraljevstvu. Razvila se iz gotik rok scene, izdanka post-pank žanra. Od tada se gotik potkultura razvijala, dopunjavala i obogaćivala novim sadržajima i uticajima. Ova potkultura podrazumeva povezane ukuse po pitanju muzike i mode. Gotik muzika obuhvata više različitih stilova kojima su zajednički težnja ka žalosti, mistični zvuci i izgledi. Načini oblačenja se takođe razlikuju i obuhvataju death rok, pank, androginu, srednjovekovnu, renesansnu, viktorijansku i edvardijansku modu, najčešće u crnoj boji, bledo lice i tamnu šminku i kosu.
Pravi Goti su bili istočno-germansko pleme koje je igralo važnu ulogu u padu Zapadnog rimskog carstva. Kasnije su u pojedinim krugovima „got" i „gotski" postali pogrdni izrazi, sinonimi za „varvarski" i „nekulturan" zbog tada savremenog doživljaja pada Rima i opisa paganskih gotskih plemena za vreme i posle pohrićanjivanja evropskih naroda. Za vreme renesanse, u Evropi je srednjovekovna arhitektura nazvana gotskom i smatrana je za zastarelu u poređenju sa tada modernim linijama građevina izgrađenih po ugledu na antičke.
U Ujedinjenom Kraljevstvu krajem osamnaestog veka je vladala nostalgija za srednjovekovnim periodom, što je dovelo i do fascinacije ljudi srednjovekovnim gotskim ruševinama. Ova fascinacija je praćena i interesovanjem za srednjovekovne romanse, rimokatoličku religiju i natprirodno. Horas Valpol, četvrti erl od Orforda, predvodio je pobornike neo-gotike koji su ponekada nazivani „Gotima". To je bila prva pozitivna upotreba ovog izraza.
Horas Valpol se smatra začetnikom žanra gotskog romana. On je 1764. objavio roman Otrantski zamak (The Castle of Otranto) koji je „odgovoran" za savremeniji doživljaj izraza „gotski". Valpol je tvrdio da je roman prava srednjovekovna romansa koju je on našao i objavio. Zbog toga se gotski roman povezuje i sa lažnom dokumentacijom kako bi mu se povećala vrednost. Sada se termin povezuje i sa atmosferom strave i užasa, morbidnog, tame, natprirodnog, kempa, i samoparodije. Gotski roman je uspostavio dobar deo ikonografije kasnijih horor dela (groblja, ruševine zamkova ili crkvi, duhovi, vampiri, noćne more, uklete porodice, melodramski zaplet...). Još jedan značajan doprinos je uvođenje lika gotskog zlikovca koji se kasnije razvio u bajronovskog junaka. Najpoznatiji ovakav lik je grof Drakula, opisan u istoimenom romanu Brema Stokera, a proslavljen kroz mnoge filmove.
Snažna slikovitost horor filmova je započeta dvadesetih u nemačkoj kinematografiji, zatim je prešla u Univerzalove filmove tridesetih, kemp filmove B produkcije i u horor filmove kuće Hammer. Do šezdesetih, televizijske serije poput Porodice Adams (The Addams Family) i The Munsters koristile su ove stereotipe za kemp komediju.
Pojedini elementi mračne atmosferske muzike i odeće post pank scene su u tom smislu bili jasno gotski. Upotreba ovog prideva za opisivanje ove muzike i njenih poštovalaca je dovela do stvaranja izraza gotičar.
Uticaj gotskog romana na gotik potkulturu se može videti u projnim primerima poezije i muzike ove potkulture, iako je taj uticaj često posredan i dolazi kroz filmove ili serije strave i užasa. Bajronovski junak je poslužio kao uzor za gotičare, a Drakula kakvog je prikazao Bela Lugoši je bio veoma privlačan ranim gotičarima. Oni su bili privučeni kemp opasnošću, elegancijom i zagonetnošću kojom je Lugoši odisao. mnogi ljudi tvrde da je prvi singl grupe Bauhaus "Bela Lugosi' Dead" (objavljen 1979.) predstavlja začetak gotik potkulture, iako su mnogi raniji umetnički pokreti i umetnici uticali na gotik modu i stil. Treba pomenuti Suzi Su iz grupe Siouxsie and the Banshees i Dejva Veniana iz The Damned. Neki članovi grupe Bauhaus su i sami bili studenti umetnosti i/ili aktivni umetnici. Neki od prvih gotik rok i death rok izvođača su prihvatili tradicionalne predstave iz horor filmova i okretali se njihovoj filmskoj muzici u potrazi za inspiracijom. Publika im je odgovorila tako što je usvojila odgovarajuću odeću i detalje. Standardni filmski rekviziti poput kovitlajućeg dima, gumenih šišmiša i paučine, korišćeni su kao dekor za gotik klubove od početka u klubu The Batcave.Iako je upotreba tih stereotipa u muzici i izgledu zamišljena kao podsmeh, vremenom su ih grupe i sledbenici prihvatili ozbiljnije. Zbog toga su morbidne, natprirodne i okultne teme postale značajan deo potkulture. Veza između horora i gotika je istaknuta još u početku u filmu Glad (The Hunger) iz 1983. Ovaj film o vampirima, sa Dejvidom Bouvijem, Katrin Denev i Suzan Sarandon u glavnim ulogama, prikazuje Bauhaus kako u noćnom klubu izvode Bela Lugosi's Dead. 1993. godine, Vitbi u Engleskoj je postao porište danas najvećeg gotik festivala samo zahvaljujući tome što se najveći deo radnje romana Drakula odvija tu.
Kako se gotik potkultura razvijala, poznavanje određene literature je postalo značajno za mnoge gotičare. Kits, Po, Bodler i drugi romantičari su postali karakteristični za gotik koliko i oblačenje u crno.
Noviji književni uticaj na gotik scenu je izvršila En Rajs svojim predstavama vampira kroz serijal romana Vampirske hronike (The Vampire Chronicles). Njeni likovi su prikazani kako se bore sa večnošću i usamljenošću, što je, uz njihovu ambivalentnost i tragičnu seksualnost, bilo veoma privlačno mnogim gotičarima, zbog čega su njena dela bila veoma popularna tokom osamdesetih i devedesetih. U filmovima koji su snimljeni po njenim romanima (Intervju sa vampirom i Kraljica prokletih) gotičari se pojavljuju direktno i indirektno.
Kada je gotik postao etablirana potkultura, veza između horor fikcije i gotika je postala kliše, a gotičari su se pojavljivali kao likovi u romanima i filmovima strave i užasa. Film Vrana (The Crow), serija romana The Sandman, Vampirske hronike, RPG poput Vampire: The Masquerade(...) su direktno ukazivali na ili su uključivali gotik muziku i/ili odeću i izazivali interesovanje za gotik potkulturu. I anime, sajberpank stripovi i filmovi poput Matriksa (The Matrix) s takođe povećavali interesovanje za gotik scenu, iako nisu imali veze sa njom. Obogatili su i sajber potkulturu, uticali na mešanje gotika i industrijala i popularisali su industrijal muziku.
Koliko su razne umetnosti uticale na gotik i gotik je uticao na druge umetnosti. Ovaj uticaj se ne oseća samo u domenu muzike vić i u slikarstvu i fotografiji. Ta se dela zasnivaju na mističnim, morbidnim i romantičnim motivima a teme variraju od erotike do romantičnih predstava vampira ili duhova. Ova dela su obojena tamnim bojama i mračnim osećanjima, slično gotskom romanu, umetnosti iz perioda pre Rafaela ili art nuvou. Švajcarski umetnik Hans Rüdi Giger je jedan od prvih umetnika koji je dao svoj doprinos gotik/industrijal izgledu savremenog SF filma svojim radom na filmu Tuđin (Alien) Ridlija Skota.
Nastanak
Gotik potkultura je savremena potkultura nastala osamdesetih u Ujedinjenom Kraljevstvu. Razvila se iz gotik rok scene, izdanka post-pank žanra. Od tada se gotik potkultura razvijala, dopunjavala i obogaćivala novim sadržajima i uticajima. Ova potkultura podrazumeva povezane ukuse po pitanju muzike i mode. Gotik muzika obuhvata više različitih stilova kojima su zajednički težnja ka žalosti, mistični zvuci i izgledi. Načini oblačenja se takođe razlikuju i obuhvataju death rok, pank, androginu, srednjovekovnu, renesansnu, viktorijansku i edvardijansku modu, najčešće u crnoj boji, bledo lice i tamnu šminku i kosu.
Pravi Goti su bili istočno-germansko pleme koje je igralo važnu ulogu u padu Zapadnog rimskog carstva. Kasnije su u pojedinim krugovima „got" i „gotski" postali pogrdni izrazi, sinonimi za „varvarski" i „nekulturan" zbog tada savremenog doživljaja pada Rima i opisa paganskih gotskih plemena za vreme i posle pohrićanjivanja evropskih naroda. Za vreme renesanse, u Evropi je srednjovekovna arhitektura nazvana gotskom i smatrana je za zastarelu u poređenju sa tada modernim linijama građevina izgrađenih po ugledu na antičke.
U Ujedinjenom Kraljevstvu krajem osamnaestog veka je vladala nostalgija za srednjovekovnim periodom, što je dovelo i do fascinacije ljudi srednjovekovnim gotskim ruševinama. Ova fascinacija je praćena i interesovanjem za srednjovekovne romanse, rimokatoličku religiju i natprirodno. Horas Valpol, četvrti erl od Orforda, predvodio je pobornike neo-gotike koji su ponekada nazivani „Gotima". To je bila prva pozitivna upotreba ovog izraza.
Horas Valpol se smatra začetnikom žanra gotskog romana. On je 1764. objavio roman Otrantski zamak (The Castle of Otranto) koji je „odgovoran" za savremeniji doživljaj izraza „gotski". Valpol je tvrdio da je roman prava srednjovekovna romansa koju je on našao i objavio. Zbog toga se gotski roman povezuje i sa lažnom dokumentacijom kako bi mu se povećala vrednost. Sada se termin povezuje i sa atmosferom strave i užasa, morbidnog, tame, natprirodnog, kempa, i samoparodije. Gotski roman je uspostavio dobar deo ikonografije kasnijih horor dela (groblja, ruševine zamkova ili crkvi, duhovi, vampiri, noćne more, uklete porodice, melodramski zaplet...). Još jedan značajan doprinos je uvođenje lika gotskog zlikovca koji se kasnije razvio u bajronovskog junaka. Najpoznatiji ovakav lik je grof Drakula, opisan u istoimenom romanu Brema Stokera, a proslavljen kroz mnoge filmove.
Snažna slikovitost horor filmova je započeta dvadesetih u nemačkoj kinematografiji, zatim je prešla u Univerzalove filmove tridesetih, kemp filmove B produkcije i u horor filmove kuće Hammer. Do šezdesetih, televizijske serije poput Porodice Adams (The Addams Family) i The Munsters koristile su ove stereotipe za kemp komediju.
Pojedini elementi mračne atmosferske muzike i odeće post pank scene su u tom smislu bili jasno gotski. Upotreba ovog prideva za opisivanje ove muzike i njenih poštovalaca je dovela do stvaranja izraza gotičar.
Uticaj gotskog romana na gotik potkulturu se može videti u projnim primerima poezije i muzike ove potkulture, iako je taj uticaj često posredan i dolazi kroz filmove ili serije strave i užasa. Bajronovski junak je poslužio kao uzor za gotičare, a Drakula kakvog je prikazao Bela Lugoši je bio veoma privlačan ranim gotičarima. Oni su bili privučeni kemp opasnošću, elegancijom i zagonetnošću kojom je Lugoši odisao. mnogi ljudi tvrde da je prvi singl grupe Bauhaus "Bela Lugosi' Dead" (objavljen 1979.) predstavlja začetak gotik potkulture, iako su mnogi raniji umetnički pokreti i umetnici uticali na gotik modu i stil. Treba pomenuti Suzi Su iz grupe Siouxsie and the Banshees i Dejva Veniana iz The Damned. Neki članovi grupe Bauhaus su i sami bili studenti umetnosti i/ili aktivni umetnici. Neki od prvih gotik rok i death rok izvođača su prihvatili tradicionalne predstave iz horor filmova i okretali se njihovoj filmskoj muzici u potrazi za inspiracijom. Publika im je odgovorila tako što je usvojila odgovarajuću odeću i detalje. Standardni filmski rekviziti poput kovitlajućeg dima, gumenih šišmiša i paučine, korišćeni su kao dekor za gotik klubove od početka u klubu The Batcave.Iako je upotreba tih stereotipa u muzici i izgledu zamišljena kao podsmeh, vremenom su ih grupe i sledbenici prihvatili ozbiljnije. Zbog toga su morbidne, natprirodne i okultne teme postale značajan deo potkulture. Veza između horora i gotika je istaknuta još u početku u filmu Glad (The Hunger) iz 1983. Ovaj film o vampirima, sa Dejvidom Bouvijem, Katrin Denev i Suzan Sarandon u glavnim ulogama, prikazuje Bauhaus kako u noćnom klubu izvode Bela Lugosi's Dead. 1993. godine, Vitbi u Engleskoj je postao porište danas najvećeg gotik festivala samo zahvaljujući tome što se najveći deo radnje romana Drakula odvija tu.
Kako se gotik potkultura razvijala, poznavanje određene literature je postalo značajno za mnoge gotičare. Kits, Po, Bodler i drugi romantičari su postali karakteristični za gotik koliko i oblačenje u crno.
Noviji književni uticaj na gotik scenu je izvršila En Rajs svojim predstavama vampira kroz serijal romana Vampirske hronike (The Vampire Chronicles). Njeni likovi su prikazani kako se bore sa večnošću i usamljenošću, što je, uz njihovu ambivalentnost i tragičnu seksualnost, bilo veoma privlačno mnogim gotičarima, zbog čega su njena dela bila veoma popularna tokom osamdesetih i devedesetih. U filmovima koji su snimljeni po njenim romanima (Intervju sa vampirom i Kraljica prokletih) gotičari se pojavljuju direktno i indirektno.
Kada je gotik postao etablirana potkultura, veza između horor fikcije i gotika je postala kliše, a gotičari su se pojavljivali kao likovi u romanima i filmovima strave i užasa. Film Vrana (The Crow), serija romana The Sandman, Vampirske hronike, RPG poput Vampire: The Masquerade(...) su direktno ukazivali na ili su uključivali gotik muziku i/ili odeću i izazivali interesovanje za gotik potkulturu. I anime, sajberpank stripovi i filmovi poput Matriksa (The Matrix) s takođe povećavali interesovanje za gotik scenu, iako nisu imali veze sa njom. Obogatili su i sajber potkulturu, uticali na mešanje gotika i industrijala i popularisali su industrijal muziku.
Koliko su razne umetnosti uticale na gotik i gotik je uticao na druge umetnosti. Ovaj uticaj se ne oseća samo u domenu muzike vić i u slikarstvu i fotografiji. Ta se dela zasnivaju na mističnim, morbidnim i romantičnim motivima a teme variraju od erotike do romantičnih predstava vampira ili duhova. Ova dela su obojena tamnim bojama i mračnim osećanjima, slično gotskom romanu, umetnosti iz perioda pre Rafaela ili art nuvou. Švajcarski umetnik Hans Rüdi Giger je jedan od prvih umetnika koji je dao svoj doprinos gotik/industrijal izgledu savremenog SF filma svojim radom na filmu Tuđin (Alien) Ridlija Skota.
Cayca
Aktivan član
- Poruka
- 1.251
Ideologija
Teško je definisati određenu ideologiju gotik potkulture iz više razloga. Prvi je izuzetna važnost raspoloženja i estetike. Ovo je delom inspirisano romantizmom i neoromantizmom. Privučenost gotičara tamnim, isterioznim i morbidnim prizorima i raspoloženjima ima korene u istor tradiciji romantičarskog gotskog romana. Tokom devetnaestog veka, osećanje užasa i strah od natprirodnog su masovno korišćeni u umetnosti u komercijalne svrhe kao vid zabave za široke narodne mase. Taj se proces danas ponavlja/nastavlja kroz horor filmove. Držeći u ravnoteži raspoloženje i estetiku, sklonost ka kemp teatralnosti i samodramatizaciji je još jedan od bitnih elemenata gotik potkulture.
Gotičari propagiraju toleranciju, a ne nasilje kako mnogi mediji pogrešno tumače pojedine događaje i povezuju gotik sa nasiljem, rasizmom i drugim vidovim mržnje. Upravo suprotno tome, prepoznavanje i žal nad zlom koje čine pojedinci i društvo, a koje dominantna kultura ignoriše su česte, ako ne i osnovne teme u gotik muzici i mogu se smatrati delom gotik ideologije. Većina gotičara odbacuje predrasude i u gotik zajednici se niko ne boji da prizna da je gej ili da krije svoju religijsku pripadnost. Zbog toga u ovoj zajednici ima dosta homo i biseksualaca.
Druga prepreka pokušaju da se ta ideologija definiše je činjenica da su gotičari kao zajednica apolitični. Za razliku od hipika ili pankera, gotičari nemaju određenu političku poruku ili poziv na društveno delanje. Gotik potkultura akcenat stavlja na samostalnost, posebnost, podržavanje različitosti, kreativnost, intelektualizam, ciničnost i prezir društvenog konzervatizna, ali ni ove ideje nisu zajedničke svim gotičarima jer se njihova ideologija zasniva na estetici, a ne na etici ili politici. Gotičari, naravno, imaju svoja politička ubeđenja, ali ih ne iskazuju kao deo svog kulturnog identiteta. Politička sklonost se smatra za lični izbor i ne dovodi se u vezu sa pripadnošću potkulturi. Isto važi i za religiju. Gotičari ne pripadaju određenoj religiji. Mnogi od njih su ateisti, ali ima i hrišćana, jevreja, muslimana, nju ejdžera, pagana...
Za pojedinca pripadnost gotik potkulturi može biti veoma važna i ispunjavajuća, ali i rizična, naročito za mlade osobe zbog negativne pažnje koju mogu privući zbor rasprostranjenih zabluda u vezi sa gotikom. Mnogi gotičari su pristupili ovoj zajednici zato što ih je "normalno" društvo odbacilo zbog načina na koji oni žele da žive svoje živote, a koji se ne uklpaju u shvatanje načina života većine. Gotičari su slobodoumni ljudi koji ne prihvataju moralna pravila društva samo zato što im je rečeno da tako treba. Oni radije slušaju tuđa mišljenja i biraju sopstveni put. Ovakvo slobodoumlje i odbacivanje dogme je osuđeno i odbačeno od strane većeg dela društva. To odbacivanje je za rezultat imalo povezivanje gotičara sa drugim ljudima otvorenih pogleda na svet, a ono, opet, ima pozitivan uticaj i na pojedinca i na društvo. Pojedinci su dobili osećaj pripadnosti, prijatljstva i razumevanja, a društvo ima jednu besnu osobu koja luta ulicama u potrazi za pravdom manje.
Naravno, ovo ne važi za sve gotičare. Mnogi od njih su "postali" gotičari zato što im se dopada muzika ili klubovi, imaju prijatelje koji su u tom svetu pa su im se pridružili i mnogi drugi razlozi. Važno je napomenuti da nije dovoljno obući se skroz u crno i biti "gotik", ali sve je više ljudi koji (pogrešno) misle da je smisao gotika u crnilu.
Gotičari imaju razvijen smisao za humor koji naginje satiri i sarkazmu. Tiho se smejulje netolerantnijim pripadnicima društva koji misle da će zbog dobacivanja na ulici ili iz kola biti prihvaćeniji u društvu. Gotičari su naučili da se smeju sebi i da društvo vide u drugačijem svetlu i to je nešto čega se neće odreći. Takođe uživaju i nalaze zabavu u strahu koji izazivaju u celom društvu. Taj strah je izazvan predrasudama i stereotipima koje im je društvo pripisalo, a na osnovu glasina i ranijih zabluda. Naravno, većina tih glasina je neosnovana, ali kada im je već stvorena određena reputacija, gotičari neće bežati od izazivanja i šokiranja društva, ako ima je samo dato minimalno ohrabrenje ili povod. Na žalost, mnogi gotičari prečesto posežu za faktorom šoka, što često izgleda više neukusno nego šokantno. često mogu biti i pretenciozni i vole da se neprimetno nadmeću u stepenu "gotičnosti", što baca veliku, ružnu senku na celu zajednicu.
Teško je definisati određenu ideologiju gotik potkulture iz više razloga. Prvi je izuzetna važnost raspoloženja i estetike. Ovo je delom inspirisano romantizmom i neoromantizmom. Privučenost gotičara tamnim, isterioznim i morbidnim prizorima i raspoloženjima ima korene u istor tradiciji romantičarskog gotskog romana. Tokom devetnaestog veka, osećanje užasa i strah od natprirodnog su masovno korišćeni u umetnosti u komercijalne svrhe kao vid zabave za široke narodne mase. Taj se proces danas ponavlja/nastavlja kroz horor filmove. Držeći u ravnoteži raspoloženje i estetiku, sklonost ka kemp teatralnosti i samodramatizaciji je još jedan od bitnih elemenata gotik potkulture.
Gotičari propagiraju toleranciju, a ne nasilje kako mnogi mediji pogrešno tumače pojedine događaje i povezuju gotik sa nasiljem, rasizmom i drugim vidovim mržnje. Upravo suprotno tome, prepoznavanje i žal nad zlom koje čine pojedinci i društvo, a koje dominantna kultura ignoriše su česte, ako ne i osnovne teme u gotik muzici i mogu se smatrati delom gotik ideologije. Većina gotičara odbacuje predrasude i u gotik zajednici se niko ne boji da prizna da je gej ili da krije svoju religijsku pripadnost. Zbog toga u ovoj zajednici ima dosta homo i biseksualaca.
Druga prepreka pokušaju da se ta ideologija definiše je činjenica da su gotičari kao zajednica apolitični. Za razliku od hipika ili pankera, gotičari nemaju određenu političku poruku ili poziv na društveno delanje. Gotik potkultura akcenat stavlja na samostalnost, posebnost, podržavanje različitosti, kreativnost, intelektualizam, ciničnost i prezir društvenog konzervatizna, ali ni ove ideje nisu zajedničke svim gotičarima jer se njihova ideologija zasniva na estetici, a ne na etici ili politici. Gotičari, naravno, imaju svoja politička ubeđenja, ali ih ne iskazuju kao deo svog kulturnog identiteta. Politička sklonost se smatra za lični izbor i ne dovodi se u vezu sa pripadnošću potkulturi. Isto važi i za religiju. Gotičari ne pripadaju određenoj religiji. Mnogi od njih su ateisti, ali ima i hrišćana, jevreja, muslimana, nju ejdžera, pagana...
Za pojedinca pripadnost gotik potkulturi može biti veoma važna i ispunjavajuća, ali i rizična, naročito za mlade osobe zbog negativne pažnje koju mogu privući zbor rasprostranjenih zabluda u vezi sa gotikom. Mnogi gotičari su pristupili ovoj zajednici zato što ih je "normalno" društvo odbacilo zbog načina na koji oni žele da žive svoje živote, a koji se ne uklpaju u shvatanje načina života većine. Gotičari su slobodoumni ljudi koji ne prihvataju moralna pravila društva samo zato što im je rečeno da tako treba. Oni radije slušaju tuđa mišljenja i biraju sopstveni put. Ovakvo slobodoumlje i odbacivanje dogme je osuđeno i odbačeno od strane većeg dela društva. To odbacivanje je za rezultat imalo povezivanje gotičara sa drugim ljudima otvorenih pogleda na svet, a ono, opet, ima pozitivan uticaj i na pojedinca i na društvo. Pojedinci su dobili osećaj pripadnosti, prijatljstva i razumevanja, a društvo ima jednu besnu osobu koja luta ulicama u potrazi za pravdom manje.
Naravno, ovo ne važi za sve gotičare. Mnogi od njih su "postali" gotičari zato što im se dopada muzika ili klubovi, imaju prijatelje koji su u tom svetu pa su im se pridružili i mnogi drugi razlozi. Važno je napomenuti da nije dovoljno obući se skroz u crno i biti "gotik", ali sve je više ljudi koji (pogrešno) misle da je smisao gotika u crnilu.
Gotičari imaju razvijen smisao za humor koji naginje satiri i sarkazmu. Tiho se smejulje netolerantnijim pripadnicima društva koji misle da će zbog dobacivanja na ulici ili iz kola biti prihvaćeniji u društvu. Gotičari su naučili da se smeju sebi i da društvo vide u drugačijem svetlu i to je nešto čega se neće odreći. Takođe uživaju i nalaze zabavu u strahu koji izazivaju u celom društvu. Taj strah je izazvan predrasudama i stereotipima koje im je društvo pripisalo, a na osnovu glasina i ranijih zabluda. Naravno, većina tih glasina je neosnovana, ali kada im je već stvorena određena reputacija, gotičari neće bežati od izazivanja i šokiranja društva, ako ima je samo dato minimalno ohrabrenje ili povod. Na žalost, mnogi gotičari prečesto posežu za faktorom šoka, što često izgleda više neukusno nego šokantno. često mogu biti i pretenciozni i vole da se neprimetno nadmeću u stepenu "gotičnosti", što baca veliku, ružnu senku na celu zajednicu.
Cayca
Aktivan član
- Poruka
- 1.251
Muzika
Za vreme druge generacije pankera, u Mančesteru je 1977. osnovan novi pank bend pod imenom Warsaw. Poput mnogih drugih bendova tog tipa, nisu svirali dobro, ali je njihov zvuk imao moćnu i jedinstvenu energiju. U kratkom periodu su ublažili taj zvuk i od besnog troakordnog panka prešli u mirniji troakordni pank, a zatim u nešto sasvim novo. Promenili su ime u Joy Division. Tekstovi njihovog pevača, Iana Curtisa su, za razliku od buntovnog panka izražavali očaj, bespomoćnost i beznađe. Taj novi zvuk je naveo njihovog menadžera Entonija Vilsona da ga opiše kao gotski. Suzi Su iz Siouxsie and the Banshees je druga osoba koja se spominje kao "prva osoba" koja je upotrebila izraz "gotik" da bi opisala novi stil muzike koji je njen bend počeo da svira, ali bend tvrdi da su muzički novinari, a ne Su upotrebili taj izraz sa tim značenjem. Moguće je i da je pokret dobio ime po članku Stiva Kitona (Steve Keaton) objavljenom 21.2.1981. u britanskom rok nedeljniku Sounds. Članak je nosio naziv The Face of Punk Gothique. I Siouxsie and the Banshees su započeli karijeru kao pank bend da bi vremenom prešli u njegovu mračniju verziju. UK Decay i Bauhaus su se tada tek razvijali ali su imali taj mračan, kontemplativan zvuk sličan panku.
Za godinu nastanka gotika se uzima 1979. Bez obzira na to što je pesma Bela Lugosi's Dead zamišljena da bude podsmešljiva, mladi su se zakačili za ovaj tajanstveni, sablasni zvuk kao inspiraciju za potkulturu u nastajanju. Prva generacija gotičara je nastala u Ujedinjenom Kraljevstvu krajem osamdesetih i početkom osamdesetih kada su se izdvojili kao ogranak pank pokreta. Pank je bio skoro na samrtnom odru, a ova mračna, introspektivna mutacija je uzimala maha. Otvaranjem kluba Batcave u londonskom Sohou novonastala scena, u početku nazivana pozitivnim pankom, dobila je odgovarajuće sastajalište. Izrazom betkejver su označavani gotičari prve generacije. Kako je popularnost post panka počela da jenjava, ova potkultura je počela da se razvija u više stilova koji su se razlikovali i izgledom i muzikom. Zato gotik nije uniformna muzika i, kao i metal, ima mnogo podvrsta, a svaka podvrsta odražava i donekle drugačiju filozofiju i poglede na svet. Nezavisno od britanske scene, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih u Americi se iz panka izdvojio death rok, a krajem osamdesetih su se u Nemačkoj pojavili Grufties (grobljani, grobnici, rakari)- ljudi koji su kombinovali gotik i novi talas sa novim romantizmom i time stvorili osnovu za dark (wave ) potkulturu. Do sredine osamdesetih se death rok dodatno udaljio od svojih korena. Dok su death rokeri nastavili da se suprotstavljaju vladajućoj zapadnoj kulturi konzumerizma i komercijalizma, muzika i stil su počeli da se menjaju. U Australiji je gotičarima bio inspiracija Nick Cave sa svojim drugim bendom The Birthday Party. U Evropi i Americi su Joy Division, The Cure, Dead Can Dance, Adam and the Ants (rani period) i Killing Joke doprineli stvaranju death rok i gotik scena. Bendovi poput The Damned, Bauhaus, Siouxsie and the Banshees, Ausgang, Sex Gang Children, The Virgin Prunes, Kommunity FK, Alien Sex Fiend i Christian Death predstavljaju izrazite predstavnike prve generacije. Oni su bili obeleženi kao gotik mada sami sebe nisu tako doživljavali.
Gotik, kao i death rok, muzika je mračna i tmurna. Instrumenti koji su zastupljeni su gitara, bas, klavijature i bubnjevi ili ritam mašina. Kako gotik rok sadrži više podžanrova čije se karakteristike delimično poklapaju, teško je odrediti muzičke odlike koje su zajedničke svim gotik izvođačima. U svakom slučaju, pojedini muzički elementi, poput gitarskog zvuka, ranog engleskog gotika su ostali zajednički. U gotik roku zvuk gitare je uobičajeno elektronizovan. Čist zvuk ili zvuk sa blagom distorzijom je propušten kroz procesore kao što su chorus, flendžer, delay i/ili jak reverb. Za gotik rok je takođe karakterističan određeni način sviranja gitare. Način sviranja gitare je preuzet iz panka, i naglašava ugaone melodijske linije umesto klasične rok pratnje. Molski ključ i molske melodije dominiraju, mada se koristi i durski ključ. Frigijska lestvica sa sniženim drugim tonom doprinosi gotskom zvuku svojom mračnom disonantnom atmosferom. Gotik rok pesme su uobičajeno komponovane sa teškim bas zvukom što takođe stvara mračnu atmosferu. Gotik rok često akcenat stavlja na doboš kako bi se ritam bolje osetio. Ovakav zvuk je prvo korišćen na albumu The Idiot Iggyja Popa, a takva upotreba je nastavljena u pesmama Joy Division, i u ranim pesmama Garyja Newmana, The Cure i The Sisters of Mercy. Sofisticiranije varijante je koristio Kevin Haskins iz Bauhausa. Dupla bas pedala se, za razliku od metala, veoma retko koristi, a i duge solaže su netipične u gotiku. U tekstovima dominiraju teme smrti, usamljenosti i romanse. Otvorene političke poruke su netipične, ali su diskretne kritike veoma česte. Dok su u panku dominirale psovke i i društveno-političke teme, što otvorenije i jasnije izražene, u gotiku se više polaže na stil i umetnički doživljaj, a vulgarnosti i žargon su prava retkost.
I dok su pojedini bendovi ostvarili širu popularnost i komercijalni uspeh (The Cure, Siouxsie and the Banshees), većina je ostala skrivena od očiju najšire javnosti. Gotik i death rok je bio nepristupačan većini kako zbog stila, tako i zbog toga što su sami muzičari želeli da ostanu nedostupni. Bili su nepoverljivi prema pripadnicima dominantne kulture i samo su želeli da budu ostavljeni na miru. Međutim, jedinstveni kvaliteti ove potkulture će se pokazati kao nešto što mejnstrim nije mogao da ignoriše. Češća upotreba klavijtura i ritam mašina je privukla sasvim nove fanove.
Do sredine osamdesetih su se pojavili mnogi novi bendovi koji su odmah stekli popularnost i nazivaju se drugom generacijom. Oni su se od prve generacije razlikovali pre svega po tome što su sami sebe otvoreno nazivali gotičarima. Među njima su najznačajniji Sisters of Mercy, The Mission, Fields of the Nephilim, Xmal Deutshland, The Bolshoi i Red Lorry Yellow Lorry. Tokom devedesetih su ovi bendovi postali još popularniji, a mnogi novi (i drugačiji) su se pojavili. Tokom ovog perioda su se i gotik muzika i kultura razvijali i razgranali su se u više podvrsta, pomerajući granice onoga što je do tada smatrano za gotik. Novi žanr dark wavea - ethereal wave je nastao upravo u ovom periodu. Do sredine devedesetih su se na okupljalištima gotičara mogli čuti, osim gotik i death roka, još i EBM, industrijal, sintpop, shoegazing, pank rok, glam rok, indi rok pa i dens osamdesetih. Ova raznovrsnost je bila rezultat potrebe da se poveća prisustvo pripadnika svih poštovalaca alternativnih scena, kao i zbog eklektičnog ukusa gotičara.
Početkom devedesetih su neo industrijal bendovi poput Ministry i Nine Inch Nails stekli popularnost na radiju i MTV-ju. Iako su ih mnogi gotičari slušali, malo njih ih je smatralo za gotičarske bendove. Još manje njih je moglo da pretpostavi šta će se desiti - njihovu potkulturu su počeli da preuzimaju fanovi neo industrijal i dark metal bendova. Treća generacija gotičara se pojavila u drugoj polovini devedesetih i osigurala dalji razvoj gotika. Predstavnici su The Shroud, Rosetta Stone i London After Midnight. U ovom periodu se pojavljuje mnogo veći broj ljudi koji se izjašnjavaju kao gotičari. Uzrok ovome su mediji koji stvaraju zabunu proglašavajući NIN i slične bendove za gotik. A kako su ovi ostvarivali sve veći komercijalni uspeh, zabluda se širila kao šumski požar. U to vreme su i izdavači počeli da forsiraju ono što su smatrali alternativnom muzikom. NIN su se fino uklopili u tu šemu jer su bili komercijalno isplativi, a ljudi koji nikada nisu čuli gotik ili industrijal bi čuli Closer i lako bi se identifikovali kao gotik ili industrijal fanovi.
Omladina je bila fascinirana gotičarski mračnim zvukom i izgledom, ali je malo njih shvatalo razliku između gotika i onoga što su muzičke kuće i MTV plasirali pod tim imenom. NIN su predstavljali tek početak opsade gotik potkulture.
Otprilike u isto vreme kada su NIN postizali znatne uspehe na top listama, slabo poznat i prilično običan muzički urednik imena Brajan Vorner (Brian Warner)uvideo je promenu u muzici i shvati da je to pravo vreme za započinjanje izvođačke karijere. Okupio je grupu muzičara sa Floride (The Spooky Kids) i uzeo umetničko ime Merilin Menson (Marylin Manson) što će se pokazati kao jedna od njegovih najboljih odluka. Njegova muzika nije dobro prihvaćena u gotik zajednici iz prostog razloga što nije gotik. Marylin Manson and the Spooky Kids su svirali muziku koja je bila sličnija hard roku ili hevi metalu, a tekstovi su bili grubi i često zasnovani na mržnji. Gotičari jesu često pisali o jezivom, smrti i sličnim mračnim temama, ali su to činili u duhu romantizma. Vornerove pesme su bile vulgarne i pune besa, otuđivanja, sukoba i mržnje. Pokretačka snaga Merilina Mensona je bila želja da šokira i podstakne na neposlušnost, dok su gotičari težili samoći i stvaranju lepe umetnosti. Mensonova umetnost je mržnja. Sredinom devedesetih, Menson je otpustio The Spooky Kids i započeo solo karijeru. Ubrzo se njegovo ime pojavilo u novinama i na raznim televizijskim i radio stanicama širom Amerike. Na užas pripadnika gotik potkulture, tada su ga mediji i fanovi potpuno pogrešno predstavili kao gotik. Ironija je tim veća što ga većina gotičara ne voli, a većina njegovih fanova nema pojma šta je gotik. Zbog sve češćeg prikazivanja na MTV-ju i skanadlizirajućih izjava u medijima, popularnost mu je naglo rasla. Pojavili su se i drugi izvođači koji su počeli da ga oponašaju. Potpino nova potkultura se rađala oko njega, a mediji još uvek nisu uvideli razliku između nje i gotik potkulture. Njima je bilo svejedno bez obzira na to što su se gotičari ograđivali i od Mensona i od njegovih pristalica jer je njihov cilj čisto šokiranje javnosti.
Za vreme druge generacije pankera, u Mančesteru je 1977. osnovan novi pank bend pod imenom Warsaw. Poput mnogih drugih bendova tog tipa, nisu svirali dobro, ali je njihov zvuk imao moćnu i jedinstvenu energiju. U kratkom periodu su ublažili taj zvuk i od besnog troakordnog panka prešli u mirniji troakordni pank, a zatim u nešto sasvim novo. Promenili su ime u Joy Division. Tekstovi njihovog pevača, Iana Curtisa su, za razliku od buntovnog panka izražavali očaj, bespomoćnost i beznađe. Taj novi zvuk je naveo njihovog menadžera Entonija Vilsona da ga opiše kao gotski. Suzi Su iz Siouxsie and the Banshees je druga osoba koja se spominje kao "prva osoba" koja je upotrebila izraz "gotik" da bi opisala novi stil muzike koji je njen bend počeo da svira, ali bend tvrdi da su muzički novinari, a ne Su upotrebili taj izraz sa tim značenjem. Moguće je i da je pokret dobio ime po članku Stiva Kitona (Steve Keaton) objavljenom 21.2.1981. u britanskom rok nedeljniku Sounds. Članak je nosio naziv The Face of Punk Gothique. I Siouxsie and the Banshees su započeli karijeru kao pank bend da bi vremenom prešli u njegovu mračniju verziju. UK Decay i Bauhaus su se tada tek razvijali ali su imali taj mračan, kontemplativan zvuk sličan panku.
Za godinu nastanka gotika se uzima 1979. Bez obzira na to što je pesma Bela Lugosi's Dead zamišljena da bude podsmešljiva, mladi su se zakačili za ovaj tajanstveni, sablasni zvuk kao inspiraciju za potkulturu u nastajanju. Prva generacija gotičara je nastala u Ujedinjenom Kraljevstvu krajem osamdesetih i početkom osamdesetih kada su se izdvojili kao ogranak pank pokreta. Pank je bio skoro na samrtnom odru, a ova mračna, introspektivna mutacija je uzimala maha. Otvaranjem kluba Batcave u londonskom Sohou novonastala scena, u početku nazivana pozitivnim pankom, dobila je odgovarajuće sastajalište. Izrazom betkejver su označavani gotičari prve generacije. Kako je popularnost post panka počela da jenjava, ova potkultura je počela da se razvija u više stilova koji su se razlikovali i izgledom i muzikom. Zato gotik nije uniformna muzika i, kao i metal, ima mnogo podvrsta, a svaka podvrsta odražava i donekle drugačiju filozofiju i poglede na svet. Nezavisno od britanske scene, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih u Americi se iz panka izdvojio death rok, a krajem osamdesetih su se u Nemačkoj pojavili Grufties (grobljani, grobnici, rakari)- ljudi koji su kombinovali gotik i novi talas sa novim romantizmom i time stvorili osnovu za dark (wave ) potkulturu. Do sredine osamdesetih se death rok dodatno udaljio od svojih korena. Dok su death rokeri nastavili da se suprotstavljaju vladajućoj zapadnoj kulturi konzumerizma i komercijalizma, muzika i stil su počeli da se menjaju. U Australiji je gotičarima bio inspiracija Nick Cave sa svojim drugim bendom The Birthday Party. U Evropi i Americi su Joy Division, The Cure, Dead Can Dance, Adam and the Ants (rani period) i Killing Joke doprineli stvaranju death rok i gotik scena. Bendovi poput The Damned, Bauhaus, Siouxsie and the Banshees, Ausgang, Sex Gang Children, The Virgin Prunes, Kommunity FK, Alien Sex Fiend i Christian Death predstavljaju izrazite predstavnike prve generacije. Oni su bili obeleženi kao gotik mada sami sebe nisu tako doživljavali.
Gotik, kao i death rok, muzika je mračna i tmurna. Instrumenti koji su zastupljeni su gitara, bas, klavijature i bubnjevi ili ritam mašina. Kako gotik rok sadrži više podžanrova čije se karakteristike delimično poklapaju, teško je odrediti muzičke odlike koje su zajedničke svim gotik izvođačima. U svakom slučaju, pojedini muzički elementi, poput gitarskog zvuka, ranog engleskog gotika su ostali zajednički. U gotik roku zvuk gitare je uobičajeno elektronizovan. Čist zvuk ili zvuk sa blagom distorzijom je propušten kroz procesore kao što su chorus, flendžer, delay i/ili jak reverb. Za gotik rok je takođe karakterističan određeni način sviranja gitare. Način sviranja gitare je preuzet iz panka, i naglašava ugaone melodijske linije umesto klasične rok pratnje. Molski ključ i molske melodije dominiraju, mada se koristi i durski ključ. Frigijska lestvica sa sniženim drugim tonom doprinosi gotskom zvuku svojom mračnom disonantnom atmosferom. Gotik rok pesme su uobičajeno komponovane sa teškim bas zvukom što takođe stvara mračnu atmosferu. Gotik rok često akcenat stavlja na doboš kako bi se ritam bolje osetio. Ovakav zvuk je prvo korišćen na albumu The Idiot Iggyja Popa, a takva upotreba je nastavljena u pesmama Joy Division, i u ranim pesmama Garyja Newmana, The Cure i The Sisters of Mercy. Sofisticiranije varijante je koristio Kevin Haskins iz Bauhausa. Dupla bas pedala se, za razliku od metala, veoma retko koristi, a i duge solaže su netipične u gotiku. U tekstovima dominiraju teme smrti, usamljenosti i romanse. Otvorene političke poruke su netipične, ali su diskretne kritike veoma česte. Dok su u panku dominirale psovke i i društveno-političke teme, što otvorenije i jasnije izražene, u gotiku se više polaže na stil i umetnički doživljaj, a vulgarnosti i žargon su prava retkost.
I dok su pojedini bendovi ostvarili širu popularnost i komercijalni uspeh (The Cure, Siouxsie and the Banshees), većina je ostala skrivena od očiju najšire javnosti. Gotik i death rok je bio nepristupačan većini kako zbog stila, tako i zbog toga što su sami muzičari želeli da ostanu nedostupni. Bili su nepoverljivi prema pripadnicima dominantne kulture i samo su želeli da budu ostavljeni na miru. Međutim, jedinstveni kvaliteti ove potkulture će se pokazati kao nešto što mejnstrim nije mogao da ignoriše. Češća upotreba klavijtura i ritam mašina je privukla sasvim nove fanove.
Do sredine osamdesetih su se pojavili mnogi novi bendovi koji su odmah stekli popularnost i nazivaju se drugom generacijom. Oni su se od prve generacije razlikovali pre svega po tome što su sami sebe otvoreno nazivali gotičarima. Među njima su najznačajniji Sisters of Mercy, The Mission, Fields of the Nephilim, Xmal Deutshland, The Bolshoi i Red Lorry Yellow Lorry. Tokom devedesetih su ovi bendovi postali još popularniji, a mnogi novi (i drugačiji) su se pojavili. Tokom ovog perioda su se i gotik muzika i kultura razvijali i razgranali su se u više podvrsta, pomerajući granice onoga što je do tada smatrano za gotik. Novi žanr dark wavea - ethereal wave je nastao upravo u ovom periodu. Do sredine devedesetih su se na okupljalištima gotičara mogli čuti, osim gotik i death roka, još i EBM, industrijal, sintpop, shoegazing, pank rok, glam rok, indi rok pa i dens osamdesetih. Ova raznovrsnost je bila rezultat potrebe da se poveća prisustvo pripadnika svih poštovalaca alternativnih scena, kao i zbog eklektičnog ukusa gotičara.
Početkom devedesetih su neo industrijal bendovi poput Ministry i Nine Inch Nails stekli popularnost na radiju i MTV-ju. Iako su ih mnogi gotičari slušali, malo njih ih je smatralo za gotičarske bendove. Još manje njih je moglo da pretpostavi šta će se desiti - njihovu potkulturu su počeli da preuzimaju fanovi neo industrijal i dark metal bendova. Treća generacija gotičara se pojavila u drugoj polovini devedesetih i osigurala dalji razvoj gotika. Predstavnici su The Shroud, Rosetta Stone i London After Midnight. U ovom periodu se pojavljuje mnogo veći broj ljudi koji se izjašnjavaju kao gotičari. Uzrok ovome su mediji koji stvaraju zabunu proglašavajući NIN i slične bendove za gotik. A kako su ovi ostvarivali sve veći komercijalni uspeh, zabluda se širila kao šumski požar. U to vreme su i izdavači počeli da forsiraju ono što su smatrali alternativnom muzikom. NIN su se fino uklopili u tu šemu jer su bili komercijalno isplativi, a ljudi koji nikada nisu čuli gotik ili industrijal bi čuli Closer i lako bi se identifikovali kao gotik ili industrijal fanovi.
Omladina je bila fascinirana gotičarski mračnim zvukom i izgledom, ali je malo njih shvatalo razliku između gotika i onoga što su muzičke kuće i MTV plasirali pod tim imenom. NIN su predstavljali tek početak opsade gotik potkulture.
Otprilike u isto vreme kada su NIN postizali znatne uspehe na top listama, slabo poznat i prilično običan muzički urednik imena Brajan Vorner (Brian Warner)uvideo je promenu u muzici i shvati da je to pravo vreme za započinjanje izvođačke karijere. Okupio je grupu muzičara sa Floride (The Spooky Kids) i uzeo umetničko ime Merilin Menson (Marylin Manson) što će se pokazati kao jedna od njegovih najboljih odluka. Njegova muzika nije dobro prihvaćena u gotik zajednici iz prostog razloga što nije gotik. Marylin Manson and the Spooky Kids su svirali muziku koja je bila sličnija hard roku ili hevi metalu, a tekstovi su bili grubi i često zasnovani na mržnji. Gotičari jesu često pisali o jezivom, smrti i sličnim mračnim temama, ali su to činili u duhu romantizma. Vornerove pesme su bile vulgarne i pune besa, otuđivanja, sukoba i mržnje. Pokretačka snaga Merilina Mensona je bila želja da šokira i podstakne na neposlušnost, dok su gotičari težili samoći i stvaranju lepe umetnosti. Mensonova umetnost je mržnja. Sredinom devedesetih, Menson je otpustio The Spooky Kids i započeo solo karijeru. Ubrzo se njegovo ime pojavilo u novinama i na raznim televizijskim i radio stanicama širom Amerike. Na užas pripadnika gotik potkulture, tada su ga mediji i fanovi potpuno pogrešno predstavili kao gotik. Ironija je tim veća što ga većina gotičara ne voli, a većina njegovih fanova nema pojma šta je gotik. Zbog sve češćeg prikazivanja na MTV-ju i skanadlizirajućih izjava u medijima, popularnost mu je naglo rasla. Pojavili su se i drugi izvođači koji su počeli da ga oponašaju. Potpino nova potkultura se rađala oko njega, a mediji još uvek nisu uvideli razliku između nje i gotik potkulture. Njima je bilo svejedno bez obzira na to što su se gotičari ograđivali i od Mensona i od njegovih pristalica jer je njihov cilj čisto šokiranje javnosti.
Cayca
Aktivan član
- Poruka
- 1.251
Od sredine devedesetih posećenost gotik klubova se sve više smanjivala. Od naglog popularisanja NIN i pseudo-gotik bendova, ljudi koji nisu gotičari su počeli da preuzimaju gotik i industrijal scenu. Stariji gotičari su se posvetili poslovima i porodicama i polako su prestali da aktivno učestvuju na sceni. Oni koji su ostali su primetili novi zaokret u gotik muzici. DJ-evi koji su radili po gotik klubovima su na svoje plejliste počeli da ubacuju sve više EBM-a, neo industrijala i dark tehna tako da je još jedan veliki broj ljudi prestao da odlazi u klubove ("Muka nam je da odlazimo u gotik klubove i da tamo možemo da čujemo jedino trens, tehno, synthpop i sličnu muziku. Ovo nije klub za fetišiste koji prikazuku grudi u lateksu - konačno pravo utočište za gotičare i death rokere." - sa sajta kluba Ghoul School u Holivudu).
Poslednjih godina se srećemo sa oživljavanjem zvuka ranog pozitivnog panka i death roka što je reakcija na agrotech, futurepop, synthpop i slične žanrove koji su preuzeli primat u gotik klubovima. Novi bendovi koji neguju stari zvuk i nastavljaju da pružaju novu i kvalitetnu gotik muziku fanovima su Cinema Strange, Changelings, Faith and the Muse, The Crüxshadows, Bloody Dead and Sexy, Black Ice i Antiworld. Danas je gotik scena najrazvijenija i najaktivnija u zapadnoj Evropi. Festivale poput Wave-Gotik Treffen, Zillo ili M'era Luna posećuju desetine hiljada fanova. U Americi je najznačajniji Chamber's Dark Art & Music festival.
Poslednjih godina se srećemo sa oživljavanjem zvuka ranog pozitivnog panka i death roka što je reakcija na agrotech, futurepop, synthpop i slične žanrove koji su preuzeli primat u gotik klubovima. Novi bendovi koji neguju stari zvuk i nastavljaju da pružaju novu i kvalitetnu gotik muziku fanovima su Cinema Strange, Changelings, Faith and the Muse, The Crüxshadows, Bloody Dead and Sexy, Black Ice i Antiworld. Danas je gotik scena najrazvijenija i najaktivnija u zapadnoj Evropi. Festivale poput Wave-Gotik Treffen, Zillo ili M'era Luna posećuju desetine hiljada fanova. U Americi je najznačajniji Chamber's Dark Art & Music festival.
Veshtica_sa_Meseca
Primećen član
- Poruka
- 633
***Erioda***
Obećava
- Poruka
- 98
Vidim da ste se lepo raspisali o ovoj temi 
Ja sam prvo slushala tresh (mislim josh ga slusham)...Pa sam htela da predjem na neshto slabije, i sluchajno dodje do mene cd Within Temptationa, to mi se svidelo...opet je proshlo neko vreme pa sam skontala Katatoniu i Tiamat (gothic rock) i to mi je jako opushtajuce...Lacuna Coil je dobra i slusham je ali nije bash neko (moje) vidjenje gothica...Shto se tiche oblachenja, hmm...jednostavno mi ne stoje te suknje i dark fazon...a i nisam pobornik toga da ako slushash neku muziku da se morash tako i oblachiti, mada su mi jako cool devojke u tom fazonu, a i mushkarci (obozavam da ih vidim u dugachkim crnim kaputima) toliko 
Ja sam prvo slushala tresh (mislim josh ga slusham)...Pa sam htela da predjem na neshto slabije, i sluchajno dodje do mene cd Within Temptationa, to mi se svidelo...opet je proshlo neko vreme pa sam skontala Katatoniu i Tiamat (gothic rock) i to mi je jako opushtajuce...Lacuna Coil je dobra i slusham je ali nije bash neko (moje) vidjenje gothica...Shto se tiche oblachenja, hmm...jednostavno mi ne stoje te suknje i dark fazon...a i nisam pobornik toga da ako slushash neku muziku da se morash tako i oblachiti, mada su mi jako cool devojke u tom fazonu, a i mushkarci (obozavam da ih vidim u dugachkim crnim kaputima) toliko 
Cherry : )
Primećen član
- Poruka
- 641
Cayca
Aktivan član
- Poruka
- 1.251
Duhovito. Ne, nema ih. Ne znam šta ti treba. Ja pravim nakit, odeću možeš ili da kombinuješ ono što može da se nabavi po regularnim radnjama ili da kupiš materijal i da šiješ ili da se možda obratiš Mariji Margoth. A ako su ti potrebne džidžabidže za kuću, idi kod Kineza. Ima svačeg upotrebljivog.
MariaMargoth@MySpace
MariaMargoth@FaceBook
blastmaster
Primećen član
- Poruka
- 520
nordic_warrior
Elita
- Poruka
- 18.286
aleksandra_
Aktivan član
- Poruka
- 1.014
Oktobar1864
Poznat
- Poruka
- 8.211
abraxasova
Ističe se
- Poruka
- 2.514
Sibil Vejn
Poznat
- Poruka
- 7.011
Svrstavaju ih u gothic,mada Smith pokusava da objasni da ne voli to karakterisanje kao gothic band...
I ne uspeva.
Super su oni,stvarno!
Mrs_Sick
Veoma poznat
- Poruka
- 12.691
Xm, ne znam ja, ne mogu ja da kazem za pevacicu da lose peva...
Mada, meni se ne svidja & kraj... Ox, btw nigde nisam spomenoola da mrzim...
Ali nista zato, navikla sam da mi prevrcete reci.
blastmaster
Primećen član
- Poruka
- 520
