GODINE KOJE U BGD NISU POJELI SKAKAVCI

lider:
Pomenusmo ovde svašta ali ne i "Komision" čuvene radnje za snadbevanje Beograđana robom iz inostranstva.
Još uvek u Nušićevoj na jednoj radnji stoji isti stari napis.
Kliknite za proširenje...

E baš lepo! U tom komisionu u Nušićevoj bila dobra tehnička roba - fotoaparati, muzički uređaji i slično. A preko puta isto komision sa dobrim starim super rifle farmerkama. Ali me potseti i na onaj u Knez Mihajlovoj, a do njega poslastičarnica Medžed. Koje baklave i tulumbe ...
 
stariji ce se setiti likova , mahom crnogoraca, koji su stajali ispred komisiona, i nudili farmerke jeftinije nego u radnji. Najjace je bilo , sto je kabina za probanje , prvi ulaz do komisiona......ali, ako pashu, nigde srece .....em kupio nove farmerke, em prevario matorce za kusur.....:per:
 
Beograd je nedeljom mirisao na ćevape i luk.
Na ulasku u kafanu vas je čekao konobar pozdravljajući se sa čitavom familijom, kao da je u pitanju njegova.
Obično je znao ime nekoga iz porodice, a mi listom njegovo ime.
Ti kelneri su nekakva vrsta Beogradskih legendi.
Mile Zmrlja i Pivnice, Slavko, Tanja, takođe.
Koliko su samo puta od svog bakšiša nama plaćali taksi.
 
I onda su tamo negde šezdesetih ustanovili muzički festival koji je trebao da se zove Jesenje beogradske muzičke svečanosti .. Bio je svetski ...
Pa onda beogradski džez festival ... Dizi Gilespi sa onom svojom trubom i obrazima naduvanim kao balon, pa Dejvis Majls (što bi rekao Bajaga), da se smrzneš...
Koncerti na Kolarcu, Stefan Grapeli ...
Nedam temuuuuu ....
 
Dobro veče svima, stižem direktno iz sedamdesetih u Lejlandu sa LINIJE 24 - Dorćol - Neimar...
Čitam postove i vraćam se u lepe dane kada smo bili elita u Evropi, iako sa praznim dzepovima. Beograd je od sredine 50-tih do negde sredine 80-tih ličio na urbani grad, a ovo danas je blagi užas...Ne bih želeo da se neko danas nadje uvredjen, ali ono vreme u kome smo mi živeli i ovo danas, pa tako i Beograd u naše vreme i danas - to vam je kao nebo i zemlja. Sećam se još od OŠ smo imali devize - muzika, sport, devojke i more...Mi smo uživali u takozvanom gluvarenju iako to u stvari i nije bilo pravo gluvarenje, pošto smo usput svi bili korektni djaci i pozavršavali svi faksove .Pošto sam od malena bio zaluđen za sport i muziku, sećam se prvog diskaća u Lole Ribara, zvao se kod Laze šećerka, ali tu je mogao da bubne samo onaj ko je imao dobru vezu, a ja sam je srećom imao preko Lokice, koja je bil pajtos sa mojim bratom. JOJ vremena, znao sam da to neće dugo trajati, jer je bilo nestvarno.

ps. Ako neko zna neka me podseti kako se zvao onaj diskac u podrumu Grčke kraljice, tamo sam visio godinama, ali mi mozak stao (godine valjda)
 
Kad ste pisali o tramvajima i kešanju zaboravili ste najbolji tramvaj za kešanje, a to je bila BREDA. Posle su stigli Belgijanci i oni moderni crveni Škodini. Breda je bila car, mogao si da se kešaš i kafu da piješ, jedino što me je kondukter stalno lupao sa onom tablom po prstima. Sećam se da sam u Franše de Parea prema autokomandi, dok još nije bilo gazele i tu su bili onio stari električni stubovi od livenog gvožđa, jedno 20 puta popio direktno u stub i dva puta sam lomio nos zahvaljujući idiotu kondukteru. Ali to uzbuđenje sa kešanja ne može niko da shvati, ko se nije makar jednom kešao. Pritom, bila mi je frka da me ne vidi neko ko mi zna ćaleta, jer se onda znalo - radiće kaiš po bulji.
Jedno vreme sam bio bog sa kešanja, jer sam prvi uspeo da se otkešam od Slavije do Terazija na troli 11, a svi koji su tadaiveli znaju kakav je to podvig bio. Kada sam prošao pored Londona, onaj micoš u belom što je stajao na sred raskrsnice na izdignutom ostrvu, ispustio je onaj znak stop od šoka. A taj micoš je bio ćale od mog druga iz Šumica i kada sam ga video, meni najveća frka nije bila što mogu da popijem batine ili zatvor, već mi je bio zent da me ne kaže ćaletu, jer veće kazne mi nije trebalo nego da me on overi kaišem...Eh, šta bih dao da mi je ćale živ i da me opali jedanput kaišem, tako mi to nedostaje, posle kaiša uvek sam bio spreman da dižem revoluciju...
 
Mi smo uživali u takozvanom gluvarenju iako to u stvari i nije bilo pravo gluvarenje, pošto smo usput svi bili korektni djaci i pozavršavali svi faksove .
Kliknite za proširenje...
Eh, stigneš kod Pevca, naručiš sok od kajsije, pokriješ čašu kutijom od cigara da ti one odvratne ptice, što su jedno vreme okupirale Beograd, ne dopune čašu ... I svaki čas naiđe neko poznat, ili sedne , ili onako s nogu proćaska ... Ali mislim da to i danas rade mladi, mislim gluvare, a i završavaju školice...
 
mspopovic:
Eh, stigneš kod Pevca, naručiš sok od kajsije, pokriješ čašu kutijom od cigara da ti one odvratne ptice, što su jedno vreme okupirale Beograd, ne dopune čašu ... I svaki čas naiđe neko poznat, ili sedne , ili onako s nogu proćaska ... Ali mislim da to i danas rade mladi, mislim gluvare, a i završavaju školice...
Kliknite za proširenje...


Ne znam za druge, ali moj sin i njegova klapa je to uradila stopostotno i već uveliko privredjuju, ali i dalje gluvare svaki dan. Evo upravo sad ustade i ode u Njegoševu na gluvarenje:)
Inače, kad si spomenuo Pevca, ja sam uvek više voleo da sednem prekoputa u Proleće, posebno je bilo pivo u velikim čašama do bola. Ono, vraćamo se sa faksa odozdo iz Kameničke i kao - ajde na po jedno pivce u Proleće i tu lagano zanoćimo:hahaha:
 
Ma Proleće sam već spomenuo, kao i mnoge legendarne kafane. A što se dece tiče, moj sin zarađuje više od mene, a ponekad se sastaje društvo iz kraja kod dragstora da popiju pivce s nogu ... I svi su rođeni ovde, počeli da zarađuju još kao srednjoškolci, putovali po svetu i vraćali se, a usput završili master ...
 
mspopovic:
Ma Proleće sam već spomenuo, kao i mnoge legendarne kafane. A što se dece tiče, moj sin zarađuje više od mene, a ponekad se sastaje društvo iz kraja kod dragstora da popiju pivce s nogu ... I svi su rođeni ovde, počeli da zarađuju još kao srednjoškolci, putovali po svetu i vraćali se, a usput završili master ...
Kliknite za proširenje...


To je to, ta tržišna privreda i deviza - zaraditi po svaku cenu. To je ubilo naš duh, jer smo sve svoje ljudske resurse, nažalost, morali da stavimo u službu zaradjivanja da bi naša porodica preživela. Ubacili su nas u taj ludi ritam, ali ja lično se ne dam, imam svoj fazon i dan danas i odgluvarim čak i u radno vreme. Ja nikad nisam voleo da imam više nego što mi treba, a treba mi uvek malo. Nisam konformista, jer sam kao klinac vaspitavan da živim, ali da pustim i druge da žive.I moj sin je počeo da radi i zaradjuje još u gimnaziji, a ja mu stalno govorio - sine, idi proživi dok možeš, sada si u najlepšim godinama, ne trebaju ti pare da bi se lepo osećao kad si mlad. Ispričam mu kako sam tamo krajem 60-tih i početkom 70-tih auto stopom obišao nekoliko puta ceo Jadran uzduž i popreko, kao i pola Evrope, a kretao sam u te avanture sa rancem i vrećom za spavanje na ledjima bez kinte u džepu, i sve sam uspeo da vidim i da se provedem kao niko... Inače, tada smo nosili kosijane do ramena, bili smo svi u fazonu hipika (ja nikad nisam probao išta od opijata) i ceo svet nam je bio mali. Osećao sam se kao da sam sa marsa, toliko sam u sebi iamo osećaj lepote i slobiode. Što reče moj pokojni otac: sve je imalo boju, miris i ukus, a danas...sve mi smrdi. Sada imam mnogo više nego nekad, a u stvari nemam ništa, jer šta će mi bilo šta kada vidim oko sebe nesrećne ljude, koje znam od detinjstva, a ne mogu da im pomognem. Prokleti novac, on je uzrok svih zala na ovom svetu...
 
  • Podržavam
Reactions: 27E
Lep skup.
Pomalo me podseća na ritualno ispijanje kafe nedeljom pre ručka u lokalnom kafančetu.
Ko li se još seća "Korduna"...
Zašto se čudite, pa i mi smo jedva čekali da odrastemo i obiđemo mesta naših matoraca.
Zamisli otac ti sedi u istoj kafani gde i ti, naravno za drugim stolom.Ti se ponosiš njime, a on tobom.Priča prijateljima kako si , eto postao čovek.
Sada se tradicija samo nastavlja.Na neka naša mesta idu naši klinci.A mi se toboz ljutimo, a srce hoće da iskoči od radosti.
E to je taj beogradski duh, taj šmek, kučno vaspitanje i sve ostalo što uz to ide.
Ja imam zensku decu, kada mlađa ćerka krene da naručuje pesme u Skadarliji niko joj ne naplaćuje.
I muzičari znaju da je dete Beograda.
 
lider:
Lep skup.
Pomalo me podseća na ritualno ispijanje kafe nedeljom pre ručka u lokalnom kafančetu.
Ko li se još seća "Korduna"...
Zašto se čudite, pa i mi smo jedva čekali da odrastemo i obiđemo mesta naših matoraca.
Zamisli otac ti sedi u istoj kafani gde i ti, naravno za drugim stolom.Ti se ponosiš njime, a on tobom.Priča prijateljima kako si , eto postao čovek.
Sada se tradicija samo nastavlja.Na neka naša mesta idu naši klinci.A mi se toboz ljutimo, a srce hoće da iskoči od radosti.
E to je taj beogradski duh, taj šmek, kučno vaspitanje i sve ostalo što uz to ide.
Ja imam zensku decu, kada mlađa ćerka krene da naručuje pesme u Skadarliji niko joj ne naplaćuje.
I muzičari znaju da je dete Beograda.
Kliknite za proširenje...

Ja se sećam Korduna (moj drug Ljuba je visio u Kordunu) i par puta sam bio u njemu, kao i u svim starim kafanama. Ja preferiram "buvare", znate ono gde su nekad bile bubnjare, gde se kad udjes odmah oseti miris rakije, gde sede lokalni alkosi i sa kojima mozes da pretreses sve svetske teme mnogo pismenije nego sa intelektualcima iz mog okruženja. Posebna stvar u tim birtijama je i to što si mogao da piješ i jedeš na raboš, pa jedanput mesečno sve platiš ili to uradi neko umesto tebe. Sećam se da su naši stariji pajtosi iz kraja, koji su sredinom 60-tih odlazili na "studije" u inostranstvo, uvek kada se vrate u kraj na kratko, prvo što urade, pitaju šefa mehane da mu da spisak ko je sve na rabošu i oni to plate gospodski. Koji su to bili ljudi, pa to je za priču. Sada bi ih zvali kriminalci, ali to su sve momčine i drugari, koji bi ti srce dali, a mi klinci smo njima davali dušu i trčali da im kupimo šta god je trebalo. Ja sam jednom od njih čak dao i svoj pasoš da ode napolje, jer je on zbog vojske u kojoj je bio u raketnim jedinicama imao zabranu napuštanja zemlje 5 godina, pa lepo ja mu munem moju sošku i on ode i vrati se posle 6 meseci pun kao brod i vrati mi uredno sošku. Znate li vi koji je to moral, ko bi to danas uradio. A nažalost 90% posto tih legendi Beograda je danas pokojno, zato se sda šire po gradu raznorazni skorojevići, koji maltretiraju sve živo, a pritom im ni policija ništa ne može. U moje vreme bi dobili tako po tamburi, da im nikad ne bi palo napamet da ikada više diraju mirne gradjane...
Ih bre, ja krenem sa jednom pričom i ponese me pa odem na skroz drugu temu, ali emocije su to i počnu da naviru sećanja...:mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Da i još nešto - pored kafana, legendarne su bile i poslastičarnice sa bozom i limunadom (špricer) i tulumbama, baklavama i sladoledom, klakerima, a mi smo ih sve zvali - Trovači, onako iz milošte. Pa moj drugar Goranac Paja je ordinirao sa nama po kraju, a ćale mu je držao slastičaru i uvek kada dodjemo imali smo na ler. Ajde mi kažite jednog privatnika danas koji bi to uradio. Sve su to držali pošteni i vredni ljudi koji su etnička grupa Goranci, pečalbari sa KIM.:dontunderstand:
 
capljara:
...Cuvena braca Sulejmani ( stricevi malog Sulejmanija ) Legende dorcolskog i BG fudbala
rodjeni su u Beogradu.Deda im je dosao iz sela Mlike okolina Dragasa i otvorio jednu
( od kojih ce posle nastati lanac poslasticarnica ) cuvenih u BG
Jako vredni i posteni ljudi...
Kliknite za proširenje...

Aferim! Evo sada bas gledam mladu reprezentaciju i Suki dade 3 gola /pobedismo sa 3:2/, bas si pogodio kad da napises. Respekt! Igrao sam nekad protiv njegovog strica:klap:
 
Ne znam da li je neko od vas imao slican princip, da kada nadjes novu curu, pa prodje neko vreme (2 dana maksimum) onda je dovedes jedno vece u drustvo u kafanici. Na intelektualno-uklapajucu probu...pa ako ide barabar sa pajtasima, sutra ides da kupujes prstenje i tako to...sto me podseti na onu pricu Kaporovu o tome kako ces da znas da li je zenska dama ili ne...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Prvi TV ekran u Beogradu zasvetleo 1938. godine
Odgovora
2
Pregleda
139
Nina
Nina
MORNAR SA PUČINE
Rusi u Beogradu
7 8 9
Odgovora
203
Pregleda
1.599
Oda Nobunaga
Oda Nobunaga
Nina
Šantićeva ulica u Beogradu
Odgovora
1
Pregleda
155
Nina
Nina

Back
Top