Glup ili nedoyeban?

Pa ok, oba su losa. Svako na svoj nacin ali moze da se zivi s time. Najgore je u stvari biti doyebana drkadzica koja je odrasla u sredini gde se svi prema meni fino ponasaju, ne zato sto sam zanimljiva osoba, vec zato sto imam ono izmedju nogu. A jos gore je ako mi to ne smeta, vec sebi to pravdam kao nekakvu drugu dimenziju zivota koju drugi ne vide. I jos uvrtim da predstavljam nekakvu vrednost. Kao sirim noge samo muskarcu koji ima veliki izbor - macho frajercini- ajduku, pa mi onda imponuje da sam Ja ta koju je izabrao u moru ostalih doyebanih. A da nisam svesna da sam uobicajena ko orasi u torti. I jos se vredjam na svaku generalizaciju, jer me to ipak negde duboko pogadja i dokazuje da nije stvar nesvesnog prema tome, vec jednostavno nedostatka karaktera.
Cesto se zapitam dokle idu dimenzije ljudske supljine i tesko mi je da sakrijem da gajim gadjenje prema tome. Ne zato sto bih ye yebao a ne da mi, zaboga, nego jer je to sastavni deo okruzenja u kojem zivim. Odzvanja poput supljeg debla eukaliptusa.
 

Back
Top