Gledali... Obrazložili... Ocenili... :)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Sanma no aji (1962) aka An Autumn Afternoon

Simpatican film o porodici i medjuljudskim odnosima u poslijeratnom Japanu, inace i poslednji film Yasujirô Ozu (umro je sledece godine - 1963-ce), ali me je iznenadilo koliko je smek filma ne-japanski.

Prvo mi je sinulo da se radi o nevjerovatnoj kolicini propagande kojom su reprogramirali Japance na americku kulturu poslije 2.sv. Od tzv. product placement (Johny Walker, Black and White, Suntory, Hermes Gin itd, pa razna piva itd), preko podmetanja potrosackog mentaliteta (iako su dekintirani, ok je da muz kupi stapove za golf za koji inace nema vremena ali eto voli golf, ali onda i zena moze da kupi skupu koznu tasnu, koja joj ocigledno ne treba ali eto bas joj se hoce - a sve to od para koje su posudili (pre-kreditne kartice?!) da kupe frizider) pa onda cool kucni aparati usisivaci, frizideri itd, pa onda barovi koji se zovu Cofee Bow, Bar Ace, Carmen, Torys Bar itd (btw tesko da je prosjecan Japanac tada uopste i znao slova alfabeta), pa onda svakodnevni ruckovi i vecere po restoranima (vrlo ne-tradicionalno), pa onda opaski da je mozda i bolje sto je Japan izgubio rat, sve do Japanki koje su neobicno ravnopravne sa muskarcima (sto je mozda i jedini pozitivan momenat u cijelom filmu jer je zena u duboko tradicionalnom Japanu tretirana kao nize bice i dan danas), i koje po kuci nose suknje i bluze, a na poslu nose visoke stikle. U ovoj varijanti, reziser je radio za novac i sponzore, i/ili za nove vladare koji su htjeli da reprogramiraju Japance u potrosace americkih proizvoda - mentalitet: posudi novac da kupis nesto sto ti netreba jer ces onda biti sretan.

Ali onda sam pomislio da je ovo mozda bila realna slika Japana iz tog vremena, jer su Japanci pored toga sto su vojno kapitulirali, u skladu sa svojom submisivnom kulturom koja cara vidi kao boga a hijerarhiju u drustvu kao prirodno uredjenje, skontali da je u redu da pobjednik (novi car?) nametne svoju kulturu i prihvatili to kao prirodnu promjenu godisnjih doba. U ovom slucaju bi film bio gorak dokument o procesu nestanka japanske kulture i mutacije drustva i stila zivota u nesto izrazito ne-japansko.

Na kraju, imao sam osjecaj kao da sam odgledao malo duzi epp iz 1960-te, a rekao bi da su rezultati reprogramiranja slikovito docarani u Lost in Translation. Ocjena na imdbu je 8.2 (a npr. Tokio Story je tek za nijansu jaci - 8.3 z:shock:) i komentari su uglavnom (90%) iz US, pa nisam siguran da su bas objektivni. Sve u svemu, vrlo zanimljiv film, mada i dalje nisam siguran sta je bio cilj i motiv. U svakom slucaju, rekao bi, tuzan kraj jednog genija. x/10

2empycg.jpg

20pa6ie.jpg

ac6hc9.jpg
 
Poslednja izmena:
Redirected (2014)

http://www.imdb.com/title/tt2275946/

7598152.3.jpg


Vinnie Jones u litvanskoj verziji nasilnickog engleskog trilera crnohumornog. slika litvanije je gora nego sto je slika srbije u delima nasih demokratskih rezimskih rezisera!?

, у пуноправно чланство у НАТО у тој војној организацији је примљена 29. марта 2004. Нешто касније 1. маја, исте године постала је и чланица Европске уније.

dakle, hebo lud zbunjenog, film nije ni za televiziju, konfuzno do samog kraja, a kraj je gori od pocetka

zbog ulozenog rada nije nula nego 2/10
 
Poslednja izmena:
MV5BNzQ5ODE4NTcxNV5BMl5BanBnXkFtZTgwNjkyNDQ0MDE@._V1_SX214_AL_.jpg
[/IMG][/IMG]
Nije za decu i tupavu omladinu; kao ni za one koji prate turske serije.

Film slabo ocenjen jer ne prikazuje afirmativno Americku sarenu lazu, vec sta vise baca akcenat na morbidnost koja je uhvatila maha u porama obicnog americkog drustva.
Po mom misljenju , zasluzuje vecu ocenu nego sto je dobio od korumpirane americke kritike. 8,5/ 10 .

Film znalacki odradjen u svakom segmentu, a koga interesuje gluma , ima sta da vidi i nauci.

Svakako medju najboljim ostvarenjima 2013 u uzem krugu.
 
Poslednja izmena:
nije loš, mada prema početku očekivao sam malo žešći nastavak
nekako mi se oko polovine filma razvodnio

Мени је најглупља сцена кад се бори са оном машином у лавиринту - класична филмска пресеравања. Крај ми је добар тј. очекујем добар наставак
 
znaci svi nahvalise gone girl, jos jedan od filmova koji su super ocenjeni, a ti ih pogledas i smoris se kad skontas koliko su nelogicni, na stranu sto te navodi da pretpostavis glavne momente sta ce se desiti (a kad ja ko totalni duduk za filmove pretpostavim pricu missim stvarno). film nije da te uspava jer je dinamican, ali je prica sama po sebi glupa i puna rupa, ne znam da li je knjiga bolja film je bio razocarenje, al samo zbog cinjenice da me nije uspavao 5/10.

zaplet je dovoljno interesantan, ima lep uvod u pricu i mada je prvi deo filma bolji od ostatka, preporucujem 8/10
 
Odlgedah Mamulu Milana Todorovića čiju Zonu nisam gledo.
Prvo i prvo - znao sam da je ovo sranjje i pre nego li sam odgledao. a jesam, i to u celosti, daklem namučio sam se, malo se smejao, i tako.
Pošto sam pogledao trejler imao sam pred sobom sliku na šta će ovaj film ličiti, jer se tu u trejleru razotrkrila cela radnja, dakle prolog i epilog.
Cice i guzice, more, ćelava Srbenda, Nero i Miki Krstović...svega tu ima, a najviše klišea, kako u zapletu i raspletu, tako i u dijalogu koji čini da osećate neodoljivu potrebu da im nabijete katran u usta i da ih zapalite. Malo horora ima, što je u osnovi trebalo da bude sadržina, a ne tek poneka sekvenca, tek da se prisetimo da se radi o filmu užasa.

Miki Krstović je solidan, štaviše bio bi i bolji da režiser nije mongloid (kao što jeste - ebo ga pas ko mu mete kameru u ruke). Naime vrlo malo ga ima, i to kad ga ima, k'o da ga nema, na čas se pojavi, baci sidro i ubije, i tako.
Nero još bolji, izvukao je najviše iz ionako kontradiktornog lika.
Ostali su pokušaji od glumaca koje treba posuti naftom i spaliti, ne žaliti nafte...

Pazite sad ovo, ostrvo je tu pred nosom svima, dakle nije zabit, nego tu su turisti, sveta kol'ko duša ište, a niko ništa... ovaj lik ubija decenijama, niko ništa.
Vođenje filma od pomenutog mongloida pati od svakog mogućeg kiksa. Rasplet se krčka dvaes minuta, da 20 minuta kenjanja i patetičnog monologa Franka Nera, ebote ko ti dade kameru. Čas je mrtva, čas ranjena sirena, čas cvika i doziva, čas se prdiže i kolje, čas plače...a najjači je kraj, kao postoji još sirena, i nećemo se smiriti dok ih sve ne pokokamo, hahahaha, kad nisam umro od smeha. Dakle izvinite na spojlerima, šta da se radi, ionako ako ste videli trejler nema ništa novo.
Ocena 2/5

A da to je kraj filma - Radojka ubiše na mrtvo Milojku, pozovi Živanu i ostale cure da im razbucamo gradić.:hahaha:

Kakvo sranje, da je na momente zabavno.

Toliko se spominjalo ime Franka Nera a lik se pojavljuje par minuta na početku i 3 minuta na kraju filma.

(Kako možeš imati ekipu glumaca koji su zapravo odlični, fantastični ambijent od prikaza Boke do stare tvrđave a snimiti takvo smeće? )
 
Kak ya provel etim letom (2010)

howiendthissummer.jpg


http://www.imdb.com/title/tt1588875/

Dva glumca, lepote Arktika, vrhunska fotografija i brilijantno vodjena rezija - eto, to je potrebno za jedan film, koji se definitivno ne zaboravlja za jedno popodne.

Ovaj film nudi mnogo toga. Prvo, predstavlja miks nekoliko zanrova, a drugo, obradjuje veliki broj tema, pocev od sudara dve razlicite generacije, preko unutrasnje drame jednog od aktera, pa sve do paranoje, sazrevanja i mirenja sa gubitkom i sudbinom.

Dva glavna junaka, mladjani Pavel i iskusni Sergej, meteorolozi su koji provode dane na izolovanoj stanici u Arktiku. Pavel ili Pasa je "taze" diplomirao i ima zadatak da prevashodno ispita nove tehnologije merenja meteoroloskih podataka. On je prilicno nespretan, pravi meskusac, fakticki jos uvek klinac, koji uziva u glasnoj muzici, igricama i nekim infantilnim stvarima, poput skakanja po buradima. On jos uvek ne shvata ozbiljnost situacije i terena na kome se nalazi, ali ubrzo ce ga sticaj okolnosti i ona najbanalnija zelja za prezivljavanjem naterati da shvati gde se nalazi.

Sa druge strane tu je Sergej, "stari vuk", covek koji godinama zivi u toj stanici, koji zna za sve opasnosti u toj vukojebini, ali i covek koji je ostao zarobljen u vremenu i malo zna o novim tehnologijama. On pokusava da na jedan prilicno ocinski, onako staromodan nacin (sakom u glavu) ocvrsne mekanog Pasu. Zato ga cesto ostavlja samog u stanici, kako bi ga naterao da preuzme odgovornost i ozbiljno shvati posao.

Glavni zaplet usledi kada Pasa preko radio veze dobije vest o tome da je Sergejeva porodica stradala u saobracajki. Pasa, sto zbog straha od Sergejeve reakcije, sto zbog toga da ne bi skrhao Sergeja, odlucuje da precuti tu vest i uplice se u kolo lazi, koje ce njega samog dovesti u neprijatnu situaciju.

O daljem toku filma ne bih pisao, zato sto bih previse otkrio, ali treba obratiti paznju na evoluciju Pasinog lika i njegovo sazrevanje kroz situacije u kojima se nalazi.

Kada je u pitanju rediteljski posao, on je zaista fenomenalno odradjen. Pre svega treba pohvaliti ideju da se krupnim kadrovima i naglasenim zvucima dobije na atmosferi i dinamici. Recimo, takva scena je kada Pasa dobije naradjenje preko radio veze da ostane na istoj frenkvenciji. Dok u pozadini slusamo zvuk radio talasa, imamo najpre u kadru more, a potom i slomljenog Pasu. Isto i scena kada Pasa ugleda medveda i krene da bezi od njega.

Fotografija je zaista maestralna i film je izuzetan vizuelni uzitak.

Glavni protagonisti kompletiraju pozitivan utisak o ovom filmu. Obojica su "usli" u svoje likove i odlicno izneli prilicno zahtevne uloge.

Definitivno film koji vredi pogledati vise puta, iako ce mozda odbiti one koji nisu navikli na nesto sporije filmove.

Ocena: 9,5
 
Poslednja izmena:
Мени је најглупља сцена кад се бори са оном машином у лавиринту - класична филмска пресеравања. Крај ми је добар тј. очекујем добар наставак

da, upravo dešavanja u laviirintu su mi malo onako, nikakvi,
veći akcenat je bačen na dešavanja u onom njihovom životnom prostoru nego na sam lavirint
 
Redirected (2014)

http://www.imdb.com/title/tt2275946/

7598152.3.jpg


Vinnie Jones u litvanskoj verziji nasilnickog engleskog trilera crnohumornog. slika litvanije je gora nego sto je slika srbije u delima nasih demokratskih rezimskih rezisera!?

, у пуноправно чланство у НАТО у тој војној организацији је примљена 29. марта 2004. Нешто касније 1. маја, исте године постала је и чланица Европске уније.

dakle, hebo lud zbunjenog, film nije ni za televiziju, konfuzno do samog kraja, a kraj je gori od pocetka

zbog ulozenog rada nije nula nego 2/10

Mislim da si preozbiljno shvatio film čija svrha nije ni bila da bude ozbiljan.A istina je da su se Englezi pokenjali po ovoj zemlji ali oni to rade sa svima.
Oni se šprdaju i sa Amerima istom žestinom kao i sa Istočnim zemljama,zato su tako arogatni i prepotentni,nije đžabe ona uzrečica što se praviš Englez?
Ja sam se smijao do suza.Dakle po meni je ispunio zadatak s obzirom da je u pitanju neozbiljna crna komedija...z:lol:

- - - - - - - - - -

Odlgedah Mamulu Milana Todorovića čiju Zonu nisam gledo.
Prvo i prvo - znao sam da je ovo sranjje i pre nego li sam odgledao. a jesam, i to u celosti, daklem namučio sam se, malo se smejao, i tako.
Pošto sam pogledao trejler imao sam pred sobom sliku na šta će ovaj film ličiti, jer se tu u trejleru razotrkrila cela radnja, dakle prolog i epilog.
Cice i guzice, more, ćelava Srbenda, Nero i Miki Krstović...svega tu ima, a najviše klišea, kako u zapletu i raspletu, tako i u dijalogu koji čini da osećate neodoljivu potrebu da im nabijete katran u usta i da ih zapalite. Malo horora ima, što je u osnovi trebalo da bude sadržina, a ne tek poneka sekvenca, tek da se prisetimo da se radi o filmu užasa.

Miki Krstović je solidan, štaviše bio bi i bolji da režiser nije mongloid (kao što jeste - ebo ga pas ko mu mete kameru u ruke). Naime vrlo malo ga ima, i to kad ga ima, k'o da ga nema, na čas se pojavi, baci sidro i ubije, i tako.
Nero još bolji, izvukao je najviše iz ionako kontradiktornog lika.
Ostali su pokušaji od glumaca koje treba posuti naftom i spaliti, ne žaliti nafte...

Pazite sad ovo, ostrvo je tu pred nosom svima, dakle nije zabit, nego tu su turisti, sveta kol'ko duša ište, a niko ništa... ovaj lik ubija decenijama, niko ništa.
Vođenje filma od pomenutog mongloida pati od svakog mogućeg kiksa. Rasplet se krčka dvaes minuta, da 20 minuta kenjanja i patetičnog monologa Franka Nera, ebote ko ti dade kameru. Čas je mrtva, čas ranjena sirena, čas cvika i doziva, čas se prdiže i kolje, čas plače...a najjači je kraj, kao postoji još sirena, i nećemo se smiriti dok ih sve ne pokokamo, hahahaha, kad nisam umro od smeha. Dakle izvinite na spojlerima, šta da se radi, ionako ako ste videli trejler nema ništa novo.
Ocena 2/5

Svaka čast za recenziju ali mislim da je bolje da se čuvaš za film koji zaslužuje ovoliko ispisanih rečenica...
Mamula je hrabar ali loše izveden projekat,pohvala za hrabrost i to je to što se mene tiče... z;)
 
Poslednja izmena:
  • Podržavam
Reactions: 27E
Zatvorenici 2013
U jeku dosade, odgledah sinoc na 1 RTS. I, prijatno me je iznenadio. Odlicna uloga inspektora Lokija, podsetio me je na glumca iz Vrane, ne znam da li je to zaista on. Odlicna sumorna zima u Pensilvaniji, podetila me na Aljasku. Blago meni koliko podsecanja. Radnja: Tokom proslave Dana zahvalnosti, prijatelji shvataju da su im nestale kcerke. Nakon neuspele potrage policiji, otac (Hju Dzekmen) jedne od dve nestale, uzima pravdu u svoju ruke, suprotstavljajuci se glavnom detektivu zaduzenom za slucaj. Mnostvo okreta, mnostvo podzapleta. Ocena na IMDB-u je 8,1, a toliko stvarno i zasluzuje.
evo trailera
 
Иди и Смотри (1985)
http://www.imdb.com/title/tt0091251/
2015. сам одлучио започети са филмским класиком у ужем смислу речи. Гледао сам га пре неколико година, али сам желео да га поновим из више разлога. У мору лажних антиратних филмова, који се махом снимају у Холивуду, а у себи, поред те, спољне, слаткасте фасаде, крију чисте идеолошке догме, агресивне поруке и апологетизацију хуманитерних интервенција коју Деда Мраз спроводи широм планете, право је задовољство погледати филм који непогрешиво погађа суштину. Уз Апокалипсу Данас, ово је филм који је успео да погоди константу зла, да је прикаже, оголи и придода јој елемент универзалности. Иако концепцијски другачији од Апокалипсе, Иди и гледај, има исти извор и исходиште као и Кополино ремекдело.

Овај филм је чисти портрет ужаса који рат носи са собом, и то из угла једног дечака, несрећног Цветка, који се отиснуо у рат као добровољац. Он и његова ратна другарица, Глаша, такође клинка, остали су сами у одреду после бесомучног бомбардовања њихових положаја од стране нациста. Цео први део филма приказује дечје несхватање ситуације у којој се налазе, њихово прекинуто детињство и несрећу која се надвила над њима. Режисер користи невероватне кадрове и гледалац буквално може да опипа сваку нијансу осећања главних протагониста. У другом, делу филма, Цветко се вратио у своје родно село и сазнао да му је цеа фамилија побијена. Он више и није дечак, он је остарио за само неколико сати. Такође, у овом делу се приказује и нацистичко дивљање по белоруским селима и спаљивање живих људи у сеоској цркви. Оно што је чика Адолф радио отворено, силом и убијањем, данас се ради неким много финијим методама, којих велика већина стада није ни свесна. Мада, зна се омаћи ту и неки Милосрдни анђео, чисто да се зна, да потомци још нису заборавили свога Адолфа, свога вођу.

Но, Цветко је чудом избегао смрт, али оно што је видео својим очима, горе је од саме смрти. Оно што је он видео, представља управо ту универзалну константу зла, која је само привремено задремала и тражи своје буђење. Добро је добро и ту нема филозофије, али зло увек мења своје облике како би опстало. Зато и овакве филмове не треба схватати само као тамо неки обичан запис, него и као упозорење да добро није богомдано и да се за добро треба изборити.

Препорука за све људе.
 
Иди и Смотри (1985)
http://www.imdb.com/title/tt0091251/
2015. сам одлучио започети са филмским класиком у ужем смислу речи. Гледао сам га пре неколико година, али сам желео да га поновим из више разлога. У мору лажних антиратних филмова, који се махом снимају у Холивуду, а у себи, поред те, спољне, слаткасте фасаде, крију чисте идеолошке догме, агресивне поруке и апологетизацију хуманитерних интервенција коју Деда Мраз спроводи широм планете, право је задовољство погледати филм који непогрешиво погађа суштину. Уз Апокалипсу Данас, ово је филм који је успео да погоди константу зла, да је прикаже, оголи и придода јој елемент универзалности. Иако концепцијски другачији од Апокалипсе, Иди и гледај, има исти извор и исходиште као и Кополино ремекдело.

Овај филм је чисти портрет ужаса који рат носи са собом, и то из угла једног дечака, несрећног Цветка, који се отиснуо у рат као добровољац. Он и његова ратна другарица, Глаша, такође клинка, остали су сами у одреду после бесомучног бомбардовања њихових положаја од стране нациста. Цео први део филма приказује дечје несхватање ситуације у којој се налазе, њихово прекинуто детињство и несрећу која се надвила над њима. Режисер користи невероватне кадрове и гледалац буквално може да опипа сваку нијансу осећања главних протагониста. У другом, делу филма, Цветко се вратио у своје родно село и сазнао да му је цеа фамилија побијена. Он више и није дечак, он је остарио за само неколико сати. Такође, у овом делу се приказује и нацистичко дивљање по белоруским селима и спаљивање живих људи у сеоској цркви. Оно што је чика Адолф радио отворено, силом и убијањем, данас се ради неким много финијим методама, којих велика већина стада није ни свесна. Мада, зна се омаћи ту и неки Милосрдни анђео, чисто да се зна, да потомци још нису заборавили свога Адолфа, свога вођу.

Но, Цветко је чудом избегао смрт, али оно што је видео својим очима, горе је од саме смрти. Оно што је он видео, представља управо ту универзалну константу зла, која је само привремено задремала и тражи своје буђење. Добро је добро и ту нема филозофије, али зло увек мења своје облике како би опстало. Зато и овакве филмове не треба схватати само као тамо неки обичан запис, него и као упозорење да добро није богомдано и да се за добро треба изборити.

Препорука за све људе.

Pogledaj Ivanovo detinjstvo, ili kako se već prevodi u nas...ivanovo odrastanje od Tarkovskog.
 
The Equalizer (2014), ака Неочекивана сила која се изненада појављује и решаава ствари (2014)
http://www.imdb.com/title/tt0455944/

2 сата, 12 минута и 2 секунде чистог вређања интелигенције. 2 сата, 12 минута и 2 секунде гарантваног мазохизма за сваког човека који има макар неколико грама мозга...

Филм почиње следећим цитатом Марка Твена: ,, Два најважнија дана у твом животу су дан кад си се родио и дан када си схватио зашто си се родио." Ух, како мудар увод, помислих. Шалу на страну, чим сам прочитао овај увод, знао сам да је у питању ***** епских размера, које не смем пропустити. Онда у кадар улеће један од глумаца према коме гајим антипатију од момента када сам га први пут угледао, до данашњих дана, Дензел Вашингтон. Он улази у неки ресторан и тамо чита Хемингвеја, тачније Старац и море(како је само паметан и интелектуалан). Такође, у ресторану очијука, али онако, очински, не приземно, са неком руском курвом Алином (а чиме би се Рускиња и бавила у Америци?). Е, сад, види се да је та Рускињица онако, још неискварено дете, али макро по имену Слави(дивно руско име, морам признати) је руска бараба и хуља, ич јој не попушта и тера је на продају свог несрећног тела. Када не чита Хемингвеја, Дензел ради у неком магацину где је пословођа, и где има свога штићеника, слатког Ралфија који има проблем са килограмима, па га наша јуначина, тера на дијеталну исхрану и неке вежбе са тракторском гумом(нешто у стилу министра др Стефановића) како би овај смршао и положио исит да буде члан неког обезбеђења (у преводу, да се и њему деси амерички сан). Но оставимо Ралфија. Када је следећи пут ушао у ресторан, Алина пита Дензела мало о књижевности, о мору, о пецању, и он јој попут Конфучија даје блиставе симболичке одговоре. У једном моменту јој чак каже и најоригиналнију реченицу у свету филма ,,Ти можеш бити све што пожелиш." Тако су малко прошетали по тој дивној јунској ноћи, кад, не лези враже, налетеше на Славија, барабу и ниткова, који нашу Алину, убаци у возило, а Дензелу поспрдно даде и визиткарту, у фазону, да му се нађе, ако му загусти. Ха,ха, да је знао тада с ким се качи, променио би одлуку. И тако, до нашег Праведника је стигла и вест да је Алина претучена. Он није био лењ и посети је у ургентном да провери како стоје ствари. Ку-ку, она сва у чворугама и модрицама. Њена другарица му исприча шта се десило. Е, тада се у нашем Дензелу пробуди Американац. Пробуди се тај чувени понос, пробуди се зов за правдом. Да је неко, у овом делу филма, руским битангама јавио да су пробудили Дензелов амерички осећај за правду, верујем да би руља побегла из овог, у неки други филм, па макар и у ратни , где за њима трче елитни СС одреди.

Наравно да Дензел није губио време. Он оседла свога Шарца и правац ,,Руске ноћи", ресторан са визитке коју му је уручио Слави. И, шта се десило тамо? Па, пошто нису пристали на, и више него коректну Дензелову понуду за Алину, Русима, се десила страшна ствар. Десила им се ПРАВДА. Начин на који им се та правда десила, нисам имао прилику да видим на малом екрану, још од када сам гледао филмове Чака и Стивена. Мислим да ону одлучност и чврстину није имао ни Камеронов Т-100, о виђеној брзини, Брус Ли може само да сања, а ниједан нинџа, рачунајући ту и Мајкла Дудикофа, не би могао онако волшебно да влада простором. Усудио бих се рећи, да ни Кларк Кент, и то у радној униформи, не би могао поновити све те минијатуре, а тим пре ни Ерик, из улице Акације, бр. 29.

После овог покоља, мало сам се изгубио, па нисам више тако активно пратио дешавања на екрану. Углавном, појавио се неки, опет, много зајебан Рус, Николај(Романов), па је ту био и неки Владимир(Путин), као и извесни Пушкин(Александар Сергејевич). Такође, у међувремену, Дензел је побио и неке ликове који су рекетирали Ралфову кеву која држи мини СТР или СУР, и Ралфи је примљен у обезбеђење(браво).

Алина је изашла из проституисања и сад чита књиге, а при крају филма, овај симпатични пар се нашао негде на улици и обавио тако топао разговор, да смо се ја и жена толико јако стисли, да сам помислио да ће нам стати крвоток. И, на самом крају, Дензел је отишао у Москву и тамо ликвидирао целокупно обезбеђење главног руског мафијаша, уз речи, да је дошао да змији одсече и главу( која се ето, налази у Москви, наравно, где би друго).

п.с. Када сам мислио да не може црње, у епизодну улогу је улетела и једина особа која ме је нервирала у Одељењима за убиства, Кеј Хауард, глуматајући неку ЦИА агентицу, јер је наравно и Дензел поникао у том тиму, а где би се другде таква јуначина родила?

Такође, мислим да је на крају филма писало и -Посвећено мом оцу-, па сам брзо отишао на имдб и видео да је режисер неки Antoine Fuqua, значи, ортак, идеш црну листу, само тако, хаха.
 
The Equalizer (2014), ака Неочекивана сила која се изненада појављује и решаава ствари (2014)
http://www.imdb.com/title/tt0455944/

2 сата, 12 минута и 2 секунде чистог вређања интелигенције. 2 сата, 12 минута и 2 секунде гарантваног мазохизма за сваког човека који има макар неколико грама мозга...

Филм почиње следећим цитатом Марка Твена: ,, Два најважнија дана у твом животу су дан кад си се родио и дан када си схватио зашто си се родио." Ух, како мудар увод, помислих. Шалу на страну, чим сам прочитао овај увод, знао сам да је у питању ***** епских размера, које не смем пропустити. Онда у кадар улеће један од глумаца према коме гајим антипатију од момента када сам га први пут угледао, до данашњих дана, Дензел Вашингтон. Он улази у неки ресторан и тамо чита Хемингвеја, тачније Старац и море(како је само паметан и интелектуалан). Такође, у ресторану очијука, али онако, очински, не приземно, са неком руском курвом Алином (а чиме би се Рускиња и бавила у Америци?). Е, сад, види се да је та Рускињица онако, још неискварено дете, али макро по имену Слави(дивно руско име, морам признати) је руска бараба и хуља, ич јој не попушта и тера је на продају свог несрећног тела. Када не чита Хемингвеја, Дензел ради у неком магацину где је пословођа, и где има свога штићеника, слатког Ралфија који има проблем са килограмима, па га наша јуначина, тера на дијеталну исхрану и неке вежбе са тракторском гумом(нешто у стилу министра др Стефановића) како би овај смршао и положио исит да буде члан неког обезбеђења (у преводу, да се и њему деси амерички сан). Но оставимо Ралфија. Када је следећи пут ушао у ресторан, Алина пита Дензела мало о књижевности, о мору, о пецању, и он јој попут Конфучија даје блиставе симболичке одговоре. У једном моменту јој чак каже и најоригиналнију реченицу у свету филма ,,Ти можеш бити све што пожелиш." Тако су малко прошетали по тој дивној јунској ноћи, кад, не лези враже, налетеше на Славија, барабу и ниткова, који нашу Алину, убаци у возило, а Дензелу поспрдно даде и визиткарту, у фазону, да му се нађе, ако му загусти. Ха,ха, да је знао тада с ким се качи, променио би одлуку. И тако, до нашег Праведника је стигла и вест да је Алина претучена. Он није био лењ и посети је у ургентном да провери како стоје ствари. Ку-ку, она сва у чворугама и модрицама. Њена другарица му исприча шта се десило. Е, тада се у нашем Дензелу пробуди Американац. Пробуди се тај чувени понос, пробуди се зов за правдом. Да је неко, у овом делу филма, руским битангама јавио да су пробудили Дензелов амерички осећај за правду, верујем да би руља побегла из овог, у неки други филм, па макар и у ратни , где за њима трче елитни СС одреди.

Наравно да Дензел није губио време. Он оседла свога Шарца и правац ,,Руске ноћи", ресторан са визитке коју му је уручио Слави. И, шта се десило тамо? Па, пошто нису пристали на, и више него коректну Дензелову понуду за Алину, Русима, се десила страшна ствар. Десила им се ПРАВДА. Начин на који им се та правда десила, нисам имао прилику да видим на малом екрану, још од када сам гледао филмове Чака и Стивена. Мислим да ону одлучност и чврстину није имао ни Камеронов Т-100, о виђеној брзини, Брус Ли може само да сања, а ниједан нинџа, рачунајући ту и Мајкла Дудикофа, не би могао онако волшебно да влада простором. Усудио бих се рећи, да ни Кларк Кент, и то у радној униформи, не би могао поновити све те минијатуре, а тим пре ни Ерик, из улице Акације, бр. 29.

После овог покоља, мало сам се изгубио, па нисам више тако активно пратио дешавања на екрану. Углавном, појавио се неки, опет, много зајебан Рус, Николај(Романов), па је ту био и неки Владимир(Путин), као и извесни Пушкин(Александар Сергејевич). Такође, у међувремену, Дензел је побио и неке ликове који су рекетирали Ралфову кеву која држи мини СТР или СУР, и Ралфи је примљен у обезбеђење(браво).

Алина је изашла из проституисања и сад чита књиге, а при крају филма, овај симпатични пар се нашао негде на улици и обавио тако топао разговор, да смо се ја и жена толико јако стисли, да сам помислио да ће нам стати крвоток. И, на самом крају, Дензел је отишао у Москву и тамо ликвидирао целокупно обезбеђење главног руског мафијаша, уз речи, да је дошао да змији одсече и главу( која се ето, налази у Москви, наравно, где би друго).

п.с. Када сам мислио да не може црње, у епизодну улогу је улетела и једина особа која ме је нервирала у Одељењима за убиства, Кеј Хауард, глуматајући неку ЦИА агентицу, јер је наравно и Дензел поникао у том тиму, а где би се другде таква јуначина родила?

Такође, мислим да је на крају филма писало и -Посвећено мом оцу-, па сам брзо отишао на имдб и видео да је режисер неки Antoine Fuqua, значи, ортак, идеш црну листу, само тако, хаха.

Velebite ala si se raspisao za Pravednika,baš ti je onako na volej sjeo.Nego šta ti je sa starim profilom?
 
Velebite ala si se raspisao za Pravednika,baš ti je onako na volej sjeo.Nego šta ti je sa starim profilom?

Извршио сам ритуално самоспаљивање:nosijelku:



Кћерка (2012)
http://www.imdb.com/title/tt2416822/
Искрен да будем, овај филм ме је дирнуо. Поседује све оно што прави филм треба да има. Интригантна тема, изванредна и природна глума, ненаметљиви мини преокрети, шарм и атмосфера која гледаоца претварају активног учесника у филмским дешавањима. Филм има ширину и вишеслојну структуру, а у неким елементима подсећа на Јагтен, пре свега, асоцијацијом на изопштавање недужног члана друштвене заједнице.

Верска димензија у филму ми се посебно допала. Ненаметљива, блага, тиха, без агресије, а гледаоцу оставља потпуну слободу у просуђивању тог религијског аспекта. Такође лик манијака, није сликан црно-бело, него се показују и његове позитивне особине. Тај манијак је човек, као и сви ми, само што је у једном моменту дошло до пуцања. Негде је његов ум скренуо са правог пута и дошло је до тачке са које нема назад. Квалитет филма је и у том моменту представљања убице, не као крајњег манијака који убија да задовољи своје убилачке нагоне, него као обичног човека који је оболео од опаке болести. Генерално, невероватно је колико је филм животан и реалистичан. Нема непотребних патетичних трикова и жеље за спектаклом, којој холивудски режисери ретко одолевају. Главна глумица, Марија Смољникова, усудио бих се рећи, савршено је одиграла улогу. Апсолутно је доминирала сваким кадром у коме се појавила и оставила на мене снажан утисак. Мислим да је пред њом блистава филмска каријера.

Због моје наопаке природе(то је формулација једног мог професора из средње) увек ми је теже да напишем нешто смислено када пишем о филму који ми се допао, него о неком филмском ђубрету, тако да нећу више да мрсим, ипак је 31. Децембар, мош мислити. :)

У сваком случају, у питању је филмчина.

Ida (2013)
http://www.imdb.com/title/tt2718492/?ref_=fn_al_tt_1

Пољски филм који траје око 85 минута, али је по мом суду, минимум 25 мин. сувишно. Тај последњи део сам заиста једва издржао, јер нисам осетио никакву хемију са шатро артистичким дешавањима на екрану. Уколико изузмемо ово непотребно одуговлачење, тема филма је сасвим солидна, и утиска сам да није довољно искоришћена, те да је филм имао много већи потенцијал, као на пример Бојан Кркић Перез, али режисер се држао некаквог минималистичког приступа, што можда и није лоша одлука, јер је избегнут ризик да се заглави у баналности. Али, с друге стране, на овај начин, није било шансе ни да се створи некакво вансеријско филмско остварење.

Дакле, у филму имамо једну сиротицу Иду, одраслу у самостану, јер су јој родитељи побијени за време холокауста и њену тетку, помало нестабилну особу која је била у покрету отпора и тек сада, после много времена, њих две се сусрећу и крећу у потрагу за гробом Идиних родитеља. Тај део филма у коме се сусрећу са демонима прошлости је и најзанимљивији и буди широк диапазон осећања у гледаоцу. Црно бела техника којом је сниман, као и тема преиспитивања верских начела, мало подсећа на Бергмана, али не довољно да би могао рећи да се ради о нечему више, осим солидном филмићу за једнократну употребу.

Мајор (2013)
http://www.imdb.com/title/tt2594950/
У данашњем свету контролисане диктатуре, илузије слободе и одсуства разума, који се вешто и перфидно, маскирају лажном демократијом и још лажнијом слободом избора, та маска често пада при првом озбиљнијем сукобу обичног човека са наметнутим системом безумља. Овај руски филм приказује докле је систем спреман да иде, како би сачувао своје позиције и превласт. Филм јесте руски, али је тема, мислим, светска, универзална. Овде је, додуше, узет крајњи, најдрастичнији вид иживљавања над човеком, али неки елементи овог потирања човека, у различитим манифестационим облицима су видљиви на сваком кораку, свуда у свету.

Мајор полиције у руском градићу, Собољев, услед дивљачке вожње по заледјеном путу, прегазио је и убио седмогодишњег дечака, који је с мајком прелазио пут. Наравно, мајор је позвао своје ортаке из полиције који су заташкали доказе, средили ствар и само је остало да мајка потпише да је узрок несреће њена непажња, како случај не би доспе на суд. Начелник полиције, Панкратов иначе, шеф свих криминалних акција, по сваку цену жели да спречи долазак унутрашње контроле и излазак случаја у јавност. Међутим, мајка одбија да потпише и то покреће лавину грозних догађаја који огољавају право лице система. Заиста је на моменте било непријатно гледати бруталне сцене егзекуције недужних људи, због тога што овакве и сличне неправде нису само филмска уобразиља, него се заиста и дешавају. Не увек овако драстично, али се дешавају. Филм открива један постулат, аксиом на коме почивају све нечасне радње сваког система са елементом државне власти, (у овом случају полицијске станице малог руског града,) а то је чињеница да нико не сме никог да спречи у нечасној и противзаконитој работи, јер сви имају путера на глави. Овог аксиома се држе сви политички чиниоци на нашим просторима. ,,Како ја да гоним овог што је украо милијарду од шећеране, када он зна да сам ја украо 2 од железаре?“ ,,Како да објавим да је онај узео 4% од коридора, кад сам ја узео 3% од изградње моста.“ Грижа савести овде није опција. И тако се врзино коло игра у недоглед, а они који системски губе су обични људи, који остају опљачкани, сиромашни, преварени, прогоњени, неретко и физички уништени.

И, шта је оно што мене у овој причи највише фасцинира?-то, што се појави неки лик, чист изданак тог одвратног система, аутентични представник каљуге, блата, нискости, лицемерја и смрада, само, овај пут у новом оделу и са подршком истоврсног светског шљама, и људи, попут оваца, блејећи опет крену на клање. И кад се тако наш нови, светски признати пастир, добро омасти, и ту и тамо, изгуби кредибилитет међу овцама и својим светским шефовима, појави се још новији, још млађи, још реформаторскији пастир да покоље оно мало оваца што је остало.

Пропаст империје (2005)
http://www.imdb.com/title/tt0456781/
За човека попут мене, који у историји види више од науке, гледање ове серије било је готово катарзично искуство. Тај део руске историје, 1914-1918 г. увек ми је био један од најинтригантнијих комадића светске историје. Пошто је у највећем делу обојен идеологизованим и инструментализованим подацима, требало ми је много труда да дођем до аутентичних података на руском језику, па сам тим трагом ,,упознао“ и једног Руса који ми је помогао у тумачењу тих текстова. И, наравно да сам и даље далеко од тога да са сигурношћу могу да тврдим шта је права истина, али сам макар делимично осветлио тај мистериозни тунел.

Што се тиче саме серије, она и њен аутор, Хотињенко, заузимају јасан процаристички став, али се показују и мане тог режима, наравно у много мањој мери, него мане друге стране . Царизам је имао своје лоше стране, и то многе, али власт су освојили мрачни људи, нихилисти, сумњивих намера и људи који су Русију увели у врзино коло из кога се до данас није ишчупала. Серија приказује атмосферу у Петрограду пред сам почетак Првог Светског рата и обавештајне игре тог периода, затим реакцију Русије и њених грађана на сарајевски атентат, атмосферу у војсци за време самог рата, док своју кулминацију достиже приказом догађаја из 1917. и доласка бољшевика на власт. Оно што серију чини посебно занимљивом, јесте чињеница да су главни јунаци контраобавештајци , и онда нам је увид у поједине догађаје нефилтриран, директно са извора. Маковецки, као један од најбољих руских глумаца одлично тумачи лик универзитетског професора, капетана безбедности, док ми је овај други водећи глумац, непознат и није ми баш на нивоу Маковецког. Препорука за све оне које интересује ова тематика.
 
Poslednja izmena:
Opet gledam Mirotvorca sa Klunijem i Kidmankom. I opet se preplasim prvih 20 min u filmu, stvarno mi scene unose nemir. Vrv zbog nekih decjih kosmara i strahova o vozovima i ubicama,bla bla . Elem, meni film fantastican. Radnja: (ne znam samo ko nije gledao ovaj film) Negde u Rusiji dolazi do sudara dva voza od kojih jedan vozi nuklearnu bombu. Sudar izaziva eksploziju posle koje je ceo svet u panici. Nuklearni ekspert Bele kuće, Dr Džulija Keli ne misli da je u pitanju nesreća. Njeno mišljenje deli i oficir specijalnih snaga Tomas Divo. Oni zajedno kreću da razotkriju zaveru koja kreće od Evrope ka Njujorku, prema teroristi koji nema zahteve... Ocena 7/10
 
Opet gledam Mirotvorca sa Klunijem i Kidmankom. I opet se preplasim prvih 20 min u filmu, stvarno mi scene unose nemir. Vrv zbog nekih decjih kosmara i strahova o vozovima i ubicama,bla bla . Elem, meni film fantastican. Radnja: (ne znam samo ko nije gledao ovaj film) Negde u Rusiji dolazi do sudara dva voza od kojih jedan vozi nuklearnu bombu. Sudar izaziva eksploziju posle koje je ceo svet u panici. Nuklearni ekspert Bele kuće, Dr Džulija Keli ne misli da je u pitanju nesreća. Njeno mišljenje deli i oficir specijalnih snaga Tomas Divo. Oni zajedno kreću da razotkriju zaveru koja kreće od Evrope ka Njujorku, prema teroristi koji nema zahteve... Ocena 7/10

Film je klasično američko propagandno sranje i dno dna kinematografije. Jedan od retkih filmova koje bi narezao na CD samo da bih ga ritualno spalio ali mi je žao da uništim valjan CD.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top