Gledali... Obrazložili... Ocenili... :)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
svetovid:
Necu shvatiti pogresno, jer je tvoj post pristojan i uljudan, a ja ljude cenim prvenstveno prema uljudnosti i pristojnosti, a uz to mi spadas u drage forumase. Kao u ostalom i velebit, s kojim se takodje cesto ne slazem, a jako mi je drag.
No ipak, moram da odgovorim na nekoliko stvari. Prvo, postujem da si ti s druge strane, u odnosu na neku prvu stranu. Ali ja nisam ni sa jedne strane i to je jedna od stvari kojima se jako dicim - dakle, iako ne znam koja je druga, a koja prva, sebe ne vidim u tome. Videla si sigurno, ako si pazljivo citala, da sam podjednako potkacio i tu neselektivnu otvorenost, koliko i pogresan odnos prema tradiciji, ako su to krajnosti te dve strane.
Sto se velikih Srba tice, cinjenica je da Vuk ne bi bio Vuk da nije imao podrsku, cak instrukciju i upute sa strane, da Tesla i Pupun ne bi bili Tesla i Pupin da su ostali na Balkanu....
Sto se tice dece i roditelja, to dozivljavam kao toliko intimnu stvar da mislim da apsolutno niko nema pravo da da definitivno misljenje o tome koje bi vazilo za sve ljude i da je pitanje radjanja dece i porodice najlicnija moguca stvar, a kamo srece da se vise ljudi zapitalo na vreme da li su zreli za roditeljstvo....
Dalje, ja ne poricem kolektivizam u pogledu dobrobiti zajednice ali se gorzim svakog kolektivnog identiteta. I individualizam nikako ne podrazumeva stav ,,svet pocinje i zavrsava sa mnom'', mislim da to dvoje nikako nije povezano.
Sto se Crkve tice, cinjenica je da su Rusi hteli da nam daju skolu preko 100 godina pre nego sto je prva otvorena, a da je Crkva to sprecila jer joj nije bilo u interesu prosveceno stanovnistvo. Da ne govorimo o tome, sto mnogo ljudi ne razume, da je crkva vekovima strane jezike i mutante od jezika nametala kao knjizevne, kako prost narod ne bi mogao, cak i kad nauci slova, citati druge knjige do crkvenih...Ujedno je u tome najveci znacaj Vukovog rada.
I zanima me, ako si ti na primer (dakle ne ti, bilo ko ko se identifikuje kao pripadnik nacije ili veroispovesti) zastupnik kolektivnog identiteta, kako to da se identifikujes sa nacijom i verom Srpkinja i pravoslavka, a ne sa odredjenjem recimo Slovenka i paganka? Zar je moguce da covek ne moze samostalno da bira svoja verska ubedjenja i da traga za kulturama koje su njemu bliske? Zasto bi to znacilo potpuno negiranje nacionalne tradicije? Ja mislim da ja nijednom recju to nisam uradio, osim sto sam navodio razloge zasto mi se nasa kulturna tradicija ne dopada, jer me je neko to i pitao. Ako neko ima zdrav odnos prema kolektivu kojem rodjenjem pripada, ako je spreman da ga preispita, kritikuje, pohvali, usvoji dobro, bori se protiv loseg, to je jedini zdrav odnos prema kolektivu. S druge strane, otpuna identifikacija s kolektivom je samo odraz nedovrsenog identiteta i karakteristicna je za kulturno nerazvijene narode.
Kliknite za proširenje...


I ja sam svesna velikih nedostataka kako svog naroda tako i elite koja ga vodi i nemam problem da pogledam istini u oči, ali ne volim preterivanja i posipanja pepelom po glavi gde su stvari samo crno-bele, a crni , najcrnji smo mi. To jednostavno nije tačno i zato sam češće u situaciji da branim,a rado bih da kritikujem , jer ima mnogo toga što treba popravljati. Srbi su nezreo narod slabog pamćenja, a velikog ega i iz toga proističu naši najveći problemi.

Za Teslu je i Evropa bila mala i slaba da podrži njegove projekte , a kamoli Jugoslavija. Da je ostao na Balkanu Tesla bi verovatno bio samo inkasant u Gospiću, a nije isključeno ni da bi stradao u Jasenovcu kao i deo njegove porodice. Sada ga hrvatska država svojata, a ne čuh nigde da na sličan način svojataju Savu Šumanovića npr. Bilo bi logično da bude identičan pristup,ali znamo zašto nije. Ovakvi moji stavovi nekada paraju osetljivije uši, ali to je suština one naše priče o pojedincu istrgnutom iz vremena i prostora . Stvari prosto ne funkcionišu tako. Zato se istorijski fakti ne smeju skrivati, jer da se stvari nisu gurale pod tepih posle ww2 ne bi bilo ni ratova 90-ih.To nažalost rađa ekstreme i videli smo kako se završava.Niko od nas nije tikva bez korena,svi nosimo kako porodično tako i nacionalno i svako drugo nasleđe, a koliko i u kom pravcu ćemo razvijati sebe kao individuu to zavisi samo od nas samih.

Crkva je svakako grešila, greši i danas.Ono što nas treba da zabrinjava nije zašto je Crkva grešila, već zašto nije postojala država. Naučili smo se da olako prihvatamo da imamo državu, da se nemarno odnosimo prema tome, da mislimo da nam je to Bogom dana i nepromenjiva konstanta. Ne zaboravimo da su zadnji Turci iz nekih krajeva otišli pre 100tinjak godina što je samo 1-2 ljudska veka, a mi o tome govorimo kao da je bilo ko zna kad.

Ali , da pustimo istoriju i politiku i vratimo se temi. Odmah da naglasim da ja nisam verski fanatik .Više sam tradicionalista.Kao što verovatno bolje znaš od mene i Svetovid je lako našao svoje mesto u pravoslavlju (slučajno ili ne..uklopilo se iako nema direktnu vezu ) zato što nama vera nije došla mačem, već rečju. Nema nikakve konfrontacije između paganskog nasleđa i pravoslavlja. Ono se prosto prirodno utopilo jedno u drugo,to se vidi po mnogim običajima i svakako da je i ono deo nas . Naravno da svaka odrasla osoba može da bira veru koja joj se dopada. Ili da bude ateista.Danas ima mnogo konvertovanja i to je potpuno na volju pojedincu.

Za mene lično je uvek bilo lako voleti sličnog :) pa tako lako volim svoj narod, svoju zemlju, svoju veru ,a rado se i sličnom radujem pa volim i onog ko ima slične životne poglede, slična sećanja , pamćenja, slične fore i sve ono što može da nas veže. Možda je to suština različitih potreba onih koji traže nešto izvan svojih korena i onih koji su uslovno rečeno zadovoljni njima. Privlačnost suprotnosti ili privlačnost sličnosti.
 
Poslednja izmena:
justEKV:
E, ajde, i bio bi red. Ako si gledala nešto skoro, ili bilo ko ko ne polaže ispite svaki dan, svejedno... Priložite utiske :ceka:
Kliknite za proširenje...

Neću više Just :lol: Samo sam svratila ,jer me nešto ponukalo da prokomentarišem, a inače odmaram od foruma.

I da budem u skladu sa temom. Zadnjih dana ponovo gledam seriju Frasier i malo je reći da uživam.:) . Negde sam pročitala da je proglašena serijom sa najsuptilnijim humorom .
 
Lil-A:
Nema mi druge :lol:



Sa sigurnošću znam da imamo iste poglede.:) Ako se nešto nije promenilo od tvog odlaska sa Politike . Poz Gogi
Kliknite za proširenje...

pa promenilo se. nije bota na vlasti, ni ceda, ni canak, a evo ni dinkic, comicka i drustvo, zato ga i nema tamo.

lako je bilo da se ne-dos forumasi razgone na buljuke onomad. puna usta demokratije, stranih ulaganja i privatizacije. sad je ta sapunica pukla. eno na forumu zene jedna pita kako da zivvi racuni stizu, dete krenulo u skolu a nema para. to je razlog odlaska sa politike. a bice jos gore
 
Poslednji put sam gledao film u martu ili aprilu, a posto se ne secam da je bilo ko za sve ove godine pomenuo dva jeziva reditelja, Pedra Kostu i Jasudzira Ozua, evo prilike da se izblebecem (jer, ko zna kada cu ponovo biti ovako prostodusan i naliven pivom).

Kosta je poceo necim sto bi se moglo nazvati “magicni realizam”, a zavrsava (aktivno stanje) melanholicnim eskapizmom. U poslednjem je sve snimljeno staticnom kamerom; kroz prostor se krece prikazivanjem (pa ponavljanjem) odredjenih lokacija, intimnih prostora (gajbi): kroz prozor, kroz odskrinuta vrata, s kreveta ili stalka (djavo bi ga znao) i sl. I sad, ljudi su tu… zive, ali se ne razdvajaju od svojih obicaja i bratstava. A obicaju su im takvi da ne rade nista - brastva takva da i nisu bas. :) Jednom recju, divni bezosecajni filmovi!

Ozu je, na drugoj strani, dobricina kome je Drugi rat navukao koprenu preko duse: preispituje jedno te isto i uvek sa tugaljivim stimungom. Filmovi (posleratni) nose atmosferu De Sikinog svetog trojstva, ili se to meni cini... Nalik Kostinim poznim radovima, svi su kadrovi snimljeni staticnom kameron, sa poda, ili tik iznad njega? Ima svega par tracking shot-ova - to se kod nas zove far (ako se ne varam) posto smo nazive iz oblasti tehnike uglavnom drpili od Švabe. Sta jos da reknem, ah da!, kretanje kroz prostor je neuporedivo mekse, pa gledalac uprkos staticnoj kameri ni ne razvija osecaj izolovanosti, a posredstvom eksteriornih asocijacija, vec unapred pogadja sta sledi, tj., ‘gde?’ sledi. Maltene svi mladji Azijati koje sam gledao mnogo toga duguju ovom divnom cikici.

A sad, laku noc, beštije!
 
Poslednja izmena:
Odgledah upravo Bitku za Pacifik...pošto je to jedini film koji je na repertoaru bioskopa, u koji inače idem par puta godišnje, a i u 3D-eu se nisu davali filmovi, pa ja rek'o nisam kul, ako ne priložim neki moj dinar holivudskoj fabrici (uglavnom) smeća.

Del Toro je režirao ovo delo, i to bi trebalo da daje na težini, bar kada je u pitanju kantar filmofila koji ne traži teletabise na platnu ili slične snežane, i ta čuda. Njegovo najcenjenije, kako od kritičara, tako i od publike, delo - Panov lavirint, nisam uspeo da svarim. Postavio sam neka čudno velika očekivanja, i zbog imdbove ocene i zbog dobre kritike. To je dobar film, ali ....I moraću da ga ponovo bacim na meni. Jer ko radi taj i greši.

Jebotte, u ovaj projekat je uloženo oko 200 miliona, koji kuraac. Iskreno da ga nisam gledao u 3d, ocena bi bila manja, ali ovakvi novi primerci su prevashodno i jedino moguće podnošljivi sa cvidzama.
Gluma, blaga katastrofa, ali tražiti glumu tamo gde je niko ne zove i nije preterano bitna. Likovi su onako; imamo kao protototip nekog doktora sa cvidzama koji je idiot prvoklasni. Ne želim da obelodanim i prenosim rečima scene koje taj isti dovodi do smehotresa (a ne treba da budu), sami se uverite, ako vam srce ište.
Patetike ima, kako da je i nema. Dijalozi su nebitni, kao i gluma..Još malo će roboti zameniti glumce.
Pojavljuje se i debeli šanski kreten Torente, prepoznao bih ga na milju. Tu je još i nakaza Ron Perlman koji radi posao odlično kao i uvek, ali njegova uloga je spoooredna, tako da nije mogao da izvuče prosek i nivo glume.
Toro je pozajmio, ili bar meni tako deluje, ponešto od transformersa, a na momente sam imao dojam da gledam moćne rendzere.
Akcija za 9ku, sve ostalo za 5cu, to je klimava sedmica.
Preporuka, samo ako hoćete da bacite pare na bioskop, jer gledati na malom ekranu nema teorije, mogu da zamislim kako to izgleda, i ježim se.

Pacific_Rim_Kaiju_Featurette_02.jpg
 
Poslednja izmena:
Doubt


http://www.imdb.com/title/tt0918927/

Uopšte nije loš film, naprotiv....veoma dobar...imam mali problem s gledanjem filmova koje je ,,ispoštovala'' američka Akademija, pa tako nisam pogledao većinu filmova koji su poslednjih desetak godina bili u trci za Oskara u nekoj od kateogirja ....Tako mi je i ovaj dosada promicao...
Što se Sumnje tiče, najpre, ima senzibilitet potpuno drugačiji nego što je to (najčešće) slučaj sa prilično napornim i patetici sklonim senzibilitetom (većine) američkih (namenski) dobrih filmova. Ovde je cela atmosfera prilično literarna, kadrovi su često ,,čitljivi'', osećate oko kamere kao jezik nekog dobrog proznog autora, to mi se ne dešava često kad gledam film. Meril Strip i Filip Simor (?) Hofman su odlični, njihove zajedničke scene su jedno vrlo lepo glumačko nadigravanje pri čemu ipak valja primetiti da je on pomalo upao u glumački kliše, što se sa Meril nikada valjda ne može desiti.... Sjajna je takođe Vajola Dejvis u sporednoj ulozi.
A o čemu film govori: Šezdesete su godine u Americi, katolička škola prima svog prvog ,,crnog'' učenika. Direktorka škole, pod uticajem mlade opatice, sumnja da je jedan od njenih nastavnika u nedoličnom odnosu sa dvanaestogodišnjim dečakom....
Film je dosta ravnolinijski, nema tipičnih dramskih kretanja radnje, mnoge su scene dijaloške i duge, ali to nekako i prija, daje na uverljivosti i životnosti. Čini se da je reditelj želeo stvoriti baš takav film.

ocena 8
 
Poslednja izmena:
The Hustler (1961)

the_hustler_dvd_20-_20poster1.jpg


http://www.imdb.com/title/tt0054997/

Nemojte da vas zavara plakat za ovaj film.
Ne, ovo nije obican film o igracu bilijara.
Ovo je film o samodestruktizmu.

Postoje ljudi koji su u stanju da "pogode cilj, a promase sve ostalo".
To su obicno programirani ljudi, fokusirani na uspeh u jednoj stvari, tako predano, da jednostavno ne vide nista drugo oko sebe.

Upravo o tome govori ovaj film: imamo lik Brzog Edija (Pol Njumen), koji po svaku ceni zeli da pokaze da je najbolji igrac bilijara. On jednostavno ne zna kada treba da odustane. Zato trpi konsekvence i dozvoljava da ga drugi vide kao gubitnika.
Igrom slucaja na jednoj autobuskoj stanici upoznaje Saru, devojku koja se opija jer sama sebe smatra gubitnicom, koja odbija ljude od sebe. Njih dvoje zapocinju vezu. I dok nju ta romansa transformise i ispunjava, Edi je i dalje opinjen zeljom da pokaze kako je najbolji igrac bilijara.
Njegova zelja je da pobedi za bilijarskim stolom, a ne u zivotu. Naravno, oko takvih likova se obicno skupljaju strvozderi.
Takav je iskusni kockar Bert. To je covek koji je ocigledno nezadovoljan svojim zivotom, tako da uziva gledajuci druge kako se upropascavaju. Takodje, njegova zelja je da drzi ljude pod kontrolom, da moze da ih unisti i zgazi kada mu dosade.
Zato je interesantan i lik Minesote Fatsa. On je upravo takav lik, zamorcic, koga je Bert slomio i koji zivotari u "kavezu", donoseci svom gazdi profit zato sto je najbolji igrac bilijara. On je samo ljustura coveka, a kada vise ne bude mogao da pobedjuje, Bert ce ga odbaciti.
Glavni zaplet filma jeste da li ce Edi izaci kao pravi pobednik, zivotni pobednik, ili ce pobediti za bilijarskim stolom, ali postati gubitnik u zivotu i zavrsiti kao Minesota Fats.

Moram pohvaliti reditelja, koji je zaista obavio odlican posao i nije potencirao neka melodramaticna ispoljavanja, izuzev samog kraja filma, u cilju postizanja njegove efektnosti, gde je podbacio.
Jako dobro je vodio glumacku ekipu, koja je sacinjena od vrsnih majstora.

Pol Njumen, najveca faca Holivuda, standardno sarmantan, mada je u par momenata imao tih melodramaticnih ispada.
Pajper Lori fantasticna. Izuzetno svedena u svojoj glumi, bez ikakvog preglumatanja, kreirala je karakteristican lik iz koga nije istupala do kraja filma.
Dzordz C. Skot kao i obicno autoritativan, dok je sjajnu ulogu ostvario Dzeki Glison, kao Minesota Fats, koji je sa minimalnim tekstom, facijalnom ekspresijom docarao svoj lik tako ubedljivo, da nemam reci. Takva suverenost u svakom kadru, jednostavnost, a efeknost, to mogu samo veliki majstori glume.

Kraj filma je malo pokvario utisak u nameri da bude sto efektivniji. Ipak, film koji definitivno zauzima vazno mesto u svetskoj kinematografiji.
Ocena: 8,5
 
svetovid:
Doubt


http://www.imdb.com/title/tt0918927/

Uopšte nije loš film, naprotiv....veoma dobar...imam mali problem s gledanjem filmova koje je ,,ispoštovala'' američka Akademija, pa tako nisam pogledao većinu filmova koji su poslednjih desetak godina bili u trci za Oskara u nekoj od kateogirja ....Tako mi je i ovaj dosada promicao...
Što se Sumnje tiče, najpre, ima senzibilitet potpuno drugačiji nego što je to (najčešće) slučaj sa prilično napornim i patetici sklonim senzibilitetom (većine) američkih (namenski) dobrih filmova. Ovde je cela atmosfera prilično literarna, kadrovi su često ,,čitljivi'', osećate oko kamere kao jezik nekog dobrog proznog autora, to mi se ne dešava često kad gledam film. Meril Strip i Filip Simor (?) Hofman su odlični, njihove zajedničke scene su jedno vrlo lepo glumačko nadigravanje pri čemu ipak valja primetiti da je on pomalo upao u glumački kliše, što se sa Meril nikada valjda ne može desiti.... Sjajna je takođe Vajola Dejvis u sporednoj ulozi.
A o čemu film govori: Šezdesete su godine u Americi, katolička škola prima svog prvog ,,crnog'' učenika. Direktorka škole, pod uticajem mlade opatice, sumnja da je jedan od njenih nastavnika u nedoličnom odnosu sa dvanaestogodišnjim dečakom....
Film je dosta ravnolinijski, nema tipičnih dramskih kretanja radnje, mnoge su scene dijaloške i duge, ali to nekako i prija, daje na uverljivosti i životnosti. Čini se da je reditelj želeo stvoriti baš takav film.

ocena 8
Kliknite za proširenje...

Meni je to bio baš onako dobar film. Nekako i podcenjen, mislim.
 
Gledah sinoc u bioskopu 2 Guns

http://www.imdb.com/title/tt1272878/

Akcioni sa par komičnih scena. Ima sve što treba da ima prosečan akcioni film računajući CIJU, BIU, koku,narko bosove, šablone po kojima se odvija radnja......

Zabavan za ljubitelje ovog zanra, ali ce i brzo pasti u zaborav.....


Eh, da se već jedanput završi ovo EP u Košarci pa da nastavim da gledam filmove k'o čovek......
 
tumblr_mdprrlkigt1qg4chbo1_500.jpg

Dobar stari podsetio me na filmove i muziku devesetih...:) Iako u početku naivan kasnije prerasta u odličnu priču o preživljavanju grupe srednjeklasaša naviklih na lagodan i predvidljiv život u tami getoa i vremenu i prostoru gde policija slabo interveniše a zakoni ''normalnog'' sveta slabo važe...Film ima neke zajebane ali stvaro ZAJEBANE scene poput one sa prelaskom improvizovanog mostića između dve zgrade sa ambisom od nekih 20, 30 m visine ispod, ja dugo nisam gledao scenu koja više oduzima dah od ove isto tako radnja je dosta realna nema ''natprirodnih'' moći glavnih junaka...Od ekipe se izdvaja po meni najbolji Kjuba Guding mada je i Estavez tu blizu...Sve u svemu lepo podsećanje preporuka 11/11
 
Kronos je cist uzas od filma, a Perlman je glumio u svim Del Torovim filmovima koji su svi do jednog apsolutna sitcuga osim maestralnog Blade 2 i svarivog Helboy 2.
Panov lavirint ima jedan od najgorih scenarija koje sam video do sada, a rezija i montaza su takvo dno da sam pomislio da ga rezirao Ben Aflek...
Sinoc sam gledao Diskonekt koji je dovoljno prezivljiv i prekjuce sam ponovo gledao Blowup, koji koliko koliko god da mi ne lezi i ne odgovara idalje je besprekorno genijalan.
 
abandoned.jpg

Abandoned (2010) - ovo je poslednji film koji je Britani Marfi snimila. Glumi bankarku koja otprati svog dečka u bolnicu na kontrolu i kad se, malo kasnije, vrati po njega, nema mu traga ni glasa - niko od osoblja ga nije video, nijedna kamera ga nije snimila... Cura ne odustaje, rešena je da istera stvari na čistac, čak i po cenu da je smatraju ludom. Gledljiv triler.

friendswithmoney.jpg

Friends with money (2006) - veoma dosadan, deprimirajući film koji deluje nedovršeno. Nemam ništa dobro da kažem. Džoan Kjuzak ne volim, a ni sama ne znam zašto. Preskočite.
 
Evergreen86:
Kronos je cist uzas od filma, a Perlman je glumio u svim Del Torovim filmovima koji su svi do jednog apsolutna sitcuga osim maestralnog Blade 2 i svarivog Helboy 2.
Panov lavirint ima jedan od najgorih scenarija koje sam video do sada, a rezija i montaza su takvo dno da sam pomislio da ga rezirao Ben Aflek...
Sinoc sam gledao Diskonekt koji je dovoljno prezivljiv i prekjuce sam ponovo gledao Blowup, koji koliko koliko god da mi ne lezi i ne odgovara idalje je besprekorno genijalan.
Kliknite za proširenje...

Nije Perlman glumio u svim Del Torovim filmovima, vec ovaj drugi iz Kronosa (koji je i meni stupidan- rame uz rame sa Don't be afraid...), Luppi (ne bas u svim, u spanskim, tj. pardon). Gde je Perlman u Lavirintu, Mimici, Djavoljoj kicmi i onom sranjetu s Kejti Holms? Ja ga nisam skontala, doduse, sve sam davno i gledala.
Nisam fan Del Tora nesto posebno, ali volim spanske filmove, pa pogledam, pogotovo one na spanskom (i zbog jezika). Kod Pana se secam dobrih gluma, narocito sporednih (uvek fenomenalnog Alex Angula, na primer), Kicmu sam gledala zbog jedne od omiljenih spanskih glumica (done Marise Paredes).
(Blowup- genijalan)
 
Life before her eyes


http://www.imdb.com/title/tt0815178/



Zanimljivo mi je bilo kad sam video na imdb kako u filmu glumi Uma Turman i još par poznatih glumaca, kako je u vrlo popularnom žanru misterije, a pogledao ga je relativno mali broj korisnika... Donekle mi je i jasno zašto. Film je niskobudžetan i rediteljski na momente deluje kao prosečna televizijska režija (retki su trenuci rediteljske inventivnosti, najviše na krupnom kadru i slikanju prirode). Priča je jedna od onih već viđenih ali u drugačijim ,,aranžmanima''. Sve u svemu, prilično interesantna priča kod koje je skromna realizacija dovela do nešto slabijih rezultata.
Tinejdžerka Dajan svedok je, a potom i jedna od preživelih u masovnom ubistvu koje je počinio njen drug iz škole, a u kome je ubijena njena najbolja drugarica Maurin. U dva narativna toka, film prati Dajanin i Maurinin odnos, kroz teme odrastanja i razmišljanja tinejdžera, a u drugom Dajanin život petnaest godina kasnije, kada, kao majka, supruga i profesorka umetnosti, živi sa psihičkim posledicama događaja koji je preživela. Čini se da postoje detalji samog događaja koji je progone, a koji su za ostale misterija....
Shvatio sam da mi je Uma Turman, osim što je talentovana, i lepa žena, ima u tim njenin nepravilnim crtama nečeg baš privlačnog. I ona i Iven Rejčel Vud su odlične u ulozi mlađe i starije Dajan, s tim da su im prostori za manevrisanje bili različiti, utoliko što se i lik Dajane značajno razlikuje. Dok tinejdžerska priča ima elemente ,,omladinske drame'', dotle je linija koja prati stariju Dajan neka vrsta ,,psiho-trilera'', pa su u skladu s tim senzibiliteti njihove glume različiti, što na momente može delovati disproprocionalno.
Sve u svemu, interesantna priča, ali uglavnom neiskorišćenog potencijala plus, brzo sam provalio o čemu je reč :)

Ali pošto mi je učinila veče zanimljivijim može 6
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top