Gledali... Obrazložili... Ocenili... :)

[svetovid]

Da se zna, nit' sam nas spomenuo u kontekstu da smo ne znam ti ni ja šta sve, nit' se smatram velikim tradicionalistom...nit' mi je drago što se neki lože na njihovu (englesku) tradiciju, al' avaj to je moj stav, nemam potrebu da menjm tuđi.

Nisam tebi lično uputio komentar, nego sam se nadovezao na to Ali sad kad reče, ovo je sad lično pitanje: (bez potrebe da menjam tvoj stav, samo sa željom da ga razumem) Zašto ti ne bi bilo drago da se neko loži na bilo kakvu kulturnu tradiciju? U smislu, zašto ima da ti bude drago ili nadrogo kao i šta je loše u poštovanju bilo koje tradicije u kojoj čovek može da pronađe ono što ceni ili što mu prija?
Evo npr. ako neko smatra da su šekspirove drame najgenijalnije, da su britanske komedije (od Pajtonovaca, preko Mućki i Alo,Alo) najbolje, da je britanski rok najuticajniji, da se Njegoševa Luča uvek čita u vezi s Miltonom, a romantizam u vezi s Bajronom, da je tehnika struje svesti proizvod engleske književne tradicije i, kad smo već na filmu, da su mnogi najveći reditelji upravo Englezi .... Što to tebi ili meni ili bilo kome npr. ne bi bilo drago, kad su to kulturni proizvodi najviše vrednosti? Meni to samo znači da neko ima dobar ukus i ako će da se loži na bilo šta od toga, svaka mu čast takođe, poštovanje jedne tradicije ne isključuje poštovanje bilo koje druge, kao što ne verujem da se ijedna tradicija može poštovati u svim svojim elementima, ali iz svega se ekstrahuje ono najbolje...A kog Engleza, činjenica je, kad je kultura u pitanju, ima mnogo toga dobrog i da se voli i da se loži....

 

[svetovid]

Samo da se nadovežem na pominjanje Klinta (ladno napisah Klimta, ftw)- on je meni svuda precenjen. Gran Torino- stvarno precenjen film, ostali tu i tamo mogu da se gledaju,
Nije loš glumac, ali jako smara taj njegov nadrkan "u je al sam zaeban" pogled... Pogotovo ne volim vesterne sa njim, jedan je Džon Vejn. Heljea!

Meni je Klint skroz ok Nisam gledao te neke društveno-političko-militantne filmove, ali ono što jesam gledao nikad mi nije delovalo kao tipičan američki proizvod, čak sam uspeo da osetim da ima vlastiti senzibilitet, neku vrstu atmosfere koja je njegova... Nije mi omiljeni režiser i nijedan njegov film mi nije remek-delo, ali su mi neki filmovi veoma veoma dobri....Kao glumac, meni je sad kao mator prilično dobar glumac, a ranije je bio više maskota...

 

[Truman]

Hard core ruleZ

- - - - - - - - - -
Kako nije dobar glumac bweee On je Ikona filma ovo što radi sada je slabije ali čovek je mator očekivano je...

Klint je filmska ikona i izuzetan reditelj. Najviše mi se dopada ona vestern drama Neoprošteno ( nadam se da sam pogodio naziv ).

 

[Детуш]

Nisam tebi lično uputio komentar, nego sam se nadovezao na to Ali sad kad reče, ovo je sad lično pitanje: (bez potrebe da menjam tvoj stav, samo sa željom da ga razumem) Zašto ti ne bi bilo drago da se neko loži na bilo kakvu kulturnu tradiciju? U smislu, zašto ima da ti bude drago ili nadrogo kao i šta je loše u poštovanju bilo koje tradicije u kojoj čovek može da pronađe ono što ceni ili što mu prija?
Evo npr. ako neko smatra da su šekspirove drame najgenijalnije, da su britanske komedije (od Pajtonovaca, preko Mućki i Alo,Alo) najbolje, da je britanski rok najuticajniji, da se Njegoševa Luča uvek čita u vezi s Miltonom, a romantizam u vezi s Bajronom, da je tehnika struje svesti proizvod engleske književne tradicije i, kad smo već na filmu, da su mnogi najveći reditelji upravo Englezi .... Što to tebi ili meni ili bilo kome npr. ne bi bilo drago, kad su to kulturni proizvodi najviše vrednosti? Meni to samo znači da neko ima dobar ukus i ako će da se loži na bilo šta od toga, svaka mu čast takođe, poštovanje jedne tradicije ne isključuje poštovanje bilo koje druge, kao što ne verujem da se ijedna tradicija može poštovati u svim svojim elementima, ali iz svega se ekstrahuje ono najbolje...A kog Engleza, činjenica je, kad je kultura u pitanju, ima mnogo toga dobrog i da se voli i da se loži....

Ode ti predaleko, ja kada je književnost, ili ti svaki vid umetnosti ne delim ni na jednu naciju, jer je umetnost daleko iznad bilo kakvog okvira. Ovde se pod pojmom tradicije više ticalo nekih ustaljenih predrasuda i lažnih nasleđa i pitanja kako je tuđe nešte neobičnije i bolje, a u biti nije.
Još jednom, možda se nismo skontali, ja sam mislio skroz drugo od ovoga što si naveo..

Na početku sam naveo primer kraljice, pa sam verovatno kopčao da se krene u tom nekom vuše/manje političkom kursu..

Sve što si naveo u vezi kulture je na mestu..

 

[svetovid]

Ode ti predaleko, ja kada je književnost, ili ti svaki vid umetnosti ne delim ni na jednu naciju, jer je umetnost daleko iznad bilo kakvog okvira. Ovde se pod pojmom tradicije više ticalo nekih ustaljenih predrasuda i lažnih nasleđa i pitanja kako je tuđe nešte neobičnije i bolje, a u biti nije.
Još jednom, možda se nismo skontali, ja sam mislio skroz drugo od ovoga što si naveo..

Na početku sam naveo primer kraljice, pa sam verovatno kopčao da se krene u tom nekom vuše/manje političkom kursu..

Sve što si naveo u vezi kulture je na mestu..

Dobro, možda nam se pojam tradicije razlikuje, pa sam te tu negde pogrešno razumeo... Za mene je tradicija prevashodno kultura u svakom obliku, a čak je i percepcija modernog mita I kultova neka vrsta kulture....Pa I britanska kraljica danas je pop-kulturni proizvod koji itekako puni državnu kasu i kamo sreće da i mi umemo štogod da unovčimo, a da ne kršimo pritom zakon o zabrani prodaje alkohola.... Moram još dodati da ja nemam te opozicije naše:tuđe u sebi, možda jer ne prepoznajem ,,naše'' kao egzistencijal (isto kao ni ,,tuđe''), s druge strane imam jako stabilnu opoziciju moje:tuđe Tako da je za mene tuđe sve ono što meni nije imanentno, bez obzira da li to potiče iz srpske, jugoslovenske, engleske ili azerbejdzanske tradcije....Činjenica je, takođe, da mnogo (rekao bih većinu) svetskih tradicija (kultura prvenstveno) uopšte ne poznajem, a ova kojoj pripadam mi se skoro ič ne dopada....Tako da od svih kategorija, one JA i NE JA (Fihte beše?) su mi i dalje najprivlačnije

 

[Детуш]

Dobro, možda nam se pojam tradicije razlikuje, pa sam te tu negde pogrešno razumeo... Za mene je tradicija prevashodno kultura u svakom obliku, a čak je i percepcija modernog mita I kultova neka vrsta kulture....Pa I britanska kraljica danas je pop-kulturni proizvod koji itekako puni državnu kasu i kamo sreće da i mi umemo štogod da unovčimo, a da ne kršimo pritom zakon o zabrani prodaje alkohola.... Moram još dodati da ja nemam te opozicije naše:tuđe u sebi, možda jer ne prepoznajem ,,naše'' kao egzistencijal (isto kao ni ,,tuđe''), s druge strane imam jako stabilnu opoziciju moje:tuđe Tako da je za mene tuđe sve ono što meni nije imanentno, bez obzira da li to potiče iz srpske, jugoslovenske, engleske ili azerbejdzanske tradcije....Činjenica je, takođe, da mnogo (rekao bih većinu) svetskih tradicija (kultura prvenstveno) uopšte ne poznajem, a ova kojoj pripadam mi se skoro ič ne dopada....Tako da od svih kategorija, one JA i NE JA (Fihte beše?) su mi i dalje najprivlačnije

Nego što ti se naša tradicija ne dopada ?
Slažem se da kod mene, a verujem i kod svakog postoji osećaj sviđanja i onoga što nam se ne dopada, i ne postoje okviri koji to mogu ograničiti. Ni meni se ne dopadaju naši običaji i pozivanje 400 gostiju na svadbe, al' ko te pita

Još jednom, moje definisanje tradicije se izričito odnosilo i samo na šoljicu čaja. .

 

[justEKV]

Meni je Klint skroz ok Nisam gledao te neke društveno-političko-militantne filmove, ali ono što jesam gledao nikad mi nije delovalo kao tipičan američki proizvod, čak sam uspeo da osetim da ima vlastiti senzibilitet, neku vrstu atmosfere koja je njegova... Nije mi omiljeni režiser i nijedan njegov film mi nije remek-delo, ali su mi neki filmovi veoma veoma dobri....Kao glumac, meni je sad kao mator prilično dobar glumac, a ranije je bio više maskota...

Ima taj senzibilitet i tu atmosferu, da, i baš zbog toga bi trebalo da ga volim, jer inače to volim kod glumaca, ali eto. Valjda taj pogled što mi je antipatičan. I što mnogo volim Vejna, pa ne mogu a da ih ne poredim što se tiče vesterna.
A Gran Torino sam na prvu loptu zavolela- odmah lajk na fejsu i to, i onda sam skontala da je precenjen. Ostali su manje ili više ok, bar od ovih koje znam. Moguće zbog toga što nisam toliko očekivala.

E, a nisam ga puno gledala u matorom izdanju, tako da ne znam.

 

[svetovid]

Nego što ti se naša tradicija ne dopada ?
Slažem se da kod mene, a verujem i kod svakog postoji osećaj sviđanja i onoga što nam se ne dopada, i ne postoje okviri koji to mogu ograničiti. Ni meni se ne dopadaju naši običaji i pozivanje 400 gostiju na svadbe, al' ko te pita

Još jednom, moje definisanje tradicije se izričito odnosilo i samo na šoljicu čaja. .

Zašto ne naša tradicija? Zato što nema kulturni kontinuitet niti izgled da će ga uskoro imati; zato što je svaki veliki um postajao veliki zahvaljujući prepoznavanju van granica jer Srbi nisu umeli sami da prepoznaju vrednosti, a ne umeju ni danas; jer je u našem mentalitetu da se mešaju kultura i politika, iako ne postoji kulturna politika; jer smo dugo bili sakralna država i jer se crkva mešala u sve, pa su i prve škole stigle sa 100 godina zakašnjenja zbog Crkve; jer stvaramo nacionalne mitove na krhkim temeljima, često bez pokrića i elementarnih istorijskih znanja, a nemamo nikakvu viziju budućnosti; jer smo skloni da svakakvo smeće i obrasce ponašanja usvajamo sa strane bez ikakvog kritičkog i vrednosnog filtera; jer nemamo kulturu poštovanja različitosti; jer nam je epska poezija do pred XX vek bila vrhunac književnosti; jer srbujemo, a ne umemo da čuvamo svoj jezik, jezičku kulturu, ne znamo ništa ni o toj kulturnoj tradiciji koju imamo; jer smo pagani u svim običajima, a krstimo se kad prolazimo kraj crkve, licemerni smo i kao vernici i kao gradjani.... i tako


naravno, sve ovo s rezervom da uopštavanja nisu dobra (pošto je par gore navedenih razloga blisko stereotipu) i da svetli izuzeci postoje, ali kao takvi najčešće i potrvrđuju pravilo

i sa naznakom da jako volim i poštujem sve ono lepo što je izniklo u našoj kulturi - od narodnih igara, preko sjajne književnosti u XX veku, do odličnog jugoslovenskog filmskog perioda..... ali upravo kad vidiš zlatne mogučnosti i genijalna ostvarenja, još žalosniji i bedniji postaje taj diskontinuitet.....mentalitet i duhovna klima koji ne pogoduju stvaranju nečega što bi imalo ne samo vrednost, već i dalekosežan uticaj na prosvećivanje naroda, koji je, kako god, uz svu tehnološku pismenost i sklonost novotarijama, krajnje neprosvećen, zatucan, duhovno zakržljao...broj nepismenih, a još vise broj funkcionalno nepismenih u Srbiji je zastrašujući....nepismeni ljudi izlaze s Univerziteta.... stvara se stanje hermetičnosti, jer se od svega štitimo nacionalizmom s jedne strane, s druge neselektivno smo otvoreni...nismo nauceni jos od skole da budemo slobodni mislioci, uce nas kolektivistickom nacinu razmisljanja, postavljaju se kolektivisticki identiteti koji se jako tesko razgradjuju, a i kod vecine nije pozeljno da se razgrade, jer bi ljudi skrenuli....

sta mislis, kakav je duhovni nivo bilo kog coveka ako mu je nacionalni, verski, polni, rasni identitet dominantan? psihologija bi rekla da taj pojedinac nije dostigao elementarni nivo samoaktuelizacije

 

[Детуш]

Zašto ne naša tradicija? Zato što nema kulturni kontinuitet niti izgled da će ga uskoro imati; zato što je svaki veliki um postajao veliki zahvaljujući prepoznavanju van granica jer Srbi nisu umeli sami da prepoznaju vrednosti, a ne umeju ni danas; jer je u našem mentalitetu da se mešaju kultura i politika, iako ne postoji kulturna politika; jer smo dugo bili sakralna država i jer se crkva mešala u sve, pa su i prve škole stigle sa 100 godina zakašnjenja zbog Crkve; jer stvaramo nacionalne mitove na krhkim temeljima, često bez pokrića i elementarnih istorijskih znanja, a nemamo nikakvu viziju budućnosti; jer smo skloni da svakakvo smeće i obrasce ponašanja usvajamo sa strane bez ikakvog kritičkog i vrednosnog filtera; jer nemamo kulturu poštovanja različitosti; jer nam je epska poezija do pred XX vek bila vrhunac književnosti; jer srbujemo, a ne umemo da čuvamo svoj jezik, jezičku kulturu, ne znamo ništa ni o toj kulturnoj tradiciji koju imamo; jer smo pagani u svim običajima, a krstimo se kad prolazimo kraj crkve, licemerni smo i kao vernici i kao gradjani.... i tako


naravno, sve ovo s rezervom da uopštavanja nisu dobra (pošto je par gore navedenih razloga blisko stereotipu) i da svetli izuzeci postoje, ali kao takvi najčešće i potrvrđuju pravilo

Slažem se...osim, što treba dodati, da Srbija nikada nije porobila niti jedan narod..što sve velike kulture jesu, i na tome su zasnovale svoju tradiciju...Ne možeš kulturu graditi u okolnostima koje su nas zadesile, istorija nam je natopljena krvlju, za šta delom i sami snosimo krivicu, a drugim, većim delom i ne baš..

Spojler

inače, trenutno mehanički pišem, baljzgam možda gluposti..al ajde.

 

[svetovid]

Slažem se...osim, što treba dodati, da Srbija nikada nije porobila niti jedan narod..što sve velike kulture jesu, i na tome su zasnovale svoju tradiciju...Ne možeš kulturu graditi u okolnostima koje su nas zadesile, istorija nam je natopljena krvlju, za šta delom i sami snosimo krivicu, a drugim, većim delom i ne baš..

Spojler

inače, trenutno mehanički pišem, baljzgam možda gluposti..al ajde.

U politička pitanja ne želim da ulazim, nisam politikolog, ni istoričar, te stoga, iako imam mišljenje, ipak ne bih da ga izlažem, jer su moja znanja skromna, a o takvim pitanjima bilo bi drsko govoriti iz poluinformacije, ili, još gore, iz emocija. Kulturom se bavim, pa sam tu tek dao sebi malo više slobode.
Činjenica je da istorijske prilike nisu pogodovale kontinuiranom razvoju, ali je isto tako činjenica da ni u mirnodopskim vremenima nismo uspevali da se značajno menjamo kao narod. Isto tako, činjenica je da skoro sve temelje kulture i obrazovanja koje smo dobili, dobili smo od Austrougarske i pitanje je bez njih gde bismo bili i na kom bismo nivou danas bili, koliki je naš vlastiti kapacitet. (nadam se da je jasno da koristeći ovim ,,naš'' ovde prilično figurativno, ne pobijam tvrdnju da i dalje ne verujem u suštinske podele na mini)
Moram reći i to da me, kao misleće biće i konzumenta kulture, tradicija i kulutra Srbije ne interesuju ništa više od bilo koje druge. Kao građanina interesuje me Srbija više nego druge zemlje i stoga sam prema njoj stroži i kritičniji, kao i prema ljudima koje volim, prosto sam takav čovek, kao što me sve lepo što se desi u najmanjem ,,kadru'' na ulici ili ljubaznošću slučajnih susreta obraduje kao dete.... kao individualca, međutim, interesuje me ono što pogoduje mom sistemu vrednosti, etike, ukusa, ono što zadovoljava moje duhovne, intelektualne ili estetske potrebe i ja to zaista slobodno tražim oko sebe, ne ograničavam se nikakvim lokal-patriotizmom, naprotiv, izbegavam ga, svestan da živimo u malom, siromašnom, kulturno nerazvijenom društvu, koje je površno i poznouko, koje ima naizmenične komplekse niže i više vrednosti, koje je hermetično, u kome su mnoge stvari dogmatizovane, koje je moralno posrnulo, u kom ne postoje ni tradicionalne ni opšteljudske vrednosti kao vrsta društvene norme itd. itd. Dozvoljavam sebi da me nužno ne određuje ni to što sam Srbin, ni to što sam Jugosloven, ni to što sam Evropljanin, ni to što sam deo pravoslavnog kruga, ni to što sam muškarac, ni to kojoj klasi pripadam....tačnije da me sve to određuje u meri u kojoj neće sprečiti da budem individua i u meri u kojoj ću prepoznavati dobre stvari, usvajati ih, i istovremeno odbacivati, kritikovati, razbijati svaku dogmu koju intuitivno ili razumom osetim, shvatim kao lošu i ograničavajuću....Istovremeno, smisao je među ostalim i tražiti u svemu ono što bi mi (duhovno naravno) olakšalo opstanak na svetu koji je jedno vrlo materijalno, poršno, pri tom okrutno i militantno mesto.....

 

[Детуш]

U politička pitanja ne želim da ulazim, nisam politikolog, ni istoričar, te stoga, iako imam mišljenje, ipak ne bih da ga izlažem, jer su moja znanja skromna, a o takvim pitanjima bilo bi drsko govoriti iz poluinformacije, ili, još gore, iz emocija. Kulturom se bavim, pa sam tu tek dao sebi malo više slobode.
Činjenica je da istorijske prilike nisu pogodovale kontinuiranom razvoju, ali je isto tako činjenica da ni u mirnodopskim vremenima nismo uspevali da se značajno menjamo kao narod. Isto tako, činjenica je da skoro sve temelje kulture i obrazovanja koje smo dobili, dobili smo od Austrougarske i pitanje je bez njih gde bismo bili i na kom bismo nivou danas bili, koliki je naš vlastiti kapacitet. (koristeći se ovim ,,naš'', mislim na stanovnike Srbije, kogod da se tu asimilirao, mešao, a ovde posebno Srbe kao najbrojnije).
Moram reći i to da me, kao misleće biće i konzumenta kulture, tradicija i kulutra Srbije ne interesuju ništa više od bilo koje druge. Kao građanina interesuje me Srbija više nego druge zemlje i stoga sam prema njoj stroži i kritičniji, kao i prema ljudima koje volim, prosto sam takav čovek, kao što me sve lepo što se desi u najmanjem ,,kadru'' na ulici ili ljubaznošću slučajnih susreta obraduje kao dete.... kao individualca, međutim, interesuje me ono što pogoduje mom sistemu vrednosti, etike, ukusa, ono što zadovoljava moje duhovne, intelektualne ili estetske potrebe i ja to zaista slobodno tražim oko sebe, ne ograničavam se nikakvim lokal-patriotizmom, naprotiv, izbegavam ga, svestan da živimo u malom, siromašnom, kulturno nerazvijenom društvu, koje je površno i poznouko, koje ima naizmenične komplekse niže i više vrednosti, koje je hermetično, u kome su mnoge stvari dogmatizovane, koje je moralno posrnulo, u kom ne postoje ni tradicionalne ni opšteljudske vrednosti kao vrsta društvene norme itd. itd. Dozvoljavam sebi da me nužno ne određuje ni to što sam Srbin, ni to što sam Jugosloven, ni to što sam Evropljanin, ni to što sam deo pravoslavnog kruga, ni to što sam muškarac, ni to kojoj klasi pripadam....tačnije da me sve to određuje u meri u kojoj neće sprečiti da budem individua i u meri u kojoj ću prepoznavati dobre stvari, usvajati ih, tražiti u svemu ono što bi mi (duhovno naravno) olakšalo opstanak na svetu koji je jedno vrlo materijalno, poršno, pri tom okrutno i militantno mesto.

Kao što navedoh, jedan deo je do nas (jbg imamo čudan splet gena), drugi deo do istorjisko/političkih zbivanja koja su neupitno uticala da postanemo ovakvki kakvi jesmo danas. Dok su druge zemlje gradile svoju zemlju i duhovno se uzdizale, mi smo plaćali harač...pitanje se nameće da li smo mogli da izbegnemo neka sranja i koja, neka sigurno jesmo, i cenu tih sranja plaćamo i danas.

Interesuje me tvoj stav po pitanju nečega, ali to nije vezano za temu, iako smo daleko prešli granicu ove teme..

 

[gost 81340]

Le fils (2002) - 7,5/10 Uf bre, solidan. Rasplet kako tako.

 

[Велебитдрема]

Ima taj senzibilitet i tu atmosferu, da, i baš zbog toga bi trebalo da ga volim, jer inače to volim kod glumaca, ali eto. Valjda taj pogled što mi je antipatičan. I što mnogo volim Vejna, pa ne mogu a da ih ne poredim što se tiče vesterna.
A Gran Torino sam na prvu loptu zavolela- odmah lajk na fejsu i to, i onda sam skontala da je precenjen. Ostali su manje ili više ok, bar od ovih koje znam. Moguće zbog toga što nisam toliko očekivala.

E, a nisam ga puno gledala u matorom izdanju, tako da ne znam.

Nemoj ni da gubiš vreme. Kao što je Ričard Gir, kad ga vidiš na ekranu, znak da će svako žensko u filmu biti povaljeno, tako je i Klintara, simbol najprizemnije patetike, sa još, gratis elementom ,,američka zastava se vijori u pozadini" i dečko, ne usudjuj se da me pogledaš, jer ja sam zajeban, nadrkan i opasan, ali i pored toga, neviđeno sladak, neodoljiv i šarmantan. Uz sve to, Akademija me mnogo vole, ali i političar sam strastan.

@Svetovid
@Matijašević

Jebbem reč koju sam vas razumeo

 

[gost 248950]

Zašto ne naša tradicija? Zato što nema kulturni kontinuitet niti izgled da će ga uskoro imati; zato što je svaki veliki um postajao veliki zahvaljujući prepoznavanju van granica jer Srbi nisu umeli sami da prepoznaju vrednosti, a ne umeju ni danas; jer je u našem mentalitetu da se mešaju kultura i politika, iako ne postoji kulturna politika; jer smo dugo bili sakralna država i jer se crkva mešala u sve, pa su i prve škole stigle sa 100 godina zakašnjenja zbog Crkve; jer stvaramo nacionalne mitove na krhkim temeljima, često bez pokrića i elementarnih istorijskih znanja, a nemamo nikakvu viziju budućnosti; jer smo skloni da svakakvo smeće i obrasce ponašanja usvajamo sa strane bez ikakvog kritičkog i vrednosnog filtera; jer nemamo kulturu poštovanja različitosti; jer nam je epska poezija do pred XX vek bila vrhunac književnosti; jer srbujemo, a ne umemo da čuvamo svoj jezik, jezičku kulturu, ne znamo ništa ni o toj kulturnoj tradiciji koju imamo; jer smo pagani u svim običajima, a krstimo se kad prolazimo kraj crkve, licemerni smo i kao vernici i kao gradjani.... i tako


naravno, sve ovo s rezervom da uopštavanja nisu dobra (pošto je par gore navedenih razloga blisko stereotipu) i da svetli izuzeci postoje, ali kao takvi najčešće i potrvrđuju pravilo

i sa naznakom da jako volim i poštujem sve ono lepo što je izniklo u našoj kulturi - od narodnih igara, preko sjajne književnosti u XX veku, do odličnog jugoslovenskog filmskog perioda..... ali upravo kad vidiš zlatne mogučnosti i genijalna ostvarenja, još žalosniji i bedniji postaje taj diskontinuitet.....mentalitet i duhovna klima koji ne pogoduju stvaranju nečega što bi imalo ne samo vrednost, već i dalekosežan uticaj na prosvećivanje naroda, koji je, kako god, uz svu tehnološku pismenost i sklonost novotarijama, krajnje neprosvećen, zatucan, duhovno zakržljao...broj nepismenih, a još vise broj funkcionalno nepismenih u Srbiji je zastrašujući....nepismeni ljudi izlaze s Univerziteta.... stvara se stanje hermetičnosti, jer se od svega štitimo nacionalizmom s jedne strane, s druge neselektivno smo otvoreni...nismo nauceni jos od skole da budemo slobodni mislioci, uce nas kolektivistickom nacinu razmisljanja, postavljaju se kolektivisticki identiteti koji se jako tesko razgradjuju, a i kod vecine nije pozeljno da se razgrade, jer bi ljudi skrenuli....

sta mislis, kakav je duhovni nivo bilo kog coveka ako mu je nacionalni, verski, polni, rasni identitet dominantan? psihologija bi rekla da taj pojedinac nije dostigao elementarni nivo samoaktuelizacije

i sve ostalo što si napisao je surovo istinito, ali ovaj boldovani deo vezan za obrazovanje..to je meni bilo ključno da više prestanem sa tim da kolektivna krivica ne postoji. Naš sistem obrazovanja se ne menja, menja se samo izgled udžbenika i potpisani autori, sve ostalo ostaje isto, a da narodu zaista odgovara promena, da je svestan nedostataka, konačno bi jednom odabrao neke druge ljude da budu njegovi obrazovni kreatori, a nije da nije imao mogućnosti, nismo baš toliko zaostali. To mi je bilo najteže da priznam sebi, pošto se ceo moj svet vrteo oko toga da narod nije kriv. Možda bi se stvari popravile da imamo kontunuitet u bilo kom planu duže od 10 godina, ali ga nema.
I poslednja rečenica tvog posta takođe fenomenalno zapažanje o radikalizmu. Znamo svi mi da je radikalnost odbrambeni mehanizam, ali to nije dovoljan izgovor da se ne teži prevazići. Dobar je samo onoliko koliko može da inspiriše na sopstveno prevazilaženje.

što se tiče teme, pogledala Shame (2011) http://www.imdb.com/title/tt1723811/
sećam se da je hvaljen, ali i toga da mi je ta priča o seksualnoj zavisnosti bila od početka lejm (što bi rekli njuejdžovci ). Sada sam istrpela početne predrasude, dala sebi volje i strpljenja da pogledam taj film i ... stvarno nisam sigurna šta sam to uopšte gledala. Ako je poenta reditelja bila da šokira, pa i nije se mnogo potrudio za današnju granicu šokantnosti. Ovo ostalo.. pa mislim, čovek neće veze i ide okolo i nalazi devojke (jednom i momka) za kratkotrajne susrete i ne vidim ikakvu posebnu dramu oko toga. Ok, mnogo masturbira, to je eventualno zabrinjavajuće. I pojava njegove sestre, potpuno nedorečena, čak ni u naznakama, izuzev jedne scene... Da je to razrađeno pa da znamo da je tu posredi kršenje najstarije zabrane seksualnog morala, donekle bi film imao smisao. Ovako, za mene poprilično razočaranje. Nervira me kad se baš potrudim da prevaziđem neku predrasudu, a ispostavi se da nije bilo potrebe da je prevazilazim

 

[svetovid]

Nisam gledao Shame, ali je verovatno reditelj i sam bio suviše radikalan

Što se cele priče gore tiče, mislim da su zapravo ostrašćenost, zagriženost i kolektivizam (kad to kažem mislim na identitet, s druge strane, svakako da je činjenje dobrog za kolektiv vrlina) tri najveća problema koja su se primila na duhovnu podlogu koja je neprosvećena i površna. I to je kao začaran krug, krenuo levo ili desno, ljudi zapadaju u ćorsokake. U politici se to najbolje vidi (ili još gore, u političkoj misli koja prodre u recepciju umetnosti) - nemamo često ličnu slobodu da se odredimo prema stvarima samostalno, individualno, uvek se kolektivistički odnosimo prema svemu. Kolektivističke ideje i ideologije dobar su izgovor s jedne strane za duhovnu prazninu i manjak kapaciteta, s druge strane za svaki oblik predrasuda, a s treće - za silne mahinacije i manipulacije u ime kolektiva...To je išlo do takvih banalnosti da sam upoznavao levičare i urbane likove koji npr. preziru folklorne igre samo jer su one deo tradicije iako su one cenjene svuda u svetu.... i velike vernike koji ne znaju šta znači Sveto Trojstvo i koji se u busevima krste kad prođu kraj crkve, a posle se uveče obeznane od alkohola ili trave..... i velike NGO kritizere vlasti i nepotizma koji se u svojim organizacijama ponašaju isto kao vlastodršci puneći džepove po raznim ,,projektima''....i velike Srbe koji ne znaju svoj jezik i zbog kojih bi svako poželeo da se rodio kao Eskim....I bio pritom dovoljno samostalan da ih sve prekrižim iz svoje svesti i svoga okruženja, onog trenutka kad sam video da nisu spremni da kroz razgovor revidiraju svoje nazore..... Nažalost, svi su oni bili budući akademski ili akademski građani. TU je srž onoga što si rekla - narod je itekako kriv, ma koliko bilo tužno i teško izneti takvu ,,optužbu''

 

[goxy]

Za mene je on "one face" tip glumca, totalno ukalupljen.
Nikakvu transformaciju kod njega nisam video za sve te godine.

Bolje je igrati jedan tip uloga u kome si odličan nego probati brdo različitih i zahebati...Kao po meni Džon Malković...Ili Nikolas Kejdž...

 

[Детуш]

Bolje je igrati jedan tip uloga u kome si odličan nego probati brdo različitih i zahebati...Kao po meni Džon Malković...Ili Nikolas Kejdž...

surovo, ali tačno.

 

[Велебитдрема]

surovo, ali tačno.

Ali naopako, kad i taj fazon preglumljavaš i vređaš inteligenciju ljudima.

 

[AllEyesOnMe]

Samo da se nadovežem na pominjanje Klinta (ladno napisah Klimta, ftw)- on je meni svuda precenjen. Gran Torino- stvarno precenjen film, ostali tu i tamo mogu da se gledaju,
Nije loš glumac, ali jako smara taj njegov nadrkan "u je al sam zaeban" pogled... Pogotovo ne volim vesterne sa njim, jedan je Džon Vejn. Heljea!

uh
devojcice vole vejna

prave momcine vise vole klinta i spageti vesterneeee

 

[goxy]

Ali naopako, kad i taj fazon preglumljavaš i vređaš inteligenciju ljudima.

Ne bih se složio ima l judi koji vole taj tip filmova mada jeste upao u kolotečinu ali po meni je i tu nastavio da p liva dobro...

- - - - - - - - - -

uh
devojcice vole vejna

prave momcine vise vole klinta i spageti vesterneeee

Djuk je dobar ali staromodan baš...

 

[svetovid]

Ja volim samo Džimija Stjuarta

 

[Детуш]

Ali naopako, kad i taj fazon preglumljavaš i vređaš inteligenciju ljudima.

Da, mada ne govorim o Klintu, više uopštavam.

 

[gost 248950]

meni je Klint faca. Jeste da je republikanac, ali to je Amerika, svi su oni republikanci po potrebi.
Ovo faca mislim fizički, iz mlađih dana jelte. Gledala sam ga samo zbog toga. Kao što recimo gledam Rasel Kroua..šta ću, svi imamo svoje mračne tajne
Što se tiče Gran Torina, koliko se sećam, prosečan film sa tom nekom smešnom pričom o matorom republikancu i jadnim diskriminisanim azijatima (valjda). To mi je bilo smešno.. stvarno sam imala neko jednoobrazno mišljenje o republikancima. E onda sam pročitala da Klint, tako vrišteći republikanac, ima skroz neke liberalne ideje. Onda mi ta priča u Gran Torinu nije više bila potpuno smešna.

 

[justEKV]

uh
devojcice vole vejna

prave momcine vise vole klinta i spageti vesterneeee

volim i ja špagete!

a vejna vole i momčine i dečaci koji su protiv isfoliranosti, baš sam s jednim zborila o tome. (:

i da, baš se devojčice lože na klindžu..

gotivi te riba mojaaaaaaaaaaaa
i iz kraja još po koooojaaaaaaaaaaaaa

nisam mogla dodolim, jebajga

 

[27E]

Nego što ti se naša tradicija ne dopada ?
Slažem se da kod mene, a verujem i kod svakog postoji osećaj sviđanja i onoga što nam se ne dopada, i ne postoje okviri koji to mogu ograničiti. Ni meni se ne dopadaju naši običaji i pozivanje 400 gostiju na svadbe, al' ko te pita

Još jednom, moje definisanje tradicije se izričito odnosilo i samo na šoljicu čaja. .

pojedinci cesto ono sto ne razumeju ili im nije dostupno - mrze, zesce ili samo onako

sta fali svadbi? bio sam na svadbi sa nesto ispod 500 gostiju, i bilo je prelepo, kad je dosao jedan poznati pevac bllo je skoro kao na koncertu. sala prelepa, restoran onaj kod hipodroma kod onog fudbalskog terena sa vestackom travom. mladi lepi, doterani raspolozeni. ja na sliki ko predsednik! ha, ha, ha

bas ima cudaka, kao razumu se u film, a u svadbe i zivot se na razumu