Ja imam upravo svoje shvatanje...a vi koliko vidim koristite shvatanja stranih krivicnih zakona...tj pravnika razvijenih zemalja....da zivite u vreme dogmatizma katolicke crkve, verovatno bi verovali u geocentricni sistem....u to da je zemlja u centru univerzuma.....misli svojom glavom
Ма није, Звездарац. То позивање на страна законодавства није повођење за ауторитетима, већ пример једне етапе развоја људског друштва и поштовања "права" да човек малтене не сме више слободно ни да пр*не, а да га неко не оптужи да је неког угрозио. Кажњава се прутић по дечијој гузи, кажњава се "непристојни поглед", води се рачуна о правима кућних љубимаца, а нико не води рачуна о праву неформираног организма. Једноставно сам то питање поставио не бих ли чуо неки аргумент који је, очигледно, њима промакао, пошто се овде абортус упорно назива убиством. Надао сам се да ћу чути неки аргумент, неки логички доказ, неки сплет објективних чињеница око којих се свих слажемо, из којег се дедукцијом може извести такав закључак, али тога нажалост нема. Има само празних метафизичких прича, са доста емоција, и ништа више. А управо такво резоновање ме више подсећа на римокатолички средњовековни догматизам, него позивање на српско законодавство 21. века.
И да се разумемо, не стојим на другој крајности, и не мислим да у свему ниси у праву, или да твоја прича нема никаквих основа. Абортус јесте одвратан и неприродан, и истина је да плод показује назнаке живота, и да од њега у врло кратком временском року настаје формиран људски организам. И истина је да много младих људи неспретно и прерано улазе у пуне сексуалне односе, без свести да је полни нагон нешто чиме нас природа приморава да стварамо нове људске јединке, а да је задовољство само награда;
side-effect. Истина је да је абортус прекид живота, али је исто тако истина да се он не може изједначити, ни законски, ни обичајно-морално, са убиством, нити човека, нити одојчета. Једноставно, није иста ствар. И исто тако је истина, нажалост, да не постоји аргумент или правно средство, или морално оправдање, да се крши слобода другог људског бића (жене) и приморава да ради нешто што неће, а зарад субјекта који још није ни постао субјекат, него тек треба да постане.
Поента је да прича о абортусу није ни црна, ни бела, већ да се налази у сивој зони, и да ту треба да донесемо процену на коју страну та сива зона више нагиње, тј. да ли наш концепт људских права и слободе личности више нагиње ка заштити права човека на рачун нерођеног и неформираног људског бића, или ка заштити права тог нерођеног и неформираног људског бића на рачун права конкретног човека.
