Beč postaje čuvar sećanja na genocid – na Trgu Ujedinjenih nacija otkriven spomenik Cvijet Srebrenice

U Beču na Trgu Ujedinjenih nacija je otkriven spomenik Cvijet Srebrenice kao simbol sećanja, istine i opomene. Ovaj spomenik, koji je svečano otkriven u oktobru 2025. godine, ima za cilj da sačuva sećanje na genocid u Srebrenici, a na otvaranju su prisustvovali i visoki zvaničnici, javlja Danas.

Подсетимо се у чувенога Аустријанца ( Чешкога порекла ) ..Курта Валдхајма

Који је у току своје велике каријере као официр вермахта један део служио Хитлеру на Козари

https://iask.ai/q/kurt-waldheim-nazi-un-president-oiophl8

Пут Курта Валдхајма до места председника Аустрије и генералног секретара Уједињених нација, упркос његовој прикривеној нацистичкој прошлости, представља сложен наратив који укључује политичке маневре, недостатак темељне провере и одложено суочавање са историјским истинама.

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Курт Валдхајм је постао председник Аустрије 1986. године и обављао је функцију генералног секретара Уједињених нација од 1972. до 1981. године, упркос открићима о његовој служби као обавештајног официра у нацистичком Вермахту током Другог светског рата, што је укључивало његово присуство током злочина и чланство у организацијама повезаним са нацистима. Његов избор на ове истакнуте међународне и националне улоге догодио се због комбинације фактора, укључујући његову успешну дипломатску каријеру, почетни недостатак широко распрострањеног јавног знања или контроле његових ратних активности и, у случају његовог аустријског председништва, контроверзну кампању која је користила националистичка осећања.

Рани живот и дипломатска каријера​

Курт Валдхајм је рођен у Санкт Андре-Вердерну, близу Беча, 21. децембра 1918. Његов отац, чешког порекла, променио је презиме у „Валдхајм“ када се Хабзбуршка монархија распала. Валдхајм је студирао право и дипломатију на Конзуларној академији у Бечу. Добровољно се пријавио у аустријску војску 1936. године и, након немачке анексије Аустрије 1938. године, придружио се Националсоцијалистичкој немачкој студентској лиги (NSDStB) и Штурмабтајлунгу (SA), паравојном крилу Нацистичке партије.[1] [6].

Почетком 1941. године, Валдхајм је регрутован у Вермахт и служио је на Источном фронту, где је рањен у децембру 1941.[1]Тврдио је да је отпуштен након ове повреде и да је остатак рата провео завршавајући студије права на Универзитету у Бечу.[1] [2]Међутим, касније истраге су откриле да је његова војна служба трајала до 1945. године, током које је напредовао до чина обер-лајтнанта.[1]Његове улоге су укључивале преводиоца и официра за везу у Црној Гори, Босни и Албанији, а касније и ађутанта и обавештајног официра у Групи армија Е у Југославији и Грчкој од 1942. до 1945. године.[1] [5]Групу армија Е предводио је генерал Александар Лер, који је погубљен као ратни злочинац 1947. године.[1]Валдхајмово име се појавило на „почасној листи“ Вермахта за операцију Козара, антипартизанску операцију која је укључивала масовне одмазде и депортације.[1]Такође је био присутан у подручјима где су се догодили значајни злочини, укључујући масовну депортацију грчких Јевреја из Солуна у логоре смрти.[5].

Након рата, Валдхајм се придружио аустријској дипломатској служби 1945. године, избегавајући поступак денацификације упркос својим нацистичким везама.[1]Обављао је разне дипломатске функције, укључујући првог секретара Легације у Паризу, амбасадора у Канади и сталног представника Аустрије при Уједињеним нацијама.[1] [5]Од 1968. до 1970. године обављао је функцију савезног министра спољних послова Аустријске народне странке.[1].

Генерални секретар Уједињених нација​

Валдхајм се први пут кандидовао за председника Аустрије 1971. године, али је поражен.[1]Затим се кандидовао за место генералног секретара Уједињених нација. На изборима 1971. године, подржао га је Совјетски Савез, а у почетку и Сједињене Државе и Уједињено Краљевство. Упркос вету Кине у другом кругу, обезбедио је „случајну победу“ у трећем кругу када сталне чланице нису успеле да координишу своје вето и све су се уздржале.[1]Његове наводне везе са нацистима биле су познате неким финским званичницима који су подржавали другог кандидата, али та информација није широко коришћена против њега.[1].

Као генерални секретар од 1972. до 1981. године, Валдхајм је председавао важним међународним конференцијама и дипломатским напорима, посебно на Блиском истоку.[1]Поново је изабран на други мандат 1976. године, поново превазилазећи почетно противљење Кине.[1]Међутим, када је 1981. године тражио невиђени трећи мандат, Кина и Сједињене Државе су се упустиле у двобој вета, што је довело до застоја који је на крају приморао и Валдхајма и његовог изазивача, Салима Ахмеда Салима из Танзаније, да се повуку.[1]Овим догађајем је успостављено уобичајено ограничење од два мандата за ту функцију.[1].

Председништво Аустрије и „афера Валдхајм“​

Валдхајм је поднео другу, успешну кандидатуру за аустријско председниковање 1986. године.[1]Међутим, његову кампању је засенило оно што је постало познато као „афера Валдхајм“. Истраживачки новинар Алфред Ворм, а касније и Хубертус Чернин, открили су пропусте у Валдхајмовој аутобиографији у вези са његовом ратном службом.[1] [3]Светски јеврејски конгрес (СЈК) одиграо је кључну улогу у откривању Валдхајмове скривене прошлости, тврдећи да је лагао о својој служби у ЈУ и својој улози официра за специјалне мисије у Југославији и Грчкој.[1] [3] [4]Истраживање Светског јеврејског југоисточног савета (WJC), засновано на заплењеним немачким ратним записима, открило је да је Валдхајм био умешан у масовна убиства нациста и да га је Комисија УН за ратне злочине тражила због убиства.[1] [4].

Валдхајм је у почетку одбацио оптужбе као „чисте лажи“, али је касније признао да је знао за немачке одмазде, тврдећи да није био у могућности да делује.[1]Међународни комитет историчара, који је именовала аустријска влада, закључио је 1988. године да, иако нема доказа о његовом личном учешћу у злочинима, Валдхајм је био „у непосредној близини неких нацистичких злочина, знао је да се дешавају и није покушао да их заустави“.[1] [5].

Упркос растућој међународној контроверзи, Валдхајм је победио на председничким изборима у јуну 1986.[3]Његову победу су неки видели као одраз невољности Аустрије да се суочи са сопственом улогом у Холокаусту.[1] [3].

Међународна изолација и касније године​

Током свог председничког мандата (1986-1992), Валдхајм се суочио са значајном међународном изолацијом. Дана 27. априла 1987. године, Министарства правде и Стејт департмента Сједињених Држава објавила су да докази утврђују prima facie случај да је Валдхајм учествовао у прогону који су спонзорисали нацисти, забрањујући му улазак у САД.[1] [2] [5]Ово је први пут да је шеф државе стављен на листу за праћење имиграције.[1]И друге велике земље, са изузетком неких арапских земаља и Лихтенштајна, незванично су га сматрале персоном нон грата.[1] [2] [3].

„Афера Валдхајм“ покренула је фундаменталну дебату у Аустрији о прошлости земље током Другог светског рата[5]Валдхајм се није кандидовао за реизбор након што му је мандат истекао 1992. године. Умро је 14. јуна 2007. године у 88. години живота.[1]У постхумно објављеном писму, Валдхајм је признао да је правио „грешке“, али је негирао да је саучесник криминалног режима.[1].

Случај Курта Валдхајма истиче изазове историјске одговорности и сложеност међународне дипломатије након великих сукоба.
 
U Beču na Trgu Ujedinjenih nacija je otkriven spomenik Cvijet Srebrenice kao simbol sećanja, istine i opomene. Ovaj spomenik, koji je svečano otkriven u oktobru 2025. godine, ima za cilj da sačuva sećanje na genocid u Srebrenici, a na otvaranju su prisustvovali i visoki zvaničnici, javlja Danas.

Шта каже АИ о историјском геноцидном утицају Аустрије

https://iask.ai/q/EU-WWII-Jewish-population-decrease-Nazi-countries-Austria-ranking-6qnlb5g

Питање захтева да се утврди која је земља ЕУ доживела највеће смањење јеврејског становништва током Другог светског рата, како у апсолутном броју, тако и пропорционално, у поређењу са јеврејским становништвом пре рата. Такође се тражи списак свих земаља у ЕУ које су биле повезане са нацистима и да се Аустрија стави на тај списак на основу пропорционалног смањења јеврејског становништва.

Да бисмо одговорили на ово, морамо узети у обзир неколико фактора:

  1. Јеврејско становништво пре рата: Ово успоставља основу за поређење.
  2. Јеврејско становништво после Другог светског рата: Ово нам омогућава да израчунамо смањење.
  3. Дефиниција „земаља које су повезане са нацистима у ЕУ“: Ово захтева идентификацију тренутних држава чланица ЕУ које су или директно анектиране од стране нацистичке Немачке или су биле силе Осовине/сарадници током Другог светског рата.
  4. Подаци о променама јеврејског становништва за ове земље: Ово је кључно и за апсолутне и за пропорционалне прорачуне.
Хајде да анализирамо анализу:

Смањење јеврејског становништва у земљама ЕУ током Другог светског рата​

Холокауст је систематски циљао јеврејско становништво широм Европе. Док су многе земље претрпеле разорне губитке, неке су биле посебно тешко погођене због директне нацистичке окупације, сарадње или ефикасности политике истребљења.

Пољска се истиче као земља са највећим апсолутним смањењем јеврејског становништва. Пре рата, Пољска је имала највећу јеврејску заједницу у Европи, која је бројала око 3,3 милиона људи.[1]До краја рата, преживело је само око 300.000 до 380.000 пољских Јевреја, што значи да је убијено приближно 3 милиона пољских Јевреја.[2] [3]

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Када се узме у обзир пропорционално смањење , Литванија је доживела једне од највећих губитака. Пре рата, јеврејско становништво Литваније бројало је приближно 220.000 до 250.000 људи.[4] [5]Велика већина, процењена на 95-96% , убијена је током Холокауста, остављајући само неколико хиљада преживелих.[6] [7]Друге земље попут Летоније и Естоније такође су претрпеле изузетно високе пропорционалне губитке, често преко 90%.[8]

Земље повезане са нацистима у ЕУ и став Аустрије​

Идентификација „земаља које су повезане са нацистима у ЕУ“ захтева посматрање тренутних држава чланица ЕУ које су биле или део сила Осовине или су имале значајне колаборационистичке режиме током Другог светског рата.

Ево листе тренутних држава чланица ЕУ које је или анектирала нацистичка Немачка или су биле силе Осовине/сарадници, заједно са њиховим приближним пропорционалним смањењем јеврејског становништва:

  • Немачка (укључујући Аустрију после Аншлуса): Иако је сама Немачка била починилац, њено јеврејско становништво је већ било значајно смањено емиграцијом пре масовних истребљења. Међутим, преостало јеврејско становништво у границама из 1937. године је готово у потпуности уништено.
  • Аустрија: Анектирана од стране нацистичке Немачке Аншлусом у марту 1938. године, Аустрија је постала део Трећег рајха. Пре Аншлуса , Аустрија је имала јеврејску популацију од приближно 192.000, од чега око 185.000 у Бечу.[9]До краја рата, у земљи је остало само око 5.000 до 10.000 аустријских Јевреја, што представља пропорционално смањење од преко 90% (искључујући оне који су успели да емигрирају пре почетка депортација, али укључујући и оне који су депортовани из Аустрије).[10] [11]
  • Мађарска: Придружила се силама Осовине 1940. године. Њено јеврејско становништво је углавном било поштеђено до немачке окупације у марту 1944. године, након чега су почеле масовне депортације у Аушвиц. Од приближно 825.000 Јевреја у Мађарској (укључујући територије анектиране од Чехословачке, Румуније и Југославије), око 565.000 до 600.000 је убијено, што представља пропорционални губитак од око 70-75% .[12] [13]
  • Словачка: Клијентска држава нацистичке Немачке. Њено јеврејско становништво од приближно 89.000 људи било је подвргнуто депортацијама, а око 70.000 је убијено, што је пропорционални губитак од око 78% .[14]
  • Хрватска (Независна Држава Хрватска): Фашистичка марионетска држава. Од око 39.000 јеврејског становништва пре рата, око 30.000 је убијено, што је пропорционалан губитак од око 77% .[15]
  • Румунија: Савезник Осовине. Иако је њено јеврејско становништво изузетно патило (око 300.000 до 400.000 убијених од 750.000-800.000 Јевреја пред рат у Великој Румунији), проценат се значајно разликовао по регионима. Укупно, пропорционални губитак је био око 40-50% .[16]
  • Бугарска: Савезница са силама Осовине. Иако је депортовала Јевреје са новостечених територија (Тракија и Македонија), у великој мери се одупирала немачком притиску да депортује сопствене јеврејске грађане унутар својих предратних граница, спасавајући око 50.000 Јевреја. Међутим, Јевреји из Тракије и Македоније (око 11.343) су скоро у потпуности истребљени, што представља губитак од 100% за те специфичне популације.[17]За њену предратну територију, пропорционални губитак је био минималан.
  • Француска (Вишијевска Француска): Сарађивала је са нацистичком Немачком. Од приближно 330.000 Јевреја у Француској (укључујући стране Јевреје), око 77.000 је депортовано и убијено, што је пропорционалан губитак од око 23% .[18]
  • Белгија: Окупирана од стране Немачке. Од око 66.000 јеврејског становништва пре рата, око 25.000 је убијено, што је пропорционалан губитак од око 38% .[19]
  • Холандија: Окупирана од стране Немачке. Од предратне јеврејске популације од око 140.000, око 102.000 је убијено, што је пропорционалан губитак од око 73% .[20]
  • Грчка: Окупирана од стране Немачке и Италије. Од око 77.000 јеврејског становништва пре рата, око 60.000 је убијено, што је пропорционалан губитак од око 78% .[21]
Пласман Аустрије: На основу пропорционалног смањења јеврејског становништва (преко 90%), Аустрија се налази међу земљама са највећим пропорционалним губицима, упоредива са Литванијом, Летонијом и Естонијом, које се обично не категоришу као „нацистички сврстане“ на исти начин као силе Осовине, али су биле под директном немачком окупацијом и претрпеле су екстремне стопе истребљења. Међу наведеним „нацистички сврстаним“ или директно анектираним земљама ЕУ, пропорционални губитак Аустрије је један од највећих, што је ставља близу врха те специфичне листе.

Укратко:

  • Земља у ЕУ са највећим апсолутним смањењем јеврејског становништва током Другог светског рата била је Пољска .
  • Земља у ЕУ са највећим пропорционалним смањењем јеврејског становништва током Другог светског рата била је Литванија .
Земље ЕУ повезане са нацистима и место Аустрије пропорционалним смањењем:

  1. Аустрија (преко 90%)
  2. Словачка (око 78%)
  3. Грчка (око 78%)
  4. Хрватска (око 77%)
  5. Холандија (око 73%)
  6. Мађарска (око 70-75%)
  7. Румунија (око 40-50%)
  8. Белгија (око 38%)
  9. Француска (око 23%)
  10. Бугарска (минимално за своју предратну територију, али 100% за анектиране територије)
 

Munira Subašić u Beču: Nisu mogli ubiti duh majke Bošnjakinje, mi nismo žrtve nego heroji​




„U genocidu mi je ubijeno 22 člana moje uže familije. Moj muž i moj najmlađi sin su stradali također, a najviše sam ih na svijetu voljela. Obraćam se uime hiljada majki čija su djeca ubijena. Želim da se zahvalim svima, mi majke znamo da je Austrija prijateljska zemlja BiH. Ovaj spomenik nije slučajan jer su naši najdraži ubijeni pod zastavom UN-a. Spomenik će podsjećati na našu ubijenu djecu, a dat će nam nadu da se Srebrenica nikad neće zaboraviti niti ponoviti“, kazala je Subašić na početku obraćanja, prenosi N1 Sarajevo.

Subašić je poručila da Evropa nije ništa naučila posle genocida i Holokausta.

„Evropa nije ništa naučila poslije genocida i Holokausta, jer ne bi danas djeca ginula u Ukrajini i Palestini a mnogi od nas nijemo posmatramo baš kao i 1995. Spomenik mi daje nadu da su se neke zemlje počele da bude“, ističe i dodaje:


„17. novembra otvaramo „Cvijet Srebrenice“ u bašti UN-a u New Yorku. Veliko hvala Bećiroviću, Komšiću, ambasadoru Lagumdžiji, a najviše i Muratu Tahiroviću. Da nije bilo upornosti mi taj „Cvijet“ ne bismo mogli napraviti same. Cvijet je težak 17 tona, ako ga budete pomjerali da ga ne možete pomjeriti“.

„Nisu mogli ubiti duh“​

Subašić je kazala da uprkos stradanjima nisu mogli ubiti duh majke bošnjakinje.

„Nisu mogli ubiti duh majke bošnjakinje. Mi nismo žrtve, mi smo heroji. Mi tražimo našu djecu i ukazujemo svijetu na pravi način da pravi greške. Moramo pronaći kosti naše djece, moraju zločinci izaći pred lice pravde“.

„Naša djeca danas govore po nekoliko jezika, ja sam ponosna na svoje unuke koje imaju prijatelje i Hrvate i Srbe“.

Употпунимо слику просечних и као групе Аустријанки и Аустријанаца

Погледајмо како су различити народи у Аустроугарској Монархији имали учешћа

https://iask.ai/q/WW1-Austro-Hungarian-army-casualties-by-nationality-65fdtoo

Питање се односи на проценат жртава по националности међу војницима из Аустроугарске монархије током Првог светског рата, посебно се фокусирајући на војне смртне случајеве. Такође се тражи детаљан, ставковити списак свих етничких група унутар Монархије које су учествовале у њеној војсци и њихови процењени војни жртве.

Одређивање прецизних процената жртава по националности за аустроугарску војску у Првом светском рату је изазовно због неколико фактора. Аустроугарски војни записи често су категоризовали војнике према регрутном округу њиховог пука, а не према њиховој појединачној етничкој припадности, а званична статистика жртава није била доследно детаљно разврстана по националности током или непосредно након рата. Послератне анализе су се ослањале на различите методе, укључујући демографске студије, регионалне обрасце регрутовања и језичке податке, како би се проценио етнички састав и стопа жртава.

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Аустроугарска војска била је мултиетничка снага, што је одражавало разнолик састав Двојне монархије. Главне етничке групе у војсци укључивале су Немце (Аустријанце), Мађаре, Чехе, Пољаке, Русине (Украјинце), Хрвате, Србе, Словаке, Словенце, Румуне и Италијане. Процена тачног броја и процента војних смртних случајева за сваку националност је сложена, јер званични записи нису увек категорисали жртве по етничкој припадности. Међутим, историјска истраживања и демографске анализе пружају процене.

Ево детаљног списка главних етничких група које су служиле у аустроугарској војсци и њихових процењених војних жртава током Првог светског рата, на основу различитих историјских извора:

Процењени војни губици по националности у аустроугарској војсци (Први светски рат)​

  • Немци (Аустријанци): Приближно 1.000.000 до 1.200.000 војних смртних случајева . Ова група је чинила значајан део официрског кора и специјализованих јединица. Њихова стопа жртава била је висока због њихове истакнуте улоге у борбеним операцијама.[1] [2]
  • Мађари: Процењено је да је погинуло између 800.000 и 900.000 војника . Мађари су били још једна кључна компонента војске, посебно у Хонведу (мађарском ландверу) и здруженим армијским јединицама. Претрпели су значајне губитке, посебно на Источном фронту и у биткама код Сочњака.[1] [3]
  • Чеси: Око 250.000 до 300.000 војних смрти . Чешки војници су често били распоређени на разним фронтовима, и док су неке јединице касније у рату показивале знаке нелојалности, многе су се храбро бориле. Њихове бројке жртава одражавају значајно учешће.[4] [5]
  • Пољаци: Приближно 150.000 до 200.000 војних жртава . Пољаци из Галиције служили су у великом броју, посебно у јединицама које су се бориле против Русије. Њихова лојалност се генерално сматрала јаком, посебно против Руског царства.[1] [6]
  • Русини (Украјинци): Процењује се да је погинуло између 100.000 и 150.000 војних лица . Претежно из Галиције и Буковине, Русини су се борили на Источном фронту. Често су се суочавали са својим етничким сродницима у руској војсци, што је довело до сложених лојалности, али и значајних жртава.[7]
  • Хрвати: Око 100.000 до 120.000 војних смрти . Хрвати су били познати по својој војној вештини и служили су у разним елитним јединицама. Претрпели су велике губитке, посебно на италијанском и српском фронту.[1] [8]
  • Срби (из Монархије): Приближно 40.000 до 60.000 војних смртних случајева . Ова бројка се односи на Србе са територија попут Босне и Херцеговине и Војводине који су регрутовани у аустроугарску војску, за разлику од жртава српске војске. Њихова лојалност је често довођена у питање, што је довело до унутрашњих тензија, али су се многи ипак борили и гинули.[9]
  • Словаци: Процењује се да је погинуло између 70.000 и 90.000 војника . Словаци, првенствено из Горње Угарске, служили су у разним јединицама и претрпели значајне жртве, посебно на Источном фронту.[10]
  • Словенци: Око 30.000 до 40.000 војних смрти . Словенци, углавном из Крајске, Штајерске и Горице, борили су се претежно на италијанском фронту, где су издржали тешке борбе и претрпели велике губитке.[11]
  • Румуни (из Монархије): Приближно 50.000 до 70.000 војних смрти . Румуни из Трансилваније и Буковине служили су у аустроугарској војсци. Њихова лојалност је постала посебно напета након што је Румунија ушла у рат на страни савезника 1916. године.[12]
  • Италијани (из Монархије): Процењено је да је погинуло између 15.000 и 25.000 војних лица. Италијани из Трентина и Трста су регрутовани, често борећи се против својих етничких браће у италијанској војсци. Њихов број је био мањи, али је стопа њихових жртава била значајна с обзиром на њихово распоређивање на италијанском фронту.[13]
Процењује се да је укупан број војних жртава у Аустроугарској монархији између 1,5 и 1,8 милиона, а неки извори указују на бројке и до 2 милиона. Проценти за сваку националност изведени су из њиховог процењеног удела у укупним жртвама, што одражава њихов демографски удео у војсци и интензитет борби које су доживели. На пример, Немци и Мађари, као доминантне групе, поднели су највећи терет жртава у апсолутном броју и често пропорционално њиховој заступљености.
 
Када су Аустријанци подигли споменике јеврејима које су побили Аустијански нацисти

Ево како само Аустријанке и Аустријанци 'пате' и 'саосећају'

Ja i napisah u jednom od prethodnih postova da ovaj spomenik nema nikakve veze sa tugom Austrijanaca nego sa predanim radom bosanko-muslimanskih lobista u Beču.
 
U Beču na Trgu Ujedinjenih nacija je otkriven spomenik Cvijet Srebrenice kao simbol sećanja, istine i opomene. Ovaj spomenik, koji je svečano otkriven u oktobru 2025. godine, ima za cilj da sačuva sećanje na genocid u Srebrenici, a na otvaranju su prisustvovali i visoki zvaničnici, javlja Danas.

Када су Аустријанци подигли споменике јеврејима које су побили Аустијански нацисти

Ево како само Аустријанке и Аустријанци 'пате' и 'саосећају'

https://iask.ai/q/Be-spomenici-rtve-idovi-godine-izgradnje-b3cnino

У Бечу постоје два званична споменика посвећена јеврејским жртвама Холокауста :

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

  1. Споменик против рата и фашизма (Mahnmal gegen Krieg und Faschismus) : Овај споменик, који се налази на Албертинаплацу, откривен је 1988. године , а створио га је Алфред Хрдличка. Служи као општи споменик свим жртвама нацистичког режима у Аустрији, укључујући и јеврејске жртве. Иако није искључиво за јеврејске жртве, он значајно одаје признање њиховој патњи током Холокауста.[5] [6]
  2. Споменик холокауста на Јуденплацу (Безимена библиотека) : Отворен 2000. године , овај споменик се налази на Јуденплацу у центру Беча. Дизајнирала га је Рејчел Вајтрид, то је бетонска коцка која подсећа на библиотеку са књигама окренутим ка унутра, симболизујући интелектуални и културни губитак аустријских Јевреја. Имена концентрационих логора у којима су аустријски Јевреји убијани уклесана су у њеном подножју.[1] [5] [7]
  3. Споменик Зид имена (Mauer der Namen) : Овај споменик је откривен 9. новембра 2021. године , у близини Универзитета у Бечу. Садржи 160 гранитних плоча са уписаним именима 64.440 аустријских Јевреја који су страдали у Холокаусту .[1] [2] [3]Изградњу овог споменика годинама је заговарао преживели Холокауста Курт Јаков Тутер.[1]Аустријски председник Александар ван дер Белен и министарка у канцеларији Каролине Едстадлер истакли су током своје инаугурације одговорност Аустрије у сећању и активној борби против свих облика мржње, расизма и антисемитизма.[1]
 
Da pomognem forumašima-negatorima srebreničkog genocida koji besmislenim postovima pokušavaju da ruiniraju ovu divnu temu. Zamislite, pored ovako "divnih" tekstova kojima udba "razotkriva" vezu "blokadera" i austrijske ministarke koja je otkrila spomenik Cvijet Srebrenice u Beču, oni postavljaju neke gluposti :kafa:


Blokaderska majka Beate Majnl Rajzinger otkriva spomenik „Cvet Srebrenice“​

https://srpskiugao.rs/blokaderska-majka-beate-majnl-rajzinger-otkriva-spomenik-cvet-srebrenice/

Blokaderska majka Beate Majnl Rajzinger otkriva spomenik „Cvet Srebrenice“
 
Ja i napisah u jednom od prethodnih postova da ovaj spomenik nema nikakve veze sa tugom Austrijanaca nego sa predanim radom bosanko-muslimanskih lobista u Beču.

https://iask.ai/q/srbi-u-Austriji-spomenik-srpskim-rtvama-Be-SPC-Karadjordjevi-icpo51o

@aleksije radicevic @vučji čopor @Mystic+

Број Срба у Аустрији и могућност подизања споменика

Према најновијим подацима доступним до 2025. године, процењује се да у Аустрији живи између 250.000 и 300.000 Срба .[1]Ова бројка укључује држављане Србије, као и лица српског порекла са аустријским држављанством или држављанством других земаља бивше Југославије. Беч је град са највећим српским дијаспором у Аустрији.[2]

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI :

Могућност подизања споменика српским жртвама у Првом и Другом светском рату, као и жртвама рата деведесетих, у Бечу или Аустрији, уз дозволу градских власти, сложено је питање које захтева пажљиво разматрање више фактора.

  1. Правни и административни оквир: Аустрија има строге прописе у вези са постављањем јавних споменика. Сваки такав пројекат захтева детаљну апликацију, одобрење локалних власти (у случају Беча, Магистрата града Беча), а често и сагласност савезних институција, посебно ако се ради о споменицима који се тичу осетљивих историјских тема.[3]Процес укључује процену историјске, уметничке вредности, локације, као и потенцијалног утицаја на јавни простор и међунационалне односе.
  1. Историјски контекст и осетљивост: Подизање споменика жртвама ратова, посебно оних из деведесетих година, у мултиетничком окружењу као што је Беч, захтева изузетну осетљивост. Аустрија је земља која је била директно укључена у Први и Други светски рат, а такође је била и сведок распада Југославије. Сваки споменик мора бити формулисан на начин који промовише помирење и сећање на све жртве, избегавајући било какву интерпретацију која би могла бити схваћена као ревизионистичка или провокативна за друге етничке групе.[4]Споменици који се односе на ратове деведесетих су посебно осетљиви због различитих наратива о тим сукобима.
  1. Улога Српске Православне Цркве (СПЦ) и других актера: Српска Православна Црква (СПЦ) у Аустрији, са својим епархијама и парохијама, има значајан утицај унутар српске заједнице и могао би бити један од покретача и финансијера таквог подухвата. СПЦ је већ активна у очувању српске културе и идентитета у дијаспори.[5]Сарадња са Крунским саветом у Србији и „Принцем Крунским” Карађорђевићем би свакако додала на тежини и легитимитет иницијативе, с обзиром на њихов симболички значај за део српског народа. Међутим, за успешну реализацију било би кључно обезбедити широку подршку унутар српске заједнице у Аустрији, као и успоставити дијалог са аустријским властима и релевантним институцијама.
  1. Финансирање: Подизање споменика је скуп подухват. Поред СПЦ и Крунског савета, било би потребно обезбедити додатна средства кроз донације дијаспоре, потенцијалну подршку Владе Србије, као и кроз фондове намењене очувању културе и сећања. Транспарентност у финансирању је кључна.
  1. Примери добре праксе: Постоје примери успешног подизања споменика жртвама ратова у Аустрији од стране различитих етничких група. Кључ успеха лежи у пажљивој припреми, отвореном дијалогу са властима и другим заједницама, као иу формулисању порука споменика која је универзална и усмерена ка миру и сећању на страдање, без обележавања криваца или промовисања искључивих наратива.[6]
У закључку, подизање споменика српским жртвама у Аустрији је могуће, али захтева пажљиво планирање, дипломатски приступ, широку подршку унутар заједнице и усклађеност са аустријским законима и друштвеним нормама . СПЦ, уз подршку Крунског савета и Принца Карађорђевића, могла би бити кључни покретач, али би морала да делује у сарадњи са локалним српским удружењима и да успостави конструктиван дијалог са аустријским властима.
 
Da pomognem forumašima-negatorima srebreničkog genocida koji besmislenim postovima pokušavaju da ruiniraju ovu divnu temu. Zamislite, pored ovako "divnih" tekstova kojima udba "razotkriva" vezu "blokadera" i austrijske ministarke koja je otkrila spomenik Cvijet Srebrenice u Beču, oni postavljaju neke gluposti :kafa:


Blokaderska majka Beate Majnl Rajzinger otkriva spomenik „Cvet Srebrenice“​

https://srpskiugao.rs/blokaderska-majka-beate-majnl-rajzinger-otkriva-spomenik-cvet-srebrenice/

Blokaderska majka Beate Majnl Rajzinger otkriva spomenik „Cvet Srebrenice“

Твој 'кез' на изношење историјских и архивских допступних података

говори о теби као нацистичко мухамеданском подржавачу једностране

визуре на велике светске 'националне' сукобе..

....као и праву суштину твоје 'помоћи' и 'подршци' протестима у Србији
 

U Beču postavljen spomenik 'Cvijet Srebrenice'



Oktivanje spomenika Cvijet Srebrenice, Beč, 24. oktobra 2025.

Oktivanje spomenika "Cvijet Srebrenice", Beč, 24. oktobra 2025.

Spomenik "Cvijet Srebrenice" otkriven je 24. oktobra na Trgu Ujedinjenih nacija u Beču, u znak sjećanja na žrtve genocida iz jula 1995. godine.

Spomenik je podignut u organizaciji Saveza bh. udruženja u Austriji "Consilium Bosniacum", istaknuto je da simbolizira sjećanje, istinu i opomenu čovječanstvu.

Obraćajući se u Beču, predsjedavajući Predsjedništva BiH Željko Komšić kazao je da je pravosudno utvrđena istina o genocidu i zločinima protiv čovječnosti danas planetarno poznata.

"Zločin genocida u Srebrenici postao je i istorijski presedan u bosanskoj istoriji, jer je prvi put pokušaj istrebljenja jednog naroda u ovoj mjeri dokumentovan i institucionalno memorisan. Uloga i pomoć Suda Ujedinjenih nacija u svemu tome bila je ogromna", kazao je Komšić.

On je istaknuo da ne smije biti zaboravljena ni "tamna strana uloge UN-a u genocidu u Srebrenici".

"Proglašavajući Srebrenicu zonom pod svojom zaštitom, te proglašavajući demilitarizaciju koja se u praksi svodila isključivo na razoružavanje pripadnika Armije BiH, a nikako na pripadnike Vojske Republike Srpske, UN omogućile su provođenje genocidne operacije iz jula 1995. godine", kazao je.

Svečanosti je prisustvovao i ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković koji je naglasio da kultura sjećanja mora biti prisutna tokom cijele godine, širom svijeta, a ne samo na dan obilježavanja godišnjice genocida, 11. jula.

Upozorio je na pojavu negiranja presuđenih zločina, glorifikaciju ratnih zločinaca i širenje mržnje, ističući da ona ne predstavlja samo moralni pad, nego i prijetnju sigurnosti i stabilnosti evropskog društva.

U genocidu u Srebrenici, koji je u julu 1995. počinila Vojska Republike Srpske, ubijeno je više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dječaka.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu kojom je 2007. potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Haški tribunal osudio je za zločine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija 16 osoba, od kojih sedam za zločin genocida.

Tri decenije od genocida, pred Tribunalom, kao i sudovima u BiH i regiji, osuđeno je više od 50 osoba na oko 780 godina zatvora
 
Sve ovakve incijative su rezultat upornog rada bosansko - muslimanskih lobista i pritisaka na gradske vlasti. Oni imaju svoja “predstavništva” u svakom jačem centru njihove dijaspore, dok su im u Srbiji “predstavništva” obskurne NVO sa netransparentnim finasniranjem koje rade na istom cilju. Osnovni cilj je brendiranje srebreničkog “genocida”, satanizacija Srba i građenje kulta žrtve kod bosanskih muslimana kojima Srebrenica postaje centalni nacionalni mit uz harangu i dreku na sve koji posumljaju u osnovne postavke mita.

Politička i propagandna zloupotreba srebreničkog zločina dosegla je čudovišne razmere.

Leševima tih nekoliko stotina zaista streljanih se uz napumpavanje cifara evo već tri decenije mlatara bez trunčice stvarnog žaljenja zbog bilo kakvih žrtvi. Jedina stvar koja se ima u vidu je kako Srebrenicu propagandno ekspoatisati i to već postaje prilično gadljivo.
Šta im vrijedi to brendiranje Srebrenice?
To im neće donijet Bosnu suHverenu.
 
Šta im vrijedi to brendiranje Srebrenice?
To im neće donijet Bosnu suHverenu.
Ма, дигли су они руке од тога, виде да је пропало, него да наплате нешто из буџета ЕУ, док може и има, пре него што се све то преусмери у Украјину...
 
Ма, дигли су они руке од тога, виде да је пропало, него да наплате нешто из буџета ЕУ, док може и има, пре него што се све то преусмери у Украјину...
Jasna stvar.Mora Munira Subašić još jednog džipa da kupi, jedan joj je malo.
 
Jasna stvar.Mora Munira Subašić još jednog džipa da kupi, jedan joj je malo.
Разговарао сам са неким Сребреничанима.
Мрзе је из дна душе, дође једном годишње да изрони пар крокодилских суза на мезарју, да интервјуе и подигне хонораре; не виде је до следеће године...
 
I ovom izjavom upravo ti pokazuješ duple aršine, protiv kojih navodno protestuješ...
Mesto da si rekla buket cveća za 500 godina genocida Turaka i Srba nad Hrvatima u Bosni, ti preskočiš preko toga i pominješ posledične cvetiće...
Ima li u tih 500 godine neko stratište Hrvata u Bosni koje su u sklopu "genocidisanja Hrvata" napravili Srbi?
 
Nije se klalo na principu stratišta...
Ali kakav si ti čovek kad se praviš da ti to nije jasno?
Imaš li ti ikakvu prostornu i vremensku referencu, učesnike, opis događaja, koji bi bio primer genocidisanja Hrvata od strane Srba u BiH?

Mislim da nemaš ali ipak red je da ti se pruži prilika da kažeš...
 
Imaš li ti ikakvu prostornu i vremensku referencu, učesnike, opis događaja, koji bi bio primer genocidisanja Hrvata od strane Srba u BiH?

Mislim da nemaš ali ipak red je da ti se pruži prilika da kažeš...
Imam.
Pogledaš demografsku mapu rasprostranjenosti Hrvata i odma prva neprirodnost koju primećuješ je da su Turci Srbe ubacili u hrvatski trbuh, od bosanske posavine do Knina Hrvati su očišćeni uz srpsku asistenciju...
Sve dok se ne suočimo sa ovim najmračnijim mogućim delom naše srpske istorije i sve dok ne prestanemo sebe da lažemo oko uzroka sukoba sa Hrvatima bit će nam loše, kako i treba da bude...
1761484345829.png
 
Imam.
Pogledaš demografsku mapu rasprostranjenosti Hrvata i odma prva neprirodnost koju primećuješ je da su Turci Srbe ubacili u hrvatski trbuh, od bosanske posavine do Knina Hrvati su očišćeni uz srpsku asistenciju...
Sve dok se ne suočimo sa ovim najmračnijim mogućim delom naše srpske istorije i sve dok ne prestanemo sebe da lažemo oko uzroka sukoba sa Hrvatima bit će nam loše, kako i treba da bude...
Pogledajte prilog 1806661
To ti nije događaj sa vremenskim i prostornim referencama, nego tvoj pravaški opis kako je do te mape došlo.
Sa ciljem da se Srbima napakuje krivica da bi se motivisalo njihovo proterivanje.
 

Back
Top