Генетичка генеалогија

  • Začetnik teme Začetnik teme Kor
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ужичани су у огромној већини херцеговачког порекла, у западаној Србији Динарик можда достиже веће проценте него у источној Херцеговини.

Иначе и већина Срба (осим Ужичана и становника западне Србије) су пореклом Херцеговци, а Херцеговина је жариште Динарика.

Добро, али какве ово има везе са повећањем процента динарика о ком си говорио? Ја говорим о непропорционално већој заступљености тестираних Херцеговаца у односу на остале Србе, и због тога она твоја рачуница није тачна.
 
Мало новијих информација о хаплогрупи J2b1-M205 и роду Крича.

Стабло хаплогрупе J2b1-M205, стабло гране J2b1-M205>Y22075 и стабло кричке гране J2b1-M205>Y22059, прецизније J2b1-M205>Y22066 (очекујемо ових дана и обраду резултата једног нашег човјека из Српске):
https://yfull.com/tree/J-M205/
https://yfull.com/tree/J-Y22075/
https://yfull.com/tree/J-Y22059/

Пошто сада имамо већ 11 људи који су радили тестове на 111 маркера, прије пар дана одрадио сам и прорачун. Користио сам "Невски" калкулатор и добио сам 42 генерације (1260 година) до заједничког претка.
 
Poslednja izmena:
Postoji li procena koliko je bilo nosilaca I2 PH908 u 6. i 7. veku, Koliko je jedan čoveka I2 PH908 mogao da ima živih potomaka za 300 godina, a koliko za 500 godina u vreme doseljavanja?

Ово је потпуно погрешан начин размишљања! Ако су сви садашњи I2 PH908 потомци једног истог човека (најближи заједнички предак - most recent common ancestor) који је живео рецимо пре 1700 година, то не значи да у то време није било других I2 PH908, већ да други носиоци I2 PH908 који су живели у то време немају потомке у данашњој популацији, односно да су се у тих 1700 година њихове гране угасиле.

Иначе, ако се претпостави да су тај тип и његови потомци имали у просеку 3 мушка потомка који су и сами имали своје потомке, онда је он за 300 година могао да има 531.441 мушких потомака, а са просечно 4 мушка потомка могао је да има и 16.777.216 мушких потомака. Са просечно 2 мушка потомка за 500 година могао је да има 1.048.576 мушких потомака.
 
Poslednja izmena:
Ово је потпуно погрешан начин размишљања! Ако су сви садашњи I2 PH908 потомци једног истог човека (најближи заједнички предак - most recent common ancestor) који је живео рецимо пре 1700 година, то не значи да у то време није било других I2 PH908, већ да други носиоци I2 PH908 који су живели у то време немају потомке у данашњој популацији, односно да су се у тих 1700 година њихове гране угасиле.

Иначе, ако се претпостави да су тај тип и његови потомци имали у просеку 3 мушка потомка који су и сами имали своје потомке, онда је он за 300 година могао да има 531.441 мушких потомака, а са просечно 4 мушка потомка могао је да има и 16.777.216 мушких потомака. Са просечно 2 мушка потомка за 500 година могао је да има 1.048.576 мушких потомака.

Gde sam ja napisao da nije bilo drugih potomaka?

Ja sam pitao vrlo jasno koliko je moglo biti muških živih potomaka u 6. i 7. veku i da li postoji neka stručna procena koliko je realno moglo da bude potomaka jednog čoveka uzimajući u obzir sve ograničavajuće faktore, prosečan rast populacije za to vreme, smrtnost, bolesti, da nosioci te grane nisu ostavljali samo mušku nego i žensku decu.
To što si ti naveo je nerealno u realnim istorijskim okolnostima.
Sa takvom projekcijom sto muškaraca pre 1700 godina bi imalo 100 miliona potomaka za 500 godina u ranom srednjem veku.
Što ne odgovara stvarnosti tog doba.
Sa primenom tog računa u 17. veku ispalo bi da je 1000 Srba iz doba Čarnojevića koji su hipotetički bili nosioci I2 PH908 ostavili 50 miliona potomoka po Mađarskoj Slovačkoj Ukrajini Rumuniji itd. za trista godina.

Treba imati u vidu da je procena je da je Srba prilikom naseljavanja je bilo oko 30-40 000 hiljada koji su naselili površinu od 50 000 km2.
Možda je jedan deo tih nosilaca bio na ovom području u ranijem periodu i spojio sa slovenskim donosiocima i tako ojačao. Možda je istina na sredini između zavađenih pristalica da li je grana I2 PH908 na Balkanu pre Slovena ili je došla isključivo sa Slovenima.
 
Sumnjivo da su u pitanju Sasa. Nema je previšeu Nemačkoj.
A427>S23612 gravitira ka istoku.
Nekada je Balkan bio pun I2 M223.

Ne kažem da nije, samo treba biti oprezan sa zaključcima.

За породицу Ћоћић из Александровца нема никакве сумње да по мушкој линији потичу ос саских рудара.

Ћоћићи из Александровца имају поклапање са немачким породицама Brunner (Ingenheim, Alsace), Dreisbach (Wittgenstein) и Wohleben (Saarbrucken).

tabela-cocici-genetska-veza.jpg



I2-M223 ипак потиче од Саса, за сад је нађена само код Косовских Срба (који су из места где је било Саса у средњем веку) и код Ћоћића из Жупе (Жупа је близу Копаоника, а на Копаонику је било саских рудара у средњем веку).

Један тестирани Србин који је из околине Новог Брда, припада хаплогрупи R1b-U106, а опште је познато да је Ново Брдо било један од најзначајнијих рудника у средњовековној Србију где је постојала јака саска заједница.
 
Jesu Sasi prisutni u Novom Brdu, to nije sporno.
I2 M223 nije isklučivo Germanska, tačnije ova HG je pozna pojava na severu Nemačke,

Možda se može povezati sa širenjem Globuak Amphora kulture iz Podunavlja
https://en.wikipedia.org/wiki/Globular_Amphora_culture

Tvrdilo sada je to IE kultua, međutim, genetski imaju afinitet ka jugu (barem uyorak koji je analiziran).
 
Poslednja izmena:
Што се тиче Баније и Кордуна, ове двије области свакако треба рачунати одвојено. Оно што је заједничко Банији и Кордуну је дио становништва који долази са подручја Цазинске крајине, али постоје и одређене разлике и посебности. Док је Банија примила добар дио становништво из Поткозарја, Кордун је примио добар дио становништва из Плашчанске долине, па је самим тим на Банији јачи крајишки, а на Кордуну лички утицај.
Сачекати нека боља времена када будемо имали више тестираних људи из ових области, па тек онда направити озбиљнији преглед.

Што се тиче саме хаплогрупе I2 на Банији, упада у очи то што су родови који припадају овој хаплогрупи углавном малобројни. Једино Арбутине и донекле Слијепчевиће можемо узети као бројне родове (њих има разнородних).
Имамо и један врло занимљив род тестиран у истраживању САНУ (још није јавно објављен). Тај род је веома бројан (само у мјесту одакле је тестирани бројао је преко 50 кућа 1948. године), има занимљиво презиме и слави крсну славу која и није тако честа.

Свакако бисмо за неку реалнију слику морали тестирати родове као што су Остојићи из Жировца (најбројнији род на Банији), Боројевићи из Боројевића, Мраковићи из Влаховића, Метикоши из Бијелих Вода, Беговићи из Беговића... За Остојиће постоји вјероватноћа да припадају хаплогрупи E1b (Е1b1b-V13), док за Боројевиће постоји вјероватноћа да припадају хаплогрупи R1a (нажалост, непозната грана).


Za sada to su oblasti sa najvise slovenske genetike kod Srba. Zajedno čine oko 66.4 % a ako gledamo Baniju samo onda I vise.
Trebalo bi testirati vise ljudi ali po svemu sudeci ja ne vidim kako ce se procenti znacajnije promeniti . Mozda jedino R1a dostigne oko 20% na uštrb recimo G2 ili neke druge haplogrupe . Uveren sam da će biti izrazito jaka struja I2a I solidan procenat R1a kao I da će na sličnom procentu ostati J kojeg će verovatno biti više nego E1b .

Setih se...Za Begoviće postoje jake indicije da se radi o I2a-PH908
Borojevići su gotovo sigurno R1a samo je pitanje koja
 
Poslednja izmena:
Za sada to su oblasti sa najvise slovenske genetike kod Srba. Zajedno čine oko 66.4 % a ako gledamo Baniju samo onda I vise.
Trebalo bi testirati vise ljudi ali po svemu sudeci ja ne vidim kako ce se procenti znacajnije promeniti . Mozda jedino R1a dostigne oko 20% na uštrb recimo G2 ili neke druge haplogrupe . Uveren sam da će biti izrazito jaka struja I2a I solidan procenat R1a kao I da će na sličnom procentu ostati J kojeg će verovatno biti više nego E1b .

У вези процента Р1а на Банији и Кордуну се може дискутовати јер је на подручју целе Крајине на нешто већем нивоу од српског просека па се можда и тај садашњи проценат не би нешто значајно смањио, али би се проценат динарика у ове две области сигурно смањио, тј. готово сигурно не би био изнад 40%. Овакав сличан проценат динарика (до рецимо 35,36 или 37 посто) имају области попут Шипова, Мркоњића, Купреса, Вакуфа, Јајца, што би само могло повезати становништво Баније (Кордун чини ми се пре свега због географске близине има много јачу личку струју, иако она ни на Банији није занемарљива) са овим областима у контексту даљег порекла њеног становништва.
 
Najveci procenat trenutno I_CTS10228_YP196 kod Srba na Balkanu je u dobojskoj regiji tj. u krugu oko 50 Km oko Doboja,a to je Modrica,Ozren,Teslic,Trebava,Krnjin,Derventa,Prnjavor.Radi se o rodovima sa jasnim predanjima o porijeklu iz Stare Hercegovine u svim navedenim podrucjima koji su ocigledno u relativno istom vremenskom periodu doselili iz Stare Hercegovine.Radi o malom uzorku,oko 40 testiranih,Dinarik je oko 60 %,a R1a grane oko 20 %,ali jasno se vidi sablon koji se i ocekivao.Ne treba zaboraviti ni jos pet porodica u Doboju porijeklom iz Ljubinja kraj 19 vijeka,ciji su prezimenjaci sa istom slavom u Ljubinju se testirali.Svih 5 su Dinarik.
 
Najveci procenat trenutno I_CTS10228_YP196 kod Srba na Balkanu je u dobojskoj regiji tj. u krugu oko 50 Km oko Doboja,a to je Modrica,Ozren,Teslic,Trebava,Krnjin,Derventa,Prnjavor.Radi se o rodovima sa jasnim predanjima o porijeklu iz Stare Hercegovine u svim navedenim podrucjima koji su ocigledno u relativno istom vremenskom periodu doselili iz Stare Hercegovine.Radi o malom uzorku,oko 40 testiranih,Dinarik je oko 60 %,a R1a grane oko 20 %,ali jasno se vidi sablon koji se i ocekivao.Ne treba zaboraviti ni jos pet porodica u Doboju porijeklom iz Ljubinja kraj 19 vijeka,ciji su prezimenjaci sa istom slavom u Ljubinju se testirali.Svih 5 su Dinarik.

И ово ће се готово сигурно смањити временом. Подручје Прњавора, Добоја, Дервенте је током 18. века задесио талас досељеника са запада, поготово са подручја Змијања где изгледа има доста E1b-V13 и изгледа да овој хаплогрупи припадају три разграната крајишка са ретким славама попут Илиндана, Часних Верига, Михољдана, а имају управо на подручју Змијања "матицу". Слављеника ових слава има и између Босне и Врбаса и вероватно су такође припадници ове хаплогрупе. Не треба заборавити да су са запада у том периоду дошле и неке породице које су J2b1 или N2 P189.2 (Старчевић из околине Добоја и Шушак из околине Прњавора). У овој групи има и родова који су динарик, на пример Благојевићи из Прњавора припадају разгранатом роду герзовачких стевањштака, док Врањешевићи из околине Модриче (Врањешевића са истом славом има у околини Дервенте и Добоја) припадају роду крајишких Родића. Дакле, суштина је у томе да би "крајишка" струја на поменутом подручју могла смањити на већем узорку проценат динарика.
 
Za sada to su oblasti sa najvise slovenske genetike kod Srba. Zajedno čine oko 66.4 % a ako gledamo Baniju samo onda I vise.
Trebalo bi testirati vise ljudi ali po svemu sudeci ja ne vidim kako ce se procenti znacajnije promeniti . Mozda jedino R1a dostigne oko 20% na uštrb recimo G2 ili neke druge haplogrupe . Uveren sam da će biti izrazito jaka struja I2a I solidan procenat R1a kao I da će na sličnom procentu ostati J kojeg će verovatno biti više nego E1b .

Setih se...Za Begoviće postoje jake indicije da se radi o I2a-PH908
Borojevići su gotovo sigurno R1a samo je pitanje koja

Банија је област која је прије рата имала преко 80.000 Срба, на ту бројку узимати узорак од 40-ак особа и представљати га као релевантан је у најмању руку смијешно. Вјероватно припадаш хаплогрупи I2-PH908, то је тај начин размишљања и пројектовање сопствених жеља на генетске резултате.

Што се тиче процената, сјећају се неки одавде да је на Банији прије неких годину и по дана, хаплогрупа R1a била на преко 30% (тада је узорак био неких 20-ак људи). Иначе, кад се већ гађаш процентима, овакво је стање на Банији на узорку од 41 особе из октобра 2017. године (јавни и необјављени резултати):
I2 - 43.90%
R1a - 19.51%
J2b - 12.19%
Е1b - 9.75%
N2 - 7.31%
G2a - 2.43%
I1 - 2.43%
J2a - 2.43%

Буди реалан па упореди бројно стање банијских I2 родова (може по броју кућа или по броју особа, како ти је лакше), да не говорим о банијским родовима који припадају разним гранама хаплогрупе R1a, са бројним стањем Драгића (G2a-L497) или Чучковића (N2a-P189.2). Тачно је да на Банији има доста I2 и R1a родова, али је исто тако тачно да се ту готово у 90% случајева ради о малобројним родовима.

Нема теоретске шансе да на узорку од 100-150 људи разне гране хаплогрупе J буду јаче од хаплогрупе E1b1b-V13. Већ имамо Булате као веома бројан род који припада хаплогрупи E1b1b-V13, а ако се испостави да су Остојићи E1b1b-V13 (као што се претпоставља на основу неких необјављених резултата), онда би могло бити упитно и друго мјесто.

По мом мишљењу, међу банијским Србима ће на озбиљнијем узорку свакако ојачати хаплогрупе E1b1b-V13, N2-P189.2 и I1-P109, док је готово извјестан пад хаплогрупе J2b1-M205. Вјерујем да би I2 могао ићи до неких 38% у најбољем случају, док би R1a ишао до неких 18%. Највеће изненађење су свакако Драгићи (G2-L497) као један од старијих и утицајнијих родова у петрињском крају, који је некада давао народне кнезове.

За Беговиће на основу досадашњих резултата можемо претпоставити E1b1b-V13 или I2-PH908. Имамо више родова који славе или Часне вериге или Петровдан и они припадају хаплогрупама E1b1b-V13 или I2-PH908.
Што се тиче Боројевића, немамо податке о мјесту њиховог поријекла, па не можемо на основу претпоставке некога гурати на силу у неку област. Чак и да тестирани Боројевићи јесу Банијци (постоје добре шансе да јесу), питање је од које су гране (на Банији постоје најмање три различите гране Боројевића). Мислим да је Банија наша област са највише презимена насталих од старих имена која се завршавају наставком -је (само у глинском крају постоје презимена изведена од имена Богоје, Бороје, Драгоје, Златоје, Зороје, Кулоје, Милоје, Сладоје).
 
Poslednja izmena:
За Беговиће на основу досадашњих резултата можемо претпоставити E1b1b-V13 или I2-PH908.

У овој групи родова су свакако бројнији тј. више је тестираних родова који су E1b1b-V13 него оних који су I2-PH908. Тако да су Беговићима свакако много веће шансе за E1b1b-V13.
 
У вези процента Р1а на Банији и Кордуну се може дискутовати јер је на подручју целе Крајине на нешто већем нивоу од српског просека па се можда и тај садашњи проценат не би нешто значајно смањио, али би се проценат динарика у ове две области сигурно смањио, тј. готово сигурно не би био изнад 40%. Овакав сличан проценат динарика (до рецимо 35,36 или 37 посто) имају области попут Шипова, Мркоњића, Купреса, Вакуфа, Јајца, што би само могло повезати становништво Баније (Кордун чини ми се пре свега због географске близине има много јачу личку струју, иако она ни на Банији није занемарљива) са овим областима у контексту даљег порекла њеног становништва.

Заборављаш рашку струју становништва на Банији.

Године 1692 неколико хиљада Срба из Рашке (из околине Прибоја) под вођством митрополита Атанасија Љубојевића се преселило на Кордун и Банију.
Љубојевића је било на Банији до 1995 године.
 
Заборављаш рашку струју становништва на Банији.

Године 1692 неколико хиљада Срба из Рашке (из околине Прибоја) под вођством митрополита Атанасија Љубојевића се преселило на Кордун и Банију.
Љубојевића је било на Банији до 1995 године.

Ако је Љубојевић и довео некога на Банију, то је било нешто калуђера и можда његових рођака, и то не из Рашке, него западније, из Полимља. Такође не постоји никакав доказ да су Љубојевићи са Баније у неком сродству са Атанасијем Љубојевићем. Ово презиме је присутно и данас у Полимљу, одакле је Атанасије био, а и у областима које су нешто северније, по Новој Вароши и Ужицу. Наравно, то не значи да и ти Љубојевићи имају неке везе са Атанасијем, али мислим да је без чвршћих доказа тврдити да данашњи банијски Љубојевићи имају неке везе са Атанасијем стварно беспотребно.
 
Poslednja izmena:
Заборављаш рашку струју становништва на Банији.

Године 1692 неколико хиљада Срба из Рашке (из околине Прибоја) под вођством митрополита Атанасија Љубојевића се преселило на Кордун и Банију.
Љубојевића је било на Банији до 1995 године.

Атанасије Љубојевић прво прелази у Босанску крајину, одакле прелази у Далмацију (помиње се Кула Атлагића), па из Далмације у Лику (сједиште му је у Метку код Госпића), док на Банији борави повремено. Све се то одвија у размаку од 7-8 година, тако да није реална никаква сеоба неколика хиљада Срба на потезу Полимље-Босанска крајина-Далмација-Лика-Банија, нити постоји документована. Извјесно је да је Љубојевић прешао из Полимља у Босанску крајину са калуђерима и вјероватно нешто блиских сродника, а самим тим што је боравио на подручју Босанске крајине пуно је реалније да је превео нешто тамошњег народа на подручје Далмације, евенутално Лике.

Што се тиче самих банијских Љубојевића, потврђени су у архивским документима тек у другој половини XVIII вијека.
 
Poslednja izmena:
Банија је област која је прије рата имала преко 80.000 Срба, на ту бројку узимати узорак од 40-ак особа и представљати га као релевантан је у најмању руку смијешно. Вјероватно припадаш хаплогрупи I2-PH908, то је тај начин размишљања и пројектовање сопствених жеља на генетске резултате.

Што се тиче процената, сјећају се неки одавде да је на Банији прије неких годину и по дана, хаплогрупа R1a била на преко 30% (тада је узорак био неких 20-ак људи). Иначе, кад се већ гађаш процентима, овакво је стање на Банији на узорку од 41 особе из октобра 2017. године (јавни и необјављени резултати):
I2 - 43.90%
R1a - 19.51%
J2b - 12.19%
Е1b - 9.75%
N2 - 7.31%
G2a - 2.43%
I1 - 2.43%
J2a - 2.43%

Буди реалан па упореди бројно стање банијских I2 родова (може по броју кућа или по броју особа, како ти је лакше), да не говорим о банијским родовима који припадају разним гранама хаплогрупе R1a, са бројним стањем Драгића (G2a-L497) или Чучковића (N2a-P189.2). Тачно је да на Банији има доста I2 и R1a родова, али је исто тако тачно да се ту готово у 90% случајева ради о малобројним родовима.

Нема теоретске шансе да на узорку од 100-150 људи разне гране хаплогрупе J буду јаче од хаплогрупе E1b1b-V13. Већ имамо Булате као веома бројан род који припада хаплогрупи E1b1b-V13, а ако се испостави да су Остојићи E1b1b-V13 (као што се претпоставља на основу неких необјављених резултата), онда би могло бити упитно и друго мјесто.

По мом мишљењу, међу банијским Србима ће на озбиљнијем узорку свакако ојачати хаплогрупе E1b1b-V13, N2-P189.2 и I1-P109, док је готово извјестан пад хаплогрупе J2b1-M205. Вјерујем да би I2 могао ићи до неких 38% у најбољем случају, док би R1a ишао до неких 18%. Највеће изненађење су свакако Драгићи (G2-L497) као један од старијих и утицајнијих родова у петрињском крају, који је некада давао народне кнезове.

За Беговиће на основу досадашњих резултата можемо претпоставити E1b1b-V13 или I2-PH908. Имамо више родова који славе или Часне вериге или Петровдан и они припадају хаплогрупама E1b1b-V13 или I2-PH908.
Што се тиче Боројевића, немамо податке о мјесту њиховог поријекла, па не можемо на основу претпоставке некога гурати на силу у неку област. Чак и да тестирани Боројевићи јесу Банијци (постоје добре шансе да јесу), питање је од које су гране (на Банији постоје најмање три различите гране Боројевића). Мислим да је Банија наша област са највише презимена насталих од старих имена која се завршавају наставком -је (само у глинском крају постоје презимена изведена од имена Богоје, Бороје, Драгоје, Златоје, Зороје, Кулоје, Милоје, Сладоје).

Pa ja ne znam recimo neke od rodova koje navodis kao mnogobrojne.
Borojevići koji god bili a verujem da je to najbrojniji rod na Baniji, mogu biti samo R1a ili I2a , eto sve I da gresim drzaću se toga pa ćemo videti.
Begovići kao i ostojići mogu biti E ili I2a . Takodje rod Ljubojevića je R1a .
Ja I dalje mislim da će slovenske kombinacije okvirno biti oko 60% . Ako mislis da će na Baniji I2a I R1a spasti ispod 60 % onda mislim da gresis.
 
Pa ja ne znam recimo neke od rodova koje navodis kao mnogobrojne.
Borojevići koji god bili a verujem da je to najbrojniji rod na Baniji, mogu biti samo R1a ili I2a , eto sve I da gresim drzaću se toga pa ćemo videti.
Begovići kao i ostojići mogu biti E ili I2a . Takodje rod Ljubojevića je R1a .
Ja I dalje mislim da će slovenske kombinacije okvirno biti oko 60% . Ako mislis da će na Baniji I2a I R1a spasti ispod 60 % onda mislim da gresis.

Не морају бити Боројевићи само Р1а или И2а, могу бити било која хаплогрупа која се јавља код Срба у Крајини. На овој тврдњи се јасно види пристрасност.

Такође, човек је сасвим лепо образложио зашто мисли да би проценат И2а и Р1а на већем узорку опао.
 
Ti ocito imas neki problem sa dvema slovenskim haplogrupama koje cine nadpolovicnu vecinu kod Srba.

Како да не, а управо припадам једној од њих две. А мајчина страна ми припада другој од те две хаплогрупе.

Немам паметнија посла у животу, него да расправљам о процентима Р1а "у Срба" и да тврдим како СДП "штелује" резултате и статистику на штету "јадне" Р1а хаплогрупе. :rotf:
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top