Јасно је да И2а1б "динарик" није првобитно ни словенски ни старосједилачки. Једино је питање када се утопио међу Словене. Не постоји никаква шанса да је и2а-дин учествовао у словенској етногенези у прадомовини, јер да јесте, био би релативно равномјерно распоређен данас међу сјеверним Словенима, не би га било типа 23 посто у неким дијеловима Украјине а 3 посто у неким дијеловима Пољске. Јасно је да је утопљен међу Словене. Старосједилачку теорију је, поред хрпе доказа, сувишно коментарисати.
Старије гране И2а1б, "ислес" и "дислес", данас живе највише на сјеверозападу Европе. Динарик је огранак дислеса, а с обзиром гдје се данас дислес налази, и с обзиром на старост динарика, мислим да је реално рећи да се одвојио од дислеса негдје у Њемачкој. Могуће је да се одвојио и негдје друго. Узорак ловца-сакупљача из Мотале у Шведској број 12 је заправо био позитиван на Л147.2, СНП који дефинише динарик, али се још не зна сигурно да ли је то нека насумична мутација или је то прави динарик.
Кен Нордтведт каже да је најскорији заједнички предак динарика живио прије 2500 година у Пољској, а да је његов данашњи распоред резултат изненадне експанзије која се збила прије око 2000 година. Примијетићете да нити су Словени прије 2500 година живјели у Пољској, нити се други датум поклапа са почетком словенске експанзије. Ако узмемо у обзир да је нереално да су динарик носиоци преживјели неолитске и индоевропске инвазије а да се нису асимиловали, онда се као логичан закључак намеће то да су његови носиоци била источногерманска племена.
Слушао сам разне теорије како је то динарик могао учествовати у етногенези Словене. Једна од њих је бастарнска, која тврди да су Бастарни учествовали у етногенези Словена и тако донијели динарик. Међутим, само име Бастарна (на протогерманском) означава да је њихово племе заправо конгломерат појединаца из разних других (источногерманских) племена, па је, све и да динарик јесте учествовао у етногенези (а због горе наведених разлога, највјероватније није), он и даље морао остати у другим источногерманским племенима.
Опет имамо и тај територијални распоред динарика у Југославији, који се оштро разликује од распореда Р1а, и распоређен је углавном у планинама, док је Р1а распоређена у сјевернијим, плоднијим предјелима. Да су оба дошла са истим народом, оваквог распореда не би било, већ би распоред био равномјеран. Неки то покушавају објаснити тако што кажу да је И2а1б дио миграције из источнословенских земаља у 6. вијеку, које су потом у динарске планине потиснуле миграције из западнословенских земаља у 7. вијеку (Р1а, тј. оригинални Срби и Хрвати). Добар покушај објашњења, но то не објашњава екстремно низак Р1а у динарским предјелима, јер све и да су ови првобитни насељеници из источнословенских земаља потиснути у динарске планине, и даље би морали имати Р1а већи или макар једнак И2а1б, а не као у нпр. западној Херцеговини, гдје је однос И2а:Р1а око 6:1.
Сматрам да се, ношен од стране источногерманских племена (Гота понајвише), један дио динарика словенизовао на Балкану (потиснут у динарске планине од стране Словена и Авара), а један дио словенизовао на сјеверу (понајвише у Украјини), гдје је и остао.
Видим да се повела и расправа о антрополошким типовима.
Сулудо је повезивати динарски тип са И2а1б динариком. Динарски тип је атланто-медитеранац брахикефализован од стране алпида, и први пут се јавља у Бел Бикер култури. Иако хаплогрупа најчешће није повезана са фенотипом, оригинални носиоци динарског типа су махом били Е1б, Ј2, Р1б старосједиоци Балкана.
Са друге стране, једини тип који се може повезати са И2а1б је наравно кромањонски. У овом дијелу Европе је средиште тог типа Црна Гора, гдје се јавља "бореби" варијација кромањонца, а из тог средишта утицај се шири на околне дијелове, превасходно према БиХ.
Не постоји апсолутно никакав доказ да је овај тип преживио неолит на Балкану. Не постоје људи кромањонског типа међу Илирима са Гласинца, нити међу било којом популацијом на Балкану почев од неолита. Такође, овога типа нигдје нема ни међу Словенима. Једино се јавља на сјеверозападним ободима Европе, па стога мислим да антропологија даје још јачу потпору томе да и2а динарик није ни словенски ни старосједилачки. Карта антрополошких типова Карлетона Куна из књиге "Расе Европе":
		
		
	
	
Карлетон Кун о поглављу о Југославији: 
"How this strain got to Montenegro [and Bosnia], far from its other centers of survival, is a problem which cannot be solved without further facts."