Генетичка генеалогија

  • Začetnik teme Začetnik teme Kor
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ма да, Македонци у 9. веку.
Шта каже Констатин Порфирогенит, како се зову Словени који живе у околини Солуна?

Кад нећеш да прочиташ линк морам да ти прекопирам.
"5.1. Prvo je s t a r o s l a v e n s k i književni jezik, čija je najranija faza imala nesumnjivo srpske fonetske i gramatičke odlike. U osnovi staroslavenskog jezika je onaj slovenski dijalekat koji je imao konsonantske foneme ‹đ› i ‹ć›.

U glagoljici se posebnim slovom, đervom, obilježava grčko g ispred vokala prednjeg reda u onomastičkim i kulturnim pozajmicama iz grčkog (a to se može tumačiti samo tako što su nosioci toga jezika imali đ u svom glasovnom sistemu).

U ćirilici su se upotrebljavale tri ligature: ako su dvije od njih komponovane tako da lijevo slovo zauzima donji, a desno gornji dio ligature (Ş =ñt, Ô = ou), onda se s dosta sigurnosti može smatrati da je i ligatura ú komponovana na isti način: tš. Vidjeli smo da je tš’ srpski refleks glasovne grupe *tj i da je slivanjem dviju komponenti nastala afrikata ć. Kada je žarište slovenske pismenosti bilo preneseno u Bugarsku, ligatura ú je dobila novo čitanje — „št", u skladu s glasovnom vrijednošću koja je lokalno dobijena kao rezultat jotovanja t (od primarnog tš’ metatezom je, kao što smo vidjeli, dobijeno št).

5.2. Drugi tip književnog jezika kod Srba je s r p s k o s l a v e n s k i jezik, srpska redakcija staroslavenskog jezika, nastala kao plod upotrebe crkvenoslavenskog jezika u srpskoj govornoj sredini. Ta redakcija je odražavala fonetske (i druge) promjene u živom jeziku: gubljenje nazala (é > u, ę > e), izjednačavanje poluglasnika ă i â u jedan glas i naknadnu vokalizaciju poluglasnika u jakom položaju po srpskom modelu (â > a), gubljenje fonetske posebnosti vokala ă› u korist i. Od svih tih promjena jedina knjiška (vještačka) ticala se vokalizacije poluglasnika u slaboj poziciji (sâborâ → sabor), po čemu se srpskoslavenski razlikuje od živog srpskog, u kojem je poluglasnik u slaboj poziciji nestao, što je uslovilo druge fonetske promjene (s’bor → zbor). Iz bugarske redakcije staroslavenskog srpski je preuzeo neke lekseme sa suglasničkim grupama št, žd (one u kojime bi srpski refleksi bili ć, đ).

U literaturi se uvriježilo shvatanje da je srpskoslavenski imao ekavsku glasovnu vrijednost. To se ne može generalno tvrditi — iz najmanje tri razloga. 1° Ekavski refleks starog jata (ï) obuhvatao je samo dio srpskih govora. 2° I oni govori u kojima je jat imao tendenciju fonetskog približavanja (potom i izjednačavanja) s e prethodno su imali refleks ei, o čemu svjedoče tzv. jatovski govori u sjeverozapadnoj Šumadiji te posebna glasovna vrijednost refleksa jata u „konzerviranim" govorima (govor galipoljskih Srba u turskoj te krašovanski govor u rumunskoj jezičkoj okolini). 3° Miješanje grafema e i ď moglo je da znači slabljenje, a ne potpuno gubljenje date opozicije. Miješanje navedenih grafema nije specijalnost samo srpske redakcije: u nekim pozicijama takvo miješanje je bilo šire rasprostranjeno.

5.3. Treći tip književnog jezika kod Srba bio je s l a v e n o s r p s k i, srpska redakcija ruskoslavenskog jezika. On se razlikovao od izvornog ruskoslavenskog — ruske redakcije crkvenoslavenskog jezika — po nekolikim specifičnostima. Grafema ď je imala fonetsku vrijednost „je" ili „e" s prethodnom mekoćom suglasnika l i n — ne samo u pozicijama etimološkog jata nego i u primjerima gdje su lj i nj rezultat praslovenskog jotovanja (nïgov i sl). Slogotvorno ‹r› obilježavalo se s dva slova — er, dok su grafijski sljedovi áè i •è imali vrijednost dugog vokala i.

5.4. Četvrti tip književnog jezika kod Srba jeste Vukov i vukovski s r p s k i n a r o d n i jezik najprije ijekavskog (a potom još i ekavskog) izgovora. Nema nikakve sumnje da je Vuk odabrao ono što je u srpskom centralno i tipološki prepoznatljivo, ono što čini bogatstvo našeg jezika (da i mi upotrijebimo pronominalni oblik umjesto etničkog naziva), a u te osobine, vidjeli smo, spada i ijekavica."
Значи што се црквенословенског језика омашио си 500 година. Осим ако је Петар Велики живео у 12. веку.

Ево за Македонце и Бугаре
"Prije dolaska Protobugara na Balkan srpski jezik je činio cjelinu sa slovenskim govorima današnje Makedonije i današnje Bugarske, tako da možemo govoriti o j e d n o m (srpsko-slovenskom) praslovenskom dijalaktu: savremeni srpski i bugarski jezik, s prelaznim makedonskim govorima, genetski se mogu svesti na j e d a n slovenski prajezik (tačnije: pradijalekat). Jedan dio tih govora u kontaktu s neslovenskim jezikom Protobugara, uz razvoj balkanističkog inovacionog žarišta, poslužio je kao osnova za glotogenezu bugarskog jezika i etnogenezu bugarskog kao novog slovenskog naroda. Srpsko-slovenski govori Makedonije takođe preživljavaju krupne tipološke promjene, s izvjesnim obrisima nove glotogeneze koji bi govorili o mogućnosti formiranja novog, makedonskog jezika (danas su ti govori više prelazni od staroga srpskog prema novom bugarskom jeziku nego što predstavljaju već formiran novi južnoslovenski jezik). Moglo bi se reći, i to bi bilo najtačnije, da se na srpskom istorijskom jugoistoku odvija proces tipološkog udaljavanja ili d i v e r g e n c i j e."

Ти си стварно дислексичан!!!
 
Poslednja izmena:
Ма да, Македонци у 9. веку.
Шта каже Констатин Порфирогенит, како се зову Словени који живе у околини Солуна?

Кад нећеш да прочиташ линк морам да ти прекопирам.
"5.1. Prvo je s t a r o s l a v e n s k i književni jezik, čija je najranija faza imala nesumnjivo srpske fonetske i gramatičke odlike. U osnovi staroslavenskog jezika je onaj slovenski dijalekat koji je imao konsonantske foneme ‹đ› i ‹ć›.

U glagoljici se posebnim slovom, đervom, obilježava grčko g ispred vokala prednjeg reda u onomastičkim i kulturnim pozajmicama iz grčkog (a to se može tumačiti samo tako što su nosioci toga jezika imali đ u svom glasovnom sistemu).

U ćirilici su se upotrebljavale tri ligature: ako su dvije od njih komponovane tako da lijevo slovo zauzima donji, a desno gornji dio ligature (Ş =ñt, Ô = ou), onda se s dosta sigurnosti može smatrati da je i ligatura ú komponovana na isti način: tš. Vidjeli smo da je tš’ srpski refleks glasovne grupe *tj i da je slivanjem dviju komponenti nastala afrikata ć. Kada je žarište slovenske pismenosti bilo preneseno u Bugarsku, ligatura ú je dobila novo čitanje — „št", u skladu s glasovnom vrijednošću koja je lokalno dobijena kao rezultat jotovanja t (od primarnog tš’ metatezom je, kao što smo vidjeli, dobijeno št).

5.2. Drugi tip književnog jezika kod Srba je s r p s k o s l a v e n s k i jezik, srpska redakcija staroslavenskog jezika, nastala kao plod upotrebe crkvenoslavenskog jezika u srpskoj govornoj sredini. Ta redakcija je odražavala fonetske (i druge) promjene u živom jeziku: gubljenje nazala (é > u, ę > e), izjednačavanje poluglasnika ă i â u jedan glas i naknadnu vokalizaciju poluglasnika u jakom položaju po srpskom modelu (â > a), gubljenje fonetske posebnosti vokala ă› u korist i. Od svih tih promjena jedina knjiška (vještačka) ticala se vokalizacije poluglasnika u slaboj poziciji (sâborâ → sabor), po čemu se srpskoslavenski razlikuje od živog srpskog, u kojem je poluglasnik u slaboj poziciji nestao, što je uslovilo druge fonetske promjene (s’bor → zbor). Iz bugarske redakcije staroslavenskog srpski je preuzeo neke lekseme sa suglasničkim grupama št, žd (one u kojime bi srpski refleksi bili ć, đ).

U literaturi se uvriježilo shvatanje da je srpskoslavenski imao ekavsku glasovnu vrijednost. To se ne može generalno tvrditi — iz najmanje tri razloga. 1° Ekavski refleks starog jata (ï) obuhvatao je samo dio srpskih govora. 2° I oni govori u kojima je jat imao tendenciju fonetskog približavanja (potom i izjednačavanja) s e prethodno su imali refleks ei, o čemu svjedoče tzv. jatovski govori u sjeverozapadnoj Šumadiji te posebna glasovna vrijednost refleksa jata u „konzerviranim" govorima (govor galipoljskih Srba u turskoj te krašovanski govor u rumunskoj jezičkoj okolini). 3° Miješanje grafema e i ď moglo je da znači slabljenje, a ne potpuno gubljenje date opozicije. Miješanje navedenih grafema nije specijalnost samo srpske redakcije: u nekim pozicijama takvo miješanje je bilo šire rasprostranjeno.

5.3. Treći tip književnog jezika kod Srba bio je s l a v e n o s r p s k i, srpska redakcija ruskoslavenskog jezika. On se razlikovao od izvornog ruskoslavenskog — ruske redakcije crkvenoslavenskog jezika — po nekolikim specifičnostima. Grafema ď je imala fonetsku vrijednost „je" ili „e" s prethodnom mekoćom suglasnika l i n — ne samo u pozicijama etimološkog jata nego i u primjerima gdje su lj i nj rezultat praslovenskog jotovanja (nïgov i sl). Slogotvorno ‹r› obilježavalo se s dva slova — er, dok su grafijski sljedovi áè i •è imali vrijednost dugog vokala i.

5.4. Četvrti tip književnog jezika kod Srba jeste Vukov i vukovski s r p s k i n a r o d n i jezik najprije ijekavskog (a potom još i ekavskog) izgovora. Nema nikakve sumnje da je Vuk odabrao ono što je u srpskom centralno i tipološki prepoznatljivo, ono što čini bogatstvo našeg jezika (da i mi upotrijebimo pronominalni oblik umjesto etničkog naziva), a u te osobine, vidjeli smo, spada i ijekavica."
Значи што се црквенословенског језика омашио си 500 година. Осим ако је Петар Велики живео у 12. веку.

Ево за Македонце и Бугаре
"Prije dolaska Protobugara na Balkan srpski jezik je činio cjelinu sa slovenskim govorima današnje Makedonije i današnje Bugarske, tako da možemo govoriti o j e d n o m (srpsko-slovenskom) praslovenskom dijalaktu: savremeni srpski i bugarski jezik, s prelaznim makedonskim govorima, genetski se mogu svesti na j e d a n slovenski prajezik (tačnije: pradijalekat). Jedan dio tih govora u kontaktu s neslovenskim jezikom Protobugara, uz razvoj balkanističkog inovacionog žarišta, poslužio je kao osnova za glotogenezu bugarskog jezika i etnogenezu bugarskog kao novog slovenskog naroda. Srpsko-slovenski govori Makedonije takođe preživljavaju krupne tipološke promjene, s izvjesnim obrisima nove glotogeneze koji bi govorili o mogućnosti formiranja novog, makedonskog jezika (danas su ti govori više prelazni od staroga srpskog prema novom bugarskom jeziku nego što predstavljaju već formiran novi južnoslovenski jezik). Moglo bi se reći, i to bi bilo najtačnije, da se na srpskom istorijskom jugoistoku odvija proces tipološkog udaljavanja ili d i v e r g e n c i j e."

Ти си стварно дислексичан!!!

Опет та твоја дислексија - нисам рекао Македонци, рекао сам македонски Словени, односно у цитату је тако речено.

Немој много да ми пошумљаваш да се не види дрво од те шуме, него кажи конкретно када је настао старословенски језик. Ако имаш нешто што може да оповргне да је настао после 9. века ти кажи, ако немаш онда боље немој да лупеташ.
 
Заборавио си шта си рекао:

црквенословенским језик од 12. века надаље, кад се почињу јављати прве националне редакције
... Назива се још и старомакедонским.
Старословенски је настао у 9. веку, на бази српског језика (или српско-словенског дијалекта прасловенског језика).
 
Poslednja izmena:
Заборавио си шта си рекао:


Старословенски је настао у 9. веку, на бази српског језика (или српско-словенског дијалекта прасловенског језика).
Црквено - словенски је настао у 18. веку, када је Петар Велики штампао књиге за школу у Карловцима.
Македонски језик, какав данас познајемо, настао је 1945 године, тако што је максимално отклоњен од српског, и максимално примакнут бугарском.

Невероватно си безобразан! Изврћеш речи као чарапе! У тексту са википедије који сам навео кажу да неки тај језик још зову старомакедонским, а неки старобугарским, при чему је, одмах након што је речено "старомакедонским" додато "јер се развио на основу говора македонских Словена". А тај језик македонских Словена је био општесловенски, српски тада још увек није постојао, то нико паметан не доводи у питање. И милион пута сам ти рекао да се оно што сам навео не односи на Македонце, него на македонске Словене, али ти си навро ко сивоња.
 
Невероватно си безобразан! Изврћеш речи као чарапе! У тексту са википедије који сам навео кажу да неки тај језик још зову старомакедонским, а неки старобугарским, при чему је, одмах након што је речено "старомакедонским" додато "јер се развио на основу говора македонских Словена". А тај језик македонских Словена је био општесловенски, српски тада још увек није постојао, то нико паметан не доводи у питање. И милион пута сам ти рекао да се оно што сам навео не односи на Македонце, него на македонске Словене, али ти си навро ко сивоња.
Значи старомакедонским се зове језик старих Срба, јер српски језик тада није постојао. Занимљиво.
"Prije dolaska Protobugara na Balkan srpski jezik je činio cjelinu sa slovenskim govorima današnje Makedonije i današnje Bugarske, tako da možemo govoriti o j e d n o m (srpsko-slovenskom) praslovenskom dijalaktu: savremeni srpski i bugarski jezik, s prelaznim makedonskim govorima, genetski se mogu svesti na j e d a n slovenski prajezik (tačnije: pradijalekat). Jedan dio tih govora u kontaktu s neslovenskim jezikom Protobugara, uz razvoj balkanističkog inovacionog žarišta, poslužio je kao osnova za glotogenezu bugarskog jezika i etnogenezu bugarskog kao novog slovenskog naroda. Srpsko-slovenski govori Makedonije takođe preživljavaju krupne tipološke promjene, s izvjesnim obrisima nove glotogeneze koji bi govorili o mogućnosti formiranja novog, makedonskog jezika (danas su ti govori više prelazni od staroga srpskog prema novom bugarskom jeziku nego što predstavljaju već formiran novi južnoslovenski jezik). Moglo bi se reći, i to bi bilo najtačnije, da se na srpskom istorijskom jugoistoku odvija proces tipološkog udaljavanja ili d i v e r g e n c i j e."
Рече неко:
"Око мене све лудаци. Проклетници надгласали су ме, и затворили у лудницу"
 
Poslednja izmena:
Значи старомакедонским се зове језик старих Срба, јер српски језик тада није постојао. Занимљиво.
"Prije dolaska Protobugara na Balkan srpski jezik je činio cjelinu sa slovenskim govorima današnje Makedonije i današnje Bugarske, tako da možemo govoriti o j e d n o m (srpsko-slovenskom) praslovenskom dijalaktu: savremeni srpski i bugarski jezik, s prelaznim makedonskim govorima, genetski se mogu svesti na j e d a n slovenski prajezik (tačnije: pradijalekat). Jedan dio tih govora u kontaktu s neslovenskim jezikom Protobugara, uz razvoj balkanističkog inovacionog žarišta, poslužio je kao osnova za glotogenezu bugarskog jezika i etnogenezu bugarskog kao novog slovenskog naroda. Srpsko-slovenski govori Makedonije takođe preživljavaju krupne tipološke promjene, s izvjesnim obrisima nove glotogeneze koji bi govorili o mogućnosti formiranja novog, makedonskog jezika (danas su ti govori više prelazni od staroga srpskog prema novom bugarskom jeziku nego što predstavljaju već formiran novi južnoslovenski jezik). Moglo bi se reći, i to bi bilo najtačnije, da se na srpskom istorijskom jugoistoku odvija proces tipološkog udaljavanja ili d i v e r g e n c i j e."
Рече неко:
"Око мене све лудаци. Проклетници надгласали су ме, и затворили у лудницу"

Па како си успео да побегнеш?
 
Nije moj manir, da pričam o mentalnom zdravqu drugih ljudi.
To je ozbiljna pojava u domaćoj istotoragrifiji, tačnije tzv kritičarskoj školi, gde se, u nedostatku dokasa često, rasprava spušta na taj nivo.
Sve je počelo sukobom Pante Srećkovića i Ilariona Ruvarca.
Panta Srećković je završio Duhovnu akademiju u Kijevu, a Ilarion Ruvarac je studirao prava u Beču, završio Bogosloviju u Karlovcima.
Pobedi je Ilario Ruvarac, svojom advokatskom veštinom. Mada nesporno je da je Panta u mnogim stvarima grešio.
Praktično, istoriju nam je napisao bečki advokat.
 
Poslednja izmena:
Значи то је проблем. Ахил је очигледно прочитао само то "дело" и никада ништа више о језику и сада дође овде другима солити памет. Пре свега, Ахиле, то се можда само у твојим алтернативним штивима прасловенски издвојио из балтословенскога око 5. века, ево ти нпр. с Викија слично ономе што ја раније рекох:

"Gray and Atkinson's (2003) application of language-tree divergence analysis supports a genetic relationship between the Baltic and Slavic languages and dating the split of the family to about 1400 BCE."

http://en.wikipedia.org/wiki/Balto-Slavic_languages

Зашто сам рекао да српски језик можемо гледати тек од десетога, једанаестога века? Зато што до тада имамо један дијалекталан свесловенски језик. А ти очигледно не умеш разумети да се нека нова особина може јавити у неком од наречја и потом или ту остати, или се проширити делом језика а можда и у целокупном језику. Од прве прилике сам ти говорио да је то дело пуно нетачности, али ти си одлучио поверовати у све што пише без расуђивања. Одрази шт и жд су својствено источнојужнословенски, немају везе са српским језиком. Старословенски језик је наречје македонских Словена, Срби писменост на истом добијају најкасније до друге деценије 11. века из Преслава, а око 12. века настаје српска редакција која уноси неке од особина српскога језика у изговор и писање старословенскога. Из тога дела си поверовао у лудост да се српски, бугарски и мекедонски говори могу свести на једно пранаречје, то је далеко од истине. Ближи су нам чакавски и словеначки нпр. него источнојужнословенски говори. Тек касније у историји се међу српских и источнјужнослвоенских говора јављају приближавања, до једне тачке у историји имамо међу њима језичку пукотину.
Што се ђерва тиче, можда су га касније Срби почели изговарати као своје ђ због блискости с изворним грчким гласом:

Словом ћ (ђерв), којега није било у првобитној старословенској ћирилици, а које служи за транслитерацију глагољског слова
snry.png
, обележава се умекшано
[ǵ] или глас близак по квалитету српскоме [đ] у грчким непреведеним речима: анћелъ [anǵelъ/anđelъ] ћеона [ǵeona/đeona] лећеонъ [leǵeonъ/leđeonъ] и сл.

[Milenko Panić, Staroslovenska hrestomatija, Beograd 2001, str. 7]

Мој савет ти је да, ако већ желиш знати нешто о овим стварима, као и разговарати о њима, онда књиге у шаке и читај. Овако само испадаш неук.
 
Poslednja izmena:
Postoje dve opcije, ili da sam pročavam do niva univerzitetskih profesora i akademika, ili da vidim šta su njihovi zaključci.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...=_t5HQUCkMC4kRYs3bP9dUQ&bvm=bv.54176721,d.Yms
http://sr.wikipedia.org/sr/Милан_Будимир
Koliko si ti pročitao da bi ih opovrgavao?

Imamo dva modela. Jedan je moguće uklopiti u istorijski kontekst, a drugi nije.
U vreme Ćirila, Mutimirova Srbija je bila podložna Panonskoj episkopiji. Granica Svatopulkove Velikomoravske kne\evine je bila na Dunavu.
Srbi od 7. do 10. veka https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...=2YCIywFUsYsUPJ-TEpunuA&bvm=bv.54176721,d.Yms
 
Poslednja izmena:
Postoje dve opcije, ili da sam pročavam do niva univerzitetskih profesora i akademika, ili da vidim šta su njihovi zaključci.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...=_t5HQUCkMC4kRYs3bP9dUQ&bvm=bv.54176721,d.Yms
http://sr.wikipedia.org/sr/Милан_Будимир
Koliko si ti pročitao da bi ih opovrgavao?

Imamo dva modela. Jedan je moguće uklopiti u istorijski kontekst, a drugi nije.
U vreme Ćirila, Mutimirova Srbija je bila podložna Panonskoj episkopiji. Granica Svatopulkove Velikomoravske kne\evine je bila na Dunavu.
Srbi od 7. do 10. veka https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...=2YCIywFUsYsUPJ-TEpunuA&bvm=bv.54176721,d.Yms

Када те неко ко добро познаје историју или археологију притисне археолошким или историјским аргументима, ти бежиш у лингвистику. Сада си налетео на човека који одлично познаје лингвистику и који те је притисао лингвистичким аргументима, а ти бежиш натраг у археологију. Заправо, постављање линка на Јанковићеву књигу је више као неки блеф, претпостављаш да ако саговорник тако добро познаје лингвистику нема шансе да тако добро познаје и археологију, па хајде да га заплашим Јанковићевом књигом. Али ја сам ту књигу проучио боље од тебе, ја те ту чекам. Кажи шта си хтео са тим.
 
Ja se uopšte ne razumem u lingvistiku. Kao što se ne razume ni Igor.
Da ne pričamo o tome koliko se ti razumeš u arheologiju.
Mi samo prenosimo ono šta su pisali oni koji se razumeju. Mislim ja i Igor.
Igoru sam ukazo na rad. On će to pročitati, pa vidim šta kaže. Za tebe nema nade.

Inače onako laički. Teško mi je da prihvatim da su su nam bili potrebni Bugari, da nas nauče đ, ć dž... Koje usto ni sami ne poznaju.
 
Poslednja izmena:
Зашто сам рекао да српски језик можемо гледати тек од десетога, једанаестога века? Зато што до тада имамо један дијалекталан свесловенски језик. А ти очигледно не умеш разумети да се нека нова особина може јавити у неком од наречја и потом или ту остати, или се проширити делом језика а можда и у целокупном језику. Од прве прилике сам ти говорио да је то дело пуно нетачности, али ти си одлучио поверовати у све што пише без расуђивања. Одрази шт и жд су својствено источнојужнословенски, немају везе са српским језиком. Старословенски језик је наречје македонских Словена, Срби писменост на истом добијају најкасније до друге деценије 11. века из Преслава, а око 12. века настаје српска редакција која уноси неке од особина српскога језика у изговор и писање старословенскога. Из тога дела си поверовао у лудост да се српски, бугарски и мекедонски говори могу свести на једно пранаречје, то је далеко од истине. Ближи су нам чакавски и словеначки нпр. него источнојужнословенски говори. Тек касније у историји се међу српских и источнјужнослвоенских говора јављају приближавања, до једне тачке у историји имамо међу њима језичку пукотину.
Што се ђерва тиче, можда су га касније Срби почели изговарати као своје ђ због блискости с изворним грчким гласом:

Словом ћ (ђерв), којега није било у првобитној старословенској ћирилици, а које служи за транслитерацију глагољског слова
snry.png
, обележава се умекшано
[ǵ] или глас близак по квалитету српскоме [đ] у грчким непреведеним речима: анћелъ [anǵelъ/anđelъ] ћеона [ǵeona/đeona] лећеонъ [leǵeonъ/leđeonъ] и сл.

[Milenko Panić, Staroslovenska hrestomatija, Beograd 2001, str. 7]

Мој савет ти је да, ако већ желиш знати нешто о овим стварима, као и разговарати о њима, онда књиге у шаке и читај. Овако само испадаш неук.

Заправо ја се у овом делу, око Бугара (о македонским Словенима који нису Словени не бих овом приликом), и не слажем баш са Маројевићем.
У Бугарској, истрина имамо популацију која је сродна са Србима (И2а хг), али имамо и Бугаре који немају везе са Словенима, али и популацију која је сродна за западним Словенима (Р1а 458).
На западу, Хрвати Чакавци су сродни са Русима, неким Чесима, рецимо (не само са њимае популације, има те популације и међу Срима).
Због свега овога кажем да су Срби једини прави јужни Словени, који се разликују од осталог Словенског света.

И не знам откуд вам да српски језик није постојао пре 12 века. Има неки извор, документ?
И Павле Ивић наводи да су поједине групе јужних Словна биле раздвојене и у прадомовини (ма шта то значило).http://archive.org/details/SrpskiNarodINjegovJezik
Увек постоји дилема где је граница између дијалекта и језика.

Што се писмености тиче има тема
просветитељско дело Константина/Ћирила и Методија међу словенским народима

вероватно да не постоје два човека који су својом појавом и радом у већој мери обележили културу словенских народа од ове двојице Грка из Солуна, који с правом носе епитет - Апостоли Словена. 869. (педесетак дана након што се замонашио и узео име Ћирило) Константин је умро у Риму и сахрањен је уз велике почасти у цркви Св. Климента (чије су мошти пар година раније браћа донела у Рим). следеће године папа Хадријан II је рукоположио Методија за архиепископа Паноније, постављајући га на катедру Св. Андроника.

где се налазило Методијево црквено седиште (самим тим и средиште целе словенске књижевне школе), имајући у виду да се столица апостола Андроника налазила у Сирмијуму (Сремска Митровица)? где је сахрањен Св. Методије, с обзиром да му до данас није пронађен гроб?

873. папа Јован VIII се обраћа писмом српском кнезу Мутимиру (''Montemero duci Sclavinicae'') саветујући га да прихвати Методија као црквеног поглавара: ''опомињемо те да, следећи пример својих прародитеља, настојиш, колико је могуће, вратити се панонској дијецези, а пошто је онде већ, хвала Богу, постављен од столице Св. Петра епископ, ставити се под његову пастирску бригу.'' да ли то значи да су и Срби били део Методијеве архиепископије и да су примили глагољичку писменост непосредно из Паноније још за време његовог живота?
 
Poslednja izmena:
...о македонским Словенима који нису Словени не бих овом приликом...
. . .
Због свега овога кажем да су Срби једини прави јужни Словени, који се разликују од осталог Словенског света.
. . .

Ти си непресушан извор глупости ! ! !
 
Da preciziram, odnosi se na srednji vek. Kasnije su mnogi narodi nastali od Srba, иili su Srbi integrisan u druge narode.

Par citata od Kortlanda https://openaccess.leidenuniv.nl/bitstream/handle/1887/1881/344_047.pdf?sequence=1.
"2. DIJALEKATSKI INDOEVROPSKI. Baltoslovenski deli nekoliko zajednickih
promena sä germanskim, albanskim, jermenskim, indoiranskim
RANI SLOVENSKI. U ovom periodu slovenski se razvijao u slicnom
pravcu kao zapadnobaltijski i istocnobaltijski jezici.
RAN1 SREDNJOSLOVENSKI. Promene u ovom periodu uklapaju se u
tendenciju ka povecanju sonornosti i ka sinharmonizmu unutar sloga
6.6. (B9 = C4). Druga palatalizacija velara: k > ć, g > 3, χ > s ispred novih
prednjih vokala e Ί u nastalih monoftongizacijom ai i ui (6.5) i iza visokih prednjih
vokala /, i, IN osim ako je sledio konsonant ili jedan öd visolcih zadnjih vokala
u, ü i uN. Konsonantske skupine sk i zg postale su sc i zj ispred novih prednjih
vokala. Sledovi kao ika, iga, ixa prefonologizirani su u icä, i^ä, iiäitd. Takav je razvoj
vaspostavio opoziciju izmedu e i ä iza. palatala, npr. staroslov. vbsb „sav", z.r.
jd./sr. r. mn. vbsa, gen. - lok. mn. vbsex*. Tako je dugi vokal ä izgubio Status arhifoneme
i postao prednja varijanta ä iza palatalnog konsonanta. Po sebi se razume
da je druga palatalizacija mlada öd monoftongizacije diftonga (6.5). Ona je takode
mlada öd palatalizacije dentalnih frikativa (6.4), sto se vidi po tome sto se
Λ i s nisu izjednacili.
6.7. (C5) Nastanak geminiranih afrikata: tj > tć, dj > ά·$, a takode i stj > stc,
zdj > zd^. Takav razvoj ima noviju paralelu u ukrajinskom, npr. zyttja „zivot". Promena
je verovatno mlada öd 6.6 jer bi se inaöe geminacija tesko mogla sacuvati.
Skupina kt dala je tc ispred uskih prednjih vokala, npr. staroslov. nostb, rus. noc,
sh. noc.
7. POZNI SREDNJOSLOVENSK.I. U ovom psriodu teznja ka uproscavanju
slogovne strukture dostigla je vrhunac. Osim toga uspostavljene su najkrupnije
dijalekatske podele.
7.3. (C6) Prvo uproscavanje palatalnih konsonanata: ć>c, 3>3, a u juznoslovenskom
i istoönoslovenskom i s>s, sc>sc, i^>z^. Dentali nastali na ovaj
naöin zadrzali su umeksanost za izvesno vreme. Taj razvoj, prouzrokovan obiljem
palatala nastalih u ranom srednjoslovenskom periodu, ocito je mladi öd 6.7 sudeci
po tome sto su geminirane afrikate bile saöuvane."
8. MLADI PRASLOVENSKI. Redundancije stvorene teznjom ka rastucoj
sonornosti unutar sloga izazvale su reakciju, koja je najzad dovela do raspada prozodijskog
sistema i pojave novih zatvorenih slogova.
8.6. (C12) Drugo uproscavanje palatala: ć>c, 3^-3 u zapadnoslovenskom i
zatim 3>r u ceskom i luzickom; ć>č, 3>3>z u istocnoslovenskom. Skupine sc
i i3 svedene su na st i zd u bugarskom i istocnijim dijalektima srpskohivatskog,
a kasnije i u cesko-slovackom.
Slicno tome, skupine sc i ^3 postale su st i zd u
delu bugarskih dijalekata. Redukcija palatalne serije je verovatno mlada öd izjednacenja
palatalnih skupina (8.5) buduci da su ova dva tipa skupina bila tretirana
jednako u svim slovenskim jezicima."
A tvrdi se da je postojalo slovensko jedinstvo do 12. veka.
A o radu. Kako ovo proveriti?
A evo šta kaže Marojević
"U ćirilici su se upotrebljavale tri ligature: ako su dvije od njih komponovane tako da lijevo slovo zauzima donji, a desno gornji dio ligature (Ş =ñt, Ô = ou), onda se s dosta sigurnosti može smatrati da je i ligatura ú komponovana na isti način: tš. Vidjeli smo da je tš’ srpski refleks glasovne grupe *tj i da je slivanjem dviju komponenti nastala afrikata ć. Kada je žarište slovenske pismenosti bilo preneseno u Bugarsku, ligatura ú je dobila novo čitanje — „št", u skladu s glasovnom vrijednošću koja je lokalno dobijena kao rezultat jotovanja t (od primarnog tš’ metatezom je, kao što smo vidjeli, dobijeno št)."
Rekao bih da su tu negde, tako da nemam razloga da sumljam u njegove zaključke.
http://kovceg.tripod.com/srpski_medju_jezicima.htm
 
Poslednja izmena:
Ти си непресушан извор глупости ! ! !
Опет ти спамујеш тему.
А шта ти тврдиш.
Једино што си донео је прича да је И2а дин пошао из Шлезије, због повишене варијансе, и Бастарна који су се формирали зарубињецку културу.
На крају се испоставило да Пољска има ниску варијансу, да Бастарни нису ни жевели па подручју где је формирана Зарубињецка култура, а да ти и не знаш да објасниш шта је, заправо варијанса.
Да се престављаш као унирвезитетски професор, експерт за матеметику. А ниси чуо за Бориса Апсена, и тврдоп си да пун круг има 100 радијана. Ајде лапсус, али то је као кад би просечан Србин рекао да је главни град Хрватске Сарајево.
Но, јасно ми је:
Мени је посао да делим лекције. То волим да радим и од тога живим. Научим, па делим лекције. Такође ми је посао да примам лекције од других, који науче, па деле лекције. И за то ме плаћају.
 
Poslednja izmena:
Ти си непресушан извор глупости ! ! !

Опет ти спамујеш тему.
А шта ти тврдиш.
Једино што си донео је прича да је И2а дин пошао из Шлезије, због повишене варијансе, и Бастарна који су се формирали зарубињецку културу.
На крају се испоставило да Пољска има ниску варијансу, да Бастарни нису ни жевели па подручју где је формирана Зарубињецка култура, а да ти и не знаш да објасниш шта је, заправо варијанса.
Да се престављаш као унирвезитетски професор, експерт за матеметику. А ниси чуо за Бориса Апсена, и тврдоп си да пун круг има 100 радијана. Ајде лапсус, али то је као кад би просечан Србин рекао да је главни град Хрватске Сарајево.
Но, јасно ми је:

Ето, опет! Шта сам рекао! ! !
 
Poslednja izmena:
Ево шта Анатолиј Кљосов каже на тему односа ГГ и лингвистике.
Наравно, по њему Индоевропљани су Р1а Аријавци.
"DNA Genealogy and Linguistics. Ancient Europe
Anatole A. Klyosov1, Giancarlo T. Tomezzoli2
1The Academy of DNA Genealogy, Newton, USA
2European Patent Office, Munich, Germany
Email: aklyosov@comcast.net, gtomezzoli@epo.org
Received March 19th, 2013; revised April 20th, 2013; accepted April 27th, 2013
Copyright © 2013 Anatole A. Klyosov, Giancarlo T. Tomezzoli. This is an open access article distributed under the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original work is properly cited.
This article attempts to merge the data of contemporary linguistics and DNA genealogy in order to de- scribe the migrations and settlement of peoples and languages in Europe after the last Ice Age. In the new paradigm, three important groups of players have been identified: —R1a haplogroup bearers, condition- ally identified as Aryans. They arose around 20,000 years before the present (ybp) in central Asia and the Altai Mountains; after their migration along the southern route, they arrived in Europe between 10,000 - 9000 ybp, bringing proto-Indo European (PIE) and Indo European (IE) languages. In 4800 ybp they mi- grated eastward from Europe to the Russian Plane and then to India. About 3000 - 2500 ybp they mi- grated with their IE languages from the Russian Plain back to central, western, and southern Europe, lay- ing the genetic groundwork for peoples later called Celts, Germans, Italics, Greeks, Illyrians, and Balto-Slavs. —E, F, G, J, I, K haplogroup bearers. The dates of their arrival in Europe (sometime before 5000 ybp) and their migration routes remain obscure. They apparently spoke non-IE languages. —R1b haplogroup bearers, called the Arbins. They arose about 16,000 ybp in central Asia, and migrated to Europe along a northern route. They arrived in Europe between 4800 and 4500 ybp bringing with them several non-IE languages. It seems that the arrival of the Aryans (R1a) in Europe was peaceful. There are no clear indica- tions that their arrival triggered any sort of violence. However, the migration of the Arbins (R1b) was marked by an almost complete elimination of the E1b, F, G2a, J, I1, I2, and K haplogroups from Europe. Our analysis of current linguistic theories in the light of DNA genealogy data demonstrates that: —the Anatolian theory is generally compatible with DNA genealogy data; —the Vasconic and Afro-asiatic substratum theory is partially in agreement with DNA genealogy data; —the Kurgan theory and the Pa- laeolithic Continuity Theory (PCT) appear incompatible with the history of Europe based on haplogroup data. —the “Out of Africa” theory has questionable validity.""...
"During the period of 3000 - 2300 ybp many R1a tribes mi- grated with their IE languages from the Russian Plain to central, western and southern Europe bringing to Europe the peoples later called Germans, Italics, Greeks, Illyrians, Balto-Slavs, and Celts (the Hallstatt and La Tene cultures flourished between 2600 and 2400 ybp). We posit that some Arbin peoples adopted the IE languages from the R1a bearers and, in exchange, intro- duced NIE loan words and grammatical structures. One group of Arbins were forebears of the Basques in the Pyrenees and the South of France, as well as the Picts in northern Scotland, and, possibly, the Etruscans in Tuscany."
http://www.scirp.org/journal/PaperInformation.aspx?paperID=31366

Ово нам је промакло, а много говори о Е в-13
"Recently, ancient bones in Spain dated as 7000 ybp (Lacan et al., 2011) have been shown to belong to E1b-V13. Strikingly enough, present day bearers of E1b-V13 haplotypes all coalesce to a common ancestor who lived only 3600 ybp. In other words, the contemporary V13 haplotypes reveal a gap between 7000 and 3600 ybp. The same gap pattern is observed in almost all the haplotypes of ancient Europe—except haplogroup R1b, which apparently played an important role not only in the set- tlement of, but also in the replacement of other haplogroups in Old Europe."
http://www.scirp.org/journal/PaperInformation.aspx?paperID=31366
It seems that the arrival of the Aryans (R1a) in Europe had been peaceful; there are no indications that it might have been genetically or otherwise violent. However, the arrival of the Arbins (R1b) was marked by almost complete elimination of the autochthonous haplogroups from Europe; E1b-V13 prac- tically disappeared, and started to proliferate only around 3600 ybp; G2a fled to the Asia Minor and to Mesopotamia and Caucasus; R1a fled to the Russian Plain; I1 nearly disappeared and started to proliferate only around 3600 ybp; I2 fled to England, Ireland, and to the Russian Plain. I2 started to proliferate in Eastern Europe only around 2300 ybp. Only R1b itself has proliferated without pause from approximately 4200 ybp; a gap between 4800 and 4200 ybp is not filled with their common ancestors as yet.

Не видим ни један елемент који би ми указао на могућност да је Е В13 учесник у подунавском неолиту.
И даље тезаа о Кадмијциа истрајава, а остаје и могућност везе са Микенцима, али тешко да је у доба формирање Микенске цивилизације била довољно снажна.
"Кадму су Арес и Артемида наносили велику бол и туге. Арес, мада је био Кадмов таст и деда његове деце, није могао заборавити и опростити убиство своје посвећене змије, а богиња Артемида због неизмирених рачуна са богињом Афродитом. Артемида је, због незнатне кривице убила Кадмовог унука Актеона, а када је, због интриге са богињом Хером, он изгубио и своје кћерке Семелу и Ину, одлучио је да напусти Тебу и одсели се са својом женом Хармонијом у Илирију." http://sr.wikipedia.org/sr/Кадмо
Све ово ако прихватимо Клосовљеву анализу, а одбацимо теорију о уским грлима.
 
Poslednja izmena:
Значи то је проблем. Ахил је очигледно прочитао само то "дело" и никада ништа више о језику и сада дође овде другима солити памет. Пре свега, Ахиле, то се можда само у твојим алтернативним штивима прасловенски издвојио из балтословенскога око 5. века, ево ти нпр. с Викија слично ономе што ја раније рекох:

"Gray and Atkinson's (2003) application of language-tree divergence analysis supports a genetic relationship between the Baltic and Slavic languages and dating the split of the family to about 1400 BCE."

http://en.wikipedia.org/wiki/Balto-Slavic_languages

Зашто сам рекао да српски језик можемо гледати тек од десетога, једанаестога века? Зато што до тада имамо један дијалекталан свесловенски језик. А ти очигледно не умеш разумети да се нека нова особина може јавити у неком од наречја и потом или ту остати, или се проширити делом језика а можда и у целокупном језику. Од прве прилике сам ти говорио да је то дело пуно нетачности, али ти си одлучио поверовати у све што пише без расуђивања. Одрази шт и жд су својствено источнојужнословенски, немају везе са српским језиком. Старословенски језик је наречје македонских Словена, Срби писменост на истом добијају најкасније до друге деценије 11. века из Преслава, а око 12. века настаје српска редакција која уноси неке од особина српскога језика у изговор и писање старословенскога. Из тога дела си поверовао у лудост да се српски, бугарски и мекедонски говори могу свести на једно пранаречје, то је далеко од истине. Ближи су нам чакавски и словеначки нпр. него источнојужнословенски говори. Тек касније у историји се међу српских и источнјужнослвоенских говора јављају приближавања, до једне тачке у историји имамо међу њима језичку пукотину.
Што се ђерва тиче, можда су га касније Срби почели изговарати као своје ђ због блискости с изворним грчким гласом:

Словом ћ (ђерв), којега није било у првобитној старословенској ћирилици, а које служи за транслитерацију глагољског слова
snry.png
, обележава се умекшано
[ǵ] или глас близак по квалитету српскоме [đ] у грчким непреведеним речима: анћелъ [anǵelъ/anđelъ] ћеона [ǵeona/đeona] лећеонъ [leǵeonъ/leđeonъ] и сл.

[Milenko Panić, Staroslovenska hrestomatija, Beograd 2001, str. 7]

Мој савет ти је да, ако већ желиш знати нешто о овим стварима, као и разговарати о њима, онда књиге у шаке и читај. Овако само испадаш неук.

Нисам знао да је старословенски језик македонских словена, колико знам у историји на том простору су постојала само два словенска народа и државе Бугарска и Српска, као и низ племена на пр. Брсјаци (али нисам нигде нашао да су се они називали македонским словенима). Зар бугарски није наследник тог старословенског, непосредније од српског?

Како то да је ђерв постојало у старијем писму (глагољици) а не и у млађем?
Да ли се ђерв јавља у бугарској редакцији?

Како ако је словеначки ближи српском од бугарског, ја као србин добро разумем бугарски, али словеначки не? Чиме се мери блискост језика?
 
Нисам знао да је старословенски језик македонских словена, колико знам у историји на том простору су постојала само два словенска народа и државе Бугарска и Српска, као и низ племена на пр. Брсјаци (али нисам нигде нашао да су се они називали македонским словенима). Зар бугарски није наследник тог старословенског, непосредније од српског?

Како то да је ђерв постојало у старијем писму (глагољици) а не и у млађем?
Да ли се ђерв јавља у бугарској редакцији?

Како ако је словеначки ближи српском од бугарског, ја као србин добро разумем бугарски, али словеначки не? Чиме се мери блискост језика?

Македонским Словенима се називају они Словени који су живели у Византијској области Македонија. Све до 9. века сви Словени су говорили општесловенским језиком, а језиком македонских Словена названо је наречје општесловенског језика које су Ћирило и Методије научили од својих суседа, македонских Словена, и које су користили у комуникацији са Словенима у Моравској, где су проповедали хришћанство на том језику.

Што се тиче блискости језика, о томе сам већ писао, али хајде да напишем још једном. Речено језиком математике, језик балканских Словена је непрекидна функција растојања, што значи да се у произвољно блиским областима говори произвољно близак језик. Односно, то је важило до 19. века, када су се политичари решили да направе концепте нације и националне државе, и да одређено наречје декретом прогласе службеним језиком државе. Другим речима, извршена је дискретизација која је удаљила јужнословенске језике. Тако је за службени језик код Срба узето наречје његовог "реформатора" из Херцеговине, а код Бугара наречје из североисточне Бугарске одакле потичу њихови "реформатори" Љубен Каравелов, Христо Ботев, Иван Вазов, и Петко Славејков. Затим се по школама почео учити књижевни језик, а народни језик се почео третирати као "сељачки", а они који су га и даље користили као "сељаци", тако да су они који су и даље користили језик својих дедова исмејавани. На тај начин се народни језик и његова наречја почео заборављати, и дошло је до даљег удаљавања. Срећом, народни језик није сасвим заборављен, и захваљујући томе што још увек памтим језик којим су говориле моје бабе (дедове не памтим), ја у потпуности могу да разумем македонски језик, а бугарски све до Софије (источно од Софије је већ проблем). Што се Словенаца тиче, питање је колико су они јужни Словени. Колико се сећам, они су генетски најближи Словацима, а и једни и други сами кажу да су блиски и по многим другим стварима.
 
Нисам знао да је старословенски језик македонских словена, колико знам у историји на том простору су постојала само два словенска народа и државе Бугарска и Српска, као и низ племена на пр. Брсјаци (али нисам нигде нашао да су се они називали македонским словенима). Зар бугарски није наследник тог старословенског, непосредније од српског?

Како то да је ђерв постојало у старијем писму (глагољици) а не и у млађем?
Да ли се ђерв јавља у бугарској редакцији?

Како ако је словеначки ближи српском од бугарског, ја као србин добро разумем бугарски, али словеначки не? Чиме се мери блискост језика?

Пре свега имао Србе. Имамо и групу словенских племена, западне групе, која се преко Белорусије, доњег Подунавља, Тракије, спустила до Солуна.Данас се на том потезу може пронаћи Р1а М458 хг. Могуће је да имамо и касније ширење Тракија - Солун, за време Бугарског царства.
Међутим ови језици не учествују у главном правцу развоја језика. Нико од лингвиста није указао на неку везу Српског и Старословенског са овим језицима.
Мада све супо пиједностављени модели. Лингвисти кажу да је рефлекс шт касније ушао у Чешки, имамо и топним Пешра (од Пећ)... Можда је ово, заправо, карактеристика Р1а м458 језика, која је у неком тренутку преузела примат.
Прича да су срби добили писменост преко Бугара...
Констатине Порфирогенит говори о Србима у околини Солуна. Прича о одласку тих срба у далмацију, где су населили огромну територију није реална. Померања становништва није једна сеоба "на брзака", већ низ манјих миграција међу сродном становништвом, које су се одвијале вековима. Овим померањима, која се тичу Срба, у поримском добу, обухваћен је широк простор од границе Словачке и Украјине, преко Паноније, Околине Беча, један крај ка Полабљу, приморија, Солуна, Мале Азије... Ово су уједно границе јужнословенских говора (Српских), са изузетком полабља и Мале Азије.
Шта ово значи. Ћирило и Методије су ширили писменост међу Србима и Србима сродној популацији.
Историјски Саватопулкова Великоморавска Кнежевина почиње већ на Дунаву код Београда. Бугарска је била источно од Мораве, Арса је Ражана... али јаде, нека буде да је до Ибра.
А и средњевековна србија била је подложна Великоморавском свештенству.
просветитељско дело Константина/Ћирила и Методија међу словенским народима

вероватно да не постоје два човека који су својом појавом и радом у већој мери обележили културу словенских народа од ове двојице Грка из Солуна, који с правом носе епитет - Апостоли Словена. 869. (педесетак дана након што се замонашио и узео име Ћирило) Константин је умро у Риму и сахрањен је уз велике почасти у цркви Св. Климента (чије су мошти пар година раније браћа донела у Рим). следеће године папа Хадријан II је рукоположио Методија за архиепископа Паноније, постављајући га на катедру Св. Андроника.

где се налазило Методијево црквено седиште (самим тим и средиште целе словенске књижевне школе), имајући у виду да се столица апостола Андроника налазила у Сирмијуму (Сремска Митровица)? где је сахрањен Св. Методије, с обзиром да му до данас није пронађен гроб?

873. папа Јован VIII се обраћа писмом српском кнезу Мутимиру (''Montemero duci Sclavinicae'') саветујући га да прихвати Методија као црквеног поглавара: ''опомињемо те да, следећи пример својих прародитеља, настојиш, колико је могуће, вратити се панонској дијецези, а пошто је онде већ, хвала Богу, постављен од столице Св. Петра епископ, ставити се под његову пастирску бригу.'' да ли то значи да су и Срби били део Методијеве архиепископије и да су примили глагољичку писменост непосредно из Паноније још за време његовог живота?
Да не помињемо Словенску писменост пре Ћирила и Методија. http://forum.krstarica.com/showthread.php/479110-Margumski-natpis?p=26476226&viewfull=1#post26476226
 
Poslednja izmena:
Пре свега имао Србе. Имамо и групу словенских племена, западне групе, која се преко Белорусије, доњег Подунавља, Тракије, спустила до Солуна.Данас се на том потезу може пронаћи Р1а М458 хг. Могуће је да имамо и касније ширење Тракија - Солун, за време Бугарског царства.
Међутим ови језици не учествују у главном правцу развоја језика. Нико од лингвиста није указао на неку везу Српског и Старословенског са овим језицима.
Мада све супо пиједностављени модели. Лингвисти кажу да је рефлекс шт касније ушао у Чешки, имамо и топним Пешра (од Пећ)... Можда је ово, заправо, карактеристика Р1а м458 језика, која је у неком тренутку преузела примат.
Прича да су срби добили писменост преко Бугара...
Констатине Порфирогенит говори о Србима у околини Солуна. Прича о одласку тих срба у далмацију, где су населили огромну територију није реална. Померања становништва није једна сеоба "на брзака", већ низ манјих миграција међу сродном становништвом, које су се одвијале вековима. Овим померањима, која се тичу Срба, у поримском добу, обухваћен је широк простор од границе Словачке и Украјине, преко Паноније, Околине Беча, један крај ка Полабљу, приморија, Солуна, Мале Азије... Ово су уједно границе јужнословенских говора (Српских), са изузетком полабља и Мале Азије.
Шта ово значи. Ћирило и Методије су ширили писменост међу Србима и Србима сродној популацији.
Историјски Саватопулкова Великоморавска Кнежевина почиње већ на Дунаву код Београда. Бугарска је била источно од Мораве, Арса је Ражана... али јаде, нека буде да је до Ибра.
А и средњевековна србија била је подложна Великоморавском свештенству.

Да не помињемо Словенску писменост пре Ћирила и Методија. http://forum.krstarica.com/showthread.php/479110-Margumski-natpis?p=26476226&viewfull=1#post26476226

Питам се да ли се некада уплашиш да ће се тло испод твојих ногу срушити од оволике количине глупости!!!
 
Pozdrav svima novi sam na forumu i imam stosta reci na ovu temu.
Добродошао.
Да чујемо.
...
Када говоримо о проучавњу индоевропских језика, присутно је једно упрштавање, дсе је све подређено главном току и сличностима, а занемарене су разлике, бочни утицају и везе и остале спацифичности. Дргим речима прати се доминантан популација, а остали елемнти се занемарују.
Међутим уопчена је једна специфичност, која се односи на Балкан, а дефинисана је кроз "Балканску језичку заједницу".
"Балканска језичка заједница или Балканска језичка унија је име које је дато сличностима у граматици, синтакси, речнику и фонологији које се налазе у језицима на Балкану, који иначе припадају различитим гранама индо-европских језика, као што су албански, грчки, романски и словенски језици.
Иако је број речи које ови речници деле мали, граматике ових језика имају доста сличности, међу којима је заједнички падежни систем и тежња ка аналитизацији."
http://sr.wikipedia.org/sr/Балканска_језичка_заједница
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top