Генетичка генеалогија

[Kor]

Tema: Antropološka istraživanja srednjeg veka u susednim zemljama

Madjarska: velika seoba naroda traje od 6-9 v. a onda dolazi period naseljavanja koji potiče od Ungara, a oni poticu iz oblasti Kama Volga. Izmedju 630. i 830. oni žive na Donu. Potom se pomeraju, i od 830. su izmedju Dona i Dnjepra. U toj oblasti su došli u kontakt sa istočnim Slovenima i istočnim Gotima i u obodnim zonama se sa njima i mešaju. Mešaju se i sa turskim grupacijama. 896. Ungri idu dalje na zapad i dolaze u Panonsku niziju. Tu se oni preimenuju u Madjare sastavljene od sedam plemena. Tu su naisli na brojne Avare. Arpad (madjarski vladar) porazio je Avare koji traju do 10 v.
Antropološki posmatrano imamo dve glavne komponente stanovništva :

1. je sastavljena od azijskog elementa
2. je evropska komponenta i sastavljena je od Baltida i istočnih evropeida.

Posle tog naseljavanja u 10 v. do 13 v. ova mongolska komponenta u antropološkom sastavu na tlu Madjarske je vrlo jaka. Kasni srednji vek u Madjarskoj se računa od 14-16.v. ali važan momenat je Mohačka katastrofa 1526. Posle ovoga dolazi do velikih etničkih promena na tlu Madjarske i madjarska antropologija kaže da se efekti tih promena posle mohačke bitke oslikavaju u profilu savremene populacije.

Rumunija: antropologija konstatuje da su u periodu velike seobe naroda na njenom tlu prisutni Huni, Gepidi, Avari i Sloveni. Rumuni nisu lingoslavi. Oni tu imaju i jedan deo Madjara a ima i protobugara. U periodu od 10-12.v. na tlu Rumunije su prisutne mešovite populacije. U njihovim velikim oblastima (Oltenija, Valahija, Moldavija, Dobrudža, Transilvanija) različit je antropološki sastav. Do 12.v. te velike makro regije nisu u antropološkom smislu iste. Od 13.v. istraživane nekropole ukazuju na antropološki etničku konsolodaciju. Postoje lokalne varijante ali se akcenat stavlja na autohtone Dačane. Rumunska antropologija insistira na autohtonizmu (na Dačane) koji su osnovni element njihove antropogeneze.


Bugarska: tokom velike seobe naroda Huni i Avari izvršili su odredjeni uticaj na lokalno stanovništvo. Za Slovene kažu da dolaze u nenastanjene oblasti npr. najstarija skeletna serija iz Novog Pazara (7-8.v.) pripada staroslovenskom i starobugarskom stanovništvu. Kod starijih protobugara prisutna je jaka mongolska komponenta. Po interpretaciji bugarskih antropologa protobugari su mešavina mongolskih i evropskih elemenata. 1396. Bugarska potpada pod Tursku vlast i to je ostavilo promene na demografskom i antropološkom planu. U Bugarskoj je izražena islamizacija. Prvo je islamizirano plemstvo a posle i siromašnije stanovništvo, da bi taj uticaj ostao i do danas. Proces brahikranizacije dugo prisutan na Balkanu, je i na tlu Bugarske bio ometan za vreme slavizacije. Bugari su lingoslavi i naučno dokazuju da nisu bioslavi jer akcenat stavljaju na tračkom poreklu. U 17., 18., i 19.v. Bugarska ima malo antropološkog materijala ali su našli vezu sa recentnim stanovništvom. Priznaju regionalne razlike. Na južnom delu njihove teritorije izraženo je gracilno stanovništvo tamnije kompleksne pigmentacije a na severu je više prisutna pontska brahikranizacija i depigmentovana varijanta. U Pirinskim planinama ostalo je očuvano autohtono Tračko stanovništvo.

*somatologija – antropologija živog stanovništva (somatska antropologija)

Albanija: antropologija se oslanja na autohtoni Ilirski supstrat. Grčka kolonizacija u 8.v.p.n.e. je obuhvatala samo priobalne delove. Od 2.v.p.n.e. taj priobalni deo je provincija Ilirikum. Posle romanizacije dolazi ekspanzija Slovena koja je više prisutna u severnom delu Albanije nego u južnom. Na ovom tlu Albanije dugo živi Komani kultura (8-12.v.) koja se definiše kao slovenska, romanska i vizantijska mešavina. Posle nje dolazi islamizacija a stanovništvo koje je bilo dublje u brdima počinje da migrira posle 16 v. u granične oblasti. Tako su stigli i do Srbije, Grčke, Makedonije, Crne Gore. Kao država, Albanija postoji od 1913. Poznata je po velikoj demografskoj ekspanziji.

Današnje stanovništvo se deli kao dijalektološka granica – na Toske i Gege. Severno od reke Mati žive dinaridi svetle kompleksije, a južno tamnije kompleksije i nižeg rasta.


Makedonija: postoji razlika izmedju istočne i zapadne Makedonije od početka naseljavanja do današnjeg antropološkog sastava. Od 9-10.v. pa do 17.v. sa tla Makedonije imamo 20-ak skeletnih serija. Do 12.v. se računa rani i puni srednji vek a od 12.v. ide mladji period, sve do 16.v. I po njima, u tom prvom periodu prisutni su gracilni i robusni mediteranac sa raznim podvarijetetima, tu su dinaridi, nordijci baltidi, mongolski tip i još neki drugi manji. Posle 12.v. sastav je isti kao prethodni ali samo njihov procenat varira. Što se tiče savremenog stanovništva u Makedoniji tokom 20.v. su ga najviše obradjivali stranci. Ima i lokalnih autora ali to su pretežno biometrijski radovi. Stavlja se akcenat na peonsku osnovu, zatim se uzima u obzir slavizacija jer su makedonci lingoslavi s tim sto procenat prema nemakedonskom stanovništvu nije mali. Celovita antropogeneza se ne može postići izmedju 15. i 16.v. koji im nedostaju.


Bosna i Hercegovina: radovi iz vremena SFRJ. Na antropološkoj obradi entiteta se minimalno radilo ali pravi početak tek treba očekivati. Zapadno od Drine je populacija stećaka a oni sami su kućoliki nadgrobni spomenici ispod kojih se vršila sahrana u periodu od 13-16 v. Oni su rasprostranjeni i istočno od Drine – na tlu Srbije. Ispod stećaka u Bosni su bile sahranjene i istorijske ličnosti. Pavle Radenović je bio sahranjen npr. ispod monumentalnog stećka u selu Pavlovcu blizu Sarajeva. Viganj Milosević je takodje bio tako sahranjen u selu Kočerinu kod Lištice. A ostaci Batala, bosanskog velmože, čuvaju se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu.


Hrvatska: od osnivanja svoje države institucionalizovala je antropologiju. Najviše se istražuju izolati na Jadranskim ostrvima u saradnji sa strancima, i njihov časopis COLEGIUM ANTROPOLOGICUM ima značajan opus. Nema dovoljno humanog osteološkog materijala i imamo vrlo razvijenu somatsku antropologiju i klasičnu biofiziku.

 

[Kor]

Tema: srednjevekovna populacija sahranjivana ispod stećaka


Stećci su široko rasprostranjeni na tlu centralnog Balkana. To su nadzemni kameni kućoliki spomenici kod kojih dominira horizontala. Mogu biti i sandučasti. Imaju i podzemni deo. Notirano je 66478 stećaka. Taj broj je bio i veći a dokaz za to je da su u vreme Austrougarske stećci korišćeni za gradnju mostova. Stećak je bio odraz socijalne stratifikacije u srednjem veku. 2988 nekropola je notirano rekognosciranjem. Najveći broj (oko 70%) je rasprostranjeno na teritoriji B i H. Manje ih je u Dalmaciji, zapadnoj Srbiji, u severnoj Crnoj Gori i u severnoj Albaniji.

Razvoj stećaka je krenuo ispod zemlje i ti prvi stećci su bili drveni i polagali su se u zemlju kao i svi drveni sanduci sa skeletima (do 13 v.). Srednjevekovni stećci imaju ornamente i natpise. Ornamenti su stilizovani i predstavljaju kako ljude tako i životinje, a svega nekoliko desetina je sa natpisima. Oni su omogućili da se utvrdi njihovo etničko poreklo. Smatralo se da su stećci spomenici pagana a natpisi govore da su oni hrišćanski.

Nekropola Radina kod Stolca – tu se pominje porodica Miloradovići (oni su još uvek živi).
Prve podatke o stećcima srećemo još pri kraju njihove dominacije, još u 16 v. Tada je benedikt Purifešić, koji je bio vatikanski službenik u Bosni, putovao za Carigrad. On ih u svojim zapisima prvi pominje. 1836. Amin Bouje je dao ozbiljnije podatke o stećcima (putovao po Podrinju), Artur Evans je stećke posmatrao kao misteriozno keltsko nadgrobno kamenje. 1879. Franc Fonlušan je objavio rezultate pregleda oko 1000 stećaka i to oko Drine. On je otvorio i 30-ak stećaka i obavio antropološku obradu. Našao je unutra ugarske novčiće i datovao ih izmedju 14 i 16 v. Zapisao je da su lobanje brahikrane, široke i visoke. U literaturi Ivan Azbot je prvi vezao za bogumile a to su posle zastupali istoričari Franjo Rački i drugi. Onih 30-ak natpisa koji su očuvani su pokazali da su pokojnici bili hrišćani i to pravoverni tako da je teza Račkog kod nas dugo održana sve do pre 20-ak godina kada je pala u vodu. Antropološki stećci sa tla Srbije su nepoznati, i nisu obradjivani. Od skoro 3000 nekropola sa stećcima, antropološki je obradjeno samo 10-ak i to sa tla B i H i Dalmacije. Okvirnom antropološkom obradom moglo se videti da je to ekstremno brahikrano stanovništvo. To su tipični dinaridi, školski primeri, s tim što su kod dve nekropole mediteranski dinaridi.
S obzirom na teritorijalnu rasprostranjenost stećaka i vreme kada je sahrana ispod njih praktikovana, sasvim je moguće da se radi o autohtonom starobalkanskom stanovništvu. Tu bi antropologija mogla da da potvrdan odgovor ali samo na nivou okvirnog.


02.11.2005.
Od 400 nekropola koliko je istraživano kod nas, oko 70 je publikovano. Od tih 70 nekropola 30 je iz punog srednjeg veka:

1. Arilje: postoji crkva sv. Ahileja i u njoj je bila sahranjena jedna srednjevekovna populacija pretežno iz 12 v. Antropološke ostatke je obradio Srboljub Živanović, i pošto materijal nije bio posebno očuvan nije se moglo nešto mnogo o ovoj populaciji zaključiti. Važno je da je kranijalni indeks bio na granici brahikranije i hiperbrahikranije tako da se radi o autohtonom dinarskom stanovništvu. Živanović je konstatovao karijes na svim prisutnim zubima ove serije.

2. Brestovik: datuje su u period 13-15 v. Odavde potiče oko 500 skeleta. Žika Gavrilović je obavio delimičnu antropološku obradu. Konkretno obradio je 50-ak muških i 50-ak ženskih lobanja. Njegov zaključak je da oko 40% ove populacije pripada brahikranom antropološkom tipu.
3. Brza Palanka: nekropola se datuje u period 12-14 v. 30-ak skeleta je obradila Slavica Radosavljević. Ona je zaključila da su većina lobanja brahikrane kod oba pola i to sa oko 55% zaključuje da preovladava dinarski tip ljudi. Karijes je prisutan u najvećem broju paleopatološke analize.


4. Vajuga: ima 3 srednjevekovne nekropole koje je obradio Srboljub Živanović. Nekropola br.1 ima oko 40 skeleta. Zaključio je da su muške lobanje hiperbrahikrane a da su ženske brahikrane. Kako je ovo period ranog srednjeg veka Živanović konstatuje da se radi o germanima iz zone Alpa. Nekropola br.2 je mladja, datuje se u period 12-14 v. Iz nje potiče 116 grobova. Tu je Živanović konstatovao da se radi o jednoj srpskoj srednjevekovnoj populacionoj grupi kod koje je brahikranizacija više izražena kod ženskog pola.

5. Vinča: srednjevekovna nekropola koju je 30-ih godina počeo da istražuje Miloje Vasić. Tokom kasnijih istraživanja, pre 30-ak godina, iskopano je oko 1000 skeleta a procenjuje se da bi ova nekropola mogla imati oko 4000 grobova. Datuje se u period 11-14 v. Antropološka analiza je pokazala da su na srednjevekovnoj Vinči živele dve različite populacije. One su koristile istu nekropolu a verovatno i isto naselje koje antropološkom metodologijom još nije utvrdjeno. Ali ta heterogena populacija je imala vrlo izražene bračne ženidbeno udadbene barijere – prisutni Sloveni i autohtono stanovništvo.
6. Bojka: avarska nekropola iz I milenijuma n.e. Obradjeno je 50-ak individua koje je obradio Srboljub Živanović.

 

[Kor]

7. Vrbas: obradjeno 50-ak lobanja od strane Srboljuba Živanovića 1967/68 god. Tu je dominacija brahikranih i hiperbrahikranih populacija ali je uzorak mali.

8. Glavica: nalazi se kod Kosovske Mitrovice. Datuje se u period 14-17 v. Oko 50 skeleta moglo je biti antropološki obradjeno. Tu se prvi put javlja jedna populaciona grupa koja u celini odgovara dinarskom tipu ljudi.
9. Gornji Lazac: nalazi se kod Kraljeva gde je svega oko 15 skeleta nadjeno i njih je obradio Srboljub Živanović. Populacija je heterogena po antropološkom profilu ali je zanimljivo da je ova stara srpska populacija bila niska svojim telesnim rastom – muškarci oko 159 cm a žene oko 152 cm.
10. Gračanica: nalazi se kod Valjeva. Antropološku obradu obavila je Marija Djurić. Zbog očuvanosti uspela je da pregleda 139 skeleta i videla da je prosečni vek žitelja ove nekropole bio oko 40 godina, dok su samo tri osobe doživele starost od 60 godina.
11. Dobrača: nalazi se kod Kragujevca. To je tumul iz bronzanog doba koji je istražio Milutin Garašanin. U njemu je bilo sahranjeno 44 Slovena. Obradu je obavila Zlata Dolinar 1954. godine. Tu je konstatovala razne antropološke varijetete ali kod kojih svi upućuju na slovensku etničku pripadnost.
12. Drmno-nad lugom: Drmno je selo pored Viminacijuma, a nad lugom je katastarska jedinica koja se datuje u period 15-16 v. Pregledano je oko 100 skeleta i videlo se da su i muške i ženske lobanje najvećim delom brahikrane što ukazuje na dinarski tip ljudi.
13. Djonaj: nalazi se kod Prizrena. Otkriveno je više od 20 skeleta koji se datuju u period izmedju 9 i 11 v. Antropološka analiza je ukazala na robusni leptodolihokrani tip koji se na ovim prostorima u ovom periodu vezuje za Slovene. Pošto brahikranih lobanja uopšte nema u ovoj seriji smatra se da su u pitanju izvorni Sloveni pre procesa mešanja sa starosedeocima.
*na centralno balkanskom prostoru do 10-11 v. Srećemo slovenske nekropole populacionih Slovena koji se ne mešaju.
14. Žiča: izdvojeno je oko 120 skeleta. To je deo manastirske nekropole čiju je antropološku obradu obavila Marija Djurić. Videlo se da je sastav ovog skeletnog stanovništva heterogen i pošto se radi o manastirskoj nekropoli nije mogla biti kompletna antropološka slika.

15. Kalemegdan: iskopane su dve grupe skeleta koje su datovane u 11 v. Jedna grupa je pokazivala mongolske crte u svojoj morfostrukturi i vezana je za Madjare koji su tu bili prisutni. Druga grupa skeleta koju odlikuje robusni robusni dolihomorfni govori da se radi o slovenskoj populaciji koja se sahranila na kalemegdanskom prostoru.



16. Kuline: nalazi se kod Kosovske Mitrovice. Serija je datovana u period 13-17 v. Iskopano je 100-ak skeleta a zbog stepena očuvanosti moglo je biti obradjeno 60-ak. Antropološka analiza pokazuje da dominira plan-okcipitalija na lobanjama i to često u ekstremnoj formi. To je dinarski antropološki tip i prosečna visina muškaraca je oko 171 cm a žena 162 cm.
17. Ljubičevac: nalazi se kod Požarevca. Iz ove srednjovekovne nekropole Slavica Radosavljević je obradila 52 skeleta. Slab stepen očuvanosti.
18. Mileševa: skeleti iznad manastirske crkve se datuju od 13-19 v. Obradjeno je 50-ak skeleta i radi se o heterogenoj raznoj populaciji. Uz dinaride prisutni su i mediteranski varijeteti. Tu je bio sahranjen i kralj Vladislav.
19. Novo Brdo: nalazi se na Kosovu. 60-ih godina iskopano je oko 900 skeleta. Oni se datuju u period od 14-16 v. Živojin Gavrilović je od tog materijala uspeo da obradi samo 12 lobanja i konstatovao je prisustvo brahikranije.
20. Korbovo Pesak: nalazi se u Djerdapu. 20-ak skeleta iz perioda 9-11 v. Obradila je Slavica Radosavljević. Zaključila je da su to u proseku dolihokrane duge lobanje koje se po svojim ostalim detaljima vezuju za Slovene. Ima i brahikranih tako da je verovatno neka mešavina sa Slovenima bila prisutna.
21. Ras podgradje: nalazi se kod Novog Pazara. Antropološku obradu obavio je Srboljub Živanović i to na 34 skeleta. On zaključuje: “svojim morfološkim i antropološkim karakteristikama pripadaju srednjevekovnom srpskom življu i poseduju iste karakteristike kao i skeleti nadjeni na Pazarištu”.


22. Senta: u Bačkoj nadjena nekropola iz perioda 12-14 v. Imala je ukupno 165 grobova. Obradu su izvršili madjarski antropolozi Bartuš i Farkaš. Zaključuju da je to jedna heterogena populacija ali sa 22% dinarida. Konstatovali su da to proširenje zone dinarskog tipa izmedju Dunava i Tise se odvija u vreme vlasti Arpadovića.
23. Sombor: nekropola iz perioda 15-17 v. sa oko 160 grobova. Obradu je sproveo Bartuš 1960. godine. On je video tu heterogenost stanovništva neke tri grupe, dinaride, istočne evropeide i jedan mongolski deo koji bi trebao da potvrdi prisustvo Madjara u tom periodu.
24. Studenica: mauzolej Nemanjića. Skeleti nadjeni oko crkve su iz perioda 12 v. Tu je svega 12 grobova istraženo ali se videlo da pripadaju starosedelačkom stanovništvu ne pominjući istorijske ličnosti.
25. Trajanov most (castrum Pontes): imao dve srednjevekovne nekropole od kojih je istražena ova druga. Ukupno je antropološki obradjeno 15 grobova a to je uradio Srboljub Živanović. Materijal je slabo očuvan tako da su dobijeni demografski podaci.

26.Trgovište: nalazi se kod Novog Pazara. Oko crkve na Trgovištu, na nekropoli br.1 arheološki je otkopano oko 500 skeleta. Obradu je sproveo Srboljub Živanović i konstatovao da su muške lobanje brahikrane što upućuje na starosedeoce, ali bilo je i nekoliko lobanja sa mongolskim karakteristikama ali zbog loše očuvanosti materijala veći zaključci nisu mogli biti dobijeni.

Nekropola br.2 je imal oko 200 skeleta. Zbog slabe očuvanosti moglo je biti antropološki premereno 27 skeleta. Obradu je radio Srboljub Živanović i zaključio da najveći broj lobanja pripada starosedeocima.
Nekropola br.3 broji oko 160 skeleta. Dominacija brahikranih dinarskih lobanja s tim što je prosečna visina muškaraca 167 cm a žena 165 cm. Pojedinačni uplivi skeleta sa mongolskim crtama se teško objašnjavaju.
27. Hajdukovo: nalazi se kod Subotice. Odatle potiču 82 skeleta koje je obradio naš biolog Geza Cekuš.
28. Crkvina: nalazi se kod Tutina. Odatle potiče 26 skeleta koji su bili u vrlo lošem stanju očuvanosti. Obradio ih je Srboljub Živanović i dobijeni su paleodemografski elementi.
29.Čačak: porta crkve sv.vaznesenja. Tu je otkriveno oko 200 skeleta čije iskopavanje počinje od 13 v. pa sledećih nekoliko vekova. Antropološku obradu obavila je Marija Djurić ali prema arheološkim podacima jedna grupa ovih skeleta pripada pravoslavnom a druga muslimanskom življu. Antropološki je ona pregledala 108 skeleta i zaključila da: “svi skeleti pripadaju istoj srednjevekovnoj srpskoj populaciji koja se nije mešala sa antropološkim tipovima koji preovladavaju kod Turaka”.
30. tzv. “madjarsko groblje”: nalazi se kod sela Cvetovica nedaleko od Lajkovca. Datuje se u period od 17-19 v. To je seoska nekropola koja jeu celini iskopana zbog ugroženosti sistema Kolubara-kop. Spada u važne nekropole posle 16 v. Ovo groblje je dobilo naziv krajem 19 i početkom 20 v. jer je okolno stanovništvo upamtilo da se to selo odselilo i otišlo na sever preko Save u Madjarsku. Uzroci napuštanja lokacije su, na prvom mestu, voda, nezdravi uslovi i sl.

 

[Kor]

Tema: istorijske ličnosti srpskog srednjeg veka čiji su skeleti obradjeni

Na našem prostoru ih ima ukupno obradjeno 13 skeleta. Ako tome pripojimo i srpse zemlje onda ih ukupno ima 16, a ako dodamo i Obrenoviće onda ih je ukupno 21.
· Studenica je podignuta oko 1200.godine. To je mauzolej Nemanjića. Zbog saniranja temelja podignut je i pod pa je otkriveno 12 grobova sa skeletima, s tim što sarkofag Stefana Nemanje nije diran. Nadjen je skelet kraljice Ane (br.1) koja je preminula kao monahinja Anastasija. Njen grob se nalazi u priprati i iznad njega je freska iz 16 v. Ona je u položaju proskineze. U grobu je nadjen solidno očuvan skelet kao i polovina lobanje posmatrano po vertikali. V.Djurić je bio supervizor iskopavanja. U Studenici ima dva sloja fresaka. Jedan iz 1200. godine a drugi iz oko 1600. godine. Slikar iz 16 v. je preslikao sliku iz 13 v. od slikara koji je video kraljicu Anu za vreme njenog života i rada tako da je mogao da preslika samo autentičnost.

· skelet u jako lošem stanju Stefana Prvovenčanog (br.2). Nalazi se preko puta sarkofaga Stefana Nemanje.
· knez Vukan (br.3) – najstariji brat Stefana Nemanje koji nije dobio presto. Njegov skelet je osrednje očuvan ali je lobanja u potpunosti očuvana jer je za života imao asimetričnu lobanju (njegova lobanja nije deformisana zbog ležanja u grobu već zbog prirode stvari što je i bio razlog zbog koga nije mogao da bude prestolonaslednik.
· Rano preminuli sin (br.4) kralja Uroša. Vrlo malo ostataka koji nisu mogli da kažu o uzroku smrti.Tu ima još 8 ličnosti čija identifikacija još nije sprovedena. Jedna od pokojnih žena bila je imobilne te je umrla od bolesti kukova i čije ime ne znamo. M.Vujić smatra da je ovde jedno vreme boravio i monah Teodosije.
· Sopoćani su sazidani oko 1260. godine. Skelet kralja Uroša (br.5) i kraljice Ane (br.6) je pre 20-ak godina obradio Srboljub Živanović. Očuvanost skeleta je vrlo slaba. Sva ova lica su skončavala kao monasi bez insignija kraljevske vlasti. Skelet arhiepiskopa Joanikija I (br.7) je ovde isto pronadjen.
· u manastiru Nova Pavlica pored ktitora Mihaila Andjelovića (br.8) imamo i dva kosovska junaka, braću Musić, Stefana (br.9) i Lazara (br.10). Manastir Nova Pavlica podignut je oko 1380. godine a priprata 100-ak godina kasnije gde se i nalazi Mihailo Andjelović.
· Kralj Vladislav (br.11). Njegov skelet se nalazi u Mileševi i obradio ga je Srboljub Živanović.
· Despot Stefan Lazarević (br.12). Sahranjen je u Koporinu, skelet je obradio Srboljub Živanović.
· U manastiru Drenča kod Kraljeva otkriven je skelet monaha Doroteja (br.13). Pored njega je nadjen još jedan skelet ali je on bio kontaminiran te je nemoguće reći o kojoj istorijskoj ličnosti se radi.
· Pavle Radenović (br.14) sahranjen ispod stećka u Pavlovcu kod Sarajeva.
· Viganj Milošević (br.15) takodje sahranjen ispod stećka kod Lištice u Kočarinu.
· Sin Jovana Dragušina – Dušanov polubrat (br.16). Smatralo se da je Pološki manastir kod Kavadaraca ktitorsko delo Jovana Dragušina. Tamo postoji slika deteta koga za ruku drži jedna starija žena. U ktitorskom grobu se nalazi dečiji skelet u prvim godinama života i jedan znatno stariji skelet žene koja bi jako teško mogla biti majka tom detetu. Jovan Dragušin je podigao ovaj manastir i posvetio ga svom rano preminulom sinu i svojoj majci.




Brahikranizacija je termin od reči brahios što znači široko. Najstarije brahikrane lobanje srećemo u okviru Djerdapske serije.

Slavizacija od 10 v. je termin prisutan na jezičkom planu. 1959. god. osnovano je antropološko društvo stare Jugoslavije. Izašlo je oko 30 glasnika antropologije one stare Jugoslavije.
Dinarizaciju vezujemo za starije gvozdeno doba.
Dinarski tip je osnovni tip današnje populacije. Definisao ga je Deniker 1898. i 1900. godine. On je uzduž dinarskih Alpa na onovremenom živom stanovništvu identifikovao ljude sledećih zajedničkih karakteristika: dominantna visina sa uskom staturom, kosa i oči braon, pigmentacija – koža srednje svetla, kratka visoka glava sa često ravnim zatiljkom (planokcipitalija), visoko usko lice sa vrlo visokim nosem i jakim vilicama.
Oblast rasprostiranja: planinska oblast J-I Evrope, zapadna Ukrajina, Karpatski luk, istočni Alpi i posebno doline reka u južnoj Nemačkoj.
Hronološki gledano najstarija je brahikranizacija, zatim dinarizacija, a najmladja je slavizacija.

 

[Ултрасдм]

Dobro, oni su u sustini tamanili mahom inferiornije kulture i tu pravili napredne civilizacije, sto je opet i korisno ispalo na kraju ... Globalno je koristilo svetu u sustini ...

Нису они створили ниједну напредну цивилизавију, а уништили су рецимо народе који су подизали споменике попут стоунхенџа....
Инфериорни су били само по оружју које су поседовали, док су рецимо становници балкана имали метално оружје па је ту Р1б стигао тек са Бугарима,Аварима и Келтима.

 

[Ултрасдм]

Tema: istorijske ličnosti srpskog srednjeg veka čiji su skeleti obradjeni

Na našem prostoru ih ima ukupno obradjeno 13 skeleta. Ako tome pripojimo i srpse zemlje onda ih ukupno ima 16, a ako dodamo i Obrenoviće onda ih je ukupno 21.
· Studenica je podignuta oko 1200.godine. To je mauzolej Nemanjića. Zbog saniranja temelja podignut je i pod pa je otkriveno 12 grobova sa skeletima, s tim što sarkofag Stefana Nemanje nije diran. Nadjen je skelet kraljice Ane (br.1) koja je preminula kao monahinja Anastasija. Njen grob se nalazi u priprati i iznad njega je freska iz 16 v. Ona je u položaju proskineze. U grobu je nadjen solidno očuvan skelet kao i polovina lobanje posmatrano po vertikali. V.Djurić je bio supervizor iskopavanja. U Studenici ima dva sloja fresaka. Jedan iz 1200. godine a drugi iz oko 1600. godine. Slikar iz 16 v. je preslikao sliku iz 13 v. od slikara koji je video kraljicu Anu za vreme njenog života i rada tako da je mogao da preslika samo autentičnost.

· skelet u jako lošem stanju Stefana Prvovenčanog (br.2). Nalazi se preko puta sarkofaga Stefana Nemanje.
· knez Vukan (br.3) – najstariji brat Stefana Nemanje koji nije dobio presto. Njegov skelet je osrednje očuvan ali je lobanja u potpunosti očuvana jer je za života imao asimetričnu lobanju (njegova lobanja nije deformisana zbog ležanja u grobu već zbog prirode stvari što je i bio razlog zbog koga nije mogao da bude prestolonaslednik.
· Rano preminuli sin (br.4) kralja Uroša. Vrlo malo ostataka koji nisu mogli da kažu o uzroku smrti.Tu ima još 8 ličnosti čija identifikacija još nije sprovedena. Jedna od pokojnih žena bila je imobilne te je umrla od bolesti kukova i čije ime ne znamo. M.Vujić smatra da je ovde jedno vreme boravio i monah Teodosije.
· Sopoćani su sazidani oko 1260. godine. Skelet kralja Uroša (br.5) i kraljice Ane (br.6) je pre 20-ak godina obradio Srboljub Živanović. Očuvanost skeleta je vrlo slaba. Sva ova lica su skončavala kao monasi bez insignija kraljevske vlasti. Skelet arhiepiskopa Joanikija I (br.7) je ovde isto pronadjen.
· u manastiru Nova Pavlica pored ktitora Mihaila Andjelovića (br.8) imamo i dva kosovska junaka, braću Musić, Stefana (br.9) i Lazara (br.10). Manastir Nova Pavlica podignut je oko 1380. godine a priprata 100-ak godina kasnije gde se i nalazi Mihailo Andjelović.
· Kralj Vladislav (br.11). Njegov skelet se nalazi u Mileševi i obradio ga je Srboljub Živanović.
· Despot Stefan Lazarević (br.12). Sahranjen je u Koporinu, skelet je obradio Srboljub Živanović.
· U manastiru Drenča kod Kraljeva otkriven je skelet monaha Doroteja (br.13). Pored njega je nadjen još jedan skelet ali je on bio kontaminiran te je nemoguće reći o kojoj istorijskoj ličnosti se radi.
· Pavle Radenović (br.14) sahranjen ispod stećka u Pavlovcu kod Sarajeva.
· Viganj Milošević (br.15) takodje sahranjen ispod stećka kod Lištice u Kočarinu.
· Sin Jovana Dragušina – Dušanov polubrat (br.16). Smatralo se da je Pološki manastir kod Kavadaraca ktitorsko delo Jovana Dragušina. Tamo postoji slika deteta koga za ruku drži jedna starija žena. U ktitorskom grobu se nalazi dečiji skelet u prvim godinama života i jedan znatno stariji skelet žene koja bi jako teško mogla biti majka tom detetu. Jovan Dragušin je podigao ovaj manastir i posvetio ga svom rano preminulom sinu i svojoj majci.




Brahikranizacija je termin od reči brahios što znači široko. Najstarije brahikrane lobanje srećemo u okviru Djerdapske serije.

Slavizacija od 10 v. je termin prisutan na jezičkom planu. 1959. god. osnovano je antropološko društvo stare Jugoslavije. Izašlo je oko 30 glasnika antropologije one stare Jugoslavije.
Dinarizaciju vezujemo za starije gvozdeno doba.
Dinarski tip je osnovni tip današnje populacije. Definisao ga je Deniker 1898. i 1900. godine. On je uzduž dinarskih Alpa na onovremenom živom stanovništvu identifikovao ljude sledećih zajedničkih karakteristika: dominantna visina sa uskom staturom, kosa i oči braon, pigmentacija – koža srednje svetla, kratka visoka glava sa često ravnim zatiljkom (planokcipitalija), visoko usko lice sa vrlo visokim nosem i jakim vilicama.
Oblast rasprostiranja: planinska oblast J-I Evrope, zapadna Ukrajina, Karpatski luk, istočni Alpi i posebno doline reka u južnoj Nemačkoj.
Hronološki gledano najstarija je brahikranizacija, zatim dinarizacija, a najmladja je slavizacija.

Знају ли се резултати тих истраживања. Јел би могла да се изврши ДНК анализа неког Немањића.

 

[Kor]

Знају ли се резултати тих истраживања. Јел би могла да се изврши ДНК анализа неког Немањића.

Rezultati ocigledno postoje. Nadam se da ce se naci neko od forumcana da nam postavi te podatke ovde.

Vec smo vise puta govorili da je sa odtataka kostiju moguce utvrditi jedino poreklo sa majcine strane. Za poreklo sa oceve strane je potreban ostatak krvi ili ljudskog mesa. Ako pazljivije procitas, videces da su ostaci tih ljudi u losem stanju.

 

[Kor]

Inace, tekst iz rada koji sam postavio sadrzi mnogo interesantnih detalja, koje nameravam postaviti na dskusiju unutar ove teme narednih nekoliko dana.

Tako, na primer....

Madjarska: velika seoba naroda traje od 6-9 v. a onda dolazi period naseljavanja koji potiče od Ungara, a oni poticu iz oblasti Kama Volga. Izmedju 630. i 830. oni žive na Donu. Potom se pomeraju, i od 830. su izmedju Dona i Dnjepra. U toj oblasti su došli u kontakt sa istočnim Slovenima i istočnim Gotima i u obodnim zonama se sa njima i mešaju. Mešaju se i sa turskim grupacijama. 896. Ungri idu dalje na zapad i dolaze u Panonsku niziju. Tu se oni preimenuju u Madjare sastavljene od sedam plemena. Tu su naisli na brojne Avare. Arpad (madjarski vladar) porazio je Avare koji traju do 10 v.
Antropološki posmatrano imamo dve glavne komponente stanovništva :

1. je sastavljena od azijskog elementa
2. je evropska komponenta i sastavljena je od Baltida i istočnih evropeida.

Posle tog naseljavanja u 10 v. do 13 v. ova mongolska komponenta u antropološkom sastavu na tlu Madjarske je vrlo jaka. Kasni srednji vek u Madjarskoj se računa od 14-16.v. ali važan momenat je Mohačka katastrofa 1526. Posle ovoga dolazi do velikih etničkih promena na tlu Madjarske i madjarska antropologija kaže da se efekti tih promena posle mohačke bitke oslikavaju u profilu savremene populacije.

Dakle, medju Madjaima imamo izrazenu mongolsku komponentu dugo vremena. Na zalost, ne kaze se koliko je procentualno jaka bila ta komponenta.
I onda se desava Mohacka bitka, nesto slicno sa Srbima u Kosovskom boju. Madjari su sakupili oko 25000 vojnika koji su gotovo svi izginuli.

E sad.... zanima me, kako je moguce da posle toga dodje do velikih etnickih promena i do nestanka mongolske komponente iz madjarskog naroda? Ne verujem da su se samo mongoloidni Madjari borili protiv Turaka. Cak i da je tako, izginulih je 23000, sto ne moze biti vise od 2-3% tadasnje madjarske populacije.

 

[R1IEJ]

Inace, tekst iz rada koji sam postavio sadrzi mnogo interesantnih detalja, koje nameravam postaviti na dskusiju unutar ove teme narednih nekoliko dana.

Tako, na primer....



Dakle, medju Madjaima imamo izrazenu mongolsku komponentu dugo vremena. Na zalost, ne kaze se koliko je procentualno jaka bila ta komponenta.
I onda se desava Mohacka bitka, nesto slicno sa Srbima u Kosovskom boju. Madjari su sakupili oko 25000 vojnika koji su gotovo svi izginuli.

E sad.... zanima me, kako je moguce da posle toga dodje do velikih etnickih promena i do nestanka mongolske komponente iz madjarskog naroda? Ne verujem da su se samo mongoloidni Madjari borili protiv Turaka. Cak i da je tako, izginulih je 23000, sto ne moze biti vise od 2-3% tadasnje madjarske populacije.

Kad su vec Madjari u pitanju,a i proucavate razne stvari, neskodi da znate i kakva je svojevremeno zapazanja imao Jasa Ignjatovic(1822-1889)
Evo vam citat iz njegovih "Memoara"-ustvari ovo je Jasin opis "naseg" Petefi Sandora i posle jos neka njegova(za mene bar iznenadjujuca) zapazanja:
„Ali ipak nesto mi je u oci palo, a to je i njegov srpski tip lica i glave.Stasa je bio srednjeg,tanak, upravo sitan.Glava omanja,okrugla,celo vedro,povece ali ipak proporcionirato, ne ispupceno niti osiljasto retrusirato; lice poluoval, suvo, zuckasto crne boje, zbog suvoce po jabucicama rekao bih da je kostunjavo, ali ipak sitno, vilice i usta potanka, nos niti rimski niti na nebo vopijušči, vec obican srednji u korenu malo ugnut;oci prama lica malo vece, crne, veoma melanholicna izraza, crte finije, ali koje neku borbu ili patnju pokazuju;brada mala, kačasta,kose crne,guste, kovrcaste................Takva lica i takve glave kod Srba i Madjara vise sam vec vidjao, I to mi jedino u oci padalo i docnije dalo mi povoda nekim refleksijama.Srbi jedna grana slavenskih naroda, ne nalice ni jednom od slavenskih naroda tako kao na Madjare, bilo to sto se lica bilo sto se lubanje tice.Neka ko pokloni paznju toj stvari, nek studira i sravnjava frenologiju pa ce se uveriti.Otkud to i kako to, pokraj takove razlicitosti jezika-vredna tema za dublje studiranje....”

 

[Ултрасдм]

Rezultati ocigledno postoje. Nadam se da ce se naci neko od forumcana da nam postavi te podatke ovde.

Vec smo vise puta govorili da je sa odtataka kostiju moguce utvrditi jedino poreklo sa majcine strane. Za poreklo sa oceve strane je potreban ostatak krvi ili ljudskog mesa. Ako pazljivije procitas, videces da su ostaci tih ljudi u losem stanju.

Знам да је немогуће утвртити мушку групу из костију, можда је ипак на неком телу сачувано месо или нокат.

 

[Dragon~Reborn]

Знам да је немогуће утвртити мушку групу из костију, можда је ипак на неком телу сачувано месо или нокат.

Ако су мошти краља Милутина добро очуване - ето прилике, али цврц, он је у Бугарској.

 

[Blagoje³]

Ово сте вероватно већ имали прилике да прочитате (Владимир Дворниковић) .

Nordijci:

Stas visok i vitak (oko 1’75m). Ramena snažna i široka, noge dugačke.Lobanja dugačka
(izrazito dolihokeflna), sa strane spljoštena, potiljak izbočen. Lice duguljasto, crte oštre, vilice
izrazite. Usta su uska i „tvrdo“ formirana, uvo maleno. Čelo je usko, ravno i natrag zavraćeno:
obrve ravne. Nos uzak i istaknut, u korenu visok. Oči svetle, plave ili sive, srednje veličine.Koža
tanka i bleda, sa providnim venama. Kosa plava ili crvenkasta, tanka, glatka i mekana; brada bujna.
Varijante: „subnordiska rasa“ i „fälische Rasse“ (tzv. Hindenburgrasse) krupno su građene; glava
velika i okrugla (sistematsko mesto ovih rasa još je nejasno i sporno). Nordijici sa Subnordijcima i
drugim varijetetima, čine u raznim procentima većinu u zemljama oko Severnog (Germanskog) i
Baltičkog mora: u Švedskoj, i Norveškoj, Engleskoj, Severnoj niziskoj Nemačkoj, Danskoj,
Holandiji, Belgiji i severnoj Francuskoj.U ostalim delovima Evrope, naročito u srednjoj Evropi i na
Balkanu, nordijci su zastupljeni samo kao rasna manjina.

Tacka sa varijantama nije sasvim tacna. Subnordijci, skandonordidi, kelto-nordidi ili nordo-atlantidi jesu varijante Nordida, ali takozvana felidna/dalofelidna [(dalo-)fälische Rasse] grupacija ne pripada nordijcima. Ona je grana kromanjonaca i mogla bi isto tako nazvati i severna-kromanjonska grupa, kako je nemacki antropolozi i nazivaju.

Tipican predstavnik felidne grupacije je npr bivsi nemacki golman Oliver Kan, dok npr Mihael Balak (luzicki Srbin) predstavlja tipicnoh kromanjonca. Zanimljivo je da svi nemacki kromanjonci i dalo/felidi imaju korene negde na podrucju izmedju Labe i Odre, pa i delom istocno od Odre.

Ostale grane kromanjonaca pored dalo/felidne bi bile ostkromanjonske/westbaltidne (npr predsednik Lukasenko), paleoatlantidske (Bud Spencer u mladim godinama ili bivsi danski predsednik Rasmuzen -delom dinarac-), onda postoji podgrupacija tronder (skandinavska varijanta kromanjonaca), tydal tip (npr Jorn Jamtfall) i borebi (borreby) koji ima korene negde na podrucju podunavlja. Sve to su kromanjonci, koji su se vremenom pomesali sa stanovnistvom drugih grupacija/gena, koji zive na istim prostorima sa njima.


Evo jedno, dve slike radi malo boljeg razumevanja.

Izvor slika: http://www.forumbiodiversity.com/showthread.php/2628-Rassentypen-Europas-Versuch-einer-Unterteilung

 

[Battlecat]

Нису они створили ниједну напредну цивилизавију, а уништили су рецимо народе који су подизали споменике попут стоунхенџа....
Инфериорни су били само по оружју које су поседовали, док су рецимо становници балкана имали метално оружје па је ту Р1б стигао тек са Бугарима,Аварима и Келтима.

Pa gde nisu kad su napravili najmocnije drzave kroz istoriju ?! Cak i danas pola sveta zeli da zivi u tim zemljama koje su stvorili ovi "evropski" R1b i to su vodece zemlje na svetu, kulturno, tehnoloski, pravno kako hoces ..

Koji su stanovnici balkana prisutni tada u tom trenutku sa metalnim oruzjem ? Koje kombinacije stanovnika ? Znam da su se ovi staro-evropljani inkorporirali i napravili Germane etc. po zapadu i centralnoj evropi ... Nisam siguran koji su ziveli tada tu.

 

[Battlecat]

Kad su vec Madjari u pitanju,a i proucavate razne stvari, neskodi da znate i kakva je svojevremeno zapazanja imao Jasa Ignjatovic(1822-1889)
Evo vam citat iz njegovih "Memoara"-ustvari ovo je Jasin opis "naseg" Petefi Sandora i posle jos neka njegova(za mene bar iznenadjujuca) zapazanja:
„Ali ipak nesto mi je u oci palo, a to je i njegov srpski tip lica i glave.Stasa je bio srednjeg,tanak, upravo sitan.Glava omanja,okrugla,celo vedro,povece ali ipak proporcionirato, ne ispupceno niti osiljasto retrusirato; lice poluoval, suvo, zuckasto crne boje, zbog suvoce po jabucicama rekao bih da je kostunjavo, ali ipak sitno, vilice i usta potanka, nos niti rimski niti na nebo vopijušči, vec obican srednji u korenu malo ugnut;oci prama lica malo vece, crne, veoma melanholicna izraza, crte finije, ali koje neku borbu ili patnju pokazuju;brada mala, kačasta,kose crne,guste, kovrcaste................Takva lica i takve glave kod Srba i Madjara vise sam vec vidjao, I to mi jedino u oci padalo i docnije dalo mi povoda nekim refleksijama.Srbi jedna grana slavenskih naroda, ne nalice ni jednom od slavenskih naroda tako kao na Madjare, bilo to sto se lica bilo sto se lubanje tice.Neka ko pokloni paznju toj stvari, nek studira i sravnjava frenologiju pa ce se uveriti.Otkud to i kako to, pokraj takove razlicitosti jezika-vredna tema za dublje studiranje....”

O ovome sam bas skoro razmisljao na granici dok sam cekao da nas chekiraju Madjari i gledao tako kroz prozor dok trckaraju tamo-vamo...

 

[Nesa 85]

Још једно питање за стручњаке :

Ком антрополошком типу (на основу изгледа наравно) припада овај човек ?

 

[Nesa 85]

Исто питање - Раде Шербеџија ?

 

[sumljiv_tip]

pontid i istocni mediteranac su dva razlicita tipa

 

[Nesa 85]

pontid i istocni mediteranac su dva razlicita tipa

Друже,објасни ми разлику? Овде сам,до сад,чуо само једно мишљење .

 

[Ултрасдм]

Pa gde nisu kad su napravili najmocnije drzave kroz istoriju ?! Cak i danas pola sveta zeli da zivi u tim zemljama koje su stvorili ovi "evropski" R1b i to su vodece zemlje na svetu, kulturno, tehnoloski, pravno kako hoces ..

Koji su stanovnici balkana prisutni tada u tom trenutku sa metalnim oruzjem ? Koje kombinacije stanovnika ? Znam da su se ovi staro-evropljani inkorporirali i napravili Germane etc. po zapadu i centralnoj evropi ... Nisam siguran koji su ziveli tada tu.

Под термином напредне цивилизације сматрам оне које су се појављивале кроз историју, не модерне државе.Р1б нсроди на западу постају неко и нешто тек романизацијом и појавом хришћанства. То што је данас запад Европе богатији од истока је последица комунизма, а опет много богатији су скандинавци И1 већински па јапанци, кинези, корејанци......

То су становници Виначанске неолитске културе: Ј2а, Г(мада се није задржао до данашњих дана) Е1б?(типичан за неолит, код нас дошао и из африке са Грцима) , Р1а(мала вероватноћа). И2*(није оставио потомке до дана данашњег, већина се одселила али је вероватно мањи део и остао)
Могли су да буду мешавина свих тих група или само једна типујем на Ј2а. Ту је и Т група за коју кажу да је неолитска и које има у Египту 8 посто , а код нас 3-4. Њу смо ретко помињали, Делује ми као да се кретала источним Средоземљем(можда и са робовима пошто је присутан и ист Африци)

 

[Hayka]

Tema: istorijske ličnosti srpskog srednjeg veka čiji su skeleti obradjeni





Brahikranizacija je termin od reči brahios što znači široko. Najstarije brahikrane lobanje srećemo u okviru Djerdapske serije.

Slavizacija od 10 v. je termin prisutan na jezičkom planu. 1959. god. osnovano je antropološko društvo stare Jugoslavije. Izašlo je oko 30 glasnika antropologije one stare Jugoslavije.
Dinarizaciju vezujemo za starije gvozdeno doba.
Dinarski tip je osnovni tip današnje populacije. Definisao ga je Deniker 1898. i 1900. godine. On je uzduž dinarskih Alpa na onovremenom živom stanovništvu identifikovao ljude sledećih zajedničkih karakteristika: dominantna visina sa uskom staturom, kosa i oči braon, pigmentacija – koža srednje svetla, kratka visoka glava sa često ravnim zatiljkom (planokcipitalija), visoko usko lice sa vrlo visokim nosem i jakim vilicama.
Oblast rasprostiranja: planinska oblast J-I Evrope, zapadna Ukrajina, Karpatski luk, istočni Alpi i posebno doline reka u južnoj Nemačkoj.
Hronološki gledano najstarija je brahikranizacija, zatim dinarizacija, a najmladja je slavizacija.

Zar se dinarski tip ne uklapa sa I2a din ? Balkan, zapadna Ukrajina, karpatski luk, za doline reke u nemackoj neznmam na sta se misli. Po logici bi trebalo da je dinarski tip mesavina kormanjonca (I2a) i stepskog eurazijata (R1a) sa uticajem mediteranca E1b.
Nordid,ako ga ima najvise u Skandinavije, severna Nemacka, Holandija, onda je taj tip najvise vezan za I1 i sa uticajem populacijama R1a pa kasnije dodatno i R1b.

E sad, bi bilo zanimljvo videti koliko su I1 i I2a razliciti bili u paleoliticko vreme, da li se ti kromanjonci vec razlikovali pre neolitika ?

 

[Hayka]

Под термином напредне цивилизације сматрам оне које су се појављивале кроз историју, не модерне државе.Р1б нсроди на западу постају неко и нешто тек романизацијом и појавом хришћанства. То што је данас запад Европе богатији од истока је последица комунизма, а опет много богатији су скандинавци И1 већински па јапанци, кинези, корејанци......

То су становници Виначанске неолитске културе: Ј2а, Г(мада се није задржао до данашњих дана) Е1б?(типичан за неолит, код нас дошао и из африке са Грцима) , Р1а(мала вероватноћа). И2*(није оставио потомке до дана данашњег, већина се одселила али је вероватно мањи део и остао)
Могли су да буду мешавина свих тих група или само једна типујем на Ј2а. Ту је и Т група за коју кажу да је неолитска и које има у Египту 8 посто , а код нас 3-4. Њу смо ретко помињали, Делује ми као да се кретала источним Средоземљем(можда и са робовима пошто је присутан и ист Африци)

Slazem se, i ako ne mozemo tako vezati osobine za Y-hromozom, mozemo govoriti o populacijama. Tvoj odgovor je bio vezan za R1b, i slazem se da ne mozemo populacije sa tom mutacijom vezati za napredak civilizacije. Nisu ucestovali u Neolitku, nisu prvi poceli da pisu, nis prvi razvili metalurgiju, nisu prvi zapoceli ziveti u gradovima. Mozda jest slucajnost, ali populacije vecinom R1b su bile cesto populacije pljackasa, i u aziji, i Evropi. A i dan danas, s drugim oruzijem, populacije sa vecinom R1b pljackaju svet. Da li to moze naucno da se dokaze, tesko. Ne usporavam da je zapad tehnolski napredan, uredne su zemlje, jeste i treba da su ugledamo na te "pozitivne " strane. Ali i te "zapadne" populacije su prihvatile druge vrednosti po utcajem Rima (sredozemna) prvo, pa hriscanske vere posle. Svoju izvorni mentalitet i vrednosti su promenili. A svakoko se popitomili, jer u kulturi je i uticao zenski neoliticki sloj koji ostao.

 

[Hayka]

Tacka sa varijantama nije sasvim tacna. Subnordijci, skandonordidi, kelto-nordidi ili nordo-atlantidi jesu varijante Nordida, ali takozvana felidna/dalofelidna [(dalo-)fälische Rasse] grupacija ne pripada nordijcima. Ona je grana kromanjonaca i mogla bi isto tako nazvati i severna-kromanjonska grupa, kako je nemacki antropolozi i nazivaju.

Tipican predstavnik felidne grupacije je npr bivsi nemacki golman Oliver Kan, dok npr Mihael Balak (luzicki Srbin) predstavlja tipicnoh kromanjonca. Zanimljivo je da svi nemacki kromanjonci i dalo/felidi imaju korene negde na podrucju izmedju Labe i Odre, pa i delom istocno od Odre.

Ostale grane kromanjonaca pored dalo/felidne bi bile ostkromanjonske/westbaltidne (npr predsednik Lukasenko), paleoatlantidske (Bud Spencer u mladim godinama ili bivsi danski predsednik Rasmuzen -delom dinarac-), onda postoji podgrupacija tronder (skandinavska varijanta kromanjonaca), tydal tip (npr Jorn Jamtfall) i borebi (borreby) koji ima korene negde na podrucju podunavlja. Sve to su kromanjonci, koji su se vremenom pomesali sa stanovnistvom drugih grupacija/gena, koji zive na istim prostorima sa njima.


Evo jedno, dve slike radi malo boljeg razumevanja.

Pogledajte prilog 249738

Pogledajte prilog 249739

Izvor slika: http://www.forumbiodiversity.com/showthread.php/2628-Rassentypen-Europas-Versuch-einer-Unterteilung

Odgovorio si na pitanje koje sam postavio :

"Tacka sa varijantama nije sasvim tacna. Subnordijci, skandonordidi, kelto-nordidi ili nordo-atlantidi jesu varijante Nordida, ali takozvana felidna/dalofelidna [(dalo-)fälische Rasse] grupacija ne pripada nordijcima. Ona je grana kromanjonaca i mogla bi isto tako nazvati i severna-kromanjonska grupa, kako je nemacki antropolozi i nazivaju." = Kromanjonac I1

Tipican predstavnik felidne grupacije je npr bivsi nemacki golman Oliver Kan (I1) , dok npr Mihael Balak (luzicki Srbin) predstavlja tipicnoh kromanjonca I2a. Zanimljivo je da svi nemacki kromanjonci i dalo/felidi imaju korene negde na podrucju izmedju Labe i Odre, pa i delom istocno od Odre. = Zato sto su jedini delovi gde ma uticaj I2b , i dodatno uticaj izvorno sorabskog I2a.

Ostale grane kromanjonaca pored dalo/felidne bi bile ostkromanjonske/westbaltidne (npr predsednik Lukasenko) I2a + R1a ?, paleoatlantidske (Bud Spencer u mladim godinama ili bivsi danski predsednik Rasmuzen -delom dinarac-), zapadni I2 ? , onda postoji podgrupacija tronder (skandinavska varijanta kromanjonaca) (I1 + R1a) , tydal tip (npr Jorn Jamtfall) i borebi (borreby) (I2a + neolitik) koji ima korene negde na podrucju podunavlja. Sve to su kromanjonci, koji su se vremenom pomesali sa stanovnistvom drugih grupacija/gena, koji zive na istim prostorima sa njima.

Da li bi mogli to tako vezati ?

 

[Casino Royal]

Posto se klasifikacije ne podudaraju sasvim sa haplogrupama, mislio sam na karakterologiju kada sam spomenuo nordide. Nordidi po karakteru su veoma specificna vrsta. Kratko vreme sam ziveo na severu Nemacke i jedan tipican nordid se ponasao veoma povuceno i ima slabo izgradjeno samouverenje. Toliko se "bledo" ponasa, da ga covek na ulici ne moze ni primetiti. A ako slucajno ti njemu negde u hektici u nekoj metro stanici cipelu zgazis, on ce se prema svojoj plasljivoj prirodi pre tebi izvinuti, nego sto ce od tebe neko izvinjenje ocekivati. To ti je jedan tipican nordid, toliko plasljive prirode, da na ulici ni zenskoj koja ga je sa nogu oborila ne sme da pridje od neke sramote i stida.
Jedan drugi tip nordida postoji na primer u Holandiji. Ziveo sam jedno duze vreme na zapadu Nemacke blizu holandske granice pa i njihovu prirodu poznajem. Oni opticki nisu mnogo razliciti od severne Nemacke, Danske, juzne Skandinavije, ali su totalni kontrast ostalim nordidima iz spomenutih krajeva. Oni su veoma veseli i ekstrovertirani, nemaju problema u komunikaciji sa bliznjima niti nepoznatima. Doduse imaju i oni neku vrsti razuma, tako da u mnogim situacijama gde jedan dinarac emotivno reaguje, za njih je to jednostavno neshvatljivo i imaju utisak da se radi o psihicki slaboj osobi. Ali sve u svemu nisu onog negativnog i pesimistickog kova kao na primer Nemci i Svedjani.

Naravno da se karakterološki tipovi ne moraju poklpati ni sa haplogrupama ni sa narodima.
Nazivati nordide nekakvim kukavicama i plašljivcima je velika rasistička predrasuda. Zar Normani ne pripadaju nordidima? A koliko se meni čini oni su o jadu zabavili svojim gusarenjem ne samo priobalje Sjevernog mora, već i evropsko priobalje Atlantskog okeana, čak i evropsko sredozemlje. Usput su i zavladali Engleskom, djelovima sjeverne Francuske (Normandija) osnovali su prvu Rusku državu, osvojili su jug Italije, a državu su formirali čak i u današnjoj Albaniji, prvi su doplovili do Amerike, kolonizovali Island itd.
Šta ćemo sa Švedskom, Poljskom, pa sa Poljsko-Litvanskom unijom? Zar nije predvodnica njemačkog ekspanzionizma bila Pruska?

 

[Hayka]

Naravno da se karakterološki tipovi ne moraju poklpati ni sa haplogrupama ni sa narodima.
Nazivati nordide nekakvim kukavicama i plašljivcima je velika rasistička predrasuda. Zar Normani ne pripadaju nordidima? A koliko se meni čini oni su o jadu zabavili svojim gusarenjem ne samo priobalje Sjevernog mora, već i evropsko priobalje Atlantskog okeana, čak i evropsko sredozemlje. Usput su i zavladali Engleskom, djelovima sjeverne Francuske (Normandija) osnovali su prvu Rusku državu, osvojili su jug Italije, a državu su formirali čak i u današnjoj Albaniji, prvi su doplovili do Amerike, kolonizovali Island itd.
Šta ćemo sa Švedskom, Poljskom, pa sa Poljsko-Litvanskom unijom? Zar nije predvodnica njemačkog ekspanzionizma bila Pruska?

Casino, evo slazem se s tobom, ne moze se pripojiti tako jednostavno haplogrupe sa karakteroloskim osobinama. I lako se dolazi do predrasuda, sto ne vodi nikuda. Na karakter utice i razni istorisjki dogadjaji koji kreiraju "mentalitet" nekog naroda, a ne samo pripadnost jednoj haplogrupi ili antropoloskog tipa. Jedna grupa ljudi koja zivi u jednoj celini ce konstruisati svoje vrednosti i mentalitet.

 

[Battlecat]

Oni su uglavnom talentovani da od dva naprave tri. Odnosno da sa tim znanjem sto dobiju naprave vise i vece levele napretka. Tu posteno su super sve te civilizacije R1b po Evropi. Kako su prihvatili fore od Rima , tako su to digli na jos vece nivoe i jos u srednjem veku pobegli ostalima. Mada kod tih zemalja mi se svidja sto prema ostalima razvijaju vojsku i orizje a medjusobno harmoniju i naprave se na super sile. I to posteno jeste adut i vidi se jasno. Japanci na istoku slicno, samo sto su oni surovi medjusobno u tom nekom "vojna baza" uredjenju drustva.

Mada po mom misljenju I grupacije stanovnistva su uglavnom medjusobno surove i jedino u miksu sa ostalima mogu da krenu u napredak i da se "prekale" jer su verovatno kroz istoriju bili toliko nadrndani jedni na druge da na tim prostorima koje su nastanjivali jednostavno nisu mogle da se razviju naprednije zajednice.

Nije zahvalno pricati generalno do u detalje, ali neke stvari se posteno jasno vide ...