Сине Мико, ево шта професор Драгослав Срејовић каже о томе (Драгослав Срејовић, Културе бакарног и раног бронзаног доба на тлу Србије):
"...Више од једног миленија, приближно од 3200. до 2000. године пре н. е., заједнице у континенталним деловима Балканског полуострва налазиле су се у процепу између два новонастала света, подједнако снажна али потпуно различита, између агресивних номада из јужноруских степа и динамичне, већ урбане културе егејског подручја. Полуномади- и одгајивачи коња, који су живели између Кавказа и доње Волге, научили су у последњим столећима 4. миленија пре нове ере од становника Грузије и Азербејџана да бакру додају арсен и да од ове легуре, сличне бронзи, производе убојито оружје. Захваљујући овој вештини, они су се са својим стадима и коњима убрзо проширили до Дњепра, а већ после неколико генерација пробили су се Дњестром и Прутом до североисточних делова Панонске низије, а Дунавом - до Гвоздених врата. Становништво ових области, још претежно одано седелачком начину живота и земљорадњи, није могло да пружи дошљацима озбиљнији отпор; оно се мањим делом повукло даље уз Дунав, а већим делом остало на својој земљи, прихватило културу завојевача и временом постало и само покретљиво и агресивно. Северни делови Србије већ од 3000. године пре н. е. постају њихов плен, док југоисточни делови падају у сенку егејске, посебно тројанске културе (Троја I - II). Популациони продори са североистока (степска и из ње изведене културе), као и културни утицаји са југоистока (тројанска и ранохеладска култура), били су тако чести и снажни да домородачке заједнице на тлу Србије током целог 3. миленија пре нове ере нису могле да се осамостале и остваре културу особених обележја.
Носиоци степске, такозване јамне културе појављују се на територији Србије најпре у Банату и Шумадији, где стижу око 3000. године пре н. е., и то или из доњег Подунавља или из горњег Потисја. Дошли су у мањим групацијама, а за собом су оставили ретке, али јасно видљиве трагове: велике хумке које су насули над гробовима својих поглавара. Увек у покрету и жељни даљих освајања, они су се задовољавали само оним што им није ограничавало слободу кретања, што се могло на брзину направити и натоварити на коња или у кола. У таквим условима живота није постојала потреба за солиднијим стаништима, за уметношћу, производњом квалитетног посуђа или за умножавањем алатки, већ једино за оружјем, скупоценим накитом и добрим коњима. Стога појавом ових степских дошљака култура на територији Србије и у околним областима нагло опада, али друштвено-привредни односи постају сложенији и динамичнији. Више се ни на једном месту не живи генерацијама, свуда се граде привремена станишта у виду полу укопаних колиба, а посуђе, једноставних облика и махом без икакве декорације, израђује се од непречишћене и недовољно печене земље. Одгајивањем коња за јахање и вучу, као и коришћењем точка и кола, омогућено је, међутим, брзо кретање људи, идеја и добара, а тиме и ослобађање од стега традиционалног родовског уређења..."
ulture bakarnog i ranog bronzanog doba na tlu Srbije
Dragoslav Srejović
Izvor: Istorija srpskog naroda I, Srpska književna zadruga, Beograd, 1994.
Outdated.
Bolje pocini da se bavis za mojim argumentima i arheologskim faktama koje sam ja postuvao.
Te fakte su:
- prvi dokaz za kola se moze nadji u neolitickom balkanu i istocnoj evropi
- prva domenstikacija konja je pocela na prostoru sredny stog kulture koja je bila deo "balkanskog neolitickog kompleska" (pogledaj burning house horizon)
- prve tako zvane indoevropske kulture koji su se kretali su bili deo balkanskog kompleksa i oni su bili enoliticari (pogledaj afanasevo kulturu)
- kako je moguce da se moze nadji na prostoru neoliticke kine "direktne" dokaze balkanskog neolitickog kompleksa?
kretanje tako zvanih kurganca u evropu i aziji je fakt. ali na koji nacim se to desavalo? u vecini na miran nacim. kurganci koji su vec vekovima trgovali za neolitiracima balkana i koji su sami bili deo tok kulturnog kompleksa su se mesali za njima. gimbuntas je tu gresila i ovo sto vi ovde propagirate je feministicka propaganda.
indoevropski pokret se rodio na ovom prostoru:

Cisti dokaz za to je prva domenistikacija konja (sredny stog kultura) i prva kola (cucuteni tripolye). kako vidis su ljudi bili deo iste kulture. zato nije i slucanjo je prvi "indoevropski pokret prema kine" sirio "neoliticku kulturu balkana".
The diffusion of the Black Sea fertility symbols towards China :
It seems, by the comparison of the pottery patterns, that the Cucuteni-Trypillian culture in Central Europe (ca 5000-3500 bc) is to be disseminated to the east during the 4
th millennium bc. and has provided the Lajja Gauri attitude design and the marker Swastika to the neolithic cultures of Western China.
It is interesting to note the pattern in black paint applied to this ceramic: the legs apart of the Yangshao anthropomorphic figure with hairs on its knees and its elbows, and this on a pottery depicting a sexual offering, Lepenski Vir type. This confirms the Lajja Gauri attitude of the fertility goddess and the binding to the cult of sexuality of this Chinese figure often described as a dancing shaman
http://de.scribd.com/doc/201868951/Phallic-Cult-in-the-Chinese-Bronze-Age-Shang-and-Zhou-dynasties
Poslednja izmena: