Gde idu duše preminule dece na rođenju?

Bjankilina:
I citiramo bibliju u 12 000 tema :D niko da malo govori svojim rečima samo iz knjige
Kliknite za proširenje...
Кад неко паметнији од нас нешто каже, треба глумити величину па преписати туђе речи као своје.
То ми се једино намеће као закључак на ово што си написала.
 
robivek:
A jel negde receno da se magarci i konji ne mogu krstavati ?

Zar si i ti propustio primetiti koji je kljucan predusov za krstenje !?

Hajde dok razmisljas u vezi s tim pokusaj mi odgoovriti kako mala deca mogu ispuniti ono sto je jasno i precizno rekao apostol:

Gal.3,27:
"...Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste..."

Ponavljam - kako se mala deca mogu OBUCI u Hrista !????????
Kliknite za proširenje...
Као што рекох, нигдје се не помиње да се дјеца не могу крштавати, а у овом стиху се дјеца не помињу уопште, међутим са њим самом себи скачеш у стомак и аргументујеш у моју корист, али о томе ћемо сутра, сад је касно.
 
Koslav75:
.... али о томе ћемо сутра, сад је касно.
Kliknite za proširenje...
Jedva cekam tvoj odgovor.

...a mozes se nadovezati i na pitanje od kojeg je pobegao Maki : ako ke CELA Judeja dolazila Jovanu da ih krsti i svi koji su se krstavali kajali su se za svoje grehe,kako se ovo moglo implementovati KOD MALE DECE ???
...ili mozda u CELU Judeju nije bilo male dece ?
...ili su mozda deca bila nevazna pa ih apostoli zaboravili pomenuti ili jos gore -da mozda kad se kaze CELA Judeja misli se samo na odrasle a ne na decu ???
 
Poslednja izmena:
robivek:
Jedva cekam tvoj odgovor.

...a mozes se nadovezati i na pitanje od kojeg je pobegao Maki : ako ke CELA Judeja dolazila Jovanu da ih krsti i svi koji su se krstavali kajali su se za svoje grehe,kako se ovo moglo implementovati KOD MALE DECE ???
...ili mozda u CELU Judeju nije bilo male dece ?
...ili su mozda deca bila nevazna pa ih apostoli zaboravili pomenuti ili jos gore -da mozda kad se kaze CELA Judeja misli se samo na odrasle a ne na decu ???
Kliknite za proširenje...
O čemu ti više pričaš? Ko ti je pobjegao od pitanja kad sam ti na to pitanje jasno odgovorio i postavio svoje kontrapitanje na koje ti nisi odgovorio?
 
Maki!:
O čemu ti više pričaš? Ko ti je pobjegao od pitanja kad sam ti na to pitanje jasno odgovorio i postavio svoje kontrapitanje na koje ti nisi odgovorio?
Kliknite za proširenje...
Daj nam onda citirajTOG TVOG ODGOVORA i proglasi me lazovom jer u suprotnom - to cu ja uraditi za tebe.

Haaaajde bato,dobio si "rukavicu u lice",da vidmo jel ti to bese musko ili sam mozda nesto krivo skontao... :D
 
Maki!:
Ја бих се осврнуо на још један аспект овог питања. Противници крштења беба се воле позивати на то да се у Писму нигдје не спомиње експлицитно да се бебе крштавају међутим нигдје у Писму не видимо ни примјер да се друга генерација хришћана крштава тек кад одрасте. Библијски стихови на које се противници крштења беба позивају говоре о првој генерацији тј. првим људима који прихватају хришћанство.

Дјела апостолска покривају период од 30 година што је сасвим довољно да се тако нешто деси. Рецимо да се нечији родитељи крсте док је та особа беба и да та особа одрасте довољно да схвати значај крштења и да се крсти али нигдје не видимо такав примјер. Не видимо да неко дође апостолу Павлу и каже типа "ја сам син тог и тог хришћанина који се крстио прије 20 година довољно сам одрастао па се и ја желим крстити". А знамо да су постојале хришћанске породице гдје су и родитељи и дјеца били вјерни хришћани. То нам указује на то да су припадници друге генерације хришћана крштени као бебе или као мала дјеца па нема потребе да се опет крштавају као одрасли.
Kliknite za proširenje...
Pa nema potrebe jer su svi krsteni kao odrasli..
Istorija potvrdjuje da krstenje beba pocinje u 4 veku tek.
 
Glasnik.:
Pa nema potrebe jer su svi krsteni kao odrasli..
Kliknite za proširenje...
Govorim o djeci prvih hrišćana koji su bili bebe kad su im se roditelji krstili. Recimo ako je Pavle nekoga krstio u 40. godini naše ere i taj neko je imao bebu tada. Djela apostolska se hronološki završavaju negdje oko 60. godine znači ta beba je mogla odrasti i napuniti čak 20 godina. Zašto nigdje ne vidimo da neko od te djece prvih hrišćana dolazi kod apostola da se krsti i govori im "evo ja sam odrastao imam toliko i toliko godina želim se krstiti"?

Glasnik.:
Istorija potvrdjuje da krstenje beba pocinje u 4 veku tek.
Kliknite za proširenje...
Eto te ko aeternum. Ne potvrđuje. Svjedočanstva Otaca iz ranijih vijekova govore o krštenju beba još i ranije i da je to apostolsko predanje.
 
Maki!:
Govorim o djeci prvih hrišćana koji su bili bebe kad su im se roditelji krstili. Recimo ako je Pavle nekoga krstio u 40. godini naše ere i taj neko je imao bebu tada. Djela apostolska se hronološki završavaju negdje oko 60. godine znači ta beba je mogla odrasti i napuniti čak 20 godina. Zašto nigdje ne vidimo da neko od te djece prvih hrišćana dolazi kod apostola da se krsti i govori im "evo ja sam odrastao imam toliko i toliko godina želim se krstiti"?


Eto te ko aeternum. Ne potvrđuje. Svjedočanstva Otaca iz ranijih vijekova govore o krštenju beba još i ranije i da je to apostolsko predanje.
Kliknite za proširenje...
Zato sto se krstavaju odrasli a ne bebe.
Krstavanke beba pocinje tek u 4 veku.

Krstavanje beba i dece je nepotrebno kaze Pavle a Hristos kaze da je njihovo carstvo.
 
Maki!:
Opet nisi odgovorio na moje pitanje. Zašto ne vidimo nigdje da se djeca prvih hrišćana krste kao odrasle osobe?
Kliknite za proširenje...
Jesam 2 puta vec.
Pa zato sto sw krstavaju kao odrasöi.
Novi zavet govori samo o krstavanju odeaslih.
I oni su medju njima.
Jer krstenje tahteva da neko razume sta to radi.
Djela apostolska 2,41Koji dakle rado primiše riječ njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.
 
Glasnik.:
Jesqm 2 puta vec.
Pa zato sto sw krstavaju kao odrasöi.
Novi zavet govori samo o krstavanju odeaslih.
I oni su medju njima.
Kliknite za proširenje...
Opet fulaš šta ti hoću reći vjerovatno namjerno. Ako se djeca prvih hrišćana nisu krstili kao bebe zašto nigdje ne vidimo da dolaze kod apostola i traže da budu kršteni kao odrasle osobe.

Glasnik.:
Jer krstenje tahteva da neko razume sta to radi.

Djela apostolska 2,41Koji dakle rado primiše riječ njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.
Kliknite za proširenje...
Ako je neko odrasla osoba da. Ako nije onda su tu roditelji da razumiju umjesto djeteta i da dijete onda podižu u hrišćanskom duhu.
 
Maki!:
Ја бих се осврнуо на још један аспект овог питања. Противници крштења беба се воле позивати на то да се у Писму нигдје не спомиње експлицитно да се бебе крштавају међутим нигдје у Писму не видимо ни примјер да се друга генерација хришћана крштава тек кад одрасте. Библијски стихови на које се противници крштења беба позивају говоре о првој генерацији тј. првим људима који прихватају хришћанство.

Дјела апостолска покривају период од 30 година што је сасвим довољно да се тако нешто деси. Рецимо да се нечији родитељи крсте док је та особа беба и да та особа одрасте довољно да схвати значај крштења и да се крсти али нигдје не видимо такав примјер. Не видимо да неко дође апостолу Павлу и каже типа "ја сам син тог и тог хришћанина који се крстио прије 20 година довољно сам одрастао па се и ја желим крстити". А знамо да су постојале хришћанске породице гдје су и родитељи и дјеца били вјерни хришћани. То нам указује на то да су припадници друге генерације хришћана крштени као бебе или као мала дјеца па нема потребе да се опет крштавају као одрасли.
Kliknite za proširenje...
Opet silujes?

KRSTENJE BEBA KADA POCINJE

Zbog praroditeljskog greha katolicka crkva uz veliko kolebanje se odlucuje 418 god da pocne sa krstenjem beba.

Dakle 418 godina posle Hrista.

Dotle to nije bila praksa.

Bilo je krstavanje dece, ali ne beba.

Augustinus und die Lehre von der Erbsünde

Der theologische Disput zwischen Augustinus und Pelagius ist symptomatisch für die spätere Diskussion um die Kindertaufe. In diesem Streit um die Sünde des Menschen und die Gnade Gottes ging es insbesondere um die Erbsünde und die Größe der Gnade Gottes. Dabei war für Augustinus die bestehende kirchliche Übung, auch kleine Kinder zu taufen, ein Beleg für das Vorhandensein ererbter Schuld. Der Glaube könne später dazutreten. Die Säuglingstaufe sei dabei besonders empfehlenswert, weil das unmündige Kind der heiligen Handlung noch keine widersetzlichen Gedanken entgegensetzen könne.[5]

Da die Säuglingstaufe als Ausdruck der Gnade angesehen wurde, verschärften sich in der Folge die Positionen. Die Kirche entschied sich nach einigem Schwanken für die augustinische Position und ordnete in der 4. Synode von Karthago 418 die Taufe von Kindern christlicher Eltern bald nach der Geburt an, „um sie der Gefahr der Verdammnis zu entreißen, die ihnen droht, falls sie ungetauft sterben …“ Ebenfalls ist dort von einer Art „Zwischenhimmel“ für ungetauft verstorbene Kinder die Rede.[6] Diese Lehre vom Limbus infantium wurde im Mittelalter noch weiter spezifiziert,[7] hat aber keine biblische Grundlage.

Auch die Deutung der Taufe als Sakrament, ein ebenfalls von Augustinus geprägter Ausdruck,[8] führte dazu, dass sich das Verständnis der Taufe vom bewussten Eintritt unter die Herrschaft Christi zu einem Heilswerk (opus operandum) wandelte, das vollzogen werden musste, um Anteil an der göttlichen Sphäre zu erlangen.

https://de.wikipedia.org/wiki/Kindertaufe
------------------------------------------------------------
 
Glasnik.:
Opet silujes?

KRSTENJE BEBA KADA POCINJE

Zbog praroditeljskog greha katolicka crkva uz veliko kolebanje se odlucuje 418 god da pocne sa krstenjem beba.

Dakle 418 godina posle Hrista.

Dotle to nije bila praksa.

Bilo je krstavanje dece, ali ne beba.

Augustinus und die Lehre von der Erbsünde

Der theologische Disput zwischen Augustinus und Pelagius ist symptomatisch für die spätere Diskussion um die Kindertaufe. In diesem Streit um die Sünde des Menschen und die Gnade Gottes ging es insbesondere um die Erbsünde und die Größe der Gnade Gottes. Dabei war für Augustinus die bestehende kirchliche Übung, auch kleine Kinder zu taufen, ein Beleg für das Vorhandensein ererbter Schuld. Der Glaube könne später dazutreten. Die Säuglingstaufe sei dabei besonders empfehlenswert, weil das unmündige Kind der heiligen Handlung noch keine widersetzlichen Gedanken entgegensetzen könne.[5]

Da die Säuglingstaufe als Ausdruck der Gnade angesehen wurde, verschärften sich in der Folge die Positionen. Die Kirche entschied sich nach einigem Schwanken für die augustinische Position und ordnete in der 4. Synode von Karthago 418 die Taufe von Kindern christlicher Eltern bald nach der Geburt an, „um sie der Gefahr der Verdammnis zu entreißen, die ihnen droht, falls sie ungetauft sterben …“ Ebenfalls ist dort von einer Art „Zwischenhimmel“ für ungetauft verstorbene Kinder die Rede.[6] Diese Lehre vom Limbus infantium wurde im Mittelalter noch weiter spezifiziert,[7] hat aber keine biblische Grundlage.

Auch die Deutung der Taufe als Sakrament, ein ebenfalls von Augustinus geprägter Ausdruck,[8] führte dazu, dass sich das Verständnis der Taufe vom bewussten Eintritt unter die Herrschaft Christi zu einem Heilswerk (opus operandum) wandelte, das vollzogen werden musste, um Anteil an der göttlichen Sphäre zu erlangen.

https://de.wikipedia.org/wiki/Kindertaufe
------------------------------------------------------------
Kliknite za proširenje...
И ти неког оптужујеш да фалсификује и сакрива?


"Seit dem späten 2. Jahrhundert n. Chr. liegen eindeutige Hinweise dafür vor, dass Säuglings- und Kindertaufen praktiziert wurden:

Tertullian, * um 160, Jurist und christlicher Schriftsteller aus Nordafrika, lehnte in seinem Werk De baptismo die Taufe von Kindern ab, aus Sorge, diese könnten sich später der Taufe nicht würdig erweisen. Die Gültigkeit einer Taufe von Kindern stellt er nicht in Frage. Seine Ausführungen belegen, dass zu seiner Zeit die Praxis der Kindertaufe existierte.[3]
Origenes, * um 185, Theologe in Caesarea in Palästina, behauptete in seinen Schriften, die z. T. später verurteilt wurden, dass die Kindertaufe apostolisch sei, d. h. schon in der Urchristenheit ausgeübt wurde. Er hielt sie für geboten, da die präexistente Seele des Neugeborenen durch Zeugung und Geburt befleckt sei.
Cyprian, * um 200, Bischof von Karthago, befürwortete eine Taufe sofort nach der Geburt, um ihr Heil nicht zu gefährden, da sie von der Erbsünde betroffen sei. Als weiteres Argument nannte er: Denn sowenig Gott auf die Person sieht, ebenso wenig sieht er auf das Alter, da er sich allen, die die himmlische Gnade erlangen wollen, ohne jeden Unterschied als Vater erweist.[4]
Die Traditio Apostolica, eine Kirchenordnung um 220, berücksichtigt die Taufe auch von Kleinkindern, für welche deren Eltern sprechen sollen. Normalfall ist allerdings die aktive Antwort der Täuflinge auf drei Tauffragen."

"Од касног 2. века нове ере, постоје јасни докази да се крштење новорођенчади и деце практиковало:

Тертулијан, * око 160, правник и хришћански писац из Северне Африке, одбацио је крштење деце у свом делу Де баптисмо, из забринутости да би се касније могла показати недостојном крштења. Он не доводи у питање ваљаност крштења деце. Његови коментари доказују да је пракса крштења новорођенчади постојала у његово време.[3]
Ориген, * око 185. године, теолог у Цезареји у Палестини, тврдио је у својим списима да је нпр. Т. су касније осуђени да је крштење новорођенчади апостолско, тј. х. практиковано је већ у раном хришћанству. Сматрао је то неопходним јер је претходна душа новорођеног детета била укаљана зачећем и рођењем.
Кипријан, * око 200, епископ Картагине, залагао се за крштење одмах по рођењу да не би угрозио њено спасење јер је била захваћена првобитним грехом. Као даљи аргумент навео је: Јер као што Бог не гледа на човека, тако не гледа ни на старост, јер се показује као отац без икакве разлике свима који желе да задобију небеску благодат.[4]
Традитио Апостолица, црквени ред око 220. године, такође узима у обзир крштење мале деце, за које треба да говоре њихови родитељи. Међутим, обично особа која се крсти активно одговара на три питања о крштењу."
 
Maki!:
И ти неког оптужујеш да фалсификује и сакрива?


"Seit dem späten 2. Jahrhundert n. Chr. liegen eindeutige Hinweise dafür vor, dass Säuglings- und Kindertaufen praktiziert wurden:

Tertullian, * um 160, Jurist und christlicher Schriftsteller aus Nordafrika, lehnte in seinem Werk De baptismo die Taufe von Kindern ab, aus Sorge, diese könnten sich später der Taufe nicht würdig erweisen. Die Gültigkeit einer Taufe von Kindern stellt er nicht in Frage. Seine Ausführungen belegen, dass zu seiner Zeit die Praxis der Kindertaufe existierte.[3]
Origenes, * um 185, Theologe in Caesarea in Palästina, behauptete in seinen Schriften, die z. T. später verurteilt wurden, dass die Kindertaufe apostolisch sei, d. h. schon in der Urchristenheit ausgeübt wurde. Er hielt sie für geboten, da die präexistente Seele des Neugeborenen durch Zeugung und Geburt befleckt sei.
Cyprian, * um 200, Bischof von Karthago, befürwortete eine Taufe sofort nach der Geburt, um ihr Heil nicht zu gefährden, da sie von der Erbsünde betroffen sei. Als weiteres Argument nannte er: Denn sowenig Gott auf die Person sieht, ebenso wenig sieht er auf das Alter, da er sich allen, die die himmlische Gnade erlangen wollen, ohne jeden Unterschied als Vater erweist.[4]
Die Traditio Apostolica, eine Kirchenordnung um 220, berücksichtigt die Taufe auch von Kleinkindern, für welche deren Eltern sprechen sollen. Normalfall ist allerdings die aktive Antwort der Täuflinge auf drei Tauffragen."

"Од касног 2. века нове ере, постоје јасни докази да се крштење новорођенчади и деце практиковало:

Тертулијан, * око 160, правник и хришћански писац из Северне Африке, одбацио је крштење деце у свом делу Де баптисмо, из забринутости да би се касније могла показати недостојном крштења. Он не доводи у питање ваљаност крштења деце. Његови коментари доказују да је пракса крштења новорођенчади постојала у његово време.[3]
Ориген, * око 185. године, теолог у Цезареји у Палестини, тврдио је у својим списима да је нпр. Т. су касније осуђени да је крштење новорођенчади апостолско, тј. х. практиковано је већ у раном хришћанству. Сматрао је то неопходним јер је претходна душа новорођеног детета била укаљана зачећем и рођењем.
Кипријан, * око 200, епископ Картагине, залагао се за крштење одмах по рођењу да не би угрозио њено спасење јер је била захваћена првобитним грехом. Као даљи аргумент навео је: Јер као што Бог не гледа на човека, тако не гледа ни на старост, јер се показује као отац без икакве разлике свима који желе да задобију небеску благодат.[4]
Традитио Апостолица, црквени ред око 220. године, такође узима у обзир крштење мале деце, за које треба да говоре њихови родитељи. Међутим, обично особа која се крсти активно одговара на три питања о крштењу."
Kliknite za proširenje...
Opet iskrivljujes tekst i pises ne istine.

Tekst ne kaze da je praksa krstenja novirodjencadi postojala u njegovo vreme vec kaze praksa krstenja dece.
Ali po negde.

Dakle nema dokaza o krstenju beba.
Opet si silovao tekst i slagao..
Krstenje beva pocinje 4 vek.

Ausführungen belegen, dass zu seiner Zeit die Praxis der Kindertaufe existierte.[3]

Kinder znaci deca ne novorodjence.
 
Glasnik.:
Opet iskrivljujes tekst i pises ne istine.

Tekst ne kaze da je praksa krstenja novirodjencadi postojala u njegovo vreme vec kaze praksa krstenja dece.
Ali po negde.

Dakle nema dokaza o krstenju beba.
Opet si silovao tekst i slagao..
Krstenje beva pocinje 4 vek.

Ausführungen belegen, dass zu seiner Zeit die Praxis der Kindertaufe existierte.[3]

Kinder znaci deca ne novorodjence.
Kliknite za proširenje...
Zamolio bih manje laži:
"Seit dem späten 2. Jahrhundert n. Chr. liegen eindeutige Hinweise dafür vor, dass Säuglings- und Kindertaufen praktiziert wurden:"

Šta znači säugling Glasniče?
 
bezimeni1:
Иду у Пакао зато што нису стигла да се крсте и покају а рођена су грешна.
Kliknite za proširenje...
..и сматрам да је то јако нехумано од стране Хришћанске религије, да нека деца која ништа лоше нису учинила, која чак нису свесна ни свог постојања, да иду у Пакао, да вечно горе и пате се заувек. Док неки матори криминалац може да ради свашта лоше током целог свог живота, довољно је само да се покаје и иде у Рај. То је велика неправда и сви који подржавају такав систем подржавају и неправду.
 
bezimeni1:
..и сматрам да је то јако нехумано од стране Хришћанске религије, да нека деца која ништа лоше нису учинила, која чак нису свесна ни свог постојања, да иду у Пакао, да вечно горе и пате се заувек. Док неки матори криминалац може да ради свашта лоше током целог свог живота, довољно је само да се покаје и иде у Рај. То је велика неправда и сви који подржавају такав систем подржавају и неправду.
Kliknite za proširenje...
Неће се патити нити вјечно горити. Бог није садиста.
 
Maki!:
Неће се патити нити вјечно горити. Бог није садиста.
Kliknite za proširenje...
Шта је Пакао него вечна незамислива патња. Деца се рађају грешна, по дифолту си крив док се не покајеш. Бог је свакако немоћан против Ђавола јер да је тако моћан он би га уништио.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Molitva kao terapija duše
Odgovora
4
Pregleda
39
Nina
Nina
Sekhem
"Interdimenzionalno putovanje" i zamjena Duše u snovima
Odgovora
7
Pregleda
318
Sekhem
Sekhem
Nina
Materijalno bogatstvo može biti smetnja za spasenje duše
2
Odgovora
25
Pregleda
509
valaam
valaam

Back
Top