Гаврило Принцип

[вук са Авале]

1.Зар ниси упоређивао Љотића са Чедом,а Дражу са Војом,или је то Ненад радио,не сећам се?Мада Воја и Мита сада имају исти број симптаизера,око 2%.

2.Ивка је хтела је да промени веру али јој Димитрије није дао рекавши јој:
"Боље да будеш добра католикиња,него лош православац."Касније је прешла после смрти Мите, у православље,истина је да је Љотић био екумениста до смрти,познато је његово предавање "Светло истине" које је издао Хиландар као књигу,али је Мита прочитао више хришћанске литературе од 90% епископа и био је члан врховног патријаршијског савета СПЦ.Збораши и богомољци су се помагали међусобно.Ако будеш ишао у манастир Ковиљ код владике Порфирија,он ће ти показати просторије где је Мита писао књигу:"Ко и зашто гони ЗБОР?".Тада се Љотић скривао од полиције,иначе управник БГ полиције,заборавио сам му име,оптуживао је Љотића за верско лудило,јер се Мита цео дан у ћелији молио Богу и носио иконицу у оделу.

1. Нисам

2. И ти сада дрвениш о јеванђељским националистима чији постулати иду, редом: вера, раса, нација. држава.
А Мита екумениста, а Ивка римо-католкиња и Хрватица?!

 

[Svecovek]

1.И ти сада дрвениш...

2.о јеванђељским националистима

3.А Мита екумениста,

4.а Ивка римо-католкиња и Хрватица

1.Дрскост је и нетолеранција када кажеш да булазним,пишем глупости,дрвеним.Ево на прошлој страни неки мајстор је написао да је Николај био римокатолик и шта сам ја требао да му кажем?Па рећи да је Николај римокатолик то је нешто много веће од глупости,али ја не желим да га вређам.

2.А шта су Корнелије и Мита ако не јеванђељски националисти?

3."Зашто видиш трн у оку брата свога а балван у оку своме не видиш?"
Наравно да верујем да је хришћанство једина вера,а Православље једино хришћанство,али то требамо сведочити својим животом.Знам за догматске разлике,али чврсто верујем да Провиђење на свој начин гледа и римокатолике,Православни Икумениста је био блаженопочивши патријарх Павле,као и Николај Велимировић једно време(препоручујем одличну књигу-"Агонија цркве"),затим велики доктор психологије чика Рајко Ђурђевић,Отац Тадеј,Марко Марковић велико национално перо наше емиграције и многи други интелектуалци,светитељи и црквени великодостојноци,који су називали римокатолике нашом браћом.Питања екуменизма су толико комплексна питања,да најбољи теолози не могу да дају 100 % тачне одговоре,а не ја или ти као лаици.А они искомплексирани адолесценти,који су мало загребли по форумима,прочитали пар памфлета од ДБ-овог кукавичјег јајета Шешеља о "сатанском Ватикану" немају право да причају о нечему у шта се не разумеју.Што рече један свештеник у мојој општини пре 3 године:"Па не могу они да клеветају нашег патријарха,човек се 60 година моли Богу."Лепо је казао владика Атансије то су:"псевдозилоти, секташи,комуњаре, медиокритетски менталитети, скоројевићи, конвулзивни "духовници" и њихови суфлери и епигони, духовни слепци који су веру учили по звездама и месечевим менама, новопечени "типичари", зилоти, маловерни смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм Божији..."

4.А ти када би заволео лепу,вредну и поштену Хрватицу,ти је као не би оженио?Није само Димитрије Љотић био ожењен Хрватицом,већ и сер Милан Антић,који је добио највеће могуће британско одликовање икада.И шта ако је Хрватица?Па и Хрвати су људи ваљда,било је и честитих Хрвата у равногорцима.

 

[Arlington Road]

Gavrilo Princip legenda !!!

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

У времену данашњем кроз антисрпску пропаганду, гдје се све афирмативно из српске историје настоји унизити, омаловажоти, оцрнити, малициозним извртањем изложити потузи, сваки хројски чин приказати као непромишљеност, лудост, и херокски чин Гаврила Принципа се настоји кроз ту амнтисрпску пропаганду настоји приказати као наштоп што је донијело несрећу Србији, што је покрњенуло катастрофу, увело свијет у ужасан рат (самим тим се Србима подмеће терет кривице за тај ужас) и сличне будалаштине.
Наравно није спорно, такве бесмислице, да је Гаврилов херојски чин донио несрећу Србији и српском народу, ће понављаати дежурни аутошовимнисти, као и грла из србофобичног крда, а повјеропваће у такве будалаштине само празноглавци неспособни да мисле својом главом.

Херојски Гаврилов чин није доинио никакву несрећу Србији, Аустро-Угарсака је дуго већ показивала намјеру да удариу на Србију, звецкала оружјем, сталне пријетње, проволкације као што су маневри баш на Видов-дан 1914.године, тражио се само изговор (а изговор може бити и прелет врабаца из Србије), био и на лажима утемељен да крене са злочиначкиум намјерама.

Најагресиовнији у сталним позивима да се "превентивно" нападне Србија бјеше извјесни Франц Конрад фон Хецендорф, начелник генералштаба, практично трећа личност по важности у монархији, који је те позиве упућивао од 1906.године, по британском историку Џону Мејсону (The Dissolution of the Austro-Hungarian Empire, 1867-1918, стр 66), само током 1913-е и 1914-е до јуна мјесеца најмање двадесет пет пута је позивао на рат против Србије. Заправо рат је одлаган само због тврдоглавости цара Франца Јосифа да не попусти пред таквим захтјевима.

Када су у питању догађаји након сарајевског атентата, одлука о рату је донешена много прије ултиматума Аустро-Угарске, према њемачком историку Фрицу Фишеру (овдје стр. 56-57)

Одлука о нападу је донешена на састанку министарског савјета монархије 7. јула. Сви учесници осим Иштвана Тисе (мађарски предсједник владе), која се и даље противио, сложили су се о неопходности рата против Србије, било директним нападом. без претходног упозорења или постављањем ултиматума са неприхватљивим захтјевима (значи ово пише њемачки историк).

 

[Khal Drogo]

Ту је и та аутошовинистчка мантра кроз коју се кривица за атентат подмеће неким мрачним силама и тадашњој Србији, српској обавјештајној служби и "омраженом негативцу", пуковноку Апису.
Но да је српска обавјештајна служба организовала такав суманут подухват, а то је реално глупо и повјеровати, не би тај задатак повјерила студентарији без икаквог искуства у руковању оружјем већ би задатак повјерила искусним, прекаљеним оперативцима, који су се већ доказали у сличним акцијама.

Уопште око тог атентата имамо читав низ невјероватних ствари, несхватљивих безбједоносних пропуста, коинциденција, глупих (или можда са циљем) одлука. Прво Чабриновић баци бомбу, иста се одбије од пресавијеног поклопца аутомобила на улицу, па настаје метеж, збрка, Принцип и остали не знајући шта се догодило напуштају положај, Принцип одлази у једну продавниуцу и купује сендвич. Поворка се склања у Вијећницу, али не прекидају са активностима него настављају као да се ништа није десило. Што је већ са безбједносног гледишта несхватљиво. Па возач који је ускочио погријеши руту, након стотињак метара га заустављакју и кажу да је рута измијењена, исти се враћа у рикверц и нацрта баш на пар метара од Гавре док једе сендвич.
Толико глупости, пропуста, несхватљивог слиједа, да прво питање које се поставља јесте. Како се дођавола то уопште могло догодити?
И још једно питање. Да ли се атентат и слијед догађаја уопште могао спријечити?

Како год, Гаврилов херојски чин нити је донио несрећу Србији нити је уврзао догађај који су увели човјечанство у катасзтофу. Али може у времену данашњем када српска нација пролази кроз морално, духовно и интелектуално посртање, бити спасењем, спасењем ако схватимо величину Гавриловог херојског чина, ако се тај чин снажније укоријени у српској колектицнох свијести, прије ћемо кренути путем моралног, духовног и интелектуалног оздрављења.