Pa nece biti bas da Nice nije doprineo
razvoju filozofske misli.
Istina da je Nice pisao aforisticku i nesistematsku filozofiju, cesto i u suprotnosti sa svojim ranijim tezama, ali se i pored toga iz njegove filozofije mogu oznaciti neke
osnovne teme ibitne preokupacije njegove filozofije.
Tako su tri osnovne njegove teme :
smrt boga,
volja za moc i, treca,
vecno vracanje istog. Pored i drugih, za Nicea, manje znacajnih tema.
Ono sto mnogi smetnu sa uma (
neki i namerno ! ) je vaznost tih tema ne samo za Nicea vec i filozofiju uopste.
Probacu da objasnim, ali, malo poduze, iako su skracivanja neophodna za ovu vrstu medija.
Smrt boga je Nice zamislio kao osnovnu temu koja se kriticki ( dakle, kada je Nice u pitanju,
negativno ) odnosi prema
tradicionalnom moralu, sferi trebanja, i prema
platonskoj metafizici.
Elem, istorija, po Niceu, upravljanja bozijom voljom, nakon dve hiljade godina je dospela do svoje najnize tacke i zato je potreban takav radikalan obrt. Naime, smrcu boga se negira
ideja o stalnom napredovanju iz koje proizilazi svakolika filozofija istorije evropske metafizike.
Nice je
protiv teze da je prava istina coveka
duh, a ne telo, i kritikovao je inteligibilno, hriscansko i saznajno-misaono ( teorijsko ) shvatanje coveka, zastupajuci tezu da je duh samo " oruzje i igracka " samog tela, premda se misli da je duh apsolutni gospodar.
Smrcu boga, po Niceu, covek tek moze postati ono sto nije bio -
natcovek !
Bog je zato i umro
da bi covek mogao vladati.
Tu vladavinu omogucava druga vazna tema ( ili hegelovski receno, pojam ) Niceove filozofije -
volja za moc, koja se pojavljuje smrcu boga, jer pred bogom, kao pred najvisom apstrakcijom,
svi smo izjednaceni, podjednako maleni, nemocni pred njim,
bez posedovanja volje za moc jer je bog uneo u sebe sve nase moci. Tako se smrcu boga prenosi, ujedno, i sva moc na coveka.
Tada se pokazuje da sve licnosti nisu jednake, ne poseduju u sebi jednak stepen volje za moci.
Tako se odvajaju nemocni, gomila, " stado " koje trazi nove vodice i pastire i iskrsava
natcovek, covek koji vlada i u kojem vlada njegova sopstvena volja za moc. Tako
volja za moc trijumfuje tek
u nejednakosti, sto je omogucila tek smrt boga, jer, " jednakost vice za jednakoscu upravo zbog nemoci ".
Po Niceu, zivot i smrt, saznanje, priroda, ideje, drustvena uredjenja, polozaj coveka, filozofija sa svim svojim disciplinama, naucna postignuca, socijalne pobune, itd.,
nisu nista drugo do prikrivene manifestacije volje za moci.
Itd., itd.
Ovo je samo jedan primer kako bi se mogao razumevati Nice, njegove namere, teznje, filozofija, i da te njegove misli ( filozofija ) nisu tako neodredjene i nejasne, besciljne, kako se cesto misli.
)
olako čitajte i gledajte da uživate čitajući...Ako ne razumete dobro
