Fridrih Niče

[Svecovek]

Душа овог лудог нихилистичког пророка је заправо била жедна Бога:

"Да ли сте чули за лудака који - у ране јутарње часове - пали светиљку и одлази на трг, непрекидно вичући: "Тражим Бога, тражим Бога!". Будући да на тргу увек има много оних који у Бога не верују, масом убрзо почиње да се шири смех. "Зашто Га тражиш? Да ли зато што се изгубио?", пита га један. " Да ли је Он залутао као дете?", пита га други." Или се можда крије? Можда се плаши од нас? Можда је отишао на пут? Или је можда емигрирао?, добацују му са подсмехом. Лудак тада утрчава међу њих и почиње да их стреља погледом.
"Где је Бог?", крикну лудак. "Ја ћу вам рећи. Ми смо га убили - ви и ја. Сви ми смо ми богоубице. Али, како учи-нисмо то? Како бесмо у стању да испијемо море? Ко нам даде сунђер да обришемо читав хоризонт? Шта учинисмо када ову земљу ослободисмо њеног сунца? Где се то сунце сада налази? Куда ми сада идемо? Удаљавамо ли се то ми од свих сунаца? Зар се ми уствари непрестано не суновраћујемо? Тамо-амо, унапред-уназад, у свим правцима? Има ли ичега горе и ичега доле? Зар не пропадамо као кроз бескрајно ништа? Зар не осећамо дисање празних простора? Није ли све хладније и хладније? Није ли око нас ноћ и не пада ли непрестано све већа и већа ноћ? Зашто онда да изјутра не палимо светиљке? Зар не чујемо буку коју дижу гробари, сахрањујући Бога? Зар не осећамо већ задах Божијега распадања? И богови се распадају, зар не? Бог је мртав. И ми смо ти који смо га убили. И како ћемо се ми, убице над убицама, утешити? Оно најсветије и најмоћније што је свет икада имао, искрварило је сада под нашим ножевима. Ко ће спрати ту крв са нас? Има ли воде која нас може опрати? Које службе искупљења и које свете обреде да измислимо? Није ли величина нашега дела превелика за нас? Зар не морамо и ми сами постати богови да бисмо постали достојни величине тог дела? Јер, никада на земљи не беше већега дела, и ко год се после нас роди, захваљујући том делу, биће учесник више историје него што је сва историја пре тога дела". Ту лудак заћута и погледа у оне који су га слушали. И они стајаху без гласа, гледајући га запањено. Он, коначно, баци светиљку на земљу, разби је и оде..."


„ Својим надчовеком, Ниче није упростио проблем човека, већ га је још више компликовао. По својој мртвости надчовек подсећа на робота, а не на живо људско биће. И даље проблем човека мучи сваког мисаоног човека. “ Св. Јустин Ћелијски

„ Немојте мислити да су наша тврђења празна и неоснована: обратите пажњу на успехе дарвинизма, марксизма, и ничеизма који су тако згодно с наше стране удешени. Разорни и погубни значај ових праваца за гојске умове, бар за нас, мора бити очигледан. “ – Протоколи сионских мудраца

„ Европски философи антихристи ( из луднице ) представљају крај деветнаестога века... Три негације садржи Ничеов надчовек у себи: негацију морала, негацију људи и негацију себе. “ Св. Владика Николај

„ Атеизам, истински "егзистенцијални" атеизам, који букти мржњом према - споља гледано - неправедном или неми-лосрдном Богу јесте једна духовна појава. Такав атеизам је стварни покушај човеков да се ухвати у коштац са Богом, Чији су путеви потпуно необјасниви, чак и најпобожнијима. Показало се да се такав покушај не једном завршио у заслепљујућем сусрету са Оним за Којим стварни атеиста у ствари очајнички трага. Христос је Онај Који дела у таквим душама. Ниче, назвавши себе Антихристом, тим самим је доказао своју неутољиву жудњу за Христом. “ Серафим Роуз

Владика Порфирије: " Аутор Антихриста је говорио једино на основу свог познавања протестантизма и католицизма; да је познавао православље, не би то написао."

 

[Plutarh]

Radi se o prevrednovanju morala, a ne njegovom negiranju. U sustini on ne negira ni hriscanski moral, nego ga samo stavlja na dno. On hoce da ga baci na zemlju posto mu se popeo na grbacu, jer se osjetio kao rob za katedrom gdje je bio prisiljen da provodi dane bez ikakvog izgleda na slobodu.
Normalno da ce oni koji puzu po zemlji pomisliti da je htio da sahrani taj moral.

 

[NEREJ]

Za neke bi bilo sasvim u redu da se na ptf.filozofije otvori jos pod-ptf.religije,i to bas, interesantno (!), na temi o Niceu. Tako bi vratili filozofiju ponovo u srednji vek,mislim.I to bi bilo sasvim u skladu,misle opet ti neki,sa Niceovim "vecnim vracanjem istog". Problem je samo u tome sto je tim tumacima "vecnog vracanja istog" istao nerazumljiv pojam vergla.

"O vi lakrdijasi i verglasi zacutite vec jednom ! - odgovori Zaratustra, i smejase se svojim zverima. Kako vi dobro znate, sta sam kao utehu pronasao sam sebi za sedam dana ! " (F.Nice,Tako je govorio Zaratustra, Grafos, Beograd, 1983., str.225 ).
Na istoj strani,ne treba ni to smetnuti sa uma, kaze : "...ah,covek se vecno vraca ! Mali se covek vecno vraca ! "
Hocu da kazem da napredak, koji nije uvek humanisticki, ipak jeste bitno ljudsko odredjenje. U filozofiji narocito.I da se filozofija nikad vise ne moze vratiti pod kapu religije.

 

[Plutarh]

Religija sama sebi uskace u stomak cim pozdere istinoljubivost.

 

[CrniĐavo]

Izgleda kao da u tome nalazis i neko svoje licno ucesce i uspjeh, ali s obzirom da se to naplacuje tek u "onom svijetu", nije ni tebi lako. Za tebe svijet ostaje "pakao". Ipak, hvala ti sto nam prenosis barem djelic iz atmosfere tvoje duse. Sad nam je lakse izabrati da li se isplati poludjeti ili ne.
Jos nam samo objasni cime se bavis i kako se hranis i ECCE HOMO!

Brate, prenosim činjenice, i te činjenice možeš vrlo lako da proveriš i sam, a ne da ovde mene optužuješ da izmišljam stvari. Imaš brate stotinu biografija pisanih o ovom Tvom idolu, uzmi pa proveri da li je ovo što sam napisao činjenica ili je izmišljotina.

 

[CrniĐavo]

Radi se o prevrednovanju morala, a ne njegovom negiranju. U sustini on ne negira ni hriscanski moral, nego ga samo stavlja na dno. On hoce da ga baci na zemlju posto mu se popeo na grbacu, jer se osjetio kao rob za katedrom gdje je bio prisiljen da provodi dane bez ikakvog izgleda na slobodu.
Normalno da ce oni koji puzu po zemlji pomisliti da je htio da sahrani taj moral.

Dakle, po Tebi, koji to Hrišćanski moralni princip je prevrednovan i koji Hrišćanski moralni proncip, po Tebi, treba sahraniti:
1. Ne laži
2. Ne kradi
3. Ne ubij
4. Ne čini preljubu
5. Ne bludniči
6. Ne huli na Ljubav
7. Ne misli zlo
???????

I dalje:
Ne čini drugome ono što ne bi voleo Tebi da se čini. Da nije, po Tebi, ovaj moralni princip prevrednovan? Da li Ti misliš da ovaj Hrišćanski moralni princip treba sahraniti?

I dalje:
Voli sebe svim srcem svojim, i voli bližnje svoje kao sebe samog. Da nije, po Tebi, ovaj moralni princip prevrednovan? Da li Ti misliš da ovaj Hrišćanski moralni princip treba sahraniti?

I dalje:
Bori se za istinu, bori se za pravdu, budi milostiv. Da nisu, po Tebi, neki od ovih moralnih principa prevrednovani? Da li Ti misliš da neke od ovih Hrišćanskih moralnih principa treba sahraniti?

 

[Plutarh]

Covjek koji nikad nije bio slobodan moze sebi da dozvoli da ga drugi vode kroz zivot i u tom slucaju njegova autobiografija ne vrijedi nista. Ali neko ko je uvijek davao od sebe vise nego sto se trazilo i ko je najzad stvarao potpuno oslobodjen svih stega i obaveza ne moze da bude predmet tudjih komentara, pa makar cio svijet govorio isto o njemu, jer sto se njemu snilo to ne mora vama biti milo.

Iz donje liste se vidi da ti ne znas nista sem da budes potrcko, pa cak ne znas ni kako glase "Bozje zapovijesti".

Prevrednovanje (a ne sahranjivanje) se odnosi na to da covjeka treba upucivati sta da radi, a ne sta da ne radi, da bi postao jaci i sposobniji. Ne ubij u ratu? Ne ukradi od neprijatelja? Bolje voli neprijatelja nego mu ukradi? Ne misli zlo svom neprijatelju?
Drugo, da li treba ciniti samo ono sto volis ili i mnoge druge neophodne stvari? Zar samo paraziti i ljenjivci ne rade samo ono sto vole? Pa i zlocinci rade ono sto vole...

"Voli sebe svim srcem svojim, i voli bližnje svoje kao sebe samog."

Samoljublje je jedan od najvecih prestupa u hriscanstvu. Umjesto toga se savjetuje neka ljubav prema bogu i neka biseksualna ljubav prema "bliznjem". Da li su hipici biseksualni i da li najvise lice na Isusa? U hriscanstvu se kao najvisi princip propagira "odsopstvavanje" - odricanje od sebe. Kao Kinezi koji i nemaju rijec "ja". Postoji teorija da je Isus izmedju svoje 12. i 30. godine bio na istoku pod uticajem Budizma, jer se o njemu iz tog doba nista ne zna.
"Bori se za istinu, bori se za pravdu, budi milostiv."
Istina koja postoji samo u novom zavjetu smrdi. Bori se za pravdu samo onih koji nemaju nista i nista i nisu zasluzili? Smrdi... Budi milostiv prema svima nije pravedno!
Pravda je kad svako obavlja svoj posao. Ko nije u stanju ili nece da ga obavlja, za takvog nema pravde, a ni milosti. Pa ni za mene.
Svu tu jednostranost treba baciti na zemlju, jer se kroz nju samo mnozi bolest i bijeda.
Moral bi trebao da mnozi samo srecu.

A kakva je to sreca kad pomognes zderonji da se ugoji i razboli? Takvog prvo treba tresnuti vrlinom zvanom umjerenost!

Covjek koji vise ne misli svojom glavom nego ZAHTIJEVA POMOC drugih je ispisan iz ljudskog clanstva. Takvog se moze smatrati zivotinjom i oduzeti mu sva prava. Niceov projekat nadcovjeka je prosto povratak starom tipu misleceg i opazajuceg covjeka, jer ovaj danasnji vise ne vrijedi kao covjek - treba ga prevazici, treba opet misliti svojom glavom i otpisati otpisane, jer oni sada brane pojedincima da budu ljudi namecuci svoj hriscanski stil zivota svima.

Covjek se ukiselio i pokvario, otpisimo ga!

 

[CrniĐavo]

Covjek koji nikad nije bio slobodan moze sebi da dozvoli da ga drugi vode kroz zivot i u tom slucaju njegova autobiografija ne vrijedi nista. Ali neko ko je uvijek davao od sebe vise nego sto se trazilo i ko je najzad stvarao potpuno oslobodjen svih stega i obaveza ne moze da bude predmet tudjih komentara, pa makar cio svijet govorio isto o njemu, jer sto se njemu snilo to ne mora vama biti milo.

Brate, Niče je pisao svoje delo, dakle, mesio je svoj hleb, sa jasnim ciljem, da ga ponudi drugima da jedu ono što je on umesio, dakle, delo je pisao u nameri da to delo ne čita samo on sam, već da to delo čitaju i mnogi drugi ljudi. Dakle, ako očekuje od drugih ljudi da čitaju njegovo delo, da jedu hleb koji je on umesio, onda je trebao da očekuje i da će svaki njega samoga doživljavati na svoj način, a ne samo da ga doživljava na način kako je on samoga sebe doživljavao, pišući sam svoju biografiju, tj. autobiografiju.
A činjenica je da njegova autobiografija je bila preuranjena, tj. nije uspeo da napiše najbitniju stvar koja se desila u njegovom životu, a to je kako je njegovo delo, tj. kako je njegova filozofija i njegov način razmišljanja uticao na njegov lični život, što znači. kakve su posledice takve njegove filozofije i takvog njegovog razmišljanja na njegov lični život. A posledica je jasna kao dan. čovek je izludeo i poludeo. I on je sam svedok za sebe.

Iz donje liste se vidi da ti ne znas nista sem da budes potrcko, pa cak ne znas ni kako glase "Bozje zapovijesti".

Je l' hoćeš da kažeš da sve ono što sam naveo, to nisu Božije zapovesti?
Ili pokušavaš uvredom da sebe uzdigneš, tako što ćeš uvredom mene da spustiš?
Varaš se ako misliš da sebe uzdišeš time što drugoga spuštaš, samo se još više zakopavaš u jamu.

Prevrednovanje (a ne sahranjivanje) se odnosi na to da covjeka treba upucivati sta da radi, a ne sta da ne radi, da bi postao jaci i sposobniji. Ne ubij u ratu?

Hrišćanski moralni princip jasno i nedvosmisleno kaže ne ubij, iz čega proizilazi da ne treba ratovati, a sama pomisao na rat je kršenje Hrišćanskog principa, koji kaže ne misli zlo.

Ne ukradi od neprijatelja? Bolje voli neprijatelja nego mu ukradi? Ne misli zlo svom neprijatelju?

Upravo tako. Zločin se ne poništava novim zločinom, već se zločin umnožava novim zločinom. Dakle, ako je Tebi nešto ukradeno, Ti nepravdu nećeš ispraviti time što ćeš i Ti ukrasti, već ćeš se samo svrstati u skup lopova i zlikovaca.

Drugo, da li treba ciniti samo ono sto volis ili i mnoge druge neophodne stvari? Zar samo paraziti i ljenjivci ne rade samo ono sto vole? Pa i zlocinci rade ono sto vole...

Voleti samoga sebe svim srcem svojim znači upravo to što se kaže, a to je Ljubav prema samome sebi. A tamo gde je Ljubav, tu nema rđavih dela, tamo gde je Ljubav tu nema lošeg, već tamo gde je Ljubav tu može biti samo dobro. Rđavo i loše i zlo nastaje tamo gde nema Ljubavi. Dakle, zločinci svoja zla dela proizvode iz mržnje, tj. zbog toga što nemaju Ljubavi. Sve ostalo što je u suprotnosti sa ovim što sam rekao je čista demagogija, a ako i neko pokuša da zameni značenje pojmova dobro i zlo, onda je Taj za mene nečisti duh, tj. na putu je da potpuno izgubi svoj razum.
Dobro i zlo nisu samo pojmovi koji se izgovaraju usnama. Njihova suština, dakle, suština dobra i suština zla, oseća se u srcu, tj. oseća se dušom. Usne služe samo da pokušaju opisati rečima ta osećanja.

"Voli sebe svim srcem svojim, i voli bližnje svoje kao sebe samog."

Samoljublje je jedan od najvecih prestupa u hriscanstvu. Umjesto toga se savjetuje neka ljubav prema bogu i neka biseksualna ljubav prema "bliznjem". Da li su hipici biseksualni i da li najvise lice na Isusa? U hriscanstvu se kao najvisi princip propagira "odsopstvavanje" - odricanje od sebe. Kao Kinezi koji i nemaju rijec "ja". Postoji teorija da je Isus izmedju svoje 12. i 30. godine bio na istoku pod uticajem Budizma, jer se o njemu iz tog doba nista ne zna.

Nije samoljublje Ljubav prema sebi, već je mazohizam kada čovek nema Ljubavi prema samome sebi.
Ljubav prema samome sebi je temelj čovekovog odnosa prema svetu koji ga okružuje. Bez tog temelja, bez Ljubavi prema samome sebi, nema niti Ljubav i prema bližnjima svojim, tj. bez Ljubavi prema samome sebi nema ni Ljubavi prema drugim Ljudima.

Onaj koji ne želi da pomogne sebi, taj ne želi da pomogne ni drugome.
Pomažući sebi, čovek pomaže i drugima. Zarađujući sam svoj hleb, čovek pomaže i drugima, tj. onima koji bi morali da za njegov hleb rade umesto njega.

Onaj koji ne želi da ga ljudi poštuju, Taj niti želi da poštuje druge ljude.
poštujući samoga sebe, čovek poštuje i druge ljude. Radeći na samome sebi, na svome telu i na svome duhu, učeći i sticajući znanje, čovek stiče poštovanje prema plodovima svoga rada i truda, jer zna da do tih plodova nije došao lako, jer zna da je da bi došao do tih plodova uložio energiju i vreme. A kada to zna, onda zna i da poštuje i ceni trud drugih ljudi i dela drugih ljudi, a samim tim poštuje i druge ljude.

"Bori se za istinu, bori se za pravdu, budi milostiv."
Istina koja postoji samo u novom zavjetu smrdi. Bori se za pravdu samo onih koji nemaju nista i nista i nisu zasluzili? Smrdi... Budi milostiv prema svima nije pravedno!
Pravda je kad svako obavlja svoj posao. Ko nije u stanju ili nece da ga obavlja, za takvog nema pravde, a ni milosti. Pa ni za mene.
Svu tu jednostranost treba baciti na zemlju, jer se kroz nju samo mnozi bolest i bijeda.
Moral bi trebao da mnozi samo srecu.

Istina se spoznaje. Put do istine se uči. Uči se tako što probaš, pa uspeš, pa zapamtiš. Ili put do istine učiš tako što probaš, pa pogrešiš, pa se opečeš, pa shvatiš da je taj put pogrešan, i onda ne ideš više tim putem, već tražiš novi put do istine.
Ili put do istine učiš tako što posmatraš nekog rugog, kako ide po trnju do svetla, pa onda veruješ da je to pravi put, jer Ti uvide, Ti spozna da je ovaj tim putem došao do svetla.

A kakva je to sreca kad pomognes zderonji da se ugoji i razboli? Takvog prvo treba tresnuti vrlinom zvanom umjerenost!

Izbaci zle pomisli iz svoje glave. Rekoh već, zlo se ne može poništiti zlom, već se zlo novim zlom može samo udvostručiti i umnogostručiti.
Da bi nečije zlo poništio, moraš da uložiš ono što je suprotno od zla, a to je dobro.

Covjek koji vise ne misli svojom glavom nego ZAHTIJEVA POMOC drugih je ispisan iz ljudskog clanstva. Takvog se moze smatrati zivotinjom i oduzeti mu sva prava. Niceov projekat nadcovjeka je prosto povratak starom tipu misleceg i opazajuceg covjeka, jer ovaj danasnji vise ne vrijedi kao covjek - treba ga prevazici, treba opet misliti svojom glavom i otpisati otpisane, jer oni sada brane pojedincima da budu ljudi namecuci svoj hriscanski stil zivota svima.

Covjek se ukiselio i pokvario, otpisimo ga!

Upravo je tvorac tog nadčoveka se ukiselio i pokvario, toliko se pokvario da je totalno poludeo.

 

[Plutarh]

Ne! I necu dalje ni da citam. On je htio da organizuje jednu novu kulturu i klasu od nekoliko izabranih kojima bi se svidio njegov hljeb i to je sve. Tako su radili svi otmjeni narodi kad bi se nasli na tudjoj teritoriji - organizovanje klasa i kasta i svoj moral za sebe a tudji za druge i to je sve.
Za robove bi bilo hriscanstvo, jer ono savjetuje niz ropskih vrlina, pocev od poniznosti...
Zato su njegove knjige za mase BEZVRIJEDNE. One su samo mamci i nagovjestaji za njegovu skrivenu mudrost.

I dobro je to sto vi nikad necete moci povjerovati ni meni i kad bih vam je sasvim otkrio.

 

[CrniĐavo]

Ne! I necu dalje ni da citam. On je htio da organizuje jednu novu kulturu i klasu od nekoliko izabranih kojima bi se svidio njegov hljeb i to je sve. Tako su radili svi otmjeni narodi kad bi se nasli na tudjoj teritoriji - organizovanje klasa i kasta i svoj moral za sebe a tudji za druge i to je sve.

Ma je li, eto sada si Ti samoga sebe deklarisao kao "klasa". Pojeo si malo Ničeovog hleba, i odma si se zasitio, toliko da Ti sve preko toga samo stvara mučninu.
Mnogo Ti je slab taj Tvoj sistem organa za varenje, ako si se zasitio Ničeovom filozofijom.

Za robove bi bilo hriscanstvo, jer ono savjetuje niz ropskih vrlina, pocev od poniznosti...
Zato su njegove knjige za mase BEZVRIJEDNE. One su samo mamci i nagovjestaji za njegovu skrivenu mudrost.

Ne možeš Ti da shvatiš da Hrišćanstvo propoveda trpljenje baš iz razloga što trpeti može samo onaj koji je jak.
Onaj kiji je slab, Taj bira lakši put, a lakši put je onaj kada čovek ne trpi, kada se ne muči, kada dobije brzo, odmah i gotovo, upakovano.
Onaj koji je jak, Taj bira teži put, a teže je trpeti, nego ne trpeti.
Kada ovo budeš shvatio, počećeš da shvataš i suštinu Hrišćanskog učenja.

Taj Tvoj idol, Niče, upravo što je bio slabić i razmažen, i što je oduvek sve imao na tacni i gotovo, i nikada se nije pomučio da nešto sebi obezbedi, zato je i tražio opravdanje za takav svoj život, a sujeta i egocentričnost su ga odveli ka njegovom modelu nadčoveka.
Da, Taj tvoj tvorac tog tvog nadčoveka, on nije želeo da trpi svet koji ga okružuje, nije mogao da trpi ni sopstvenu majku, koja ga je rodila i odgajila. Ali je zato poludeo, i upravo njega samoga su morali da trpe i svet koji ga okružuju, i morala je da ga trpi do kraja života i njegova majka koja mu je život podarila i koja ga je dojila.

Dakle, o kakvom trpljenju pričaš, leba Ti, kada je taj Tvoj tvorac tog Tvog nadčoveka, postao onaj koga su svi trebali da trpe, a on nije nikoga?

I dobro je to sto vi nikad necete moci povjerovati ni meni i kad bih vam je sasvim otkrio.

Brate, ne veruješ Ti samome sebi, jer veruješ u laž, a kada se veruje u laž, onda je to nevera, jer se u laž ne može verovati.

 

[Plutarh]

Bla, bla, bla. Ponizni je gadan svakome, zato on svoju poniznost i prodaje kao "trpljenje" i junastvo. Ali crv je crv - on "trpi" i da ga na smrt zgaze.

 

[CrniĐavo]

Bla, bla, bla. Ponizni je gadan svakome, zato on svoju poniznost i prodaje kao "trpljenje" i junastvo. Ali crv je crv - on "trpi" i da ga na smrt zgaze.

Ha, dođosmo i do tog velikog prezira Ničeovog nadčoveka, jer prezir prema svetu koji ga okružuje, suština je Nišeove filozofije.
A Taj prezir je, verovao ili ne, upravo Ničeova projekcija, tj. to je ono kako je On Taj svet oko sebe osećao, dakle, prezirao je ono što je u svome srcu osećao, tj. prezirao je samoga sebe.

 

[Plutarh]

Razlika izmedju covjeka i zivotinje je ta sto covjek ne "projektuje" sebe u svijet oko sebe. Zato ti stalno grijesis.

"Svinji je sve svinjsko".

 

[faraonn]

...vrlo hrabro 'ulijetanje ' u ,- Šta je Niče mislio ili rekao...ja ću samo pokušati da podržim jednog iz familije Nicki, kad je otpor protiv svestenika zemaljskih u pitanju ....Sv . su najgori protivuprirodni pojedinci jer biti protiv ljubavi zemaljske je biti protiv,- obnavljanja roda ljudskog znači, biti protiv prirode a nju i sve u njoj Bog stvori itd. i sve još gore...

 

[hefajst]

Kako los stil pisanja, odma sam znao da je niceov..
Sve vrvi od isprekidanih i nedovrsenih recenica...
Vidi se da je imao haos u glavi...

 

[faraonn]

Kako los stil pisanja, odma sam znao da je niceov..
Sve vrvi od isprekidanih i nedovrsenih recenica...
Vidi se da je imao haos u glavi...

...Niče jeste imao haos u glavi ali, neke druge vrste a ne,- moje i tvoje...
...nedovršene rečenice su fragmenti jer teško onome ko misli da moze zaokružiti misao u dvije-tri rečenice.
Tebi čestitam, Hefajst,- na smirenosti i ovako mudro-filosofskom miru poimanja Faraonn_ovih konteplativnih koprcanja...

Pozdrav !

P.S.
-izvor je ,- Sabrana djela/ 12
-Izabrana pisma-
F.Niče

- Prosveta -

 

[Plutarh]

Pa nisu svi kao hriscani da vole i poducavaju neprijatelja. Onda bi on i sam sebi bio neprijatelj.

 

[faraonn]

...hrišćanstvo je muka,- na Zemlji ...

 

[ristob]

(Ovaj post se odnosi na zadnje diskutante).

faraonn:
- poima:
diamonddragon:
- poima:
Plutarh:
- ne poima.

 

[Svecovek]

Ниче - човек високо надмаша Ничеовог надчовека. Није никаква реткост у свету, да је један човек идеалнији од свог идеала. Ниче је био идеалнији од свог идеала. Ниче је најпре представљао један отмен живот и једну отмену мисао; по том – један отмен живот и једну очајну мисао и најзад, један живот – само један живот без мисли. Ниче је имао ваљда све четири врсте Беконових идола код себе. Такви идоли били су му до неко доба живота Шопенхауер и Вагнер, такав идол до смрти му је био Достојевски. Идеја о надчовеку старија је од Ничеа. Она је стара колико и човечанство. Без жене Адам би остао надчовек, јер без жене он би остао без морања, без друштва и без морала, остао би аморалан и слободан. Тезеј и Херкулес и Прометеј јесу надљуди. Семирамида је наджена; наджене су и Хера и Дијана и Минерва. Ничеов надчовек је надсоцијалан. Кроз разне метаморфозе пролази надчовек стварајући самога себе. Надчовек је једна комбинација из примитивног и модерног: то је примитиван човек по телу и по две трећине душе; последња трећина његове душе натопљена је меланхоличном сентиметалношћу модерног човека. Сва снага надчовека састоји се у негирању свега човечанског. Док негира надчовек је моћан као Јупитер, но не као Јупитер, који ствара, него као Јупитер који само громове баца. „ Човек је нешто што треба савладати. „ Ако нема других људи надчовек би престао бити отрован, сем ако не би отровао самог себе. О коме би мислио и на кога би се гневио надчовек, када не би било људи на земљи? Заратустру није уморила срећа за десет година, зато што је мислио о људима, зато што је скупљао у себи отров, да трује. И кад се напунио отрова „ на послетку се измени срце његово „ и он сиђе међу људе. Да није било људи Заратустра би се пунио и напунио отровом због самог себе и угушио би се сопственим отровом у самоћи. Самоубиство би дакле извршио надчовек онда кад би остао сам на земљи.
Ниче је веровао да човек може постати слободан господар, који ће у слободи живети и по свом сопственом господарском моралу се кретати. Бити слободан у друштву то је немогуће. Друштво је једна паучина у коју се човек заплете чим се роди. Заратустрине речи моћи ће бити од користи само онима који су у стању да се критички односе према целом човечанству и целокупној култури човечанства. Као Еолови ветрови море, тако ће Заратустрине речи заталасати њихову душу; њиховој ће се души много што шта претурбирати и сломити, но душа њихова има своје обале, и неће изаћи из својих граница. Кроз уста свог Заратустре Ниче је се само наругао човечанству. Све оно што су људи смислили и створили Ниче је проклео као досаду и слабост. Данас заиста постоји култ Ничеа у Европи. Најревноснији су у том култу, они које је „ Заратустра “ највише презирао и прегазио као сувишне и непотребне на земљи. Полутани и недоуци, безобзирни и неморални узели су Ничеа за заставу својим злочиначким рукама и за паролу своме прљавом језику. Сви ови „ ничеисти “ аплаудирају Ничеу само зато, што мисле , да их Ниче разрешава од сваког морала, да он санкционише све њихове апетите и прохтеве, одобрава све начине којима се њихови апетити и прохтеви могу заситити, и благосиља све њихове ручкове. Само зато су они „ ничеисти “ . Сви ови јадници, које је Ниче узимао као најпрезренији материјал за зидање моста, по коме ће газити надчовек - сви они афектирају манире надчовека и уписују своја имена у дугачак списак Ничеових истомишпљеника. Свију њих је Ниче заклети непријатељ. Ниче, истина, разрешава од морала, но разрешава само онога, ко може да буде аморалан, асоцијалан, онога , ко може да се дигне над друштвом људским и живи сам , без тога друштва. Многобројни ситни „ ничеисти “ пак, многобројни као плева и ситни као плева, не могу да живе ни дана без друштва људи, нити без друштва жена, нити без „ прљавштине у двоје “ , нити без алкохола, нити без решавања „ социјалних проблема „ . Ови „ ничеисти “ , којима је име легион, нису надљди но подљуди, јер они, место да су се дигли над моралом до аморала, спустили су се под моралом до неморала. Ниче је замишљао свој идеал над моралом, а не под моралом, нити насупрот моралу. Зато сви они, који су неморални и који се осећају несрећни у „ најтишем часу “ и у самоћи јесу не само псеудоничести, но у право антиничести. Данас Ничеа величају у Европи највише они, које је он најнемилосрдније прегазио. Није добро желети, да се Ничеовим идеалом занесу они које је Ниче прегазио и ампутирао, као болест, са лица земље.

 

[muzjak]

Ma Niče je jedan vragolan.

 

[123loncar]

O, kako malo čoveku treba da bude srećan... Da, Niče je zapravo završio svoju karijeru na veoma tužan način, nažalost. Toliko se trudio da sve preispita, analizira i dokaže da je zaboravio na ono najvažnije - duševni mir. Ako je on bio srećan na kraju što je tako završio, O.k., ali ne verujem. To što kažeš za pecanje i drobljenje - jeste to lepo kao rekreacija, kako u Ničeovim radovima tako i u svim ostalim, ali opet kažem - samo kao rekreacija za mozak. Kao, recimo, šah. Ali uvek, kod svih folozofa, na kraju ostaje praznina. Šta misliš zašto?

Niče je mlad oboleo od sifilisa / zatim ludilo / pa smrt .
On nije mogao da odoli da se ne naruga ženama , pa i muškarcima ( naravno
onima koji nemaju njegovu sreću-nesreću ) . Ovu prizmu treb koristiti sa ostalima ,
kad se sagledava njegov genij . Jeste razmatrao tezu nadčoveka ( ali ona je starija
od hrišćanstva ) , tako da je doprineo njenoj aktuelizaciji u nevreme za čovečanstvo
-- no pogrešno je i zatrenutak pomisliti da je zasejao klicu fašizma . Fašizam kao doktrina
dolazi iz engleskih odbačenih razmišljanja , koja aktueliziraju nemci ( u nastojanju da ostvare imperiju sa 1000 godišnjom vladavinom --- nova vizantija ) . Ima on finijih pogleda ,
o kojima treba voditi računa da ne zamru ( jer je fašistička mašinerija u svom propagandnom ratu koristila njegove dosetke , zarad stvaranja utiska kod populističkih masa da je na naučno filozofskoj razini njen društveni opus ) , jer je njegov rad zloupotrebljen , čak i danas se zloupotrebljava - čak i kod nas ( na populističko plemenski način ) .

 

[NEREJ]

E pun mi je,vise q...od ovih sve-znatelja ! Sve znaju o Niceu,i sta je jeo,kad ****,pishao,samo ne sta je pisao ! Usput,nije Nice ni stvorio ni hvalio Hitlera,za razliku od Svecovekovog uzora !

 

[faraonn]

...i poslije trodnevnih glavobolja ,gusto izmucene pljuvacke , nikad me ostrina misli nije napustala ,- pise potomak kuce poljske vlastelinske...Pisuci o majcinskoj liniji koja dolazi do vajmarskog maga_a Gete_a, nista hlavospjevno i osvrtom na savremenike isto...On N. nista pohvalno nema o savremenicima i kaze da Zaratustru mogu razumjeti samo oni koji su jednom nogom u zaumno...

Cini mi se da je nekako ,- ovako !??

 

[Exaybachay]

Da zaključimo. Obe suprotstavljene vrednosti "dobar i rđav", "dobar i zao" bile su
strašnu, hiljade godina dugu bitku na zemlji; i ma koliko druga vrednost već odavno bila u
prevazi, ipak još ni sada nisu retka mesta gde se bitka i dalje vodi bez odluke. Čak bi se moglo
reći da je ona s vremenom postajala sve žešća i samim tim sve dublja, sve duhovnija: tako da
danas možda nema odsudnijeg obeležja "više prirode", duhovnije prirode, koje bi bilo
izrazitije nego biti rascepljen u onom smislu i stvarno još biti poprište onih suprotnosti.
Simbol ove borbe ispisan slovima koja su kroz celu istoriju čovečanstva sve do danas ostala
čitljiva jeste "Rim protiv Judeje, Judeja protiv Rima": — dosad nije bilo većeg događaja od te
borbe, od te dileme, od te nepomirljive suprotnosti. Rim je u Jevrejinu osećao nešto kao samu
protivprirodu, tako reći kao svoj antipodni monstrum; u Rimu se smatralo da je dokazana
činjenica da Jevrejin "mrzi čitav ljudski rod": s pravom, ukoliko se imalo prava da se spas i
budućnost ljudskog roda vezuju za bezuslovnu vladavinu aristokratskih vrednosti, rimskih
vrednosti. A šta su, nasuprot tome, osećali Jevreji prema Rimu? To se može zaključiti po
mnogim znacima; međutim, dovoljno je samo prizvati u svest Jovanovu Apokalipsu, onaj
najneobuzdaniji od svih napisanih izliva koji osveta ima na savesti. (Uostalom, ne treba
potcenjivati duboku doslednost hrišćanskog instinkta kad je upravo ovu knjigu mržnje vezao
za ime apostola ljubavi, onog istog kome je pripisao ono zaljubljeničko-sanjarsko Jevanđelje:
— ima u tome deo istine, ma koliko književnog krivotvorenja da je bilo potrebno za tu svrhu.)
Rimljani su bili jaki i otmeni toliko da dosad na zemlji nikad nije bilo jačih i otmenijih, da se
o jačim i otmenijim nije čak ni sanjalo; sve što nam je od njih ostalo, svaki natpis izaziva
divljenje, pod pretpostavkom da se razume šta tamo piše. Jevreji su, naprotiv, bili onaj
sveštenički narod osvetoljubivosti per excellence kome je bila svojstvena izuzetna narodskomoralna
genijalnost: treba samo srodno obdarene narode, recimo Kineze ili Nemce, uporediti
s Jevrejima da bi se osetilo šta je prvog a šta petog ranga. Ko je od njih zasad pobedio, Rim ili
Judeja? Ali nema tu nikakve sumnje: treba samo pogledati kome se danas kao ukupnosti svih
vrednosti klanjaju u samom Rimu — i ne samo u Rimu nego na polovini zemljine lopte,
svuda gde je čovek postao pitom ili hoće da postane pitom — trojici Jevreja, kao što se zna, i
jednoj Jevrejci (Isusu iz Nazareta, ribaru Petru, ćilimaru Pavlu i majci gore pomenutog Isusa,
zvanoj Marija). To je vrlo značajno: Rim je nesumnjivo podlegao. Istina, u renesansi je došlo
do blistavo-strašnog ponovnog buđenja klasičnog ideala, otmenog vrednovanja svih stvari:
sam Rim se ponašao kao probuđen iz obamrlosti pod pritiskom novog, nad njim izgrađenog
judaizovanog Rima koji je imao izgled ekumenske sinagoge i zvao se "crkva": ali ubrzo je
ponovo trijumfovala Judeja zahvaljujući onom plebejskom (nemačkom i engleskom)
osvetoljubivom pokretu koji se zove reformacija, s dodatkom onoga što je iz nje moralo
proisteći, obnove crkve — obnove i starog grobnog mira klasičnog Rima. U još izrazitijem i
dubljem smislu nego tada, Judeja je sa Francuskom revolucijom još jednom došla do pobede
nad klasičnim idealom: poslednja politička otmenost koja je postojala u Evropi, ona u
sedamnaestom i osamnaestom francuskom veku, izgubila je dah i propala je pod plebejskim
instinktima želje za osvetom — nikad na zemlji nije bilo većeg likovanja i bučnijeg
oduševljenja! Doduše, usred toga desilo se nešto najčudovišnije, najneočekivanije:
otelotvoren i u neviđenom sjaju pojavio se pred očima i savešću čovečanstva sam antički ideal
— i još jednom je, ali jače, jednostavnije, ubedljivije nego ikad, nasuprot staroj lažnoj
osvetoljubivoj paroli o prvenstvu većine, nasuprot volji za snižavanjem, unižavanjem,
izjednačavanjem, potiskivanjem i srozavanjem čoveka, odjeknula strašna i zanosna suprotna
parola o prvenstvu manjine! Kao poslednji putokaz za drugi pravac pojavio se Napoleon, onaj
najusamljeniji i najpoznije rođen čovek koji je ikad postojao, i u njemu otelotvoreni problem
otmenog ideala po sebi — neka se dobro razmisli kakav je to problem: Napoleon, ta sinteza
nečoveka i natčoveka...
17.
Je li s tim svemu bio kraj? Da li je ona najveća od svih suprotnosti ideala bila time za
sva vremena stavljena ad acta? Ili je obračun samo odgođen, odgođen na dugi rok?... Zar ne
bi moralo jednom u budućnosti doći do još mnogo strašnijeg, duže pripremanog
rasplamsavanja starog požara? Još više: zar ne bi upravo to trebalo svom snagom želeti, čak
hteti, čak potpomoći?... Ko na ovom mestu počne, slično mojim čitaocima, da razmišlja, dalje
da misli, taj će teško s tim skoro izići nakraj — dovoljan razlog za mene da to učinim sam,
pod pretpostavkom da je već davno postalo dovoljno jasno šta ja hoću, šta hoću upravo s
onom opasnom lozinkom koja je ispisana kao naslov moje poslednje knjige: "S one strane
dobra i zla"... To nikako ne znači "S one strane dobrog i rđavog".
Napomena. Koristim priliku koju mi pruža ova rasprava da javno i formalno izrazim želju koju sam
dosad pominjao samo u slučajnim razgovorima s učenim ljudima: naime, da neki filozofski fakultet raspiše niz
nagradnih akademskih konkursa za unapređenje moralno-istorijskih proučavanja — možda će ova knjiga dati
snažan podsticaj upravo u tom pravcu. S obzirom na takvu mogućnost predložio bih sledeće pitanje: ono
zaslužuje pažnju kako filologa i istoričara tako i pravih profesionalnih filozofa.
"NA ŠTA NAS UPUĆUJE NAUKA O JEZIKU, NAROČITO ETIMOLOŠKO ISTRAŽIVANjE, U POGLEDU
ISTORIJE RAZVOJA MORALNIH P0JMOVA?"
Na drugoj strani, svakako je isto toliko nužio da se za ove probleme (probleme vrednosti dosadašnjih oceca
vrednosti) pridobiju fiziolozi i lekari: pri čemu se filozofima od struke može prepustiti da i u ovom
pojedinačnom slučaju budu zagovornici i posrednici pošto je njima u celini uspelo da nekad tako krut, tako
nepoverljiv odnos između filozofije, fiziologije i medicine pretvore u najprijateljskiju i najplodonosniju
razmenu. U stvari, svaku tablicu vrednosti, svako "ti treba..." za koje istorija ili etnološko istraživanje zna, treba
osvetliti i protumačiti najpre fiziološki, u svakom slučaju pre nego psihološki; svemu je isto tako potrebna kritika
od strane medicinske nauke. Pitanje: koliko ova ili ona tablica vrednosti i ovaj ili onaj "moral" vredi biće
postavljeno iz raznih perspektiva; naročito se pitanje ,"vredno za šta" ne može dovoljno suptilno razložiti. Na
primer, nešto što bi očevidno imalo vrednost s obzirom na najveću dugovečnost jedne rase (ili na uvećanje njene
moći prilagođavanja na određenu klimu, ili na održavanje najvećeg broja), nipošto ne bi imalo jednaku vrednost
kad bi, recimo, bila reč o tome da se ostvari jedan jači tip. Dobrobit većine i dobrobit manjine su oprečna
stanovišta o vrednosti: smatrati prvo već po sebi vrednijim, to ćemo prepustiti naivnosti engleskih biologa... Sve
nauke treba sada da pripremaju teren za budući zadatak filozofa: taj zadatak shvaćen u smislu da filozof mora
rešavati problem vrednosti, da on mora odrediti hijerarhiju vrednosti.​

Fridrih Niče
GENEALOGIJA MORALA