Filozofija i serije

[gost 391595]

Nego, da se vratimo na temu, tačnije na True Detective, s01.

Uvek su me fascinirale američke Deep south države, naročito one koje istovremeno pripadaju i bibilijskom pojasu, i to prvenstveno istorijski antebellum period (pre ukidanja ropstva), pa i posle dok se rasna diskriminacija nastavljala kroz Jim Crow zakone, do konačne borbe za crnačka građanska prava; sve ono čemu je Billie Holiday posvetila Strange Fruit.

Kombinacija aristokratske robovlasničke kulture, duboke religioznosti (bez koje se ne mogu shvatiti temelji američke republike), političkog konzervatizma, sve ono što najviše prezirem, ali me istovremeno i najviše fascinira. Kao i arhitektura (nekadašnjih plantažnih kuća), i tmurni, podmukli pejzaž, predivno prikazan u True Detective.

Osim u TD, prikazan još i u Django Unchained, Mississipi Burning, itd

Pronašla sam na reddit-u da je prikaz prilično verodostojan:

"There were tons of churches; some gaudy and ornate, some converted from run down shotgun houses. There were also biker gangs and lots of Confederate flags, smelly and smoky oil refineries, vast sugar cane fields, seedy truck stops and lots of guys that looked like the Yellow King when he was first seen cutting grass in the show.

Some parts are pretty creepy and wtf. LIke there's a casino in Kindred, which is in the middle of nowhere, 20 miles north of the Interstate. It's just a random casino in the middle of a sugar cane field. Weirdest thing I ever saw.

I heard that there was an old voodoo priestess that lived down near New Iberia in a house that was painted all black, even the windows. I've never personally seen it but my friend down there said that it was so black that "even in broad daylight it looked as if there was a shadow over it, like the sun didn't shine on it, like the sun missed it, like it dodged the sunlight". I'll never forget the words he used because it creeped me the hell out."

Deep south lurkuje u dubinama američkog nesvesnog, koliko god se pretvarali da je to deo prevaziđene istorije.
Jedva čekam da posetim, i onda pobegnem glavom bez obzira.

 

[момоа]

Nego, da se vratimo na temu, tačnije na True Detective, s01.

Uvek su me fascinirale američke Deep south države, naročito one koje istovremeno pripadaju i bibilijskom pojasu, i to prvenstveno istorijski antebellum period (pre ukidanja ropstva), pa i posle dok se rasna diskriminacija nastavljala kroz Jim Crow zakone, do konačne borbe za crnačka građanska prava; sve ono čemu je Billie Holiday posvetila Strange Fruit.

Kombinacija aristokratske robovlasničke kulture, duboke religioznosti (bez koje se ne mogu shvatiti temelji američke republike), političkog konzervatizma, sve ono što najviše prezirem, ali me istovremeno i najviše fascinira. Kao i arhitektura (nekadašnjih plantažnih kuća), i tmurni, podmukli pejzaž, predivno prikazan u True Detective.

Osim u TD, prikazan još i u Django Unchained, Mississipi Burning, itd

Pronašla sam na reddit-u da je prikaz prilično verodostojan:

"There were tons of churches; some gaudy and ornate, some converted from run down shotgun houses. There were also biker gangs and lots of Confederate flags, smelly and smoky oil refineries, vast sugar cane fields, seedy truck stops and lots of guys that looked like the Yellow King when he was first seen cutting grass in the show.

Some parts are pretty creepy and wtf. LIke there's a casino in Kindred, which is in the middle of nowhere, 20 miles north of the Interstate. It's just a random casino in the middle of a sugar cane field. Weirdest thing I ever saw.

I heard that there was an old voodoo priestess that lived down near New Iberia in a house that was painted all black, even the windows. I've never personally seen it but my friend down there said that it was so black that "even in broad daylight it looked as if there was a shadow over it, like the sun didn't shine on it, like the sun missed it, like it dodged the sunlight". I'll never forget the words he used because it creeped me the hell out."

Deep south lurkuje u dubinama američkog nesvesnog, koliko god se pretvarali da je to deo prevaziđene istorije.
Jedva čekam da posetim, i onda pobegnem glavom bez obzira.

Bukvalno sam provalio da ono sto mi odrzava tinjujucu anskioznost u pripravnosti sve vreme, nije sama sadrzina radnje nego taj neki kripi ambijent koji se prozima svuda bukvalno, kao da se neka sablast nadvila nad citavom serijom. Plus naravno Mekonahijeva polunarkoza i halucinacije, kao dodatni pojacivac tog osecaja.

Vredi li i drugu sezonu gledati? Dodola mi rece da trecu ne gledam.

 

[gost 391595]

Vredi li i drugu sezonu gledati? Dodola mi rece da trecu ne gledam.

Pa nez, radnja druge se odvija u LA, skroz drugačiji vajb

Ako hoćeš južnjačku gotičku atmosferu, gledaj Sharp objects

 

[Mystic+]

Ma to su gluposti, čitava Šopenhauerova filozofija je trabunjanje najobičnije i izgovor za lukavo bežanje od života. Msm nije ni meni sjajno, al' ako već moram da bežim odabraću drogu i alkohol za eskapizam kao svi normalni ljudi, a ne tripovanje o svetu kao predstavi i o tome kako me kad crknem iza čeka nekakva stvar po sebi.

Не Барониши ... ... па још тако Црно.

Не говорим ја о Шопију, већ о дефиницији која раздваја Религију/представно од Филозофије/појмовно ...

 

[oziman]

Westworld se bavi pitanjem veštačke inteligencije i njenog dolaženja do svesti (što ne znači da je to stvarno moguće, ali spekuliše na interesantan način)

Почео сам да гледам ту серију и првих неколико епизода су ме одушевиле. Атмосфера, неке идеје и слично. Али ево стигао сам до шесте.... и шта рећи. Изгледа да се ти писци сценарија у серијама исцрпе у неколико почетних епизода, у најбољем случају првој сезони, и то је све.

Зато треба гледати серије рађене по књижевним делима, јер ту бар имамо сценарио писан од стране правог генија, а не од стране богатих холивудских дебила у паузама отрежњења од кокаина и курварлука по јахтама.

 

[gost 391595]

Почео сам да гледам ту серију и првих неколико епизода су ме одушевиле. Атмосфера, неке идеје и слично. Али ево стигао сам до шесте.... и шта рећи. Изгледа да се ти писци сценарија у серијама исцрпе у неколико почетних епизода, у најбољем случају првој сезони, и то је све.

Зато треба гледати серије рађене по књижевним делима, јер ту бар имамо сценарио писан од стране правог генија, а не од стране богатих холивудских дебила у паузама отрежњења од кокаина и курварлука по јахтама.

Ozimane, ti treba da shvatiš da nije svako delo dužno da odgovori na zahteve idealističke filozofije. Na ovom svetu ima toliko različitih filozofija, i stvaraoci imaju pravo da crpe iz svake. Neki cenimo i etstetski momenat, čak i kad ne prenosi filozofsku poruku koju bismo hteli. To je valjda odrastanje i razumevanje da svet nije stao sa Šopenhauerom. Idealistička filozofija možda jeste, ali svet nije.

Ne sećam se iz glave koja je tačno 6. epizoda Westworld-a, davno sam gledala, ali vidi ko je napisao epizodu, možda se razlikuje pisac.

Ako hoćeš seriju koja je kvalitetom konzistentna kroz sve epizode, i gde su konsultovali stvarne filozofe, gledaj prvu sezonu True detective-a. Ona ima idealističku završnicu.

Ne daj Bože da se serije i filmovi snimaju samo po književnim delima (pretpostavljam belih konzervativnih anglosaksonskih starkelja), pocrkali bismo.

 

[oziman]

Ozimane, ti treba da shvatiš da nije svako delo dužno da odgovori na zahteve idealističke filozofije. Na ovom svetu ima toliko različitih filozofija, i stvaraoci imaju pravo da crpe iz svake. Neki cenimo i etstetski momenat, čak i kad ne prenosi filozofsku poruku koju bismo hteli. To je valjda odrastanje i razumevanje da svet nije stao sa Šopenhauerom. Idealistička filozofija možda jeste, ali svet nije.

Где сам написао да сам тражио идеалистичку филозофију, а нисам је добио?
Ја идеалистичку филозофију тражим у филозофским делима, а не у серијама.

Серије би требале бити уметност, а њу је тешко ту наћи јер је огромна већина те продукције смеће. О томе говорим.
А то нарочито долази до изражаја у серијама. Јер чак и прави геније не може задржати своју инспирацију дуже време, како је говорио Шопенхауер,

U velikim istorijskim slikama, u dugim epopejama, u velikim operama itd. znatno je učešće refleksije, namernosti, smišljenog izbora: tu razum, tehnika i rutina moraju da ispune rupe koje je za sobom ostavila genijalna koncepcija i inspiracija, pa svakojaki akcesoriji moraju povezivati među sobom, kao cement, zaista autentične i briljantne delove. To objašnjava zašto ta dela, izuzev samo najsavršenija remek dela najvećih majstora (kao što su naprimer Hamlet, Faust, opera Don Žuan) neizbežno sadrže izvesne bljutave i dosadne delove, što donekle kvari uživanje u njima.

Шопенхауер

А да не говоримо о холивудским богатим дебилима, који морају, као пословни задатак, испунити нечим десет сати матерјала. Шта од тога може квалитетно испасти?

 

[gost 391595]

А да не говоримо о холивудским богатим дебилима, који морају, као пословни задатак, испунити нечим десет сати матерјала. Шта од тога може квалитетно испасти?

Pa ti ne gledaj holivudsku produkciju, postoji čitava indie filmosfera, pretplati se na MUBI ili nešto.

Mislim, nije kao da svi ne znaju da je holivudska hiperprodukcija motivisana profitom, nisi otkrio toplu vodu.

 

[gost 391595]

Preneću ovde šta sam pisala za Mladog papu:

Režija: Paolo Sorentino (La grande belezza, La giovinezza), poznat po svom dekadentnom rediteljskom stilu i upotrebi pop muzike u najneočekivanijim momentima.

Radnja prati Lenija Belarda (Jude Law), mladog papu, čiji izbor za poglavara Katoličke crkve od početka ima primesu numinoznog - za njega niko nije glasao na konklavi, što dovodi do deifikacije i straha, uverenja da je Bog za Lenija učinio presedan. Ali između ostalog i zbog toga što odbacuje liberalnu filozofiju svog prethodnika, odlučuje za autoritarni stil papstva, daje sebi ime Pius XIII, po Lucianu Pulvermacheru, jednom od tradicionalnijih i konzervativnijih papa. U početku ne pokazuje svoje lice vernicima, zabranjuje bilo kakav marketing, ne želi da bude ni fotografisan, zbog čega entuzijazam povodom novog pape opada, broj vernika se osipa, što vekovima unazađuje reputaciju Crkve i ima političke posledice.

U svom prvom obraćanju vernicima, nastupa kao srditi Jehova, prekoreva ih i govori im da su svojm gresima udaljeni od Boga.

Leni ima kompleksan i konfliktan odnos sa Bogom, on veruje više u sebe nego u Boga, jer nema jasnu sliku Boga. A nema jasnu sliku Boga jer nema jasnu sliku svojih roditelja, on je siroče. Sve vreme kroz odnos sa Bogom traži svoje roditelje.

Ali ima disciplinu molitve, zbog čega počinje da čini čuda, i stiče svetačku reputaciju.

Vremenom, njegovo srce omekšava, revidira svoje konzervativne stavove, i doživljava transformaciju iz Jehove u novozavetnog Boga ljubavi, kad konačno pokazuje svoje lice vernicima.

Izašao je i teaser za drugu sezonu, koja stiže januara 2020, i zove se The New Pope:

I opet, taj inherentni erotizam katolicizma

 

[oziman]

Морам се исправити у вези серије "Вестворлд" јер сам управо гледао осму епизоду другог серијала под називом "Kiksuya".

Oва епизода је уметност у сваком смислу те речи, нешто што толико одскаче од осталог. И ко није, препоручујем да погледа ову епизоду, јер вреди. Цео остали серијал, осим можда неколико епизода прве сезоне, може и да прескочи, а да ништа много не пропусти.

Размишљајући о томе. О томе како је тешко наићи на овако нешто, јер је затрпано делима медиокритета, сетио сам се ових Шопенхаурових речи:

Horacije je govorio: "Pesnicima niko nikad nije dozvolio da budu mediokriteti, ni ljudi, ni bogovi, ni stubovi, izlozi knjižarski".

Trebalo bi ozbiljno razmisliti o tome koliko taj roj pesničkih mediokriteta upropašćava svog i tuđeg vremena i hartije, i koliko je njihov uticaj štetan. Jer publika uvek juri za novinom, a delom i za izvitoperenošću i banalnošću, kao onim što je prikladnije njenoj prirodi. Otud delo mediokriteta odvraća svet od autentičnih remek dela, i deluju nasuprot dobročinom uticaju genija, tako sve više kvareći ukus i zaustavljajući napredak. Valjalo bi, dakle, da kritika i satira, bez poštede i milosti šibaju poetske mediokritete, sve dok oni sami, za svoje vlastito dobro, ne počnu upotrebljavati svoju muzu da nešto dobro pročitaju umesto što loše stvari pišu. Ako je čak i dobroćudnog boga muza tupoglavost netalentovanih toliko razljutila da je mogao odrati Marsiju, ne vidim na čemu bi poezija mediokriteta mogla zasnivati svoje pretenzije na trpeljivost.

Šopenhаuer

 

[Sotir zvani djubre]

Bukvalno sam provalio da ono sto mi odrzava tinjujucu anskioznost u pripravnosti sve vreme, nije sama sadrzina radnje nego taj neki kripi ambijent koji se prozima svuda bukvalno, kao da se neka sablast nadvila nad citavom serijom. Plus naravno Mekonahijeva polunarkoza i halucinacije, kao dodatni pojacivac tog osecaja.

Vredi li i drugu sezonu gledati? Dodola mi rece da trecu ne gledam.

Druga je dosta dinamicnija i odudara od HBO smarackog standarda, vise ide na senzaciju i sok efekat, dok treca opet vise lici na prvu, i dobrim delom je prati taj balast prve sezone, pa ti se ucini da je sablonska i manje originalna, al se bar jebeno nesto desava, ne svodi se 8 epizoda na lika koji je odlepio i drobi o ljudskoj zlobi... Taj Westworld koji spominjete je zesce smaranje, ugasio sam posle trece epizode... Tek kada sam pogledao Netflixove La Casa De Papel, Stranger Things, pa i Dark bukvalno sam progledo i spoznao sta je dobra serija.. I dobro Black Mirror naravno.. Za koju si mi ono bese epizodu rekao da obratim paznju, jel White Christmas ili Hated in nation...? HBO jeste ovako temeljniji i studioznije pristupa karakterima al brate realno retko ljudi danas imaju strpljenja, evo konkretno ja.. Sad da me pitas The Wire ne bi sigurno ponovo gledao, a ove Neflixove sto sam ti nabrojao bih, sto da ne...

 

[момоа]

Druga je dosta dinamicnija i odudara od HBO smarackog standarda, vise ide na senzaciju i sok efekat, dok treca opet vise lici na prvu, i dobrim delom je prati taj balast prve sezone, pa ti se ucini da je sablonska i manje originalna, al se bar jebeno nesto desava, ne svodi se 8 epizoda na lika koji je odlepio i drobi o ljudskoj zlobi... Taj Westworld koji spominjete je zesce smaranje, ugasio sam posle trece epizode... Tek kada sam pogledao Netflixove La Casa De Papel, Stranger Things, pa i Dark bukvalno sam progledo i spoznao sta je dobra serija.. I dobro Black Mirror naravno.. Za koju si mi ono bese epizodu rekao da obratim paznju, jel White Christmas ili Hated in nation...? HBO jeste ovako temeljniji i studioznije pristupa karakterima al brate realno retko ljudi danas imaju strpljenja, evo konkretno ja.. Sad da me pitas The Wire ne bi sigurno ponovo gledao, a ove Neflixove sto sam ti nabrojao bih, sto da ne...

Ovde bih se slozio jedino oko Dark i Black Mirror-a. Stranger Things sam poceo da gledam pre par godina, tada mi se cinila kao neka Spilbergovska avanturica, pa sam prestao. Za nju ne mogu da tvrdim nista, jer nemam dovoljan uzorak odgledanih epizoda. Meni se kod Tru Detectiva svidjaju upravo ti dugometrazni razgovori i razglabanja, koja tebi idu na zivce, pa se zbog toga prva sezona (za razliku od druge dve) i nasla na ovoj temi, bas zbog filozofskog aspekta, logicno.

Sto se West World-a tice, nisam siguran koliko ce me drzati, jer sam gledao dosta materijala na tu tematiku, a i sam film koji je posluzio kao inspiracija za seriju.

 

[Sotir zvani djubre]

Ovde bih se slozio jedino oko Dark i Black Mirror-a. Stranger Things sam poceo da gledam pre par godina, tada mi se cinila kao neka Spilbergovska avanturica, pa sam prestao. Za nju ne mogu da tvrdim nista, jer nemam dovoljan uzorak odgledanih epizoda. Meni se kod Tru Detectiva svidjaju upravo ti dugometrazni razgovori i razglabanja, koja tebi idu na zivce, pa se zbog toga prva sezona (za razliku od druge dve) i nasla na ovoj temi, bas zbog filozofskog aspekta, logicno.

Sto se West World-a tice, nisam siguran koliko ce me drzati, jer sam gledao dosta materijala na tu tematiku, a i sam film koji je posluzio kao inspiracija za seriju.

Ma brate razumem ja to i nemam ja problem sa filozofijom nego konkretno sa tim njegovim ucenjem da ga tako nazovem, gde je sve crno, kako ljudi propadaju i zasluzuju da nestanu, itd.. znas vec.. Ja eto mislim skroz suprotno od te skole misljenja.. Mislim kad je bilo bolje, kad smo bili bolji? Nikad. Istrebljivali smo jedni druge vekovima, sad smo bar civilizovaniji nego ikada ranije... Cak imam neku teoriju koja je verovatno pogresna haahah da mi sad zivimo neko zlatno doba ali ne Vucicevo nego citava planeta, dovoljno smo politicki korektni i uljudniji nego nasi stari a opet nas tehnologija nije toliko otudjila koliko ce verovatno ove sto dolaze posle nas..

Da li si gledao La Casa De Papel?? Odlicna je serija. A sto se tice Stranger Things napisao sam vec negde, serija je kul ako je u startu prihvatis kao sprdacinu i zajebanciju i s te strane prve dve sezone su mi genijalne, treca slabija, sve vec vidjeno... A Dark nisam odgledao sve, sad skidam drugu sezonu... Jel mi verujes da me zabolela glava ne znam ni kako sam odgledao do kraja prvu sezonu, totalno luda serija...

A to sto kazes dugometrazni razgovori, ja imam trip da ono samo iscekujem neku domacu da je teska drametina, ono neka tuga, depra, ali dramski snazna, sa dobrim glumcima, a kad gledam strano cim nema nekog velikog desavanja odluta mi paznja, nzm sto to..

 

[момоа]

Ma brate razumem ja to i nemam ja problem sa filozofijom nego konkretno sa tim njegovim ucenjem da ga tako nazovem, gde je sve crno, kako ljudi propadaju i zasluzuju da nestanu, itd.. znas vec.. Ja eto mislim skroz suprotno od te skole misljenja.. Mislim kad je bilo bolje, kad smo bili bolji? Nikad. Istrebljivali smo jedni druge vekovima, sad smo bar civilizovaniji nego ikada ranije... Cak imam neku teoriju koja je verovatno pogresna haahah da mi sad zivimo neko zlatno doba ali ne Vucicevo nego citava planeta, dovoljno smo politicki korektni i uljudniji nego nasi stari a opet nas tehnologija nije toliko otudjila koliko ce verovatno ove sto dolaze posle nas..

Da li si gledao La Casa De Papel?? Odlicna je serija. A sto se tice Stranger Things napisao sam vec negde, serija je kul ako je u startu prihvatis kao sprdacinu i zajebanciju i s te strane prve dve sezone su mi genijalne, treca slabija, sve vec vidjeno... A Dark nisam odgledao sve, sad skidam drugu sezonu... Jel mi verujes da me zabolela glava ne znam ni kako sam odgledao do kraja prvu sezonu, totalno luda serija...

A to sto kazes dugometrazni razgovori, ja imam trip da ono samo iscekujem neku domacu da je teska drametina, ono neka tuga, depra, ali dramski snazna, sa dobrim glumcima, a kad gledam strano cim nema nekog velikog desavanja odluta mi paznja, nzm sto to..

Apsolutno, i moje misljenje je da smo mi danas generalno u mnogo boljem polozaju u odnosu na nase matorce i bilo koji period istorije. Nije sad rec o tome dal se njegova filozofija poklapa sa mojom, nego o tome da je meni sve sto spada u domen filozofije i takvih razgovora privlacno, kakvu god notu oni imali. Kao sto neko ko je ljubitelj fudbala, a inace ne voli Barselonu, svakako ne bi imao nista protiv da ode da pogleda neku njenu utakmicu, jer je on pre svega ljubitelj fudbala, pa tek onda nekog konkretnog kluba. Kroz prvu sezonu se sve do samog kraja prozima mracna atmosfera, da bi zavrsnica na kraju bila neocekivano optimisticna, ako se secas.

E nisam gledao Casu, nekako nisam sad u fazonu da gledam taj zanr, ali nasla se na listi pa cemo pogledati. Dark mi je odlican, iako stvarno postoji problem da se popamte imena gomile likova i trebalo mi je neko vreme (nije pitanje "Gde je Mikel", nego "Kad je Mikel?"), medjutim, brzo nakon sto provalis sta je ideja serije, stvari postanu predvidive pomalo.

Mozda nisi navikao na dugometrazne razgovore u americkim filmovima i serijama, jer ih gledas kao neku matricu predvidjenju za horror/mistery/thriller senzacijske blokbastere sa svetlosnim efektima i zracima, pa ti onda svako iskoracenje iz tog sablona stvara konfuziju, nzm hah.

 

[gost 391595]

Stranger things nije filozofska serija. To je serija koja ide na nostalgiju, da oživi duh '80-ih, i zato ima toliko fanova širom sveta, uključujući i mene. Klinci su preslatki, soundtrack je odličan, vizuelno je prelepa, paleta boja je prelepa, i moda je prelepa.

Kad je gledam, puca me nostalgija za skoro magičnim karakterom detinjstva, a malkice i nepodnošljiva lakoća postojanja

 

[Sotir zvani djubre]

Apsolutno, i moje misljenje je da smo mi danas generalno u mnogo boljem polozaju u odnosu na nase matorce i bilo koji period istorije. Nije sad rec o tome dal se njegova filozofija poklapa sa mojom, nego o tome da je meni sve sto spada u domen filozofije i takvih razgovora privlacno, kakvu god notu oni imali. Kao sto neko ko je ljubitelj fudbala, a inace ne voli Barselonu, svakako ne bi imao nista protiv da ode da pogleda neku njenu utakmicu, jer je on pre svega ljubitelj fudbala, pa tek onda nekog konkretnog kluba. Kroz prvu sezonu se sve do samog kraja prozima mracna atmosfera, da bi zavrsnica na kraju bila neocekivano optimisticna, ako se secas.

E nisam gledao Casu, nekako nisam sad u fazonu da gledam taj zanr, ali nasla se na listi pa cemo pogledati. Dark mi je odlican, iako stvarno postoji problem da se popamte imena gomile likova i trebalo mi je neko vreme (nije pitanje "Gde je Mikel", nego "Kad je Mikel?"), medjutim, brzo nakon sto provalis sta je ideja serije, stvari postanu predvidive pomalo.

Mozda nisi navikao na dugometrazne razgovore u americkim filmovima i serijama, jer ih gledas kao neku matricu predvidjenju za horror/mistery/thriller senzacijske blokbastere sa svetlosnim efektima i zracima, pa ti onda svako iskoracenje iz tog sablona stvara konfuziju, nzm hah.

Vidi momcilo ja ne znam da li sam se ja pogresno izrazio ili si me ti sam pogresno protumacio na osnovu nekih predrasuda, ali ja nisam ni mislio da ti ne volis filozofiju, tj. da ti nije prijatno da slusas nesto iz te oblasti sa cim se ne slazes, niti sam ja hteo reci da mene u toj seriji smara prica samo zato sto je filozofska - ne brate, smara me taj njegov pogled na svet, mracan i defitistcki, eto o tome se radi.. Pa zato mislim da je tvoje predavanje o Barseloni i ostalo, potpuno nepotrebno.

A sto se tice serija i filmova, ja na primer ove avendzerse i superherojske komercijale uopste i ne smatram umetnoscu niti filmom... Kad sam rekao desavanje mislio sam na neku konkretnu radnju, na primer u La Casi imas non stop dogadjaje koji sustizu jedni druge, ali to nisu nikakve pucacine nego prosto razgovori... Razumes sad? Ali razgovori koji pokrecu nove zaplete i slicno, a npr. u Westworld je sve daleko staticnije i sporije, a eto vidis u domacim serijama na primer to mi bas odgovara.. Pretpostavljam da ni ne pratis domacu produkciju, ali mislim da bi se ova Dug moru tebi svidela.. Nije bas filozofija u uzem smislu, ali je ima, puna je poetike i mudrolija, prvih par epizoda znaju da smore al onda krece masina... Meni je genijalna.. Reditelj je Goran Gajic koji je rezirao Vratice se rode.

 

[gost 391595]

Vidi momcilo ja ne znam da li sam se ja pogresno izrazio ili si me ti sam pogresno protumacio na osnovu nekih predrasuda, ali ja nisam ni mislio da ti ne volis filozofiju, tj. da ti nije prijatno da slusas nesto iz te oblasti sa cim se ne slazes, niti sam ja hteo reci da mene u toj seriji smara prica samo zato sto je filozofska - ne brate, smara me taj njegov pogled na svet, mracan i defitistcki, eto o tome se radi..

Ali pogrešno si shvatio TD. Arc je sve vreme nihilistički, jednostavno kao rezultat opservacije stvarnosti i zla, ali se završava u antinihilizmu

Jedna od retkih serija mračnog tona koja se završava u antinihilizmu

Mislim, čovek na kraju priča o ljubavi koja transcendira svet i njegovu patnju

 

[момоа]

Vidi momcilo ja ne znam da li sam se ja pogresno izrazio ili si me ti sam pogresno protumacio na osnovu nekih predrasuda, ali ja nisam ni mislio da ti ne volis filozofiju, tj. da ti nije prijatno da slusas nesto iz te oblasti sa cim se ne slazes, niti sam ja hteo reci da mene u toj seriji smara prica samo zato sto je filozofska - ne brate, smara me taj njegov pogled na svet, mracan i defitistcki, eto o tome se radi.. Pa zato mislim da je tvoje predavanje o Barseloni i ostalo, potpuno nepotrebno.

A sto se tice serija i filmova, ja na primer ove avendzerse i superherojske komercijale uopste i ne smatram umetnoscu niti filmom... Kad sam rekao desavanje mislio sam na neku konkretnu radnju, na primer u La Casi imas non stop dogadjaje koji sustizu jedni druge, ali to nisu nikakve pucacine nego prosto razgovori... Razumes sad? Ali razgovori koji pokrecu nove zaplete i slicno, a npr. u Westworld je sve daleko staticnije i sporije, a eto vidis u domacim serijama na primer to mi bas odgovara.. Pretpostavljam da ni ne pratis domacu produkciju, ali mislim da bi se ova Dug moru tebi svidela.. Nije bas filozofija u uzem smislu, ali je ima, puna je poetike i mudrolija, prvih par epizoda znaju da smore al onda krece masina... Meni je genijalna.. Reditelj je Goran Gajic koji je rezirao Vratice se rode.

Mozda sam ostao i nedorecen pomalo. Tru Detective (prva sezona) bio bi gola patka, da nije tako kompletna kao sto jeste, od rezije, atmosfere, dobre razrade i odabira likova, pa samog scenarija koji odise tim "mracnim defetistickim pogledom na svet", a koji je samo deo celine u koju se savrseno uklopio (na kraju se desava prilican obrt). Tako da, on moze da se gleda samo kao celina koja bez jednog od svojih delova ne bi bila to sto jeste. Nemam nikakve predrasude prema tebi, ne znam zasto si to isprojektovao.

Domacu (hiper)produkciju slabije pratim u poslednje vreme, ali pogledacu sta tu ima vredno za razmotriti, pa javljam utiske, ako mi se dopadne nesto.

 

[Sotir zvani djubre]

I dodam, kad smo spomenul

Ali pogrešno si shvatio TD. Arc je sve vreme nihilistički, jednostavno kao rezultat opservacije stvarnosti i zla, ali se završava u antinihilizmu

Jedna od retkih serija mračnog tona koja se završava u antinihilizmu

Mislim, čovek na kraju priča o ljubavi koja transcendira svet i njegovu patnju

E pa bas to, njegova opservacija stvarno nije ona koja se meni dojmi... Moj utisak je drugaciji.. Sto se tice samog kraja, secam se ovog razgovora vise kroz maglu...

 

[gost 391595]

E pa bas to, njegova opservacija stvarno nije ona koja se meni dojmi... Moj utisak je drugaciji.. Sto se tice samog kraja, secam se ovog razgovora vise kroz maglu...

Pa dobro, tvoja opservacija. Njegova opservacija je opservacija čoveka koji posmatra realno zlo oko sebe i pritom kontemplira večno vraćanje istog

Što kaže u jednom momentu, mi smo možda spasili neku decu iz bunkera, ali sad ovog momenta, neka druga deca su u nekom bunkeru, i tako će biti opet, i opet, i opet

I to je istina

 

[момоа]

Sotir mi lici na Vudija pomalo, mislim da bi njegova i moja konverzacija otprilike tekla kao ona izmedju Vudija i Mekonahija

 

[Sotir zvani djubre]

Mozda sam ostao i nedorecen pomalo. Tru Detective (prva sezona) bio bi gola patka, da nije tako kompletna kao sto jeste, od rezije, atmosfere, dobre razrade i odabira likova, pa samog scenarija koji odise tim "mracnim defetistickim pogledom na svet", a koji je samo deo celine u koju se savrseno uklopio (na kraju se desava prilican obrt). Tako da, on moze da se gleda samo kao celina koja bez jednog od svojih delova ne bi bila to sto jeste. Nemam nikakve predrasude prema tebi, ne znam zasto si to isprojektovao.

Domacu (hiper)produkciju slabije pratim u poslednje vreme, ali pogledacu sta tu ima vredno za razmotriti, pa javljam utiske, ako mi se dopadne nesto.

Pa mozda delom zbog one konstatacije na politici oko price Djilas vs Vucic.. Dobro sve te svetske popularne serije su manje vise vecinom odlicno rezirane... Kad smo kod rezije moja ti je preporuka da od novijih domacih das sansu upravo Gajicevim projektima doduse nema ih puno, eto Dug moru konkretno, ali i serijama Ivana Zivkovica koji je pravi mag rezije, meni licno bolji i od Kusturice... Tu u prvom redu mislim na Korene... A Hadersfild si verujem gledao, onda ti je jasno o kome se radi.

 

[Sotir zvani djubre]

Sotir mi lici na Vudija pomalo, mislim da bi njegova i moja konverzacija otprilike tekla kao ona izmedju Vudija i Mekonahija

Dobro i jesam pomalo sirovina ahahahah.. Ne ljutim se

 

[Sotir zvani djubre]

Pa dobro, tvoja opservacija. Njegova opservacija je opservacija čoveka koji posmatra realno zlo oko sebe i pritom kontemplira večno vraćanje istog

Što kaže u jednom momentu, mi smo možda spasili neku decu iz bunkera, ali sad ovog momenta, neka druga deca su u nekom bunkeru, i tako će biti opet, i opet, i opet

I to je istina

Ljudi se kvare vremenom.... Malo dete ne zna ni za sujetu,ego, interes... Zato mislim da nam je u prirodi i genima dobrota... A da zlo dodje vremenom... Tu je i teologija neodvojiva... Mislim mozda nisam u pravu ali to je moje misljenje.

 

[момоа]

Dobro i jesam pomalo sirovina ahahahah.. Ne ljutim se

Ma ne to, nego otprilike tvoj i moj svetonazor je otprilike takav, pa bi verovatno okvirno i konverzacija tekla tako