smeh
Veoma poznat
- Poruka
- 13.755
Dobro vece!
Ne stizem nista vec danima, izmedju ostalog jer se zamajavamo papirologijom za neki tender. Nama bi znacilo jer trazimo mogucnost da obezbedimo posao i zaradjujemo, a oni su veliki i moze im se da se bahate - od konkursne dokumentacije na preko 500 strana (ne karikiram - zaista je tako), preko trazenja beskonacnog broja papira na kojima svima pise isto, do placanja kojekakve papirologije drzavi... I nije kraj: svakog dana traze neku dopunu, sa sve kulturnim izvinjenjem i molbom za razumevanje!
naravno, sve sto traze, vec postoji, onako kako su sami trazili, ali su se sad predomislili pa hoce i u drugoj formi... koju bi mogli i sami obezbediti iz postojece dokumentacije da im pada na pamet da se potrude.
Ima bar 10 ljudi u komisiji koji se bave samo tenderima... verovatno od onog za WC papir pa nadalje... i neophodno je da opravdaju svoje postojanje... to kapiram, ali nikog ne zanima sto smo mi samo servis... bez radnika zaposlenih da se bave takvim stvarima... i da nam to oduzima noci i noci... da bi se oni na kraju odlucili, kao i poslednja dva puta (tender se raspisuje treci put za 15 meseci) za "ekonomski najpovoljnijeg ponudjaca" (sto je vec neka druga prica, ali se unapred zna ko je... ).
I tako... uvek imam utisak da se veliki "ostre" na malima jer im se moze... a mi opet, i ako sve to znamo, moramo bar da probamo... jer bez toga svakako ne mozemo dobiti taj posao... Ovako se bar nadamo... koliko god da znamo - sve. Upravo sam zavrsila pa mogu mirno na spavanje.
Imala sam danas jos jednu zanimljivost danas.
Covek bio kod nas pocetkom juna meseca, resili mu problem i izdali racun na nesto oko 17 hiljada dinara. Nije imao kod sebe dinare i kako ima firmu, ja mu izdam racun da plati virmanski (s tim da je sam tvrdio kako ce vec u ponedeljak izvrsiti uplatu). Uz to je i neki rodjak nase jako dobre musterije.
Uglavnom, prodje taj ponedeljak, prodje 15 dana kolika je valuta placaja koja stoji oznacena na racunu, prodje i 30 dana koliko mi tolerisemo bez da zovemo, i posle nekih 45 dana, ja krenem da ga zovem. Iz ne znam koliko poziva, uspela sam da razgovaram sa njim tri puta i svaki put je obecao da ce "odmah platiti".
Kako to nije uradio, najpre posaljem opomenu pred tuzbu, posle pet dana se vrati - nije uruceno. I ne ostane mi nista drugo nego da predam slucaj advokatu (a kako nije jedini - nemoguce je sve ih finansirati).
I danas se javi, najpre ljut, besan i ironican da "zahvali" sa sve pricom o poverenju i ostalom... saslusam ga, podsetim kako je prica tekla i on sa stvarno smiri do te mere da se na kraju izvinjavao i rekao kako je zapravo besan na sebe jer je dozvolio da mu se to desi a u stvari je zaboravio na taj racun. I najfinije i najkulturnije zamoli da, posto je platio racun, a do kraja dana ce platiti i troskove, obustavimo postupak kako ne bi doslo do prinudne naplate. I pre nego sto je uplata prosla, zovem advokata i kazem da se to obustavi posto ce covek platiti, a advokat mi odgovori najjednostavnijom recenicom: "Kad plati sve posaljite mi izvod pa cemo obustaviti postupak!"
I ja ostanem bez teksta, zaprepastena nemilosrdnoscu advokata... a sa druge strane, mozda bi stvarno bilo bolje da svi radimo po svim pravilima, bez trunke sentimenta, saosecanja i razumevanja za druge?
Inace, do kraja dana je prosla uplata za osnovni dug, troskovi - nisu.
Ne stizem nista vec danima, izmedju ostalog jer se zamajavamo papirologijom za neki tender. Nama bi znacilo jer trazimo mogucnost da obezbedimo posao i zaradjujemo, a oni su veliki i moze im se da se bahate - od konkursne dokumentacije na preko 500 strana (ne karikiram - zaista je tako), preko trazenja beskonacnog broja papira na kojima svima pise isto, do placanja kojekakve papirologije drzavi... I nije kraj: svakog dana traze neku dopunu, sa sve kulturnim izvinjenjem i molbom za razumevanje!
naravno, sve sto traze, vec postoji, onako kako su sami trazili, ali su se sad predomislili pa hoce i u drugoj formi... koju bi mogli i sami obezbediti iz postojece dokumentacije da im pada na pamet da se potrude.
Ima bar 10 ljudi u komisiji koji se bave samo tenderima... verovatno od onog za WC papir pa nadalje... i neophodno je da opravdaju svoje postojanje... to kapiram, ali nikog ne zanima sto smo mi samo servis... bez radnika zaposlenih da se bave takvim stvarima... i da nam to oduzima noci i noci... da bi se oni na kraju odlucili, kao i poslednja dva puta (tender se raspisuje treci put za 15 meseci) za "ekonomski najpovoljnijeg ponudjaca" (sto je vec neka druga prica, ali se unapred zna ko je... ).
I tako... uvek imam utisak da se veliki "ostre" na malima jer im se moze... a mi opet, i ako sve to znamo, moramo bar da probamo... jer bez toga svakako ne mozemo dobiti taj posao... Ovako se bar nadamo... koliko god da znamo - sve. Upravo sam zavrsila pa mogu mirno na spavanje.
Imala sam danas jos jednu zanimljivost danas.
Covek bio kod nas pocetkom juna meseca, resili mu problem i izdali racun na nesto oko 17 hiljada dinara. Nije imao kod sebe dinare i kako ima firmu, ja mu izdam racun da plati virmanski (s tim da je sam tvrdio kako ce vec u ponedeljak izvrsiti uplatu). Uz to je i neki rodjak nase jako dobre musterije.
Uglavnom, prodje taj ponedeljak, prodje 15 dana kolika je valuta placaja koja stoji oznacena na racunu, prodje i 30 dana koliko mi tolerisemo bez da zovemo, i posle nekih 45 dana, ja krenem da ga zovem. Iz ne znam koliko poziva, uspela sam da razgovaram sa njim tri puta i svaki put je obecao da ce "odmah platiti".
Kako to nije uradio, najpre posaljem opomenu pred tuzbu, posle pet dana se vrati - nije uruceno. I ne ostane mi nista drugo nego da predam slucaj advokatu (a kako nije jedini - nemoguce je sve ih finansirati).
I danas se javi, najpre ljut, besan i ironican da "zahvali" sa sve pricom o poverenju i ostalom... saslusam ga, podsetim kako je prica tekla i on sa stvarno smiri do te mere da se na kraju izvinjavao i rekao kako je zapravo besan na sebe jer je dozvolio da mu se to desi a u stvari je zaboravio na taj racun. I najfinije i najkulturnije zamoli da, posto je platio racun, a do kraja dana ce platiti i troskove, obustavimo postupak kako ne bi doslo do prinudne naplate. I pre nego sto je uplata prosla, zovem advokata i kazem da se to obustavi posto ce covek platiti, a advokat mi odgovori najjednostavnijom recenicom: "Kad plati sve posaljite mi izvod pa cemo obustaviti postupak!"
I ja ostanem bez teksta, zaprepastena nemilosrdnoscu advokata... a sa druge strane, mozda bi stvarno bilo bolje da svi radimo po svim pravilima, bez trunke sentimenta, saosecanja i razumevanja za druge?
Inace, do kraja dana je prosla uplata za osnovni dug, troskovi - nisu.
E, to nije dobro napravljeno i to je sigurno na tenderu bila najjeftinija ponuda.
. Pritisne se poklopac pa se okrece i tako se otvara 
i smeta
i da češće dolaziš ovde makar jednom nedeljno 
