Ovakvom monjetarnom politikom samo u ovoj godini spoljni dug Srbije bice povecan za cak 5 milijardi dolara!!!
Курс динара и девизне резерве
Сциле и Харибде монетарне политике
Ако жели да проблем прекомерног банкарског задуживања реши, НБС мора још драстичније да примени мере стерилизације, не обазирући се на протесте или писма банака
Динар је све јачи, а девизне резерве Србије све веће. За „нормалну” економију то би могла бити добра вест, за економију Србије не.
Девизне резерве настају као разлика девизног прилива и одлива по свим основама. Када је прилив већи од одлива, девизне резерве расту и обрнуто. Ако је раст девизних резерви последица суфицита трговинског биланса и прилива инвестиционог капитала, такав раст би се, колоквијално, могао назвати здравим. Међутим, раст девизних резерви Србије од 2000. године до данас искључиво је последица раста задужености.
Висина девизних резерви, сама по себи, не говори ни о снази економије, ни о њеном тренутном стању. Како снажне и здраве економије по правилу имају висок ниво девизних резерви, постоји подсвесна тенденција да се између висине девизних резерви и стања економије ставља знак једнакости.
Висок ниво девизних резерви наравно није без значаја. Он омогућава државама да своје краткорочне обавезе несметано сервисирају и одупиру се евентуалним спекулативним нападима на домаћу валуту.
Платни биланс Србије је, сада већ хронично, у веома лошем стању. Ако се тренд настави, дефицит трговинског биланса, најслабије компоненте платног биланса, у овој години би могао прећи седам милијарди долара и оборити рекорд катастрофалне 2004 године. Цифре овог нивоа је тешко замислити, па је боље превести их у нешто опипљивије. На пример, ако би Србија у овој години продала све што је преостало и што се може продати – од јавних и других предузећа, банака итд. – приход од продаје би се могао приближити тек половини цифре од седам милијарди.
Ако се монетарна политика и политика курса динара не промене, дуг Србије би се до краја године могао попети на преко 20 милијарди долара. Тиме би се, само у овој години, спољни дуг Србије повећао за преко пет милијарди. Прецењени курс динара је најважнији разлог за овакво стање платног биланса и величину спољног дуга. Јак динар подстиче увоз и дестимулише извоз.
У овом тренутку, кључни економски проблеми Србије проистичу из неконтролисаног прилива девиза преко банака. Јурећи за профитом, банке се задужују у иностранству, уносе девизе и профитирају на разлици између ниских иностраних каматних стопа и високих камата на домаћем тржишту. Овај прилив је кључан за одржавање прецењеног курса динара.
Приступ који провејава кроз српску штампу последњих дана је фаталистички. Курс динара се одређује на тржишту – понуда девиза је већа од тражње, па вредност девиза пада, а вредност динара расте. Део јавности је усхићен функционисањем тржишта и снагом тржишних закона.
Народна банка Србије није у позицији да аплаудира са њима. Ако жели да спречи раст вредности динара, НБС мора откупљивати девизе на девизном тржишту. Када то чини, НБС смањује понуду девиза и подиже њихову вредност, истовремено обарајући вредност динара.
Откупљене девизе НБС мора платити динарима. Тако емитовани динари повећавају количину новца у оптицају и појачавају инфлаторни притисак. На први поглед, НБС је пред тешким избором – или висок курс динара и разарање платног биланса, или висока инфлације и разарање свега осталог. Ова два зла се могу и комбиновати, као у Србији током 2005. године.
Монетарна теорија и политика, међутим, никада нису прихватиле фатализам као своју доктрину, па су уместо фатализма понудили концепт стерилизације.
Ово је техника која омогућава монетарној политици да избегне речене Сциле и Харибде. Њен циљ је да спречи да се интервенције централне банке на девизном тржишту преко откупа девиза и емисије локалне валуте, прелију на цене. Ако се стерилизација успешно спроведе, прилив спекулативног капитала не утиче на раст количине новца у оптицају. У радикалнијој варијанти, стерилизација се користи и за дестимулисање и заустављање прилива спекулативног капитала, попут онога који је управо на сцени у Србији.
НБС спроводи стерилизацију, али за сада, недовољно ефикасно. Ако жели да проблем прекомерног банкарског задуживања реши, НБС мора још драстичније да примени мере стерилизације, не обазирући се на протесте или писма банака. У овој области постоји богато искуство других земаља, од Чилеа до Словеније.
Примена стерилизационих мера није без ризика. Заустављање прилива капитала може довести до пада девизних резерви. Пад девизних резерви може изазвати панику и тешку валутну кризу.
Нулта јунска инфлација у Србији постигнута је добрим делом захваљујући реалном расту динара и вештачким обарањем увозних цена. Било би веома опасно, ако би осокољена јунским кретањем цена, НБС дозволила јачање динара и наставила политику коришћења курса као антиинфлационог инструмента. Таква политика не решава проблем инфлације у Србији. Проблем се само одлаже уз велики раст спољне задужености. Економски и монетарни проблеми Србије су данас тако велики, да безболних решења нема.
* Финансијски стручњак и публициста
Небојша Катић *