Oprosti, a zašto vi to radite?Zbog čovekoljublja ili narcizma?
Sizif ti je rekao zašto on to radi, a ja ću ti reći zašto ja radim. Ako pogledaš unazad, videćeš da nisam napadao religiju, ali da uporno guram evoluciju. Zašto?
- Moj prvi i osnovni razlog je istina. Uzmi ovako. Pre dve hiljade godina, većina ljudi je mislila da gromove na Zemlju baca Bog, ili neki božanski agent (recimo, sveti Ilija). Bog je često zamišljan doslovno kao čovek koji se šetucka kroz oblake, i povremeno eto zafrljači munju prema Zemlji (a nešto ređe i prema nekom grešniku).
Jedan od rezultata ovakvog verovanje je bio taj da je u mnogim mestima u Evropi grom uziman kao Božja kazna. Ako bi grom lupio u kuću, ljudi (a kasnije i dobrovoljni vatrogasci)
bi odbijali da tu vatru ugase - oni bi se potrudili da spreče da vatra zahvati susedne zgrade, ali što se tiče pogođene kuće...pa,
mora da je to nekakvim grehom zasluženo. Verovanje u neistine nije prosto lični izbor koji nikome ne smeta; ono pre ili kasnije vodi do aktivno destruktivnih, moralno pogrešnih odluka.
Drugi rezultat je da je ljudska ideja o Bogu bila...pa, smešno mala. Verovanje u ovu neistinu nije "uzdiglo" Boga. Naprotiv, ovo ga predstavljalo kao daleko manjeg. Mada je veoma lako zamisliti čovekolikog Boga koji korača kroz oblake, ovo predstavlja Boga kao nekog "superheroja", u neku ruku čoveka koga je ujeo radioaktivni pauk pa je onda eto dobio supermoći. Razumeti teoriju elektromagnetizma je mnogo teže, ali ona nam ukazuje na nešto što je daleko veće i kompleksnije od stvari koje možemo realno zamisliti...bar za sada.
Slično se desilo i sa sferičnošću Zemlje, pa onda sa geocentrizmom. Ljudi su prosto bili uvereni da je čovečanstvo, pa samim tim i Zemlja, centar Božje promisli i najvažnija stvar u Univerzumu. Otud, smatrali su da je Stvorenje veoma malo - jedan svet oko koga se sve okreće, da bi nama dalo svetlost. Istina je, naravno, daleko veća i veličanstvenija. Ali mnogi to nisu mogli da prihvate, i borili su se vekovima na krv i nož protiv sferičnosti Zemlje, pa zatim i protiv heliocentrizma.
Danas se to događa sa evolucijom. Mi imamo naučne dokaze koji nam van svake razumne sumnje pokazuju da je život na Zemlji evoluirao kroz milijarde godina. Protiv toga stoje ljudi koji
u ime vere i Boga izmišljaju nepostojeće stvari, negiraju postojeće činjenice, i ignorišu ono što im se ne sviđa, eda bi porekli ovu naučnu činjenicu koja se ne uklapa u slovo njihove dogme.
Isto kao i u prethodnim slučajevima, ovde nije prosto problem što se u ime vere laže o materijalnom svetu; kroz seriju koraka, ovo postaje laž o prirodi Boga. U veoma realnom smislu,
kreacionizam nije samo pseudonauka, već je i bogohuljenje.
- Drugi razlog je priroda i aktivnost religije.
Ima jedna lepa anegdota iz perioda pre Hrišćanstva. Bio je neki rabin, Halil ili Halel (ne mogu da se setim imena tačno), kome je prišla grupa pagana i rekla mu "Rabi, ako možeš da staneš na jednu nogu i izrecituješ ceo Torah, mi ćemo svi preći u Judaizam".
Rabi ih je pogledao, stao na jednu nogu, i rekao "Ne čini drugom ono što ne želiš da drugi čine tebi. To je Torah - sve ostalo su komentari."
Cilj religije je (ili bi trebao da bude) promena čovekovog duha; njegovo unapređenje u nešto više i bolje. Prakse i ideje religije su namenjene da čoveka odviknu od ponosa i oholosti, da ga navedu da saoseća sa drugima i da bude milosrdan. Religija traži od tebe da podeliš svoje bogatstvo sa siromašnima, da pomažeš bolesnima i nejakima, i da svoje trenutne želje podrediš višim idejama i ciljevima.
Ovo bi trebalo da bude cilj i praksa religije. Sve ostalo su komentari.
Umesto toga, religije često postaju ono o čemu Sizif priča: destruktivne strukture u okviru kojih nije zaista važno šta čovek
jeste, već je važno šta taj čovek
veruje. Komentari postaju važniji od suštine.
Čovek može proživeti život pun mržnje i gluposti, ali ako veruje u prave stvari, to će se otpisati. Eto, šta ćeš, slab je, ali trudi se. Ide u crkvu (ili džamiju, ili hram, već u zavisnosti od toga gde se nalaziš). Ispoveda se. Priznaje grehe. Ne uspeva da se promeni ili da se popravi, ali to nije važno...važna je vera.
Tako možeš imati sveštenike i "svete ljude" koji pričaju neopevane gluposti ili iz kojih kulja mržnja i prezir...u ime Boga. I mada se neki vernici osećaju nemirno povodom toga, to većinom prolazi bez komentara.
Istovremeno, ako čovek ne veruje ono što treba, ništa drugo ne vredi. Verna Indijka sa kojom radim šalje veliki deo svoje zarade i ulaže veliki trud da pomogne siromašnim ljudima iz svog sela u Indiji. Ali ona na stolu ima oltar Ganeša: idolopoklonik! Užas! MOra da će biti poslata u pakao. Jedan moj prijatelj je odustao od veoma dobro plaćene neurološke pozicije, da bi jurio lek za bolest koja kači samo par hiljada dece u svetu, i do koje otud nikome nije stalo. Radi neprestano u želji da savlada tu pošast. Ali on je musliman, i to veoma veran. Gde će mu duša?
Takve stvari su mi krajnje odbojne. Kreacionizam je jedan ekstreman primer ove linije razmišljanja: isto kao što nije bitno šta čovek jeste, tako nije bitno
šta jeste u stvarnom fizičkom svetu oko nas. Umesto toga, bitno je
šta treba da se veruje. Nije bitno koliko je takva vera primitivna i pogrešna, nije bitno koliko dokaza ima protiv toga, mi ćemo verovati da je Zemlja stara 6000 godina. Nije važno koliko dokaza ima o evoluciji, mi ćemo je odbaciti (a istovremeno ćemo verovati bilo kakvoj polupečenoj izjavi protiv evolucije koju pročitamo u kreacionističkoj štampi).
Kreacionizam je jedan vrh ledenog brega koji je manifestacija korupcije religiozne misli.
Izvini što je odgovor ovako dugačak, ali nadam se da je u principu jasno šta želim da kažem. Moja namera nije da nekome zabranjujem šta da misli - kao što Goran reče iznad, svi imaju pravo da misle šta hoće, pa imaju tako i pravo na sopstvenu glupost. Ali po istom principu, i drugi imaju pravo na tu glupost da ukažu i da objasne zašto je reč o gluposti.
u smislu potrebe da ne ugrožava jedno od mojih osnovnih ljudskih prava - pravo na slobodno ispovedanje vere.
.
Па ја бих се заклео да сам прочитао да си написао да си атеиста ??? 
