ТЕ каже да су људи примати. То значи да људи и други примати деле заједничког претка који је живео пре неколико милиона година и од кога смо еволуирали да бисмо постали врста каква јесмо данас. Људи имају 46 (2*23) хромозома док сви остали примати имају 48 (2*24). Неко време, пре него што су биле развијене технике за довољно детаљно сагледавање хромозома и гена, ово је озбиљно збуњивало биологе јер се чинило некомпатибилним са теоријом да делимо заједничког претка са свим осталим приматима. Могло би се рећи да је у то време теорија еволуције
предвиђала да су се два хромозома примата морала у неком тренутку историје спојити у један људски хромозом. И ето, када је генетика развила технике мапирања хромозома и секвенцирања ДНК, то је било управо оно што су открили -
Хромозом 2 је резултат фузије два хромозома предака. Шимпанзе, породица најближа савременим људима, има скоро идентичне секвенце ДНК као хромозом 2 на два различита хромозома. Поред тога, хромозом 2 има вестигијалне теломере који су остаци једног од спојених хромозома.
Предвиђања ове врсте од стране теорије еволуције су веома снажна потврда да је теорија истинита репрезентација стварности, а не само хипотетичка. Слично као нпр. предвиђање Ајнштајнове опште теорије релативитета, да ће светлост звезда бити одбијена од Сунца, што је
без сваке сумње доказано помрачењем Сунца 1919. године. И постоје бројни примери попут овог који потврђују опште принципе еволуције. Теорија еволуције је потврђена огромном количином запажања у многим различитим научним областима, у распону од биологије до генетике, палеонтологије, физике, геологије, итд... Консензус научника активних у овим областима о валидности теорија еволуције је
без преседана.