Тема о Шћипетарима већ постоји (
овдје) и баш је оно "исцрпљена".
Не постоји било шта што би ишло у прилог континуитета овог народа на балканском простору, посебно нека веза са илирским племенима или племеном Дардана. Издвојио бих са те теме цитат из једног квалитетног поста;
Ukratko, na brzaka ono što sam bacio pogled, ovo su kažu pisani izvori:
* najstariji pouzdani spomen Arbanasa jeste iz istorije Mihajla Atalejata. Godinu-dve pre nego što ju je završio, dakle 1078. godine, pominje Arbanase kao učesnike pobune Nikefora Vasilakija; on je bio duks tračke teme. U izvoru piše da je Nikefor podigao vojsku tu, u krajevima oko Drača, što znači da su Arbanasi u to vreme živeli u tom području
* Georgije Akropolita donosi nam vesi o pobuni Arbanasa iz 1257-9. godine
* u jednom zapisu u Dubrovačkoj republici albanski jezik pominje se 1285. godine
* U Opisu istočne Evrope iz 1308. godine koji sam već pominjao stoji da Albanci ni na koji način ne mogu da se sporazumeju sa Latinima, Grcima i Slovenima u susedstvu
* Putopis iz 1322. godine razlikuje Albance od Grka, Srba, Jevreja i Latina. U njemu piše da se Albanija nalazi između slovenske i romejske zemlje i da se u njoj govori jedan dosta drugačiji jezik od ta dva, odnosno potvrđuje ono što znamo iz mnogobrojnih i starijih i mlađih izvora o tome da je jezik Arbanasa bio drastično različit u odnosu na svoje grčke i slovenske susede do mere potpune nemogućnosti međusobnog sporazumevanja
* U izvoru iz 1332. godine stoji da je albanski potpuno drugačiji od latinskog i povlači distinkciju Albanaca u odnosu na Latine i Slovene
* Na mnogo mesta Jovan Kantakuzen u svojim spisima piše dosta o Arbanasima (vezano za 1328, 1332. i 1336. godinu)
* U Razumniku iz XIII ili XIV stoleća, koji smo već pominjali na temi o Legendi iz vremena cara Samuila, pominju se Arbanasi kao jedan od poluvernih naroda
Postoje još neki vizantijski izvori o Arbanasima pre XV stoleća...Ana Komnena npr. i tako neki još izvori (Zonara, mislim).
Овдје је занимљиво да се Арбанаси под тим именом од првог појављивања не појављују два вијека у списима, доста чудно јер је у питању већ развијени средњи вијек и имамо много више сачуваних списа (или преписа списа) од раног средњег вијека када је то било доста мање.
Но оно што упада у око је да се тај народ не може споразумјети са Латинима, Грцима и Словенима (???).
Процес романизације (и латинизације) јесте у Илирикуму ишао како гдје (имамо списе да су Дардани регрутовани у римску, код тог племена процес романизације јесте барем у некој мјери узео маха), исто важи касније од VII.вијека за хеленизацију, и ти процеси јесу у некој мјери ишли, мислим романизација и хеленизација па и словенизација, ако би негдје и задржали аутохтони језик он би се у додиру са другим језицима мијењао, прилагођавао и свакако би се временом приближио..
А овдје у XIII. и XIV.вијека имамо народ гдје је језичка баријера толика да води потпуном неразумијевању са првим комшијским народима.
Ту једини закључак који се намеће је да нису битисали дуго на том ростору, а тврдња да су ту већ неких више од миленијума и остали тако изоловани и имуни на утицаје, је јако, јако неозбиљна, да не кажем неопјевана глупост.
Дардани су илирско-трачко племе које је прије два миленијума имало пребивалиште нс простору данашње јужне Србије и сјеверне Македоније. Могли би отворити тему о овом народу, они са данашњим Шћипетарима немају никакве везе.
Илири су конгломерат вјероватно сродних народа
Кладудије Птолемеј (II.вијек) помиње племе
Албанои, те град Албанопољ, међутим из његовог излагања је тешко утврдити да ли су грађани Албанопоља били Илири, Македонци или римски колонисти из италијанске Албе.
Како тај једини извор не наводи етничко поријекло Албаноа, тешко је установити којој групи народа припадају, није сигурно да је то уопште народносна одредница.
Постоји и историјска држава
Албанија, са богатом историјом и једна од првих држава у којој је хришћанство постало државно религијом почетком IV.вијека
Једини који доводи у везу ову државу са Шћипетарима је извјесни Јован Деретић. По њему једно од племена у Албанији (ПС; у Албанији је у то вријеме битисало више од 20 народа, тако да немамо неко доминантно племе), у VIII. вијеку у вјерском крвопролићу између Хазара који су пригрлили јудаизам и народа које су исламизовали Арапи, дали су се у бежанију, нашли пребивалиште на простору данашње Сирије, били радна, помоћна снага Арапима кји их у свом освајању воде на Сицилију, ту ће боравити неко вријеме да би их у развијеном средњем вијеку преселили на балканске просторе. Те су име узели по својој прапостојбини. То је то у најкраћим цртама.
Како је овај Јован Деретић познат и као стари зајебант којем није сваку вјеровати, примићемо ову теорију "к знању", ко зна можда се покаже и да има ту нешто. Није немогуће.
