Etničko porijeklo Albanaca

Вечито оцењивање туђе штроке, а без увида у сопствену је отровна и јалова самообмана.
Од ње ни Срби ни Србија, па ни наши суседи, немају никакву корист, само штету.
Da li ti troluješ? Jeb*li te svi susedi, pogotovo oni koji su učestvovali u pravljenju ćele kule, i Jasenovca, Gradiške, hercegovačkih jama, Žute kuće.
 
Ниси најбоље разумео коментар, тиче се тих Албана које је Ђорђе Манијак довео у 11. веку, а који су Норманско племе из Италије тако да свакако са данашњим Албанцима немају везе.
Da, izgleda da nisam najbolje shvatio.
Ti Albani su se onda definitivno vrlo brzo pretopili u Srbe. Ne znam sada ovako napamet koliko ih je moguće povezati sa našim I1 podgranama.
Mi imamo zapise o Normanima još od Bodina itd.
 
Da, izgleda da nisam najbolje shvatio.
Ti Albani su se onda definitivno vrlo brzo pretopili u Srbe. Ne znam sada ovako napamet koliko ih je moguće povezati sa našim I1 podgranama.
Mi imamo zapise o Normanima još od Bodina itd.
Велико је питање у кога су се претопили, али неки путописци средњег века помињу да народ тамо, бар у неким местима, говори неким језиком који је различит и од словенског и од грчког, постављао је Славен недавно изворе за то на овој теми па је расправа била у вези тога на који језик се мисли.
 
Велико је питање у кога су се претопили, али неки путописци средњег века помињу да народ тамо, бар у неким местима, говори неким језиком који је различит и од словенског и од грчког, постављао је Славен недавно изворе за то на овој теми па је расправа била у вези тога на који језик се мисли.
Jedino kod Srba imamo značajan postotak I1 haplogrupe. Naravno kao što rekoh ona ne mora biti od tih Normana, obzirom da su oni kod nas prisutni dosta dugo i u različitim periodima.
Što se tiče tih Albana(ca?) koje je doveo Manijak, da li se sa sigurnošću zna da su bili severnjaci tj Normani? Ima dosta teza o njima.
 
Jedino kod Srba imamo značajan postotak I1 haplogrupe. Naravno kao što rekoh ona ne mora biti od tih Normana, obzirom da su oni kod nas prisutni dosta dugo i u različitim periodima.
Što se tiče tih Albana(ca?) koje je doveo Manijak, da li se sa sigurnošću zna da su bili severnjaci tj Normani? Ima dosta teza o njima.
Колико знам најчешће се вежу за норманска племена са Сицилије.
 
Što se tiče tih Albana(ca?) koje je doveo Manijak, da li se sa sigurnošću zna da su bili severnjaci tj Normani? Ima dosta teza o njima.
Има више текстова по српским порталима гдје се помиње то да је Ђорђе Манијак око 1043.године (наводно) довео Арбанасе са Сицилије.
Ту се позивају на писање Михајла Ауталијата који је писао о том времену па и о том пресељењу (?) Арбанаса са Сицилије.
Међутим Ауталијат у својој Историји (овдје) нигдје не помиње то пресељење нити неке Арбанасе нити неки други сличан егзоним који би могли повезати са термином Арбанаси.
На стр. 12-13 пише помиње не Арбанасе
michael-attaleiates-the-history 012-013.jpg

него Албаное или Албанце, те пише како су Албанои (Албанци) и Латини који су настањивали италијанске области, а претходно били савезници и чинили део нашег заједништва (војске) и који су практиковали исту религију, сада почели скривати наше непријатеље.
Аутор ( Е.Калделис) који је изучавао Ауталијата код објашњења појмова на стр. 628 пише
michael-attaleiates-the-history 628.jpg

за Албаное (Албанце) да су Нормани.
Овдје је наравно пожељан опрез, могуће у неком другом дјелу постоји тај податак (мало ми дјелује невјероватно да се у доста додуше понекад и таблоидних текстова позивају на натачан податак), ако се ослањамо на ово дјело и сам термин Албанои или Албанци, форумаш Лекизан је у праву, Албанои (Албанци) које у својој Историји помиње Михајло Ауталијат нису никакви Арбанаси или Шћипетари већ Нормани.
 
Poslednja izmena:
Има више текстова по српским порталима гдје се помиње то да је Ђорђе Манијак око 1043.године (наводно) довео Арбанасе са Сицилије.
Ту се позивају на писање Михајла Ауталијата који је писао о том времену па и о том пресељењу (?) Арбанаса са Сицилије.
Међутим Ауталијат у својој Историји (овдје) нигдје не помиње то пресељење нити неке Арбанасе нити неки други сличан егзоним који би могли повезати са термином Арбанаси.
На стр. 12-13 пише помиње не Арбанасе
Pogledajte prilog 703359
него Албаное или Албанце, те пише како су Албанои (Албанци) и Латини који су настањивали италијанске области, а претходно били савезници и чинили део нашег заједништва (војске) и који су практиковали исту религију, сада почели скривати наше непријатеље.
Аутор ( Е.Калделис) који је изучавао Ауталијата код објашњења појмова на стр. 628 пише
Pogledajte prilog 703390
за Албаное (Албанце) да су Нормани.
Овдје је наравно пожељан опрез, могуће у неком другом дјелу постоји тај податак (мало ми дјелује невјероватно да се у доста додуше понекад и таблоидних текстова позивају на натачан податак), ако се ослањамо на ово дјело и сам термин Албанои или Албанци, форумаш Лекизан је у праву, Албанои (Албанци) које у својој Историји помиње Михајло Ауталијат нису никакви Арбанаси или Шћипетари већ Нормани.

Mnogo je bitnije naglasiti da sam taj vizantijski autor zna za ove naše Arbanase i naziva ih drugačijim etnonimom.
 
Има више текстова по српским порталима гдје се помиње то да је Ђорђе Манијак око 1043.године (наводно) довео Арбанасе са Сицилије.
Ту се позивају на писање Михајла Ауталијата који је писао о том времену па и о том пресељењу (?) Арбанаса са Сицилије.
Међутим Ауталијат у својој Историји (овдје) нигдје не помиње то пресељење нити неке Арбанасе нити неки други сличан егзоним који би могли повезати са термином Арбанаси.
На стр. 12-13 пише помиње не Арбанасе
Pogledajte prilog 703359
него Албаное или Албанце, те пише како су Албанои (Албанци) и Латини који су настањивали италијанске области, а претходно били савезници и чинили део нашег заједништва (војске) и који су практиковали исту религију, сада почели скривати наше непријатеље.
Аутор ( Е.Калделис) који је изучавао Ауталијата код објашњења појмова на стр. 628 пише
Pogledajte prilog 703390
за Албаное (Албанце) да су Нормани.
Овдје је наравно пожељан опрез, могуће у неком другом дјелу постоји тај податак (мало ми дјелује невјероватно да се у доста додуше понекад и таблоидних текстова позивају на натачан податак), ако се ослањамо на ово дјело и сам термин Албанои или Албанци, форумаш Лекизан је у праву, Албанои (Албанци) које у својој Историји помиње Михајло Ауталијат нису никакви Арбанаси или Шћипетари већ Нормани.
Da, mada ovo što je Slaven rekao definitivno daje jako dobar osnov za postavljanje neke dosta dobre teze o samim Arbanasima. Treba videti kako su još nazivani, i u kom kontekstu se pominju Arbanasi/šćipetari. Onda na osnovu istorijskih podataka, jezika i genetike doći do neke održive teze.

Ono što je bitno rekao bih, ako ne i ključno jeste da sa nazivom Albanci nemaju ništa, upravo im je taj naziv bio dugoročno nešto na šta su se pozivali u svojim raznim konstrukcijama.
 
Изгледа да неки историчари имају приступ попут неких форумаша на овом форуму, поставе теорију, онда "копају" по списима вадећи селективно детаље који ће ићи у прилог теорији, ту се изврчу наводим мало прилагошују етноними, много тога нежељеног одбаци, помало комотно тумачи како би теорија имала смисла, то би могли назвати "препарирање и дестиловање" историје.
Код форумаша је у реду да постоји занимање и жеља да дају ново виђење неким процесима, чак би могли речи и похвално, историчари то не би требали радити.
На жалост, бојим се да раде, и могуће да имамо тај случај у овом тексту (овдје)
Dakle, Albanci su potomci četiri plemena sa Kavkaza (Gege, Toske, Jape i Šamide) koja su naselila današnju Albaniju početkom 11. veka. Naime, godine 1043. namesnik Sicilije, bivši vizantijski vojskovođa Đorđe Manijak, pokreće vojsku preko Jadrana, u kojoj je bilo i Albanaca sa ženom i decom. Posle tragične smrti Manijaka, poraženim Albancima, bez brodova koji su pali u ruke Vizantijcima, Srbi su odobrili molbu i omogućili im da se nasele kao stočari na padinama planine Jablanice, severo-istočno od Konjuha, savremeni Elbasan i u srpskom Pomorju, okolina Skadra (nekadašnja srpska prestonica).
Гдје је извор највјероватније озвјесни Јован Деретић (овдје)
Арбанаси, њихово порекло и долазак у Србију
Пише:
др Јован И. Деретић

Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа. У античком времену била је позната једна земља на Кавказу под именом Албанија. Тако су је називали странци, али не и њени становници, баш као и данас ову Албанију. Савремену Албанију њени становници називају Шћиперија. Албанија на Каквазу налазила се на источним падинама ове планине, између Каспијског мора и врха Кавказа. Са њене јужне стране почињала је од Апшеронског Полуострва, на коме се налази савремени азербејyански град Баку. Северно од Албаније налазила се земља Алана, северозападно су били Ибери, а западно и јужно од Албаније налазили су се Јермени. Јужни део те античке Албаније припада данас Азербејyану, а северни део Русији. Постојао је један град под именом Албана на обали Каспијског мора између савремених градова Дивичија и Дербента. По имену овог града земља у његовом залеђу добила је име Албанија.
Једино по чему је та стара Албанија била позната јесу велики и опасни пси, такозвани кавкаски овчари. У време када је Александар Велики освајао Азију пред њега је изашао неки владар Албаније и поклонио му једног великог пса. Кавкаска Албанија је била једна врло кршевита и сиромашна земља па као таква није привлачила освајаче.
У осмом веку Арапи су запосели земље око Каспијског мора и иза Каваза. Тамошње домородачко становништво су превели у ислам и водили са собом као помоћне чете у борби са хришћанима. На Средоземном мору вођене су честе борбе између Арапа, као представника ислама и Ромеја, (Византије) као представника хришћанства. Арапи су отели од Ромеја већи део Сицилије и један део јужне Италије, па да би ојачали исламско становништво у овим земљама довели су један део становништва из кавкаске Албаније. Арапско освајање Сицилије трајало је дуго времена од 827. до 878. године. Сицилија је подељена на два дела, исламски део и хришћански део, па отуда и назив Две Сицилије. Хришћани су били потиснути у североисточни део острва. Византија је на томе делу острва држала знатне војне снаге. Византинци су успели да преотму од Арапа један део острва и ту су затекли исламизиране Албанце. У већини случајева вратили су их поново у хришћанство.
Византија је, 1042. године, напала Србију и послала своје две војске кроз Епир, дуж приморја. Тадашњи млади цар Србије, Војислав, сатро је у две битке византијску војску. Овај тежак пораз у рату са Србијом изазвао је нереде у Цариграду. Византијски војни заповедник на Сицилији, по имену Ђорђе звани Манијак, одлучио се на побуну са жељом да узме власт у Цариграду. Укрцао је своју војску на лађе и један део Албанаца које је узео са собом као помоћне чете. Они су са собом водили и своје жене и децу. Са том шареном војском искрцао се у Драчу марта месеца 1043. године. Како је Србија тада била у ратном односу са Византијом, Манијак је рачунао бар на неке српске симпатије. Манијак је довео са собом само један мали део Албанаца, већина њих је остала на Сицилији и у јужној Италији. Сви су временом покрштени и италијанизирани, тако да се код њих данас задржало само сећање на њихово порекло. То сећање на њихово албанско порекло задржало се више код оног дела људи који су се одселили из Италије у Америку, него код оног дела који је остао у Италији.
После искрцавања у Драчу Манијак је кренуо са својом војском у правцу Цариграда. Византијска војска, која је остала верна својој влади, пресрела је Манијака код Дојранског Језера и ту је дошло до велике битке у којој је Манијак погинуо. После његове погибије преостала његова војска се предала. Византинци су примили Манијакове византијске војнике, али не и странце, Албанце. Ови нису могли да се врате натраг нити су имали куд да иду, нашли су се као бродоломници на туђој земљи. Молили су Србе да им дозволе да се населе негде у планинама где би могли да живе од сточарства, пошто су они иначе били по традицији сточари. Срби су им дозволили да се населе у брдовитом пределу око места Рабана који се налазио североисточно од Елбасана, у подножју планине Јабланице. То је био један опустео и готово ненасељен предео. Албанци су гајили стоку и за себе и за Србе и то је било њихово занимање у Србији кроз цео средњи век.
По Рабану ми смо их називали Рабанаси, односно Арбанаси, како их и данас зовемо. Странци су их звали Албанцима и то из два разлога. Зато што су знали њихово порекло из кавкаске Албаније и зато што су са њима дошли први пут у додир на пределу Белиграда испод Томора. Белиград су Латини називали Албом, што је превод његовог српског имена на латински језик. Турци су их називали Арнаутима, што на арапском значи - „они који се нису вратили." Они се стварно нису вратили, остали су у Србији. Сами Арбанаси нису за себе употребљавали ни једно од тих имена, они се називају Шћипетари, асвоју земљу Шћиперија. На њиховом језику реч шћипе или шкипе значи крш, брда или комове. Шћипетар се може превести на српски језик са Брђанин. Аустроугарски писци су, крајем 19. и почетком 20. века, намерно давали погрешно тумачење значења имена Шћиперија, уместо земљом брђана, називали је „земљом орлова„. То је требало да пред светом да Арбанасима неко племенитије порекло њиховог народног имена.
Главни сведок довођења Албанаца у Србију, од стране Ђорђа Манијака, био је савременик тих догађаја, византијски виши државни чиновник и историчар Михаило Аталиота. Он је описао догађаје у Византији од 1034. до 1078. године. У његовом делу Албанци се узгредно помињу од 9 до 20 странице. (1)


(1) Michael Attaliota: Historia, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae. Impensis ed. Njeberi, Bonnae.
Јован Деретић се у својим тврдњама позива на Историју Михајла Аталијота
Главни сведок довођења Албанаца у Србију, од стране Ђорђа Манијака, био је савременик тих догађаја, византијски виши државни чиновник и историчар Михаило Аталиота. Он је описао догађаје у Византији од 1034. до 1078. године. У његовом делу Албанци се узгредно помињу од 9 до 20 странице. (1)
Међутим, у Историји Михајла Ауталијата (овдје) нема потврде тим тврдњама. Већ сам горе цитирао треће поглавље и гдје се помињу дешавања на Сицилији.
Долазак са Сицилије описује се у петом поглављу (стр. 30-31);
michael-attaleiates-the-history 030-031.jpg

гдје нам пише да се Ђорђе Манијак, крволочан и храбар човјек, побунио из своје базе у Италији, заједно са војницима којима је тамо командовао, и Романима и Албанцима.

Деретићеве тврдње и образложења које наводи зашто су тада у XI вијеку странци звали Арбанасе Албанцима
По Рабану ми смо их називали Рабанаси, односно Арбанаси, како их и данас зовемо. Странци су их звали Албанцима и то из два разлога. Зато што су знали њихово порекло из кавкаске Албаније и зато што су са њима дошли први пут у додир на пределу Белиграда испод Томора. Белиград су Латини називали Албом, што је превод његовог српског имена на латински језик.
једноставно речено су "прекомотна" и превише произвољна. Чуди ме од Деретића та неозбиљност.
Албанои (Албанци) које у поглављу три и пет помиње Ауталијат а како то тврди и аутор који је изучавао поменуто дјело;
michael-attaleiates-the-history 628.jpg

нису никакви Арбанаси или Шћишетари, већ Нормани.
 
Никефор Василекис је 1078-79 из Драча повео побуну против царства
О томе Ауталијат пише у приложеној књизи у поглављу 35 стр. 542-543;
michael-attaleiates-the-history 542-543.jpg

да је довеонФранке из Италије и када је сакупио довољно велику војску састављену од Романа, Бугара и Арванита, одлучио да крене у ратни поход из Драча према Солуну.
У читавом дјелу ово је најближе што би могли повезати са Арбанасима, и да ли су Арванити у ствари Арбанаси (или Шћипетари) и да ли их тако назива Ауталијат? Што би био први помен овог народа и што је мислим једном приликом навео Славен или неко од форумаша.
Могуће, није искључено. Опрез прије формирања става је свакако препоручљив.
 
Poslednja izmena:
Interessantno je da se u širem kontekstu rasprave o Albancima, čak i u međunarodnim okvirima uopšte ne spominje knjiga Teodore Toleve. Za tu knjigu i argumentaciju u navedenoj ne postoji nikakva kritika, međutim i dalje se preko toga prelazi.
Onda dobijemo da je Ahil bio Albanac :)
Očigledno je da u svetu postoji jedan narativ koji se ne menja, nadam se da će uskoro makar doći do polarizacije.
 
"Byzantine geographic appelations take into account various bodies of people not indigenous to Byzantine Asia Minor. Perhaps the best example of this is the Armeniakon Theme. This area contained Armenians imported from their homeland. [14] Likewise, the Thracesion Theme is known to have been populated with immigrants brought over from Thrace. [15] A similar case is that of the Mardites. Originating in Lebanon, [16] this group was transferred to imperial territories in Asia Minor and Europe at the time of the seventh century. [17] The Mardites preserved their original Identity well into the ninth century when a contingent was moved to Europe. [18] While no Theme was ever named after them, they remained, in the eyes of the Imperial bureaucracy, Mardites, regardless of where they were placed."

URL:
http://www.promacedonia.org/mg/mg_5.htm
 
Које онда значење "мој" има нпр. овде?

Још једна феноменална глупост од тебе. Зар ти није срамота да тумачиш језике о којим ама баш ништа не знаш?

Ни на албанском ни на аромунском мој нема везе са српским мој него је ускличник, то јест значи ој. На пример албански moj vajza значи ој девојке.
 

Back
Top